играј, нека игра, да играмо, играјте, нека играју, играми, играјући, игравши, прем, преш, пре, запрëм, мресем (мресем), тресеш (mpecеш) *) Истина да народ овакове ријечи у говору свагда узима као gerundia, н. п. оде играјући, пјева копајући, копа пјевајући, једе смојећи и т. д.; али би се у писању могле узети и за права причастија (као прилагателна имена), н. п. играјући, играјућа, игра јуће, зашто је и народ ђекоје узео и обратио у прилагателна имена, н. п. мекућа вода, стајаћа кошуља, спаваће аљине, плем и к а игла и т. д. **) Тако се и ова причастија прощавшег времена употребљавају у говору као gerundia, и то понајвише код савршителни глагола, н. п. дошавши (он, она, оно) у кућу рече му; поигравши мало По коме се спрежу сви глаголи, који се 1. наклоненије Племем, Д р у г о (conjugatio II. премо, запремо, пресемо (тресемо), плетемо (-мемо), преме, запрете, мрécême (тресеше), плетême (-méme), пру, запру› шресу, плету, игран (играш), играње, , 6) смрадамелна изигран (изиграм), 5. сущмесшвищелно на ње сипање. СПРЕЗАЊЕ, verborum in - ем) Овога су спрезања глаголи најправилнији, зашто сви имају у caдашњем времену ам, а у наклоненију неопредјеленом аши; него само ово треба упамтити код њега : i) Да ђекоји несавршителни глаголи, који се свршују на бам, вам, мам, пам, могу имати двојако у садашњему времену (и у осталом, што је од његове чете), m. j. по овом спрезању, и по другом (на ем), н. п. гибам и гибљем; дозивам и дозивљем; узимам и узимљем; сипам и сипљем и т. д. К овима иду ђекоји и савршителни и несавршителни, који се свршују на мам и на кам, н. п. мешам и шећем, дошемам и дошећем;' пљескам и пљешмем (у Босни по варошима и пљешћем), попљескам и попљешмем и т. д. 2) Дам и дадем, знам и знадем, имам и имадем, ямају по другом спрезању, осим овога садашњег времена, и вријеме полу прошавше и скоро прощавше, н. п. (не) дадија, знадија, имадија; да до, знадо, има до; а по овом спрезању не говори се у полу прощавшем времену, осим од имам може се чути у млож. броју имасмо, имаше; а у скоро прощавшем времену говори се и по овом спрезању: да (даємо, дасме, даше); зна (знасмо, знасше, знаше); има (имасмо, имасме, имаше). 3) Код овог спрезања може се упамтити и за остале све глаголе (сва три спрезања), да савршителни глаголи немају (ними могу имапи) времена полу прошавшега, ни дјејствителног причасмија, садашњег времена, ни суштествителнога на ње (као што је и прије омануто). сједе; рекавши по узе га за руку; порадивши даћеБог и т. д. Ја се опомињем, да се од поћи говори и без ши: пощав, н. п. од винограда пошав (m. j. кад се пође) узбрдо има једна оскоруша; од куће путем пошав у планину и т. д. А као причастија нијесам чуо да се говоре, осим од јесам каже се, н. п. бившй кнез, бившему кнезу; бивши војвода и ш. д. сипан (сипат): у садашњем времену свршују на е м, нъ п. изјави мелно. садашње број. дигнем, печем, дигнеш, печеш, дигне, пече, број. дигнемо, печемо(-чемо), сремо, снујемо(-јемо), казујемо(-јемо),лијемо(-jемо), дигнеме, печете(-чéme),орсте, снујете(-јеше), казујете(-јеше),лијете(-ieme) дигну, пеку, ору, снују, лију, орем, снујем (-јем), казујем (-јем), лијем („јем), казујеш (-јеш), лијеш(-јеш), казује (-je), лије (-je), Базују, повелително пецијасмо, орасмо, пеко, бра, пече, Opa, ње и будуће. број. број. дићи ћу (дигнућу), дићи ћеш(дигнућем), дићи ће (дигнуће), дигни, број. a,Jcy, снова', казива, дија, сноваше, казиваше, лијаше, сноваше, казиваше, лијаше, сновасмо, казивасмо, лиjасмо, сновасте, казивасте, лијасше, CHO Bây, казивау, дијау, казива, ли, ли, да печемо, да бремо, снова, òpao, сам, сновао сам, кази-сам, си, aлa, o смо, кази- смо, смо, орали, смо, снова- cme, cme, сше, вали, сме, e, a, су, неопредјелено дики (дигнуши), пеки, орами, сновасмо, кезивасмо, лисмо, сновасме, казиваше, листе, сноваше, казиваше, лише, број. дићи ћемо(дигнућемо), пећи ћемо, ораћемо, сноваћемо, казиваћемо, лићемо, дики кеме(дигнућеме), пећи кеме, браћеме, си ваћеме, казиваћеше, лићеме, дићи ће (дигнуће), пећи ће, ораће, сноваће, казиваће, лиће. сам, лила,о је, дио, си, пећи ћу, ораћу, сноваћу, казиваћу, лићу, пећи ћеш, ораћеш, сн ваћеш, казиваћеш, лићеш, пећи ће, браће, сноваће, казиваће, лиће, лили, смо e,a, cy, cme, снуј, казуј, диj (Ай), нека пече, нека оре, нека снује, нека казује,нека лије, да снујемо, да казујемода лијемо, снујте, казујше, Алијте(лише) нека сну, нека казују,нека лију, сновами, казивали, ʌиша. Овога су спрезања глаголи тако различни, да би и човек могао узе ти све за неправилне према првом спрезању; али према глаголина Грчким и Латинским (и сами други ђекоји Славенски народа) све је ово још смиље и босиље. Кад буде боља згода и више мјеста и времена за писање Српске граматике, онда ће се моћи и они још боље раздијелити и у редове поставили; а за сад, као поред рјечника, ево овако да и мало прегле Дамо: , 1) Прави су глаголи овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на ем, а у наклоненију неопредјеленом на е м и (као код првог спрезања ам-ами, и код трећег и м-ими); али такови глагола има у с врло О; Па и оно шли је, готово ни два нијесу једнаки у свему, него сваки по себи; ја не знам ни једнога, који би се у свему спрезао обако правилно као прем, осим жњем, па се и од њега причастије страда телно не каже жњем, него жњевен (као мљевен). Тако и остали, н. п. мељем, мљеми, мљевен; жањем, жеми, жњевен; узмем, уземи, узеш; запнем, запеми, запем; пењем, пеши (и пењаши), пеш (и пењаш); попнем (и попењем), попеми (и попењами), попем; кунем, клеми, клеш; донесем, донијеми (доне. ши; може би и да би ко рекао и донеси), донесо и доније (до не), донијо (донео; у пјесмама и донесаó), донијела, до нещен и донијег; смијем (смем), смјеши, смје и смједо, смјео (сми јо), смјела; шако умијем, и сложени од овога: разумијем и ш д. 2) Ђекоји на рем имају у наклоненију неопредјеленой по Ерцеговачком нарјечију ријеми (а по Ресавском и по Сремачком реми), н. п. запрем, запръо, запрла, запрм; мако мрем, прострем, подуврем, раздрем и т. д. мрем има мрми, ме, мръо, мрвен (а може бити да би ко рекао и п р м). 3) ем-сми; ови иду двојако: а) као пресем, који се свршују на бем, Зем, пем, сем, к. п. зебем, зебай, зебла; гризем, црпем, пасем и т. д. 6) као плешем, који се свршују на дем и тем, н. п. предем, прео, прела; мешем, мео, мела и м. д. идем, ићи (а говори се ђешто и по правилу и с м и), и шао, ишла; мако и сложени од овога: дођем, доћи, дошао, дошла и т. д. 4) Који се у садашњем времену свршују на нем, они у наклоненију неопредјеленом имају двојако (и понајвише су савршителни, осим бенем, вења; монем, гинем, прунем, глунем, чезнем, щрнем и м. д.): а) на нуми, н. п. мемнем, мемнуми, мемну, мен у о, мемнум; мако зогнути, викнущи, укнуми, ишнум й, мазнуши, љуљнуши, дунуми, линуми и т. д. паднем, паднуми и пас ми (према паста морало би бити падем, али се код нас већ не говори); погинем, погинулія, погину и погибо (као да би било погибе м погинем я); окренем, окренуми, окрену и окреме (као да би било окрешем, окресми); шако и други Бекоји говоре се двојако, м. ј. овако, и по пређашњему на сми, ц. п. сремнем сремнуми, к |
