Page images
PDF
EPUB

рећи ћу и т. д. 2) што ове разлике немају ни Грци ни Латини, него то временима накнађавају (зато и у нашим Славенским граматикама стоји сотворихЪ од шворю, напишахъ од питаю, купихЪ од купую и т. д.); а Нијемцима и осталим новим народима тешко је и доказати ову разлику између наши глагола. Нијемци имају, н. п. деђен ићи, и оштей доћи; fußen шражити, iден наћи; али ми имамо доћи и долазити, наћи и налазиши, даши и даваши, чути и слушаши, рећи и говориши, узети и узимами, и тако готово код свију остали глагола. Ми имамо дакле још један пут онолико глагола, колико остали народи.

По лицу се раздјељују глаголи: 1) на глаголе личне, који имају сватри лица, н. п. говорим, говориш, говори и т. д. 2) на глаголе безличне, који се спрежу само с трећим лицем, н. п. боли, стужује ми се, грми, ведрисе, облачисе и т. д. Но и ово раздјеленије глагола не вриједи Готово ништа : а) зато, што млоги глаголи, који се броје у безличне, могу имати и остала лица, н. п. ја не грмим, не грмиш ни ши, него Бог (или свети Илија); види онај, који ведри и облачи и т. д. А 6) макар имали и једно лице, опет нијесу безлични, него лични.

По спрезању се дијеле глаголи на глаголе правилне и непра

Билне.

Прави неправилни глагола ми немамо више, осим ова три: јесам, оћу и могу (јесам и оћ у неправилни су и код осталије народа, а могу само је зато код нас неправилни глагол, што се у садашњем времену свршује на у, а не на ам, или на ем, или на им, као остали наши глаголи; а у осталом спреже се по другом спрезању, као печем, осим што се у садашњем времену говори и море и може; моремо и можемо; Мореше и можеше); а остали су сви правилни. Истина да се у постајању времена налази ђешто особита разлика, н. п. притиснем, притиснути, притиште (и притисну); погинем, погинути, тогибе (и погину); окренем, окренути, окреше (и окрену) и т. д. Али су зато опет ови глаголи правилни, и могу се довести у ред. Овђе можемо напоменути и оне глаголе, који немају свију времена, него само штођог, и. п. велим има само ово вријеме садашње и полу прошавше веља, а даље се узме од глагола говорим; тако подај (му, јој) удри (удрите)ʻи ајде (ајдеше, ајдемо), немају више ништа него ово у наклоненију повелителном, а у осталом се говори дам, дами; ударим, ударити, ударио и т. д.

Што је гођ склоненије код имена и код мјестоименија, то је спрезање код глагола; само се по том (у овом смислу) разликују имена и мјестоименија од глагола, што се имена и мјестоименија премјењују само по падежима и по броју, и највише могу имати око десет премјена; а глаголи се премјењују по лицима, по броју; по временима, и по наклоненијама, и могу имати преко тридесет премјена (а Латински глаголи имају још више премјена, а Грчки још више и од Латинскије).

Времена по памети нема вище, него само три, т.ј. садашње (које је сад), прошавше (што је прошло) и будуће (што ће доћи у напредак); а глаголи наши имају три проста времена осим будућега, пі. 1. садашње, и два прошавша (1-во полупрошавше, које имају само несавршителни глаголи, н. п. ми купљасмо шљиве, кад он дође; ши пјеваше и т. д. а 2-го скоропрошавше, које имају сви глаголи, н. п. ми куписмо шљиве данас ваздан; он донесе, ја му реко и т. д.); ако још узмемо к овима и дјејствително причастије прошавшег времена, које се у нашем језику не говори без помагателног глагола сам (или је сам), онда ћемо имати три прошавша времена, ш.ј. полу прошавше, скоро прошавше и давно прошавше (у говору се и ово давно прошавше вријеме може узети двојако, т.ј. још давније, н. п. био сам му говорио, били су му дали и т. д. но ово не иде у спрезање глагола, зашто глагол нема никакве нове премјене, него му се дода помаганелни глагол био, као и остале ријечи што се слажу у говору). Будуће вријеме састави се с помоћу глагола ћу (или оћу), н. п. оћу му да ти, њемућу даши; ми ћемо купити и т. д. Али кад сила говора иде управо, на глагол и ће дође за њим, онда се избаци оно пошљедње

[ocr errors]

ши, и мјесто њега дође ће те се састави с глаголом у једну ријеч, н. п. даћу, купиће, платићемо, имаћете, оплешћу (већ је назато како се с пред ћ претвори у ш), јешћемо и т. д. А код они глагола, који се у наклоненију неопредјеленом свршују на ћи (мјесто ши), може се ће и послије глагола писати само за себе, н. п. доћи ћу, наћи ћемо, пећи ћеш, рећи ће, ожећи ћуит. д. Али кад се о послу сумља, или се одлаже, и каже се ако или кад, онда се узме садашње вријеме и код несавршителни глагола дода му се спријед уз (или ус), н. п. ако узрадим, ако успишем; кад ускосимо и т д. А код савршителни глагола, узме се само садашње вријеме (без уз), н. п. ако дођем, кад запишем, ако покосим и т. д. Код глагола дати, знати, имат и, смјети и ћети, кад се сумља, онда се (особито у Србији и у Ерцеговини) на крају мјесто и настави будем (аш се пред 6 претвори у д), н. п. ако дадбудем, ако знадбудем, ако имадбудем, ако смједбудем, ако ћедбудем. К овима иде и могу, ако могбудем. 1

j

У Славенским граматикама имају четири наклоненија (изја, вително, повелително, сослагателно и неопредјелено); али глаголи, ни наши ни Славенски немају више од три, т.ј. 1-во и за јавително, у коме какво лице што ради, или показује да је што раДило, или да ће радити, н. п. пишем, писао сам, писаћу и т. д. 2-го повелителна, у коме се што заповиједа (наговара, моли, или нуди) другоме коме да ради, н. п. пиши, пишите; устани, донеси, дај, реци и т. д. 3-ће неопредјелено, у коме глагол стоји пуст без икаква извјеснога посла, лица и броја (као н. п. суштествително име именит падежу), и п. писати, радити, говорити, ићи, доћи, чути и т. д. А 4-то сослагателно узели су граматици из Грчке и из Латинске граматике, зашто Латинин каже једном ријечи, н. п. һаbuerim, attuleris, scissem; а Србљин, и сваки други Славенин, мора узети Двије различне ријечи мјесто те једне Лашинске, т.ј. да сам имао, ако донесеш, да сам био знао и т. д. А то свак може виђеши да није спрезање глагола. Спрезање (или боље рећи склоненије) глагола зове се само оно, (као што је и мало прије казано) кад се глагол сам по себи премјењује (као имена и мјестоименија кад се склањају), н. п. прпим, трпиш, трпи, трпимо, трпите, трпе, трпља, трпљаше, приљасмо, прпљасте, щопљау, трписмо, трписше, трпи ше, трпљео, трпећи и т. д. А да сам био знао, и аще бы есмь питалъ, то су читави разговори.

Тако се у нашим Славенским граматикама налази и страдамелни залог, а глаголи га немају ни наши ни Славенски. Напоменуто је мало, да бїюса, пишаюся, творюса, нијесу глаголи страдателни, као ни боюся и труждаюся отложителни; а ко је разумјео што смо мало прије рекли о спрезању глагола, казаће и сам, да пиманъ былъ есмь не иде у спрезање глагола, као ни аще бы есмь былъ питань, и био сам каран (истина да се говори: био сам каран, бићеш бијен, били су дочекани; али у садашњем времену нико не ће рећи: бивам каран, биваш мољен, него карају ме, 1ле ме, бију га, траже те и т. д. А и у прошавшем и у будућем времену не говори се код свију глагола са страдателним причастијем, н. п. Сићу тражен, биосам мољен, него тражиће ме, молили су туге, звали су га и т. д.).

Сви се наши глаголи (осим неправилни оћу и могу) свршују у садашњем времену (наклоненија изјавителнога) на ам, или на ем, или на им; и по том се свршивању раздјељују на три спрезања. У спрезању нашч (као и осталије Славенски народа) глагола мора се знати како има глагол у садашњем времену и у наклоненију неопредјеленом *); а кад се

*) Кад се ово правило уведе и у Славенску граматику (као што је и у језику, онда не ће по дојакошњим правилима_ („измѣняюще у или ю на ах") мораши биши: зовахъ, вяжахъ, ищахъ, страж

то двоје зна, онда је и остало све ласно знати, зашто је цијело спрезање раздвојено на те двије стране, па наклоненије повелително и дјејствително причастије садашњег времена иде по садашњем времену, а остале спрезање (готово све) по наклоненију неопредјеленом, као што ће с виђети сад из самога спрезања.

Будући да неправилни глаголи јесам и оћу помажу ђешто осталим глаголима (и себи) у спрезању, зато ћемо ево најприје метнуши њиово спрезање :

[blocks in formation]

1. Наклоненије изјавишелно,

вријеме садашње

јединствени број
ohy (hy), *)
оћеш (кеш),
ske (ke),

мложествени број.

оћемо (ћемо),

Оћете (кеше),

оке (ке).

вријеме полу прошавше

јед. број.

Кадија (Ка; ктија, **) тија, ошија),

Кадијаше (каше; ктијаше, тијаше, отијаше),
Кадијаше (каше; ктијаше, тијаше, отијаше),

Млож. број.

Надијасмо (Касмо; кшијасмо, шијасмо, отијасмо),
Кадијасте (Касте; кшијасте, мијасте, ошијасте),
Кадијау (ау, кшијау, шијау, отијãу).

вријеме скоро прошавще

јед. број.

Кедо (ке; ктедо, кте),
Кеде (ће; ктеде, кше),

Кеде (ке; ктеде, кше),

?

и

дахъ, җенахъ, перахъ, алчахъ и т. д. ниши ће се мораши казати „иземлются плыву плыхъ, пою пѣхъ, хощу хотѣхъ и т. д. ниши ће од воскресаю моћи бити воскреснухъ; од Дерзаю, дерзнухъ; од купую, купихъ; од срѣтаю срѣшохъ; од падаю, падохѣ; од поминаю, помянух т. д. Ваља да су овакове погрјешке у Славенским граматикама наКерале Г. Добровскога, да каже у Славин у (рецензирајући Славенску граматику Г. Мразовића: Mit einem Borte, es muß in beп Slavenischen Sprachlehren, die Russische nicht ausgenommen, ein ganz anderes nftem eingeführt werden (једном ријечи, мора се у Славенске грамашике, и у саму Росијску, са свим други ред увести). *) Јесам и оћу имају двојако у садашњем времену, т.ј. јесам и сам, оћу и ћу; какогођ што је код мјестоименија разлика између мени и ми, щеби и ши, мене и ме, њега и га, тако је и овђе између јесам и сам, оћу и ћу; и који је оно разумијо, разумјеће и ово.

** Ово је по Ресавскоме и по Сремачком нарјечију ђе је гођ m мje= сток. Ерцеговци додају кашто и ш пред свуда, н. п. шкаДија (шћа), шћејде (шће) и т. д.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

млож. број.

Кедосмо (несмо; кмедосмо, ктесмо),
Недосте (кесте; ктедосте, кшесте),
Недоше (Кеше; ктедоше, ктеше),
вријеме давно прошавше

јед. број.

Кео (Кела, ло; кшёо, тео, шно, олио) сам,
ћео (Кела, ло; ктео, тео, шно, отио) си,
ћео (Кела, ло; кшео, шèо, шно, ошио) је,
млож. број.

Кели (ћеле, ла; ктели, шели) смо,
ћели (ћеле, ла; кшели, шели) сте,
Һели (келе, ла; кшели, шели) су.

вријеме будуће

Кећу (ктећу, тећу),
Кећеш (ктећеш, тећеш),
Кеће (кмеће, теке);

млож. број.

Кећемо (кмећемо, шећемо),
kekeme (Kmcheme, mekeme),
Жеке (кмеће, шеће).

2. Наклоненије повелително

вријеме садашње и будуће

јед. број.

дела *),

нека,

млож. број.

дела,

дете,

мека буду,

били,

нека.

3. Наклоненије неопредјелено

Кети (шћеши; ктеши, шеши).

4. Причастија

вријеме садашње.

будући,

вријеме прошавше

бивши,

ПРВО СПРЕЗАЊЕ,

(conjugatio I. verborum in - ам)

По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену сершују на ам, н. п.

*) Ако није овако, ја не знам како би друкчије било. Дела значи управо на супрот немој.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »