ла; двадесем људи, двадесем и један човек, два десем и четири човека, двадесеш и пеш људи; смо градова, пеп спомина сёла и м. *) А кад се говори о живим стварма средњега ро Да, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије речено. Смомина и иљада склањају се као и остала сушт. имена другога склоненија, и показују број имена сушт. без разлике рода, и у склањању сушм. остаје једнако у род. млож,, н. п. спомина оваца, смоми не оваца, смомини оваца н м. д , 1) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва трк рода) у имен. јед., н. л. један човек, једна жена, једно дијеме; два, три, четири, показују имена сушш. мушкога и средњег рода у род. јед., а женскога у имен. Млож., н. п. два човека, три камена, чешири брда, двије воде, при горе, чемири жене и т. д. а пеп щест, седам и т. д. показују имена сушш. (у сва три рода) у род. млож., н. п. пем људи, пем жёна, седам села, осам весала и . д. А кад се дође у броју на сложена с један, два, три, четири, онда сушт. опет дође у јед. број, н. п. двадесем и један човек, двадесет и два човека, двадесет и три човека, двадесе и чешири човека, двадесем и пеш људи и т. д. 2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјесто: основније, а у млож. броју имају значење прилагателни имена, н. п. двоје (двое), троје (прое), четворо (четверо) **), пеморо, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо, једанаесторо, дванаесторо (може се чути и двоенае сморо), тринаесторо, четрнаесморо, петнаесторо, шеснаеспоро, седамнаесторо, осамнаесторо, деветнаесторо, двадесторо (дваесторо и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и троје, двадесет и четворо, двадесет и пепоро, двадесет и шеспоро, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветоро, тридесторо (триеспоро, тридесеторо), четр есморо (четрдесеторо), педесеторо, шесеторо (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесеторо, деведесеторо; сто и једно, сто и двоје, смо и троје и т. д. Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако : И. двоје, 3. двоје, Т. двома, С. двома, двоме, mfoje, mpома троме, троје, четворо, четворма, четворме, четворо, четворо, чешворма, четворме, Као двоје склања се обоје и обадгоје; као троје светроје, а остала сва као ч е м в оро. остала А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него и у мушкоме и у женском роду, н. п. проји јади; проја враша; троје чарапе и т. д. 3) Редна, која показују имена сушт. у ред поспављена, н. п. пр. ви, други, трећи, чемврши и т. д. Први, други, прећи и чем в р т и, постала су особитим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. п. пеш-и, шесм-и (седми и осми избацују а), девем-и; двадесем - и, двадесем пем н, иш. д. Али од с м о мине и од иљаде нема и никако, а даље говори се *) И овђе се до десем у склањању претвори основно име, у мушком роду, у суши., н. п. пещ, петорице; шесм, шесторице иш. д. **) И тако сва остала имју на оро и на еро, н. п. петоро или пемеро, дванаесморо и дванесмеро и т. д. Мени се чини да је обичније ово на оро. н. п. смо двадесети, присма педесем седми, пем смом и на деведесем осми; иљада двадесем трећи и т. д. К и по другоме. 4) Y Сва редна бројителна имена (осим трећи) склањају се, у свапри рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а тремложна, којима се одговара на пишање колико губ? или коликострук? н.п. двогуб, или двострук; прогуб, прострук, четворогуб, пеморос рук, двојак, тројак, и т. д. Ова бројителна имена нијесу друго ништа, него прилагаме на имена, која су постала од самостојни бројителни имена с додатком губ или спрук (осим двогуб, двострук, двојак; трогуб, проструск, тројак) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена првога склоненија. 5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. п. једанпут (мјесто једанпут каже се и једном), двапут (двапуша), трип у п (трипуша), чеширипу (четири пума); пеп ма*), шест пýма и пь. д. б) којима се одговара на питање који пут? н. п. први пут, други пут, прећи пут и т. д. Као што се мјесто је да и п у м говори једном; мако се и мјесмо први пут, други пум, прећи пут, чемврми пум и м. д. говори првом, другом, преКом, чепвртом, пешом и м. д. И ово су права имена броиме на обога реда, а једанпут, два пума; први пум, други пуш и m. д. шу су по двије ријечи. Ова се бројителна имена не склањају, као ни остала нарјечија. Ђекоји граматици узимају међу бројителна имена и оне ријечи, које показују неизвјесно млоштво ствари, н. п. млого, мало, неколико, остали, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упаммими код неколико: какогођ што два, три, четири, показују имена сушш. мушкога и средњег рода у род. млож., а женскога у имен. мʌож., мако исто и неколико кад значи мање од пеш, н. п. неколика човека, неколика ђешема, неколике овце; а кад значи више од четири, онда показује сва имена сушт. у род. мʌож., н. п. неколико људи, цеколико јаја, неколико оваца и т. д. О МЈЕСТО ИМЕНИ J у. Мјестоименија су шесторогуба: вању и 1 Која показују три лица: ја, ми, он; к овима ћемо узети у склаII. Поврашно себе, која се ево овако склањају: јединствени број. 3. T. NHÔM. (мушк.) и ја, mi. он (ôн) дна. Д. мени (мене), мн. теби (тебе), ши. њему, му, њој, јој. В. мене, ме. тебе, ме. њега(њга, њ)њу, је. ти. теби. (женск.) (средњ.) њиме(њим). њоме (њóм). њиме(њим). собом, њему. њој, Њему. себи. *) у Бачкој и (ђешто) у Сријему говори се пуши мјесто пуша, н. п. цем пуши, ще см и т. д. Код овије мјестоименија треба упамтими : 1) Мјестоименија првога и другог лица имају у род. дам. и вин. јед., и у дапі млож броја двојако; а мјестоименија прећега лица имају двојако у сватри рода и у обадва броја у род. даг. и у вин. Ђекоји мисле да је то све једно (као н. п. код прилагателни имена жумрга ижумог; жумо ме, жумому, и жуто м), него само да је ово друго у говору скраћено од првога.**) Може бити да је ово друго постало некад од првога, али је данас у говору са свим различно једно од другога. Прво (мене, тебе, њега, ње; мени, теби, њему, њој, мене, мебе, њега, њу и т. д.) стоји: а) у почетку н. п. не може се рећи г и смо дали, га сам виђео, те су звали ; него ме би смо дали, њега сам виђео, тебе су звали и т. д. 6) кад је сила говора (Маф гим) на мјестоименију, н. п зосни њега, казао сам и теби, дао сам и меби и њој, даћу вама и њима и т. д. в) послије предлога (осим мјестоименија првога и другог лица у вин. падежу), н. п. код мене, код ineбе, код њега, код ње; к мени, а к њима, к њој, а у вин. падежу у првога и у другог лица говори се обоје, н. п. за мене или за ме, за мебе или за me'; пред мене или преда ме, пред тебе или преда ше, пред себе или преда се; а у трећем лицу само се прво узима, н. п. пред њега (предањ, предањга), пред њу (преда њу), пред њи (преда њи) и т.д. лим догађајима говори се друго (ме, ме, га, је, се; ми, ти, му, јој; нам, вам, им, й, и), н. п. боји ме (ше, га, је, и) се, казао ми (ши, "му, jоj; нам, вам, им), звао сам га и т. д. ***). " 2) Ми и ми: а) узима се кашто мјесто мој и твој, н. п. јеси ли м и виђео коња; виђео сам ми брата; био сам м и код куће и т. д. А 6) кашто не значи готово ништа, него се говори (особимо ми) као за неко чудо, н. п. лијепа ти је, јади је убили! чудно ми га превари! Чарна горо пуна ми си лада! Ньу ми пиша Громовник Илија (не опомињем се више за ми). в) Си сам п и се наспавао; јеси ли ми здраво путовао? и т. д. Ово иде у прво значење (мјесто мени и шеби). 3) Мјестоименије трећега лица има у вин. јед. мушкога и средњег рода, осим њега и га, још њ и њга; и ово се узима само с предлогом, и у значењу се не разликује од њега, н. п. зањ, зањга или за њега; предањ, предањга или пред њега; мимоњ, мимоњга или мимо њега и т. д 4) Мјестоименија првога и другог лица имају у дам, јед. осим ми и ми, још двојако: мени или мене, щеби или тебе. Народ понајвише говори мене, мебе ****), а списатељи и књижевници мени, меби (да се разликује од синителнога!). 5) Ђекоји додају у род. дам, впн. и у сказ. једин. броја, и у даг. и сказ. млож. на крају ка, кар и карена, н. п. меника, меникар, меникарена; мебика, шебикар, шебикарена; менека, ме > *) у Крајини Негошинској и у Црној ријеци говоре и ни (мјесто нам), и. п. да ни си ми жив господару! да ни је Бог дао и ш. д. **) Зато ђекоји пишу га, 'му, ’им и ш. д. ***) Ја мислим да и у Славенском језику овакова разлика има између мнѣ и ми, мебѣ и ми, мене и ма, тебе и тя, себе и ся (прем да наши дојакошњи Славенски граматици никакве разлике не напомињу). Да ли би (н. п.) све једно било: Помилой м а Боже, и по мили мене Боже? ****) Ово је управо од Славенскога мнѣ, пебѣ (е мјесто ѣ, као и на више мјеста). некар, менекарена; његака, његанар, његакарена и т. д. (у мушкоме и у средњем роду). - 1 6) Код свију именални је падеж у средњем роду као имен., а код ови мјестоименија није, него је вин. у средњем роду као и у мушкоме, н. п. шта је мом ђешему, ще плаче? избила г а мами; камо ми платно? однијела г а вода и т. д. 7) Тако је код свију имена једнак у јед. броју дам. и сказ., а у млож, броју дам. твор. и сказ., а овђе није: зашто сказ. у јед. броју не може имаши ми, ши, му, јој, него само мени, меби, њему, њој; ниши У млож. броју могу имати твор, и сказ. нам, им, него само нама, њима. III. Која што присвојавају, н. п. мој, моја, моје; твој, твоја, твоје, свој, своја, своје; наш, наша, наше; ваш, ваша, ваше; њиов, њиова, њиово; његов, његова, његово; њен, њена, њено (њезин, њезина, њезино); нечи), нечија, нечије; свачиј, свачија, свачије; ничиј, ничија, ничије. Мој, твој, свој, склањају се ево овако: , јединствени број. мушк. И. мој, женск. средњ. Р. мојега(-êга), мојег(-ег), мога, мог, моје, мојега(-ега),мојег(-ег),мога,мог, MOM, 3. мој, моја, моје, Т. мојим (мојим), мојијем, мојом, мојим (мојим), мојијем, С.мојему(-ему),мојем(-êм), моме,мом, мојој, мојему (ему), мојем (-ем), моме, MOM. мложесшвени број. моја, за сварамри рода, моје, И. моји, Д. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијемј В. моје, меје, моја, 3. моје, Moja, Т. мәјима (мојима), мојим (мојим), мојијем, за свашри рода, Његов, њиов, њен и њезин, склањају се као жум; наш и ваш, као врући; а нечиј, ничиј и свачиј, као чиј. IV. Којима се што показује, н, п, мај, ма, мо; вај, ова, Ово ; исми, исма, исмо; макови, шакова, такого (макав таква, такво); овакови, овакова, овакова (ова кав, оваква, овакв б) ; онакови, онакова, онаково (онакав, онаква, о. на кв б). Тај, овај, онај, склањају се ево овако: јединствени број. средњ. mó, моме, мому, мом, mó, мушк. И. мај, Р. могá, мог, Д. моме, тому, мом, В. мога, мог (мај) 3. Т. тим, мијем, женск. ma, me, moj my: H. mi*) лијем} B. mê, И. ко (шко), Д. коме, кому, 3. Т. киме, ким, С. коме, кому, 3. Т. тима, тим, тијем за сватри рода Исми, макови, овакови, онакови, склањају се као ж у ми. V. Којима се што пиша, н. п. који, која, које, ко (шко)? што (шта)? чиј, чија, чије? какови, какова, каково (какав, каква, какво) ? Ко и шмо склањају се ево овако: мложествени број. mâ, me, за свамри рода. mê mâ, што (шта) И. чији, чиј (чи) чиме, чим, чему, Који склања се као мој; какови као жуми; а чиј (чији?) управо као врући, али опеш због неки мали разлика у говору даћемо му особито склоненије: женск. чија, чије, чију, мложествени чијим (чим) чијему (чијему), чијем (чијем). број. чије, чија, чија, за сва ашри рода чије, 3. чијима, чијим за сватри рода С. чијима, чијим средњ. чије, чијега (чијега), чијег (чијег), VI. Која се односе на ствар ; такова су мјестоименија: који, ко н што, која по себи нијесу друго ништа, него мјестоименија којима се пима, само што се у другом смислу употребљавају, н. п. ја, који (која, које) желим ; ши, који (која, које) знаш; он (она, оно), који (која, које) има; људи, ко,и мисле —; који човек мисли да све зна, онај се не може нигда поправими; види она, који ведри и облачи; вала Богу, који је дао; која уста рекла, она и одрекла; ко ради, Бог не брани; ко се у коло вама, у ноге се узда; код кога се нађе, да — ; с ким је отишао, не е дој Ки я ш. д. *) Може се ђешто у Србији чути и мизи, род. мнай и шизије, дат швор. и сказ. шизима, шизим, шизијем. |
