По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свршују на ам, н. п.

*) Ако није овако, ја не знам како би друкчије било. Дела значи управо на супром немој.

играј, нека игра,

да играмо, играјше, нека играју,

играти,

играјући,

игравши,

.. наклоненије повелително

вријеме садашње и будуће

јед. број.

изигра],
нека изигра,

премо, запремо, преме, запретe, дру, запру

сипаj (сипљи),
нека сипâ (сипље).

да сипамо (сипљемо), сипајте (сипљиме), нека сипају (сипљу).

4. Причастија.

пвиме на

а) дјејсм
вријеме садашње

*) Истина да народ овакове ријечи у говору свагда узима као gerundia, н. п. оде играјући, пјева копајући, копа пјевајући, једе смојећи и т. д.; али би се у писању могле узети и за права причастија (као прилагателна имена), и п. играјући, играјућа, игра јуће; зашто је и народ ђекоје узео и обратио у прилагателна имена, н. п. мекућа вода, стајаћа кошуља, спаваће аљине, племика игла и т. д.

**) Тако се и ова причастија прощавшег времена употребљавају у говору као gerundia, и то понајвише код савршителни глагола, н. п. дошавши (он, она, оно) у кућу рече му; поигравши мало

игран (играш),

играње,

СПРЕЗАЊЕ,

verborum in - ем)

адашње

број.

дигнем, печем, дигнеш, печеш, дигне, пече,

Овога су спрезања глаголи најправилнији, зашто сви имају у caдашњем времену ам, а у наклоненију неопредјеленом а ши; него само ово треба упамтити код њега :

1) Да ђекоји несавршителни глаголи, који се свршују на бам, вам, мам, пам, могу имати двојако у садашњему времену (и у осталом, што је од његове чете), м. ј. по овом спрезању, и по другом (на ем), н. п. гибам и гибљем; дозивам и дозивљем; узимам и узимљем; сипам и сипљем и т. д. К овима иду ђекоји и савршителни и несавршителни, који се свршују на мам и на кам, н. п. пешам и шећем, дошемам и дошећем; пљескам и пљешмем (у Босни по варошима и пљешћем), попљескам и попљешмем и т. д.

2) Дам и дадем, знам и знадем, имам и имадем, ямају по другом спрезању, осим овога садашњег времена, и вријеме полу прошавше и скоро прощавше, н. п. (не) дадија, знадија, имадија; да до, знадо, има до; а по овом спрезању не говори се у полу прощавшем времену, осим од имам може се чути у млож. броју имáсмо, имаше; у скоро прощавшем времену говори се и по овом спрезању: да (даємо, дасте, даше) ; зна (знасмо, знасме, знаше); има (имасмо, имасме, имаше).

a

3) Код овог спрезања може се упамтити и за остале све глаголе (сва три спрезања), да савршителни глаголи немају (ниши могу имати) времена полу прошавшега, ни дјејствителног причастија садашњег времена, ни суштествише нога на ње (као што је и прије омануто).

Изигран (изигрâm),

5. сущмесшвищелно на ње

сипање.

сједе; рекавши по узе га за руку; порадивши даћеБог и т. д. Ja се опомињем, да се од поки говори и без ши: пошав, н. п. од винограда пошав (m. j. кад се пође) узбрдо има једна оскоруша; од куће путем пошав у планину нм. д. А као причастија нијесам чуо да се говоре, осим од је сам каже се, н. п. бивши кнез, бившему кнезу; бивш и војвода и ш. д.

у садашњем времену свршују на е м, нъ п.

изјави пелно.

сипан (сипат):

број.

дигнемо, печемо(-чемо), сремо, снујемо(-јемо), казујемо(-јемо),лијемо(-jemo), дигнеше, печете(-чете),орêме, снујеме(-јеше), казујете(-јеше),лијете(-jeme) дигну, пеку, ору. снују,

лију,

Базују,

.