број. дићи ћу (дигнућу), дићи ћеш (дигнућеш), дићи ће (дигнуће), број. дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, браћемо, сноваћемо, казиваћемо, лићемо, дићи ћете дигнућете), пећи ћете, браћеше, сноваћете, казиваћеше, лићете, дићи ће (дигнуће), пећи ће, ораће, сноваће, казиваће, лиће. Овога су спрезања глаголи ако различни, да би и човек могао узе ши све за неправилне према првом спрезању; али према глаголина Грчким и Лашинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле Дамо: 1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на ети (као код првог спрезања ам-ати, и код трећег им - иши) ; али такови глагола има у нас врло мало; па и оно што и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страдаШелно не каже жње, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. Мељем, мљети, мљевен; жањем, жеми, жњевен; узмем, узети, узеш; запнем, запети, запет; пењем, пеши (и пењаши), пеш (и пењаш); попнем (и попењем), попети (и попењаши), попет; кунем, клети, клет; донесем, донијети (донеши; може бити да би но рекао и донести), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен и Донијем; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (смијо), смјела; шако умијем, и сложени од овога: разумијем и ш д. 2) Бекоји на рем имају у наклоненију неопредјеленой по Ерцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком реши), н. п. запрем, запръо, запрла, запрш; тако мрем, прострем, подуврем, раздрем и т. д. прем има поти, то, тръо, шрвен (а може бити да би ко рекао и прт). 3) ем-сти; ови иду двојако: а) као тресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебем, зебаб, зебла; гризем, прием, пасем и т. д. 6) као плетем, који се свршују на дем и тем, н. п. предем, прео, прела; мешем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исти), ишао, ишла; шако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д. 4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопредјеленом имају двојако (и понајвише су савршителни, осим БСнем, вења; понем, гинем, трунем, глунем, чезнем, трнем и т. д.): а) на нуши, н. п. метнем, метнути, мешну, метнуо, мешнут; тако зовнути, викнути, укнути, ишнути, мазнути, љуљнути, дунути, линущи и т. д. паднем, паднути и пасти (према пасти морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинупін, погину и погибо (као да би било погибект погипети); окренем, окренути, окрену и окрете (као да би било окрешем, окрести); шако и други ђекоји говоре се двојако т.ј. овако, и по пређашњему на сти, ц. п. срешнем срешнути, и стија. вителна садашње. прошавше. дигнувши, пекући, орући, снујући, казујући, лијући, дателна. дигнут (дижен), елно на ње. печен, оран(брат), с нован(-âm), казиван(-âm), лит (ливен) печење, орање, сновање, казивање, лијење, сретем срести; ођенем ођенути, и ођедем ођести и т. д. 6) на нути (гнути или внуши) и ћи, н. п. дигнем, дигнути и дићи, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигнут и дижен; макнем, макнути и маћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнути (ријешко), мачен; шако никнути и нићи; упрегнути и упрећи и т. д. Неколика глагола (на снем) имају наклон није неопределено по пређашњему само на нути, а вријеме скоро про шавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, тиснути, тисну и шиско (тиште), тиснуо и шискао (тисла, ло); пако СБИСНЕМ, прснем. 5) ем (чем и жем) Ки, н. п. печем, пећи, пецијаше (може бити да би ко рекао и печаше, течаще, као и стрижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, т.ј. пецијаше, тецијаше, шуцијаше и т. д.), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, стрићи, стрижаше (не вјерујем да би ко рекао стризијаше, жезијаше), сприго, (стригла), стрижи, стрижен и п. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнуши не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) и вршем, вријећи (врћи), врша, връо, връао (врла), вршен. 6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на аши); и ови су између себе врло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешити, н. п. глођем, глођи, глођући; глодаши, глода, глода, глодао, глодавши, Глодан (глодат, глодање; тако лажем, лагами; мажем, мазами; дајем, давати;, зобљем, зобами; капљем, капати; клепљем, клепаши; кољем, клаши; шаљем (шљем), слати; иштем, исками; мећем, мешаши; вичем, викаши; мичем, мицами; пишем, писати и т. д. 7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово). иду у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојаката, који у наклоненију неопредјеленом имају овами, н. п. робујем, робовати; ђевујем, ђевовами; тргујем, трговаши; гладујем, гладоваши, кнезујем, кнезовами; момќујем, момковати; милујем, Миловати: учитељујем, учитељовати; зимујем, зимовами; снујем, сновами; купујем, куповаши; м мудрујем, мудроваши; псујем, псоващи; путујем, путоваши; пашујем, пашовами и т. д. 6) ивати (Ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пуш учащателни (учестни, учесни?), verba frequentativa*), н. п. замаујем, замаиваши; досађујем, досађива 1 *) Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавршишелније (verba imperfectiva) и учащателније (verba freque ***** ла; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесети четири човека, двадесет и пет људи; сто градова, пепт стотина села и т. *) А кад се говори о живим стварма средњега ро да, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије речено. Стошина и иљада склањају се као и остала суши.. имена другога склоненија, и показују број имена сушт. без разлике рода, и у склањању сушт. остаје једнако у род. млож,, н. п. стомина оваца, стоти не оваца, стотини оваца и т. д 1) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва три рода) у имен, јед., н. п. један човек, једна жена, једно дијете; два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. јед., а женскога у имен. млож., н. п. два човека, при камена, чешири брда, двије воде, пригоре, четири жене и т. д. а пеп шест, седам и т. д. показују имена сушт. (у сва три рода) у род. млож., н. п. пет људи, пет жёна, седам села, осам весала и .д. А кад се дође у броју на сложена с један, два, три, четири, онда сушт. опет дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, Двадесет и два човека, двадесет и три човека, двадесе и четири човека, двадесет и пет људи и т. д. 2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјесто: основније, а у млож. броју имају значење прилагателни имена, н. п. двоје (двое), троје (трое), четворо (четверо) **), петоро, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо, једанаесторо, дванаесторо (може се чуши и двоенаесторо), тринаесторо, четрнаесторо, петнаеспоро, шеснаесторо, седамнаесторо, осамнаесторо, деветнаесторо, двадесторо (дваесторо и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, Двадесет и троје, двадесет и четворо, двадесет и петоро, двадесет и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветоро, придесторо (триеспоро, тридесеторо), четръесторо (четрдесеторо), пеДесеторо, шесеторо (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесеторо, деведесеторо; сто и једно, сто и двоје, сто и троје и т. д. Самостојна имена бројителна склањају се у јед, броју ево овако: Као двоје склања се обоје и обадвоје; као шроје светроје, а остала сва као четворо. А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и остала прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него и у мушкоме и у женском роду, н. п. проји јади; проја врата; троје чарапе и т. д. 3) Редна, која показују имена сушт. у ред постављена, н. п. пр. ви, други, трећи, четврти и т. д. Први, други, трећи и четврти, постала су особитим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. п. пеш-и, шест-и (седми и осми избацују а), девет-и; двадесет - и, двадесет пет и, и п. д. Али од стомине и од иљаде нема и никако, а даље говори се *) И овђе се до десет у склањању претвори основно име, у мушком роду, у суши., н. п. пеш, петорице; шест, шесторице и т. д. ** И тако сва остала имју на оро и на еро, н. п. петоро или пешеро, дванаесторо и дванестеро и т. д. Мени се чини да те обичније ово на оро н. п. сто двадесети, приста педесет седми, пет стотина деведесет осми; иљада двадесет трећи и т. д. Сва редна бројишелна имена (осим трећи) склањају се, у сватри рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а тре* и по другоме. 4) Умложна, којима се одговара на пишање коликогу 6 ? или коликострук? н.п. двогуб, или двострук; прогуб, трострук, четворогуб, пешорострук, двојак, пројак, и т. д. Ова бројителна имена нијесу друго ништа, него прилагателна имена, која су постала од самостојни бројителни имена с додатком губ или спірук (осим двогуб, двострук, двојак; шрогуб, проструск, тројак) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена пр вога склоненија. 5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. п. једанпут (мјесто једанпуш каже се и једном), двапут (двапуша), трипуш (трипуша), чеширипӯш (четири пуша); пет пта*), шест пуша и п. д. 6) којима се одговара на питање који пупі? н. п. прв ви пупі, други пуш, трећи пут и т. д. Као што се мјесто једанпут говори једном; тако се и мјесто први пуш, други пут, трећи пут, четврти пуши ш. д. говори првом, другом, преКом, чепівотом, пешом и т. д. И ово су права имена бројителна обога реда, а једанпут, два пуша; први пуш, други пут и т. д. шу су по двије ријечи. ко, Ова се бројителна имена не склањају, као ни остала нарјечија. Бекоји граматици узимају међу бројителна имена и оне ријечи, које показују неизвјесно млоштво ствари, н. п. млого, мало, неколиостали, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упамшити код неколико: какогођ што два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. млож, а женскога у имен. Млож., тако исто и неколико кад значи мање од пет, н. п. неколика човека, неколика ђешета, неколике овце; а кад значи више од четири, онда показује сва имена сушт. у род. млож., н. п. неколико људи, цеколико јаја, неколико оваца и ш. д. О МЈЕСТОИМЕНИЈ у. (de pronomine) Мјестоименија су шесторогуба: 1 Која показују при лица: је, ти, он; к свима ћемо узети у склањању и 11. Поврашно себе, која се ево овако склањају: *) у Бачкој и (ђешто) у Сријему говори се пуши мјесто пута, н. п. пет пуши, шестиутии ш. д. |