Page images
PDF
EPUB

mosus.

numuli genus.

Гршиписе, имce, (Рес и Срем.) ті- грлап, па, по, беr ефrepbals, cla

dе гријешиппсе. Грешка, f. (Рес. и Срем.) vidе гри. Грлагице (грлашце), п. vіdе гръонце. јешка.

Грлипи, им, y. impf. итаетей, аш-, Грешљика, f. Bas Brüfфеl (ter Dreper), plexor.

Грлилисе, имce, y. г. impf. fih umars Грешнік, m, (Рес. и Срем. ) vide men, invicem , se amplecti. грјешинк.

Грлић, f. н. п. у путике , или у олбе, Грешница, f. (Рес. и Срем. ) vide 1) der Hals der Flasche, collum laгрјешница.

genae. 2) das Ende des Flintenlaufs, Гріва, f. Die Rivne, juba.

extremum canalis ignivomi., Триваст, та, то, н. п. пас, wеір ит Гулица, ғ. бie Eurteitаube, turtur. den Hals, collo albus.

Грличић, m. Вав Зunge per Surteitаube, Гривна. f. 1) гвоздена карика, што pullus turturis. држи косу за косишпе, беr Cen= Грличица, f. dirp. p. грлица. fearina. 3) наруквица (сребрна, грличји, чја, чје, беr furteltaибеи, златна или од пиринча), бав 2rms turturum. band, armilla.

Грло, и. 1) bie Burgel, guttur. 2) bie Гривњани, т. п. ј. голуб, бie gröpere Stimme, vox, guttur : nya anjeno Art der Holztauben, palumbes.

грло. 3) бав еtiсt, caput: има” де. Ipibo , m. ein Hund mit einein weißen сепi грла госеда на рани. 4) Die Хо)=

Kranze am Hals, canis collo albo. re vom Strumpf, fistula, canalis tiТрніжа, f. 'бав Заифgrіmmеn, tormina. bialis. Гриз, m. Dae batbvеrѕаute Sutter im Грља, f. hyp. . грлица. Magen, f. 6. des Odhlen, pabulum rosérbe, n. das umarmen, amplexatio. indigestum. .

Tộm, m. eine Art Eiche, quercus genus. Грізење, р. бав Веіgеn, Cffen, morsus. Гемік, m. per Siben waii, quercetum. Тргiзина, f. augm. . гриз.

Грмина, f. augm. p. грм. Гријак, m. 27 ап&nайг , pomen viri. гу мнти, ми, (Срем.) vidе грмљепи. Гријање, п. (Ерц.) дав Bärmen, cale- Грмић, m. dim. pon грм. factio.

грмљава, f, 1 дав фіnеrn,

tonitru. Гријатн, јем, у. impf. (Ерц.) 1) mar» грмљавина, Х.]

men, саlеfacio. 2) сунце грије, јфеint, грмљети, ми, v. impf. (Ерц.) боnnеr,

lucet sol. Грије, гриija, m. (Ерц.) Die eine, Грмов, са, вo, Bee &іфе, &іфеп», peccatuin.

quercinus. Гријешан, шна, но, (Ерц.) vide грје- Грмовина , f. дав сіфenbols, lіgnum

quercinum, Гријешење, р. (Ерц.) Вав Сünligen, Грнало, т. даска насађена на дрво, peccare.

као грабље, те се жило грће на Гријешиппи, им, y. impf. (Ерц.) füne гувну (у Бачкој), eine 21st Reфen, pigen, pecco : не гријеши душе.

rastri genus. Гријентисе, имce, v. г. imрt. (Ерц.) Грнац, нца, т. 1 (доље преко Моsündigen , pecco.

Трне, нета, p. dim.j paвe) Berkopf, olla. Гријешка , f. (Ерц.) кад се уводећи у

'yidе лонац. брдо прескочи један зубац.

Грнути, нем, у. pf. sufammеnfфаrren, Гријепа; f. (Ерц.) vidе грије.

corrado. Гртіспи, гризем, v. impf, beipex, mor- Грнчара, f. (доња и горња) Два села deo.

у Јадру. Више пије села на једном Грјещан, шна , но, (Ерц.) 1) fundig, брду (које се зове Гњила — Сро peccatorius (?), improbus. 2) грјешно сам га код Гњиле —) копа се лондијете, иnfфnlig, innoceus.

чарска земља, а донци се сад граГрјешнік, m. (Ерц.) Der Bunter, рес- де у другом селу (у Корении) вкcator.

ше Грнчаре. У піој околини сад не Гејешница, f. (Ерц.) Die Cünlerin , зна нико што је грнац, него сви peccatrix.

говоре лонац. Tpk, m. der Grieche, Graocus.

Гроб, m. Baş grab, sepulcrui. Грн (comp. грчі), кa, кo, bitter, amarus. Гробак, пка , m. dim. b. гроб. Гркиња, f. бie Srіефіn, graeca. Гелбље, n. Der Botteвater, coemeterium. Гркљан, m. Die Gpcifer#bre, oesophagus. Гробница, f. рака , bie Brabb@ble, 30Гркнути, не, у. impf. etwas bitter fcpп, pulcrum: subamarus sum.

Гроађе, р. (coll.) pie гаитеп, uүаев

tono,

шан.

[merged small][ocr errors]

Опремно га у суво грожђе (6at ibn Гречанскі, кa, кo, von Гроцка. zu Grund gerichtet).

Ipuu, mder Piafter (von 40 Para), Грожәње, р. бав фaubern, horror.

monetae Tarcicae genus. Грзан, зна, но, (спі.) .) traubenreiф, Грошић, ni. Ber (Beutfфе) Brofen, uyifer :

grossus (monetae germanicae gedus). „Па он ломи грозна винограда - Гртање, и. дав Зufаm mеnfфаrrеи, сог2) грозне сузе :

rasio, „Грознијем се сузам” упрљало - Гртали, граем, y, imрt. sufаm mega грозне сузе ваља —

scharren, corrado. Грозд, m. pie graube, uva.

Груб, 6а, бо, gro, crassus. Грозда, f. hyp. 2. Гроздана.

Ipioan, m. Mannsname, nomen viri. Гроздана, f, frauenname, nomen fe- Грубац, пца, д. 2Хации в щате, пошед minae,

viri. Гріздан, зна, но, cf.

грозан 1. Tevhâu, m. Mannename , noiden viri, Гроздић, m. dini. р. грозд.

To bema, m. Mannsname , nomen viri

. I pogumice, Amce, v. r. impf. Ichaudern, Ipyvema, m. Manngirame, nomen viri. horreo.

Грубијан, т. (у Єријему, у Бачк, ну Грозница , f. дав Siteбer, febris.

Hah.) der Grobian, homo moribus ruГрознав, ва, вo, fieberhaft, febricu- sticis. losus. 2) Fieber verursachend, febrifer, I'pyőrjáncmBO, 0. die Grobheit, rusti3. В. вода.

citas. Тронлање, о. дав Xaffeln augefфütte. Грубиша, m. RannBname, nomen viri.

ter Nüsse, strepitus nucam projectarum. Spybotia, f. die Grobheit, crassitudo. Гроймати, икем, v. impf. н. п. гроц- Грўватье, п. ) рав $raфen, s. 3. Pet ky opach, rasseln, coucrepito.

Kanone, sonus tormenti. 2) das Schlaa Гроклање, р. vіdе гранпање.

gen mit Krachen, verberatio. Триктати, грокКем, vidе грактапи. Грувати, ам, у. impf. 1) Pračen mk Toom, m. der Donner, tonitru.

die Kanone, tono. 2) schlagen mit Grao Громила, f. vіdе гомила.

den, percutia cum sonitu. Тромилање , p. vіdе гомилање. Груда, f. Der Kizтреп, glеbа: груда Громилати, ам, vidе гомилалии.

сира, снијега. громилатисе, ласе, vidе гомилаписе. Груданье, п, бав Веrfеn mіt ефnее. Громёвня (тромовні), на, но, ballen, lusus pilis niveis. спријела, "деr Donnerteil, fulmen,

Грудапнсе, амce, v. г. impf. fi, mit Тромовник Илија, m. Der Donnerer&lias, & sneeballen werfen, ludo pilis niveis. Elias topaus (cui tonitruа оbtigere in Грудеа , f. vіdе груда. coelis):

груди, груди, к. р. vіdе прси, „Њу ми пипа Громовник Илија Гру днца, f. dim. р. груда. Грбница , f. (yo1 грло) pie Braune (6ey Груға, . Bеgеnе іn bеr Шумадија, Schmeinen), angina.

Груја, m. (Рес. и Срем.) vide Грујо. Трбничав, ва, вo, tehlfiФtiq, angina Грујица, m. OXannéname, nomen viri Jaborans.

Грујо, m. (Ертц.) hyp. у. Грујица. Грінптуља , f. vіdе гроліуља.

Грумен, т. н. п. соли, земље,
Тргнутін, нем, v. pt. berabitürgen (vom Klumpe, gleba.

Regen, Sbranen, bеrабgefфuttelten Груменчић, m. dim. . грумен.
Doit), deslúo.

Груменье, п. (coll.) #lumpen, glebae. Гроња, f. ein Trumtgweig Der Wirfфе, геомічак, чка , ш. vіdе груменчик. ramulus cerasi plenus fructu.

Грунупін, нем, у. impf. 1) extraфen, Гроњица, f. dim. p. гроња.

concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum I poom, m. lautes Lachen, cachinnụs : strepitu percutio. насмијace гроотом;

Грушање , п. бав $fen per RilФ, соа„Бевојчица воду гази

gulatio lactis. ноге јој се б'jеле

Грушапійсе, шасе, т. г. impf. п. „За њом момче коња јаще

Maujeko, gerinnen, cogi. гроотом се смије:

Грущевина, f. gerennene Ril, lag Грописка, f. vide Гроцка.

coagulatum. , Гропиума, f. као бројенице од ораа, Грцање, о. Вав 23aten (з. 2. in johem или од љешника, еіn fran; 9?iiffe, Schnee), incessus ut per altas nives.

I'pramı, am, v. impf. maten (in boherna Гроцка , f. ) Ctiptфеn аn bеr Депаи, Schnee), incedo ut per altas nives. swischen Belgrad uno Smederewo, Ipr, m. der Krampf, spasmus: yeamus 2) Eluß, der ne duro Rießt.

ми гр ногу.

[ocr errors]

corona nucum.

cibi genus. ,

nauseam moveo.

Грчад, f. (coll.) junge Orieфent, graeca Гуђење, n. Das Beigen, cantus idium. juventus.

гуђепти, гудим, v. impf. (Ерц.) 2) Bei. Трчадија, f. (coll.) bie Brieфen, Ba8 gen, fidibus cano. 2) dunipf schallen, Griechenvole, Graeci.

resono, murmuro, Ipue, ema, n. das Griechlein, graeculas. ryxea, f. 1) Flechte aus schwanken Rei. Грчітье, п. ) дав Зufammenrunsen, feen, vimep. 2) гужва , орачица, cf. contractio, 3) das Bergriechen, muta- орачица. . tio in graecum.

I'yxícâme, n. das Zerknicken (deß Klei. Грчина , f. augm. . Грк.

des) complicatio. Григіна, f. Die Sitterfeit, amaritudo. Гужвапти, ам, v. impf. Salten bringes Грчити, им, v. impf. .) cinsieben, con- in ein Kleid, cs zerkniden plicas inferre traho, corrugo. 2) grācisiren, facio vesti. graecum.

Гужвача, f. п. ј. пилга, беr Ctruse Грчиптисе, имce, v. г. impf. 2) sufam. eine Speise von gemideltem Teig), mensdrumpfen, corrugor. 2) sich zum

Griechen machen, simulo graecum. Гужвица, f. dim. . гужва. Грчки , ка, но, ) grіефір, graecus. Тўжење, т. дав Wrieфen 3. 3. Оer #ins 2) adv. griechiso, graece.

der, so daß der ø*** oben erscheint, Гріштиписе, имсе, т. г. impf. anetein, reptatio, ut podex appareat.

rģ3, m. der Hinterbaden, clunis: npeГръоце , п. dim. е. грло.

мећесе с гуза на гуз. губа , f. шуга , беr аіивfat , Sie Хаите, Гуза, f. hyp. р. гузица. cf. језа. lepra.

Гузаш, па , то, mit grоpеn рintertas губав, ва, вo, aufägia, Teprosus. 'cken , clunibus magnis praeditus. Губавац, вица , m. ein Raupiger, 2Див. Гўзитисе, имce, v. г. impf die pintera istiger, leprosus.

baden zeigen, monstrare cloves. Губа» , m. Sie Brin mübre, equus por- Гузица, f. задњица, спражњица, дуriginosus.

пе, шупак, прыно, беr аftеr, podex, Губање, р. 1) бав 2ufäsig merten, le- Гузичепіина, f. pra, contagium leprae. 2) дав &ragen, Гу зичина, f,

augm, p. гузица. frictio.

Гузичица, f, dim, s. гузица. Губатисе, амce, v, г. impf, ) audfästs Гўзнії, на, но, н. п. пријево, кости, werben, lepra corripi. 2) sich Fragen, was zu den Hinterbaden gehört, clu(als wenn man ausjäßig wäre), wma nium. се губаш, fricari.

г зоња, m. Broparft , ampli podicis. Губер, m. покривач од вуне, као ће- Гja, f. Die Oblange, serpens. cf. змија, "бе, еіnе grофе Bettpeti, str.gulam. Гујињії, ња, ње, в¢langeni, ser.

Губере жене саме чу код куће. pentum. Tybumu, um, v. impf. i) verlieren, per- ryjnk, m. eine kleine Schlange, parvus

do. 2) hinrichten lassen, interficio. serpens. губитисе, имce, y. г. impf. fіф pets Гуна, f. 1) бав ®ieren Ser Zaube, ge

lieren, 2) mager werden, macresco. mitus columbae. 2) ein Auswuchs am Губица , f. Der Sheir pes biergejiktев, geibe, gibbus. 3) гука пруда, зла.

an dem die Nase und der Mund befind- ma, der Klumpen, inassa. lich, os animalium, nempe bovis, equis Fykate, n. 1) Da8 Girren, gemitus. 2) 'ovis , caprae, canis.

das Raunen, murmuratio. Губљење, п. 1) дав 22erlieren, perdіtіо, гукапи, гучем, y, impf. ) girren, ge2) das Hinrichten, trucidatio.

mo. 2) rainen (einander in die Ohren),

in aurem dico, murmuro : нешто љуГубо, m. vіdе губавац.

ди гучу: тўвно, в. дie рrеftеnnе, area.

Гулнуін, ием, т. pf. 1) girren, ingeГудало, п. Реr kiselbogen, plectrum (?).

mo. 2) ins Dhr raunen, murmuro in тудење, р. (Pec.) vidе гуђење. гудеми, дим, (Pec.) vidе гуђепти.

Гулидба, f, tie 2a8fфаlung (bes &ца гудило, п. (у Сријему) vide гудало.

kuruz), excorticatio (?). Ту дипін, им, (Срем.) vidе гуђепти.

Гулипін, им , v. impf. . fфinsen, тудњава, f. .) беr Xon Ser (fertifфen)

cortico, 2) ausschälen (den Kukuruz), roßhärenen Geige, sonus fidium, 2) ein

3) schälen (den Baum. 4) saufen, pota : dumpfer Schal z. B. entfernter Kano:

ша гулнщ полику водуртну? net : слоји гудљава попова.

Гулипінсе, имсе v. r. impf, plärren; Гудура, f. ein ciigee uno tiefев $bat, шла се гулиш? (каже мати bеше: Tallis augusta

шу kіад ділого плаче.

}

aurem.

exy voro.

Kleide,

Tyrene, n. das Schinden, Schälen, rice, f. pl. die (serbische) Geige, fides.

Plärren, excorticatio, ploratus. густ (comp. гушки), па, пo, pit, l'yhryẠa, f. der Tuinult, das Getöse , densus ; кад дође до гуспia, aufs vociferatio,

äußerite, ubi res agitur. Гундорење, п. бав ипдеutlike Dabets Гуспіна, f. Die Aid theit, densitas, fттеп, саntillatio.

soliditas. Tywopana, um, v. impf. unverständlich rych, m. ein dichtes Ding, res (cidahersummen, cantillo.

bus) densa , solida. Ijib, m. eine Urt Mantel, pallii getus. Гута , f, vidе гука 2. 3. Гульa, f. дуња , пуња, дie Suittе, гутав, вa, po, mit Дивтi fen behafa malum cydonium.

tet, excrescentiis affectus, гчњац, њца, р. vіdе гую.

Timahe, n. das Soluden, devoratio. гњина , f. augm. . гую,

Гутали, ам, у. impf. fwlingelt, dе. гуњић, m dim. гую. Гуњскі, ка, но, н. п. крпа , cin etü Гуто, m. п. . ј. који је гутав. гуњ auf einen Xantet, papueus, е Гупољење, о. Вав Зerbergen unter Bet раnnо гую.

abscousio. грав, ва, вo, qefrimmt, incигyus. Гупољиши, им, v. impf. сацијали гурање, в. даs Ctoffen, trusio.

што у гуку, или под скуп, аn feis турали, ам, v. impf. ftoffen, trudo. nem Beibe etwas verbergen, so daß das Typamuce, amce, v. r. impf. stossen, durch eine ryka entsteht, in sinum Trudo.

соndо. Гурбеm*

{der nomadische Zigeuner, Tyyâube, n. das Hinunterschlingen, des Гурбелаш, 'm.

voratio, deglutitio. гербеліп, m. JZiugarus nomadicus.

Гуцалии, ам, т. impf. bіnаnterfwlingen, Гурбелiка, f. nоmаtіfфе Зіусипеrtn, "deyorо: да се оєhе tуцало, не бі * Zingara nonadica.

ce Obhe nyuano sagte die Zigeunerin. гурбетскiя, кa, кo, 1) nomasifф , wie als man ihr verwies, daß sie die But : die Zigeuner, vagus more Zingarorum. ter, die man ihr, um die gesprungeiies 2) adv. nach Art der herumwandernden Lippen zu heilen gegeben, binunter ges

Zigeuner, more Zingarorum vagorum. olungen.
Гурбечад, f. (coll.) junge пomatifфе Зі. Гуцнупіи, нем, v. pf. pinutterfwlingen,

geuner, juventus cingarica nomas. "deyого.
гурбече, чema, n. ein junger Xonate, Гучево, п. ein Sebirge in Ser нанia pon
cingarus vagus juvenis.

Zvoruik, am rechten Ufer der Drina. Гурње, п.

бав Зufammеngieben bor Гучење, п. vіdе гупіољенье. Kälte, contractio prae frigore.

Гучини, им,

vide

гутомитін, Гурт, m. глас прасећи, бав Brun» гўша , г. ) деr fropf per Zoge!, gutjën, grunnitus.

tur. 2) і. е. грло, pie Burgel, guttur, Typ mathe, n. das Grungen, grunnitus. 3) der Kropf der Meniden, struma. Гурітатии, ричем , v. impf, grunjein, Гуша, m. (рес. и Срем.) vidе гушо. grunnio.

ra, f. die Kropfigen strumosa. гуритисе, нvce, v r. impf. fi) 3ufam» г, шав, ва, вo, tropfig, ѕtrаmаѕus.

menziehen (vor Kälte), contrahi. Гуцавац, вца, п. извор код Лозни – Гурітнупти, нем, v. pf. granjen, grunnio. це (на лијевом бријегу ријеке Шлік. Гуркање, п. dim, p. гурање.

pe).
туркати, ам, din. . гурапии. Гушење, в. дав Crititen, sulfocatio.
гуркаптисе, амсе, dini. в. гуратисё. губиши, им, v. impf. ertiten, suЯoco.
Гурнути, нем, v. pf. antoger, offeudo, гўшиписе, имce, v. r, impf. erititex,
Typo, m. (verätli)) п. ј. који је гурав. "suffocor. .
Гуса, f. hyp. . гуска (особипо кад гушица, f. dim. b. гуща.

вабе гуске: гуса, гуса, гуса !). Гушо, ш. (Ерц.) Bir fropfige, stru-
I':cak, cka, mder Ganser, aaser mas.
Гусеница , f. (Рес. и Срем.) vidе гу. Гуiштер, m. Die Sibere, lаcеrtа.
сјеница.

Гушче, чепа, в. ра8 @an1eit, anser-
Тусјеница, f. (Ерц.) pie Хаире, етиса. culus.
туска, f. 1) pie BanB, anser femina. 2) Гушчетина, f.

augm. 0. гуска. eine große länglichte Semmel, panis l'yuyuku, m. pl. junge Gänse, anser. genus.

'culi. Гуслање, п. Вав Beigen, cantus fidium. Гушчица, f. dim. p. гувка. Туслапи, ам, v. impf. geign, idibus Гушчій, чја, чје, іnfеѕ, anserinus.

"сло.

)

mosus,

Д. Да.

Nus.

[ocr errors]

Дабиж ив,

Данілук*, m. Bas Deitbum, Dominatus
(jus) dahiartim :
„Он се нада добру дайлуку
Дайре*, f. р. 1 art Sambucinв, ба.

Дайрепа, a. pl. ftagnette, tympani sed, 1) бар , ut, 2) ja, ita. 3) да ка. ко, аlеrvіngѕ, omnino. 4) да ако, Данле, 1 alfo, Baber, ergo. leicht auch nicht (man wünscht, daß Aaro, m. hyp. won Давид. niФt -), да ако удари киша, тепи Дакпање, . базефnaufen, anhelatio. ев rеgnet, да ако не удари киша, Даклан, кћем , . impf. fфnaufen, aber vielieicht regnet es nicht. 5) als Auss anhelo. ruf Der 23errounterung : да чудно ми Далак*, лка, т. дie milfterbärtung , га превари! да лијепа ни је јади splenis induratio. је убили!

Далеко (comp. даље), weit, lоrіgе. Дабар , бра, m. Ber giber , 'castor. Далмација, f. Dalmatien ,

Dalmatien ; Dalmam. Mannsname , nomen viri. tia. * Даво, т. +) Лаппвате, nomen viri. Далмаційнац, ніца, m. Dalmatiner,

2) роми дабо, деr рinteндe Seufel, Dalmata. . diabulus claudus.

Далматински, кa, кo, Balmatinifф, Дава*, f. vіdе птужба.

dalmaticus. Hábanó, m. der gibt, dator. KaA koje Aanna, f. die Weite, Entfernung, lon

дијете да што другоме, па опепт gitudo. . узме натраг, онда му ћеца говоре, Даљни, на, но, еntfernt, remotus. или пјевају:

Дамјан, m. Damian, Damian us. „Давало ўзимало,

Дамјанка, f. Srauenname, nomen feс кокошима спавало,

minae. Кокоши га литале

Дамњан, m. vide Дамјан.
Давање , п, дав eben, dаtiо.

Дамњанка, f. vude Дамјанка.
Давали, дајем, v. impf. geben, dо. Дан , m, per
Дівид, m. Date, David.

Данак, нка, m. dim, hyp. 2. дан. Дівипи, им , v. impf. Wiirgen, jugalo. Данак , нка, m. pie 21бgabe, tributum. Дівиписе, имce, v. г. impf. erfaufen, Данас (говоре и данаске), beute, hosuffocor.

die. Дар љeњe, n. Bas Bürgen, jugulаtiо. Данашњи , ња, њe, bestig, hodiernus. Давнашњії , ња, ње, "pon lаngе bеr, Дангуба, f. Ber geitherluft, jactura vetus,

temporis. Давно, аngе bеr, diа.

Дангубан , бна, но, н. п. посаб, тав Давіри! interi. 1) еј! н. п. Давори viel Zeit verlieren macht, temporis jacстароспін давори! давори пуста

turam adferens. црна горице! доста при сам по mеби Дангубиши, йм, v. impf. зеіt berlic. војевао. 2) почекај! н. п. давори Бо- ren, facio jacturam temporis. жо давори! увапіићу ја пәбе (ма- Дангубица, f. (dim. ?) vidе е ягуба : діни говорн Беmепту, кад шпо скри- „Тамбурице моја дангубице В па утече).

Дангубљење, и, дав зеіthеrlіеrеn, jacДаворије, f. р. «Пеrlе mujit jufam» tura temporis. men , concentus.

Даник, m. vide дaнишпе. 4 Давуција *, m. See läger, accusator. Дании, им, pf. den Tag über wo E. Дада, f. Ratna! mater.

bleiben, transigere diem. Aaanja, f. l das Kindemädchen, die Aannya, f. 1) der Morgenstern, lucifer, Aaaa, f. ) Kindsfrau, ancilla curans. 2) Frauenname, nomen feminae. parvulos.

Даницка, f. Die (slinten:) Kibre poы Дажда, f. (сл.) vidе кица :

Danziger Meister, tubuś teli' danlisa »»Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса тија Даницкиња, f. Die Danziger - pitole, Aauja*, m. der Prätendent, Vertriebe telumn Dantisci factum ;

ne, Emigrant, exul (redux et ultor): „И за појас двије даницкиње „То гледају Турци Бијограци Aanslume; n. Drt, wo man den Tag „И из града сви седам данја

über bleibt, locus morae per diem : Дайјнски, кa, кo, 1 ) Dais, exulum. „Прнобарац арамбаша Станко Дайјсніі, ка , ко, 2) wie - etn Dai, На даништу бјеше крај Салаша daji inore.

Данушін, нем , v, pf. атрит !! , 5ptio.

ag, dies.

[ocr errors]

canus.

« PreviousContinue »