Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

*) Истина да народ овакове ријечи у говору свагда узима као gerundia, н. п. оде играјући, пјева копајући, копа пјевајући, једе стојећи и т. д.; али би се у писању могле узети и за права причастија (као прилагателна имена), н. п. играјући, играјућа, игра јуће; зашто је и народ ђекоје узео и обратио у прилагателна имена, н. п. текућа вода, стајаћа кошуља, спаваће аљине, плетика игла и т. д.

**) Тако се и ова причастија прощавшег времена употребљавају у говору као gerundia, и то понајвише код савршителни глагола, н. п. дошавши (он, она, оно) у кућу рече му; поигравши мало

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Овога су спрезања глаголи најправилнији, зашто сви имају у садашњем времену ам, а у наклоненију неопредјеленом аши; него само ово треба упамтити код њега:

1) Да ђекоји несавршителни глаголи, који се свршују на бам, вам, мам, пам, могу имати двојако у садашњему времену (и у осталом, што је од његове чете), ш. ј. по овом спрезању, и по другом (на ем), н. п. гибам и гибљем; дозивам и дозивљем; узимам и узимљем; сипам и сипљем и т. д. К овима иду ђекоји и савршителни и несавршителни, који се свршују на шам и на кам, н. п. шешам и шећем, дошетам и дошећем; пљескам и пљештем (у Босни по варошима и пљешћем), попљескам и понљештем и т. д.

2) Дам и дадем, знам и знадем, имам и имадем, имају по другом спрезању, осим овога садашњег времена, и вријеме полу прошавше и скоро прошавше, н. п. (не) дадија, знадија, имадија; дадо, знадо, имадо; а по овом спрезању не говори се у полу прощавшем времену, осим од имам може се чуши у млож. броју имасмо, имаше; а у скоро прошавшем времену говори се и по овом спрезању: да (даємо, Дасте, даше); зна (знасмо, знасте, знаше); има (имасмо, имасше, имаше).

[ocr errors]

3) Код овог спрезања може се упамшиши и за остале све глаголе (сва три спрезања), да савршителни глаголи немају (ниши могу имапти) времена полу прошавшега, ни дјејствителног причастија садашњег времена, ни суштествителнога на ње (као што је и прије омануто).

сједе; рекавши то узе га за руку; порадивши даћеБок и т. д. Ја се опомињем, да се од поки говори и без ши: пошав, н. п. од винограда пошав (m. j. кад се пође) узбрдо има једна оскоруша; од куће путем пошав у планину и т. д. А као причастија нијесам чуо да се говоре, осим од јесам каже се, н. п. бивши кнез, бившему кнезу; бивши војвода и ш. д.

[blocks in formation]

дигнемо, печемо(-чемо), сремо, снујемо(-јемо), казујемо(-јемо), лијемо(-јемо), дигнете, печеше (-чеше), ореше, снујеше (-јеше), казујеше(-јеше), лијете(-jeme)

дигну, пеку,

бру, снују,

казују,

лију,

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[blocks in formation]
[ocr errors]

дићи ћеш дигнућеш), дићи ће (дигнуће),

број.

пећи ћу, браћу, сноваћу, казиваћу, ліку, пећи ћеш, ораћеш, сноваћеш, казиваћеш, лићеш, пећи ће, браће, сноваће, казиваће, лиће,

дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, браћемо, сноваћемо, казиваћемо, лићемо, дићи ћете дигнућеше), пећи ћете, браћеше, си ваћете, казиваћеше, лићете, дићи ће (дигнуће), пећи ће, ораће, сноваће, казиваће, лиће.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Овога су спрезања глаголи шако различни, да би и човек могао узе ши све за неправилне према првом спрезању; али према глаголина Грчким и Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле

Дамо:

1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на ети (као код првог спрезања ам-ати, и код трећег имити); али такови глагола има у нас врло мало; па и оно шпо и је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао овако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страдаШелно не каже жње, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. Мељем, мљети, мљевен ; жањем, жеши, жњевен; узмем, узели, узеш; запнем, запети, запет; пењем, пеши (и пењати), пеш (и пењаш); попнем (и попењем), попети (и попењаши), попем; кунем, клети, клет; донесем, донијети (донеши; може бити да би ко рекао и донести), донесо и доније (доне), донијо (донео; у пјесмама и донесао), донијела, донешен и донијел; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (смијо), смјела; тако умијем, и сложени од овога: разумијем и ш д. 2) Бекоји на рем имају у наклоненију неопредјеленом по Ерцеговачком нарјечију ријети (а по Ресавском и по Сремачком рети), н. п. запрем, запръо, запрла, запрш; тако мрем, прострем, подуврем, раздрем и т. д. прем има поти, тр, тръо, шрвен (а може бити да би ко рекао и прт).

3) ем-сти; ови иду двојако: а) као тресем, који се свршују на бем, зем, пем, сем, н. п. зебем, зебаб, зебла; гризем, прием, пасем и т. д. 6) као плетем, који се свршују на дем и тем, н. п. предем, прео, прела; мешем, мео, мела и т. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу исти), ишао, ишла; тако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д.

Бе

4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопредјеленом имају двојако (и понајвише су савршителни, осим нем, вења; тонем, гинем, трунем, глунем, чезнем, трнем и т. д.): а) на нуши, н. п. метнем, метнути, метну, метнуо, мешнут; тако зовнути, викнути, укнути, ищи уши, мазнути, љуљнути, дунути, линути и т. д. паднем, паднути и пасши (према пасти морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинупій, погину и погибо (као да би било погибект погипети); окренем, окренути, окрену и окрете (као да би било окрешем, окрести); тако и други ђекоји говоре се двојако, п. ј. овако, и по пређашњему на сти, ц. п. срешнем срешнуши, и

« PreviousContinue »