Page images
PDF
EPUB

numi genus.

.

[ocr errors]

(у Церу зове се једно брдо Дуги Дін*, m. дијел).

„А ако ми дина и имана Дијелење, п. vіdе дијељење.

Aunap, m. eine Münze, kleiner all eint Дијелипін, им, v. impf. (Ерц.) tbcilen, Para, die aber jeßt eben soviel gilt,

divido. Дијелилисе, имсе, т. г. impf. (Ерц.) Днупій, нем, т. pf. einen athетдия sich theilen (in etwas), divido.

thun, spiritum duco. Дијељење, о. (Ерц) дав Хbeile, di- Диња, f. Die Relone, pepo. visio.

Дињица, f. dim. 2. диња. Дијете, ђепела, р. (Ерц.) дав Rino, Дињка, f. eine rətbliфе Traube, uva flius aut filia.

rubella, Дијетитисе, имҫe, v, r. impf. (Ерц.) Дилле, f. р. налик на гадње, али не kindisch seyn, pueriliter facio.

Ma npeabke, eine Art Dudelsac, utri. Дијо, дијела, m. (Ерц) vidе дијел.

culi musioi genus. Дијоба, f. (Ерц.) pie theilung, distri- Диплиши, им, v. impf. Die диплe fpies butio.

len, cano utriculo. Дијоница, f. Der Antheit, portio : дијо - Дипљење , в. дав бріеl ter дипле, ница земље.

utriculi cantus. Дика, f. Der etols, gloria. ".

Дирање, р. Зав Веrübren, tасtiо. Дикица , f. dim, p. дика. Слабо се Дирати, ам, v. impf. у кога , у шпо,

чује у говору, него се припијева у eindas berühren, tango. пјесмама по Земуну и. по Ново Дирек*, m. aleen, pfot, trabis ge

саду, н. п. „Кулінћу ти дикице, сукњу од пар- 'Диреклија“, m. Bеr fpanifфе Хbaler,

гала,

numus hispanus. „и кецељу дикице, дебелога веза — Диречић, ш. dim. b. дирек. Дикла (Дикла), f. $rauenname , Domen Диркање, п. dim. 9. дирање.

feminae; Што Дикла навикла. Диркати, ам, dim. 2. днрати. Дикосава, f. Trauenname, nomen fe- Дирнути, нем, у. pf. einen Griff wore minae.

паф thun, peto. cf. дaрнути. Ділбер*, m. Bеr ефъте, pulcher. Дићи (говорнсе и дигнупи), дигнем, Дилберче, п. (ст.) dim, v. дилбер :

Vi pf. heben, levo. „Ја јој реко : добар вече дилберче - Ділисе (говорисе и дигнутисе), дигДилберчић, m, (спі.) dim. р. дилбер : немсе , v. 1. pf. rich erheben, auf. „ој ћевојко дилберчићу!

stehen, consurgo. „у бијелу белнучићу

Дічан, чна, но, rübmli, fön, gloДилчик”, m. Die 'etaige (6ep Ser Run

riosus. kel und der Schnellwage), perțica : Дичење, р. Вав еtolsfern; bas etolg' „Мобарице моје другарије !

machen, superbia; gloria. „Удрите га колом и дилчиком Дичиши, им , v. impf. кога, tols та» Дім, m, per Xaut, fumus.

chen, Ehre machen, gloria (nostra) esi. Димање, п. 1) сав сфnauben, spiritus; Дичиписе, имсе, т. г. impf. ким, чим, anhelitus. 2) das Blasen des Windes, sich rühmen (init Recht), stolz seyn, spiritus venti.

superbio (jure). Димали, ам, v. impf. ) fфnauben, Діана , т. (Рес. и Срем.) vide Дишго, anhelo. 2) blasen, spiro.

Дишер, на поље! binaив , fоrаѕ. Димије, f. р. Іange иль weite pofen Дишерисали, ришем, у. pf. кога, von gefärbtem Zeug, braccae.

einen hinausschaffen (zu ihm sagen AlДимитисе, мисе, т. г. impf. гаифеп, шер), expello fоrаѕ. fumo.

Дишо, m. Ерц.) һур. р. Димитрије, Димитрија, m. Demeter, Demetrius.

Дјејан , m. (Ерц.) vide Дејан. Димпірије, m.

Длака , f. D) ёin Ctuct paar, pilus. 2) Димішћија, f. п. і. сабља, Фатав.

daß jaar der Kuh, des Pferdes, pili. cenerjäbel, acinaces Damascenus : Длакав, вa, Eo, gaarig, pilosus. „Трже Турчин сабљу димишкију - Длакавиги, им, v. impf. рэй Фаасс Дмлије, 1. р. vіdе димије.

madhen, pilis conspergo. Димљив, ва, во, н. п. ракија, räи. Длiкавиансе, имce, v. г. impf, pol cherig, fumosis.

Haare merden, pilis couspergor. дамнніца, f. Raufаngfteuer (an Ben Длакављенье, р. das Geschmuten mit Didof), vectigal pro fumario.

Haare, adspergio pilorum. Димњак, m. комин, бес Хаифfang, Длан, m, Die Кафе опә, үola, Schorajiein, fumurium.

дланић, m. dim, p, длан,

E

жати.

Длачица, f. dim. у. длака.

Добm, f. I der Gewinn, lu. Длијепо, р. (Ерц.) глијепо, бавеtети. Добитак, шка , m. crum. eisen, der Meifel, coelum.

Добити, бијем, v. pf. 1) geminnet, Дмитар, т. vide Димитрије.

vinco. 2) gewinnen, lucror. 3) bekom. Дмитра, f. Trauenname; pomen fe- men , accipio. ni inae. cf. Мітра.

Добјеглица , f. (Ерц.) kевојка, која Дневи (спи.) vidе дању:

добјегне (m. ј. сама дође) за мом„Дневи леже, а ноћу путују

ка; по се догоди кад родитељи Дно, р. Ber Boxen, Bruno, 8. сі. не даду Ђевојци поћи за кога она nes Gefäßes, fundus.

обе, а она не е за кога је они До, дола, m. vіdе долина.

дају. То су понајвише рђаве фе. До, 2) bів, аd, usque ad. 2) vidе осим : војке: зашто к пошіппена ђевојка, „Бојиш ли се још кога до Бога ? и од поштена рода, не ће своје Доба (Genit, поп доб?), bie Beit, tempus : родитеље и браћу осрамотнити. У глуво доба; послено доба; ве- Србији добјеглица дође управо черње доба; у ово доба године; момку у кућу, па је онда одведу жена на пом доба (m. i. готова се у какву кућу момачком роду, не породили) ;

памо стоји док се не вјенчају; а „Које ли је доба ноћи?

у Сријему и у Бачкој дође поповој „Рекла ми је драга доби

кућii и онђе стоји док се не вјен„Роди мајка два нејака сина,

чају. „Узло доба у гладну годину

Добјежати, жим, т. р. (Ерц.) 3ua Добавини, им, v. pf, што perfфаf. flieben, confugio. fen, procuro.

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide дoбje. Добавиписе, имce, v. г. pf, чега, was erlangen, consequor :

Добовање, о. Вав Хrommeln, tympani „Пења коња крај зелена луга

cantus. „Не би ли се добавио друга

Добовати, бујем, v. impf. trommeln, добављање, р. бав Berfфafen, com- tympano cano.

paratio ; das Bekommen, consecutio. Добош, m. bie grоmmеt, tympanum Добављари, ам, y, impf. perfфаffen,

militare. procuro.

Добошap, m. Ber gambour (3rоmmе. Добављаписе, ам, у. г. impf. erlana chläger), tympanista. gen, consequi.

Добошарев, ва, вo, vidе добашаров, Добаврљапи, ам, v. pf, gefФlenbert Добошаревица, f. vide дoбoшаровица.

Pommen, advenio lente et negligenter: Добошаров, ва, во, бев geommel. „Када врља једва добаврља

schlägers, tympanistae, Добар (comp. бољи), бра, po, gut, Добошаровица , f, pie Sambourѕfеан, bonus.

uxor tympanistae. Добацивање, в. 2) Bas Berbeimerfen, Добошарски, кa, кo, 1) хатбоиня , adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im tympanistarum. 2) adv. wie ein Dam

Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu. bour, more tympanistae. Добацивати, цујем, v, impf. ..) bet. Добра, m. (Рес. и Срем.) vide Добро

beimerfen, adjicio. 2) genug weit wer: Aopaba , f. Fluß in der Wa6ayka nauja: fen (im Steinwurfe), assequi metam „Купи војску до воде Добраве lapide.

Добрашин, ш. Manns11a me, nomen Добациши, им, у. pf. 1) herbeiwerfen,

viri, adjicio. 2) genug weit werfen, assequor Ad@puja , f. Frauenname , nomen felapide.

minae, Добеглица, f. (Рес. и Срем.) vide дoбje. д.брило, m. Лаппвпате, nomen viri. глица.

добриловина, f. намаслиир у Брце. Добежалін, жим, (Рес. и Срем.) vide говини (може бити да је сад и добјежали.

пуст ?). Добећи, бегнем, (Рес. и Срем.) vide Добрина, s. Bite, bonitas (miro nur добјећи.

als Euphemismus gebraucht, . B. He

знам која му је добрина — was ibra Добівање, п. 1) бав ®ewinnen, Cieaen, feblt, dem sicanken). victoria. 2) сав ®ewinnen im panel, Добрићево ,намастир у Ерцегови

lucrum. 3) das Bekommen, acceptio. ни (може бити да је сад и пуст ?). Добивали, ам, v. impf. 1) gemianen, доритца, m. 28 annuaine, uoinen vuri. vinco. 2) gewinnen, lucroг. 3) befom. Добричина, m. (augm. р. добар ?) ел pien, accipio,

lieber Mannt, lepıdum caput.

tio ,

њић.

Добро, р. Bas But, bonam.

Довікати, вичем, . pf. errufen, ad. Добро, m. (Ерц.) һур. р. Добросав.

sequor vocando. Добро, qut, bеnе.

Довиливање, д. Вав @rrufen, appella406poboje, m. Mannsname, nomen viri. vocitatio. Добровољан, љна, но , guter gацие, Довикйвапни, кујем, т. impf. errufen, hilaris.

adclamo. Добров уп, m. TannBname, notmеn viri. Довитисе , вијемсе, т. г. pf. домисДобродошница , f. чаша вина, или липисе чему, еrfinnen, excogito,

ракије, што се даје ономе, који Довілами, ам, v. pf. berantreiben,
дође, за добро дошао: „добро cogo (oves).
си ми дошао** (иако се рече кад Довлачење, р. 1) Бав Феrbeifwleppen,
му се пружи чаша), беr Відеотт, attractio. 2) das Herbeiführen, advec-
poculum salutatorium.

tio. Добросав , m. Tannвпате, поmеn yiri. Довлачити , их, v. imp.. 1) bеrbeijleps Добросрепињіл , m. Studifino ! (@18 pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho.

Guphemismus, wenn die Mutter ein Aobaáramuce, umce, v. r impf. Fich
Kind ausschilt), albae gallinae filius. berbeischleppen, ventito leute.
Добро решњица, f. Тав 233eiblime pon Доводити, им, v. impf. berführen,
добросретњик фав man febe.

adduco. Добр. срећник, ю. vіdе добросрещ- Довођење, в. дав феrbeiführen, ad

ductio. Добросрећница, f. vіdе добросрeп. Довожење, р. ) бав феrbeiführen, adњица.

vectio. 2) das Herbeifahren, advectio. Добрета, f. Die gute, bonitas. Довозили, им, y, impf. Berbeijubren, добротвор, . Ber gutthäter, bene- adveho. factor.

Довозигоисе, имсе, . . impf. Perbeta Доброчинац, нца, m. Ber Butthäter, fahren, advehor. benefactor.

Довоља, f, намастир у Крцеговини • Доброчинство, а. Das 93ohttput, be- (може бити да је сад и пуспі ?): neficentia.

„И Довољу близу горе Црне — Добробуд, да, дo, von gutem а. Довољан, љна, но, зuftieдen, conturel , bonae indolis.

tentus. Aoba *, f. Art Gebet der Lürfen, certa APBÔAHO, genug, satis. Turcarum prex,

Довратник, . дирек до врата, дie Довбили, им, v. pf, eploden, allicio, Pfoste, postis. pellicio.

Довргнули, нем, vidе довели, доваљати, ам, т. pf, bеrаnwäljen, Довребати, ам, v. pf. eri.uccи, auadvolvo.

cupando deprehendo. Довam, m. Der &rreib, ut assequi po• Доврћи (говорисе и довргнути), врr. tui etc.

vidе добацили. „Према себи ударио Mey

Довршетак, шка, m, bie Bolenound, „На довашу по бијелу врату

absolutio. Доватање, в. 2) рав регіаngеn, pot- Доврийвање, р. бав 3glensen, per

rectio. 2) das Erreichen, assecutio. foctio. Доватапи, ам, v. impf. 1) bеrlаngеn, Довршівати, шујем, т. impf. polene

porrigo. 2) erreichen, assequor, attingo. dem, perficio. Дватипи; им, у. pf. ) bеrlаngеt, Довршити, им, v. pf. Fоlеntеn, abporrigo. 2) erreichen, attingo.

solvo, Довде (т.ј. до овде), adv. loci, big bie. Довући, вучем, v. pf. .) беrbeiзieben, ber, 'hactenus.

adiraho. 2) herbeiführen, adveho. Довести, ведем, y. pf. erführen, Дову лисе, учемce, v. г. pf. fit ber adduco.

beischleppen, se trahere, trahi. Довести, зем, у. pf. fertig ftien, ab- Догађај, ш. Pie 23egebenheit, eventus. solvo acu.

Догађање, р. Сав (reignen, casus. Довести, зем, v. pf. perführen , ad. Догађали, ам, v, impf. treffen, incido veho.

in casum. Довестисе, земсе, т. г. pf. gefabréи Догађаписе, асе, т. г. impf, fi er» kommen, advehor.

eignen, accido. Aober?, auf den Wend, in vesperum. Догазии , им, у. pf. Berbeimaten, ada Довијање, л. дав &rjinnen, excоgіtаtіо. vento per sunin, nive's etc. Довијаписе, јамсе, ү. г, impf. fіnnеп, Догамбами, ам, v. pf. Babergematfyete meditoi .

fomnien, auveulu vacillanti gradu.

нем,

nen, accido.

по

Догања, f. (ст.) Ser Raufmann&laдеп, же и обложи различном правом и taberna:

цвијећем тако, да јој се кожа не „Од догање једне те до друге — BIIди није ни мало, и по се зове „На догању перзибаше мује

додола (начинила се као додола Доглaвник, m. bie 3wente perfon (паф реку ћевојци, или жени, која се

dem Oberhaupte), secundus a principe. млого накитила по глави) : па онда д'гнати, ам, v. pf. bеrbeitreiben, adigo. зађу од куће до куће. Кад дођу Договарање, р. Die Beratsung, delibe- пред кућу, онда додола игра сама, ralio.

а оне друге bесојке спіану у ред и Договаралінсе, амce, v. r, impf. fi пјевају различне пјесме; потом до. beratben, delibero.

маћица, или друго какво чељаде, Aorobop, m. der Nathfchluß, consilium. узме пун кошао, или кабао, воде, Договор хуке не обара.

ме излије на додолу, а она једнаДоговориписе, имce, v. г. р. іф per. ко игра и окрећесе. Удодолским abredén, consilium capio.

се пјесмама припијева на крају уза Договорно, cintimmig, uраnimi con. сваку врсту: ој додо! ој доsilio.

доле! н. п. Догодити, им, v. pf, trеffеt, erratben,

„Наша дода Бога моли, ој додо! offendo.

ој додоле! Догодитисе, имсе, т. г. pf. (1ereige Да удари росна киша, ој додо? ој

додоле! Догонити, им, vidе докеривати. Додоле играју у данашње вријеме Догоњење, р. vіdе докеривање. гопово по свој Србији, а особимо Догорети, ри, (Рес. и Срем. ) vide од Ваљева доље к Тимоку. По Сридогорјепи.

јему, по Бачкој и Банату Догорјети, ри, v. pf. (Ерц.) бrennen играле су до скора, па су нови свешbis, ardeo usque

пеници забранили и искоријенили, Догедели, дим, v. pf. (Рес.) Taneteln, Додолски , hа, но, н. п., пјесма, af. Догрдини, дим, v. pf. (Срем.)реrѕ додоле. Догрѣепи, дим, v. pf (Ёрц.) Гоrtевен Донкеши , жањем, vidе дожњети. anfangen, taedere me coepit.

Доживети, вим, v. pf. (Рес.) Догўспиши, син, у. pf. коме, in Ber: Доживити, вим, v. pf. (Срем.)

| erleben,

video. legenheit, in pie sІemme bringen, ur- Доживљепи, вим, v. pf. (Ерц. ))

gco, ad angustias deduco, circumvenio. Aoxibécaibe, n. das zu Ende Ernten, Дода, f. hyp. у. додола.

messis finitio. Додавање, п. Бав реrbеі», фіnѕugeben, Дожњевали, ам, у. impf. 8u ©пре porrectio, 'additio.

Lernten, meto (absolvo messem). Додавати, додајем, у. impf. bеrbеія, Дожњепи, њем, v. pf. Die Gente you. hinzugeben, addo.

enden, finire messem. Додалан, ішка, m, bie Bugabe, addi- Дозвали, дозовем, v. pf. 1) errufen, tamentum.

advoco. 2) berbeirufen, advoco. ддати, ам, т. pf. bingugeben, addо. Дозваписе, зовемсе , v. г. pf. in fф Додвіриписе, имce, vidе удвори- gehen, besser werden, ad frugem redeo,

Дозивање , n. Pas Errufen, pas Berus „И тешко се внеже додворио,

fen, advocatio. За свашто се умолиш” могаше Дознівали, ам (и дозивьем), v. impf. Дудијати, ам, v. pf. perbriepe, tae- herbeirufen, berufen, voco. det: додијало ми је.

Дознавање, р. бав $rfahren, exploДодцрківање, п. Вав Scrübren, con- ratio. tactio.

Дознавани, најем, v. impf. erfarct, Додирківати, кујем, т. impf, bеrüb. ren, contingo.

Дознали, ам, v. pf. erfahren, rеѕсio, Додирнути, нем, v. pf. Derbren, Дзренин, рим , v. pf. reifen, maturor. attingo.

Доигравање, п. das Gesprungen - Koms Додйрнутисе, немсе, v. т. pf. кога, men, adsaltatio (?). или чега, bеrübren, attіngo.

Доигравати, ам, v. impf. geferungen Додола, f. cf. додоле.

kommen, advento saltaus. д доле, 4. р. неколико ћевојака, које Добіграпи, ам, v. pf. gefpeunger fontљети, кад је суша, иду по селу од men, advenio saltans. куће до куће , е пјевају и сл упе диспа,

заиста,

Apirtlib, certe. да удари киша. Једна се ћевојка Доспи, дођем, vidе доћи. євуче са свим, па се онако гола уве. Доимање, и үide дoваппање,

исе :

rescio.

[merged small][ocr errors]

Доилати, ам, vide дoвапати.

Докусуривање, п. бав eatoiren, solutio Доимити, им, vide дoвaтити.

residui. Дојаали, дојашем, vidе дојами. Докусуривали, рујем, т. impf. fatvi. Дојавипін, нм , v. pf: н. п. овце, пі. ј. ren, solvere residui. довести овце (идући пред њима) Докусурипи, им, v. pf. faloiren, vol. kykı, herbeibringen', adduco; (vom lends bezahlen, solvere residuum. birten, per bor Sen Gd аfеn bеrgеbt, Докучивање , п. vіdе доватање. die ihın folgen).

Докучивати, чујем, vide дoвaлaши. Дојайвање, р. Граф беrbеіreiten, ade- Докучипи, им, vide дoвaтиши, quitatio, adventus in equo.

Дола, f. dim. p. долина. Дојанівали, jayјем, v. impf. geritten Долаган, лажем, v. pf. 1) ft aus. koinmen, adequito..

lügen, satis esse mentitum. 2) lügen. Дојакошњй, ња, њe, vidе досадашњи. hafte Nachricht hinterbringen, defero Дојатл, дојашем, v. pf, bеrgеritten mendacium.

kommen, adequito, advenio equo vectus. Howarubane, n. das lügenhafte Hinters Дојење, дав еäugen, nutritio (lactatio) ? bringen, delatio mendax. Дојиља, f. vіdе дојкиња.

Долагивапн, гујем, y, impf. Tüsens Дојиши, им, v. impf, fängen, lacto, ma- baft hinterbringen, defero mendacium. mmam praebeo.

4oAaxéle, n. -Das Lommen, ventitatio. Дојка, f. (cm.) vide сиса :

Долазак, ска, т. бie 2ntunft, adventus. „Узрастоше дојке у њедрима, Долазиппи, нм, v. impf. 1) Tommen, „Дојке расту, прслуци пуцају venio. 2) долази вода, fфwillt, creДојкиња, f. Vie 21тте, nutrix.

scit flumen. Дојчин, m. RaunBname, nomen viri. , Долајати, јем, т. p. bеrbeibenet, док, biв, usque dura, dam.

advenio latrans. Доказали, кажем, у. pf. 1) begreif, Aonakmiâm, m. einen Ellenbogen lang lich machen, facere perspicuum. 2)heim: cubitalis (i. e. penis) in der mit der lich sagen, hinterbringen, defero, de- gehörigen Geberde begleiteten Redense noucio.

art: ofеш долакташ, иш fpotte Доказвівање , п. Вав @rfagen (Begreif. abzuschlagen, vin' tibi dem

lich machen), curatio ut quis rem norit. Ajnama *, f. das serbische lange Unter. Доказивали, зујем, v. impf. 1) без kleid, worüber der Gürtel konimt, greislich machen, facio perspicuum. 2) tonica (?). binterbringen, denuncio.

Доламелина , f. augm. 9. долама. Докасалии, ам, v. pf. gеtrаbt tom: Доламица, f. dim, p. долама. mnen, tolutim advenio.

Долап (долаф), m. (у Србији и у БоДокасівање, бав феrаntrappen, ad- сни по варошима) cin Raten mit ventatio (equitantis).

Thüren, cistae genus. Докасівати, сујем, v. impf. bеrаn. Доле, (Рес. и Срем.) vidе доље. trappen, advento equo.

Долепање, п. (Рес. и Срем.) vidе доДокасківање, п. dim. . докасивање. лијепање. Докаскивалін, -кујем, dim, p. дока- Долётали, лећем, (Рес. и Срем.) vi

dе долијепати. Докле, 1) fo weit al, quousque, 2) fо Долетепи, пим (Pec.) angeflogen

Tange als, quousque. 3) mie weit, wie Долетипти, им (Срем.) Kommen, lange ? quousque.

Долећепти, летим (Ерц.)| advolo. Докна, f. "Хrauenname, nomen feminae. Долибаша*, м. онај који сједи у горДоко, m. Rann$name, nomen yiri. bemy yeny, der den ersten Siß an der Донблан, лна (и док:Зна), но, 3eit wо. Lafei einnimmt, qui primum locum

zu habend, cui tempus est : hujecam occupat in triclinio. доколан.

Долибашин на, но, бев долибаша, Доколенице, f. pl. (Рес, и Срем.) vi- illins qui primum locum occupat. dе докољенице.

Доливање, р. (Срем.) vidо дољевање. Докољенице, f. р. (Ерц.) 21rt tudies Доливати, ам, (Срем.) vidе дољевали.

ner Strümpfe, tibialium genus. Долijaпи, јам, v. pf. ausfufen (port Докопати, ам, v. pf, 1) 3u &nbe gra auja) d. i. zu Ende seyn mit seinen

ben, perfodio. 2) ergreifen, apprehendo. Fuchskünften, deprehendor: E aujo! Докопанисе, амсе, г. pf, чега,

сад си долијала etmas erwijфеn, apprehendo. Доко- Долиjеmање, р. (Ерц.) даЗufiegen, паосе као ћелар капе.

- adyolatio. Доксаm, m. pie 2ltane , Ber 2Ttan, 10- Долијепали, јећем, т. impf, Ерци) larium, subdiale, moenianum,

berbeifliegen, adTolito.

свапи. .

« PreviousContinue »