Page images
PDF
EPUB

ваписе.

Даликовати, кује. v. impf, коме шпа, Дмислитисе, имое, у. г.

pf. чему. anitehen , decet.

Ratb sitaffen, expedio долина, f. Сав баl, vallis.

Домишљавање, р. , рав аффеntеnt, Длиница, f. dim. р. долина.

Ueberlcaen, cogitatio. Долити, долијем, v. pf, you giepen, Домишљавалисе, амce, v. t. impf, impleo.

nadsinnen, cogito. Долица, f. dim. , дола.

Домишљан, т.“ (fфеrshaft) Ber Chef Дољани, m, pl. варои у Македонији ferath, plenus consilii.

(или у Бугарској ?). Приповиједају Домишљанов, ва, во, без ефaferath да су отприје бивали велики пана

consilii pleni. $ури на Дољанима :

Домішљање, p, vidе домишљавање, „Плави Зумбул оде на Дољане Домишљалисе, амce, vidе домишља

„Радоване , кад Кеш на Дољане ? Длље, (Ерц.) 1) пnten, infra. 2) bin. Домовина, ғ. фаив ипо фоf, дав Вел ụnter, infra.

fißthum, armenta et praedia. даљевање, и. (Epg ) Bas Bolgiepen, im- Домолиписе, имce, vidе умолиписе. pletio.

Донде (до oнде), bio дortbit, usque дәљевапи, см, v. impf. (Ерц ) volgies

illuc. fen, impleo.

Донекле (у Сријему иу Баҷк. говоре Дом, т. дав баив, domus : како спе и доникле), бiв auf eine gewife на дому?

Strece, usque aliquo.. Дэма, 1) зи рацfe, dopi. 2) паф баи. Донецін (донети, донеспи), несем, je, domum :

(Рес. и Срем.) vide дoнијети. „Смиљанићу домaдeр се наћи Донијети, несем, донијо (донијела, „Ајде мома да идемо дома

10), v. pf. (Epu.) bringen, adfero. Домадар, ш. vidе домаћин. cf. на- дникле, cf. донекле. пијање.

Дон Осипи, им, v. impf. ) bringen, Домазлук, т. wae bei Hause bleibt, adfero. 2) ertragen, erlauben, fero, nicht jeil ist, quod domi servatur (de permitto: доноси ми вјера, mein grege).

Glaube erlaubt mir$. Домамими, им, v. pf, bеrbеі беrебеп, Доношење, п. Das Bringen, adlatio. pellicio.

Доњак, м, н, п. камен воденични, Aováki, ka, ke, Haus: , domesticus; der untere (3. B. Mühlstein), inferior,

домаки, діе фаивgenojen; домаћи Доњії, ња, ње, беr untеrе, inferior. de6, Hausbrot.

Доњоземац, мца, m. Bеr unterläидеr, 4omakun, m, der Hausherr, paterfami- homo terrae inferioris. lias.

Доњ вземскіі, кa, кo, 2) unterlänvift, Домаћинов, ва , во, бев фау#berru, terrae inferioris. 2) .adv. more terrae heri, patris familias.

inferioris. Домаћица, f. Die paufrau, materfa. Допадање, п, ) бав феrbеirilen, adcurmilias.

sus. 2) das Fallen ins Unglück, u. f. w. Домаћичин, на, но, де фацfеаи, acceptio mali, vulnerum. 3) das Gefale måtris familias.

Ten, probatio. Домашање, и, дав Crrеіфеп, соntасtiо. Допадали, ам, т. impf. 1) bеrbеіlаu Діманапии, ам, v. impf. erreichen, fen, adcurro. 2) faden ins Unglüd, attingo.

adfligor : доладали рана, муке. 3) за До малцищи, им,

v. pf. epreidhen, at, Theil werden, obtingo, in manus venio. tingo.

Додадаптисе, амce, v. г. impf, gefa. Домашњи , ња, њe, vidc домаћи. len, placeo, probor. Домелi, m, Burfmcite, teli jactus: Допаркiвање. р. баѕ bесаufen.

убипін (из пушке) на домент, Дапарківати, кујем, у. impf. berlan. Дометак,

, шка, ш. беr gufap, addita- fen, adcurso (?) mentum.

Донаси, паднем, v. pf. 1) bеrbеі. Домешање, p. 2) рав Зufeken, additiо. laufen z. B. zu Hilfe, accurró. 2) fali

2) das Eben - so weit werfen, aequalis Іen (ins Иnglüt), додаси рана, муке. jactus.

3) zu Theil werden, obtingo: OBO MA Домешан, мекем, т. impf. 2) pina је допало. 4) глас допаде, fфnel

julepen, addo 2) eben so weit werfen Pommen, advolat. (im etein Durf, aequаli distantia jacio. Допаслисе, паднемсе, т. г. pf, gt: домешнуші, нем, v. p. 1) bingulegen fallen, placeo, probor. addo. 2) eben To weit werfen, aeque Gonebamu, am, (Pec. u Cpem.) vide fopge jacio.

допједаши.

Допели, печем, v. pf. ausbaden, Дорачић, m. dim. . дорап. pinso.

Дорін, m. vіdе дорап. Долісами, пишем, v. pf. аивјфесі. Дcpo, m. hyp. р. дорапи. ben, perscribo.

Дорбц, m. (у Сријеміу и у Бачк.): Дописивање, р. Вав 24u@freiben (su „У девојке сукња од паргала, Ende Schreiben), perscriptio.

„А у оца не ма ни дороца Дописівати, сујем, v. impf. зи ©п. Дәруша, f. дораптаспа кобила, bie De schreiben, perscriptito.

Braunstutte, equa fusca. Допјевали, ам, v. pf. (Ерц.) fingenдосада, f. Der deбerbrup, taedium.

herbeikommen, advento cantans. Досадан, дна, но, 14ftig, molestus. Доплакали, лачем, v. pf. WeinenДосадашњй, ња, ње, беr biв berige, berantoinmen, advenio flens.

qni adhuc fuit, Доплатипи, им, v. pf. volenoв заblеа, Досадити, нм, v. pf. :) voЙents feper, solvo.

8. 3. виноград, купусну лију, in. Доплаћівање, D, Die Begahlung, ѕоlu- sero. 2) kove, verdrießen, AocaAnna tio.

Mu je mo, dieß verdrießt mich schon, Доплаћивати, кујем, т. impf. бе. ich bin es überdrießig, taedet me : gocafahlen, solvo

Ano mu je, er ist mir lästig. Доплеспи, "епем, v. pf. 8u &nce Досадилисе, дисе, ҹ, г. pf. Kätig merd flechten. pertexo.

беnt, taedet: досадило ми се доплепање, п, дав = 31 : &nses flechten, Доса, ивање, п. 1) бав Зоdеnов • fesen, pertextio (?).

insitio. 2) das Läftig werden, moleДоплетали, ећем, v. impf. ju &nbe stia. flechten, pertexo,

Досађівапни, љујем, т. impf. :) vol. Допливати, ам., v. pf, fфwimmer бiв., lends seßen, insero. 2) lästig werden , herzuschwimmen, adnato.

molestus sum. Допловин , им, vidе допливати; Доса, іватисе, ђујесе, т. г. impf. „Плови, плови мој зелени венче ! lärlig werden, ta det. „Те доплови до Бурђева двора Досегнути, нем, vidе досећи. Допље'скапи, ам, v. pf. Dahеr geplatfФt Досёлнии, им, v. pf. anjtebeln, facio kommen, adyenio per viam luto et aquis ut quis huc migret et hic consideat. inviam.

Доселитисе, имсе, т. г. pf. fіф ап» Допр-жапи, ам, vidе довребати. . siedeln, commigro huc. Допунити, им, v. pf, anfuler, ex- Досељавање, р. бав феrаnitevela, adpleo.

migratio. Допуњавање, п, бав 2Infü den, exple- Досељаваши, ам, т. іmрt. bеrаnjieveInt, tio.

colloco. Допуњавати, ам, v. impf. anfügen, Досептилисе, имce, (Реси Срем.) vі. expleo.

dе досјепідтисе. Допуњање, т. vіdе допуњавање. Доселіљив, ва , во, (Рес. и Срем.) Донњапи, ам, vidе допуњавати.

vidе досјетљив. Допустити, им, рі. erlauben, Досећање, р. (Рес. и Срем.) vidе до. permitto.

сјећање. Допулпање, р. Вав &rlauben, per- Досећаптисе, амсе, (Рес. и Срем.) rimissiu.

dе досјећаписе. Доп ўшпапи, ам, v, impf, etlawбей, Досећи (говорисе и досегнуппи), сегpermitto.

нем, v. pf. erreifen, attіngo. Допушење, п, бie &rlaupnip, per- Досјепиписе, имce, v. г. pf. (Ерц.) missio,

yemy, merken, gewahr werden, aniДупушкање, n. vіdе допуштање,

madverto (ital. accorgersi). ДопўuКапи, ам, vidе допуштати. Досјепољив, ва, во, (Брц.), беr fф Допушћење, р. vіdе допушење. ausfindet, consilii plenus. Доранити, им, v. pf. ftü, tommen, дсјећање, гр. (Брц.) бав Шетаје • mane venio.

werden, animadversio. Дораници, им, т. pf, aufbehalten, Досјећалінсе, амсе, оr. inpf. (Ерц.)

gemabr werden, animadvertere coepi. Дорап*, м. Оer Braune, equus fus- Доскакање, п. бав &rfpringen, ascus, spadix.

secutio per saltum. Дораласт, па , н. п. коњ, Доскакапiн, качем, т. pf, 1) bеrbеі.

адријебе, кобила, braunlik, fussus. fpringe, adsilio 3) (v. impf.) коме, Дорапов, ва, во, без Braunca (Pfera so weit springen , als ein anderer ; era Des), equi fusci.

springen, saltu assequor,

[ocr errors]

Seryo,

mo ,

[ocr errors]

cursus.

Доскіра (до скора), bis por Eursem (ift Доmеки, тече, v. pf. Finreimen, sufficit.

er da gewesen), haud ita pridem. Домніцање, п. Bas Beriibren, tасtiо. Доскочити, им , v. pf. коме, erreis Допицање, р. Зав pinreiфеn, in bina

chen, einholen, fig. nicht der Betros länglicher Menge daseyn , sufficientia. gene. Reyn, assequor.

Допонцами, пиче ,

vide дошје. д сле, (Рес. и Срем.) vidе дослије. цав. д слије, (Ерц.) "bisher, adhuc. Допіцаписе, пичемсе, r. impf. Дослужівање, а,бав : 3 : &nbe : діелеп, чега, до шпта, bеriibren, contingө. linis servitutis.

Дојецати, mjeчe, v, impf. (Ерц.) Ele» Дослужівати, жујем, у. impf. 8u den, sufficit. Ende dienen, aufdienen, absolvo ser. Aomạe, bis dahin, usque eo. vitutein.

Домочити, им, т. pf. polfenten, Дослужити, им, v. pf. bis su &nbe impleo. dieiien, serviisse

usque

ad finem, Допірками, почем, v. pf. Derbeilata Дослук*, m. vіdе пријатељство :

fen, adcurro. „С половима у дослуку буд'me Доприхвање, в. дає реrѕulаufen, асДослушини, им, v. pf,' erahnden, omine assequi.

Дотркивали, кујем, т. іmрr. berga. Досп-вање, р. (Рес, и Срем.) vide laufen, adcurso. доспнјевање,

Допорчалн, чим, vide

дотркати. Доспівали, ам, (Рес. и Срем.) vide Дотужати, жим, v. pf, коме шпа, доепијевами.

Дотужити, им, v. pf. јІange 21seile Діспепи, ем, (Рес. и Срем.) vide machen, zuwider werden, tacdet: Beh доспетти.

ми је допужало Доспијевање, п. (Ерц.) 2) тав 2eifen, Допурање, n. vіdе добацивање;

maturitas. 2) die Muße, otium. Дотрапи, ам, 1) v. impf. vіdе доДоспијеванти, алт, v, impf. (Ерц.) 1) батривапн. 2) (v. p.) bеrbеіmаlgca, reifen, maturare. 2) Muße baben, oti- advolvo. um est mihi. .

Дошурити, им, vidе добадити. Діспjепти, пијем, v. pf. (Ерту.) :) rei. Дптуркати, ам, v. pf. (dim. . допу fen. pervenio ad maturitatem. 2) Dube pamur.) herbeiwälzen, advolvo. haben, otium est.

Дошуки, учем, v. pf, podenos fФla: д спи*, m. vіdе пријатељ,

gen, percutio satis : Aucma, genug, satis.

Ал' га добро Милош не допуче д спia, f. hyp. 2. Достана.

Доћерах, ам, v. pf. (Брц.) і Бет: д спана, к. Зrauenname, pomen fe- beitreiben, adigo. 2) treiben bis –, ago

minae. Асланули, не, v. pf. 1 binreiben , Докеривање, п. (Ерц.) Vas perbeitrtis д спали, ане, т. pf, j sufficio. ben, adactio. Дістигнули, нем, vidе достићи. Доберивати, рујем, v. impf. (Ерц.) діспивање, п. Вав @inbolet, conse- 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben quutio.

bis -, ago usque ad Дести запи, ижем , v. impf. einbslen, Доћи, дођем, v. pf. ) оттеп, consequor.

yenio. 2) доћи коме главе, cinem Доспићи (говорисе и достигнути), um den Kopf bringen, aus dem os сигнем, v. pf. einbolet,

ge räumen, emedio tollo. 3) дошло quor.

ми је да бјежим од куће, cs ijt znic Доплакање, п. бав Воlfфеntеn, im- dahin gekommen, eo deveni, ut — ) pletio.

дошла вода, т. і. angenfфродеп, Доплакали, пачем, т. impf. Doufen» crevit. . impleo.

Доцкан, 1 Домакнушисе, Клсе.

Доцними, им, т. impf, fäи mеn, sero Доmаhисе (говорисе в домакнуппи- veuio, moror!

се) , пакнемсе , v. г. pf, чега, или Доцњење, р. бав деrfäumen, serior 40 wma, elidaß anrühren, tango, adventus , mora. Дотерапи, ам, (Ресь и Срем.) vide Дочек, m. Bеr &mpfang, exceptio (boss доберати.

pitis): вала бране на дочеку. Допер івање.р. (Рес. и Срем.) vide Дачекати, ам, v. pf. 1) ermarter, докеривање.

exspecto, a) empfangen, excipio. Доперiвад, рујем, (Рев. и Срем.) Дочекивање, д. pas Smpfangca, аdе доберивати,

серtіо,

usque ad

[ocr errors]

CONSC

[ocr errors]

овако сеља.

uae,

cus

1

Дочекивали, тујем, y, impf, empfan. Драгош, m. апnname , Domen viri. gen, 'excipio.

Драгушин, m. Лаппвпате, потен Дошетати, ам (и дошећем), P. pf.

viri. herbeispaßieren, advento ambulans. Дража , m. RannBname , Domen viri. Драва, f. Die Drape, Drayus.

Дражење, р, бав ефеn, Reisen, irriApâr, Apára, ro, theuer (lieb), carus; tatio.

Apāro mu je, mir beliebt es. Дражета, m. Запnénаmе, поmеn yiri. Apârâ, f. (cm.) Geliebt, amata : Драживашка, m. ein epigname Ser „Драга моја ! јеси л'се удала? Dorfschulzen (gleidsam Störens „Драг” се драгој на водици вали — bund), turbans canes. y Cpujeny, Apara, m. (Pec. n Cpem.) vide Aparo у Бачкој му Банапту, зову дражиДраган, m. (ст.) vidе драги:

вашке по милицији врајпіове, а по Чуј драгане oдo за другога

паорији бирове и пандуре, који иду Драгана, г. 1) (сп.) vidе драга: по селу од куће до куће, не зову „IIуп цуп, цуп цуп драгана ,

људе на робију и на заповијеспи „Што ми ни си казала. —

(и драже ваш ке). 2) Frauennamen, nomer femidae. Дражити, им, v. impf, reisen, irrito. Aparaw, m. Mannoname, nomen viri. Apannó, m. Mannsname, Domen viri. Драги, гога (и дpara), m. (ст.) бе Дракша, ш. 9. апрвпат е , nomen viгi. (Beliebte, amatus :

Драм, т. 1,400 од оке; или онолико, „Ој ћевојко имаш ли драгога ? колико један дукап пежи, ein Bes „Имала сайт братя и драгога

wicht (von Dutaten Schwere), Drach. Драгії" камен, m. Socijtein, gemma.

me , drachma. Драгија, f Seauenname, pomen femi- Драмісер, m. који (од тврђе) на/ nae.

драм и једе и сере; Драгиња , f. Seauenname, nomen femi. цн зову пірговце варошане (у Ср

бији), Oraфтеnfфweiper, drachmocaAparuk, m. 1) Mannsname, nomen (?), ein Spißname für Kaufleute.

viri. 2) (cm.) kao dim. $. Apary: Драмлија *, f. ein erott von Bee „Драг драгићу Јово Кујунџићу! Schwere eines Apam, globulus plum„Јал” ме проси, јал' fу сама доћи — beus drachmae poudere. Драгиша, м. Лапівпame, nomen viгi. Драпање, р. Фав &ragen, frісtiо. Aparo, n. (cm.) das Lieb, amatus aut Apanamn, am, v. impf, kraßen, frico,

Драча, f. намастир у Србији. „Јарко сунце на високо ти си ! Apauko, m. Mannsnäine', nomeo viri. „Драго моје на далеко ти си Дрвар, п, који дрва носи, или прода. Драго, m. (Ерц.) hyp. 5. Драгић ипд je, der Holzer, liguarius. Драгулгин.

Дрварење, п. баѕ polsen, lіgnаtiо. Драгобрат, m. RannBname, nomen Дрварина, f. polsabgabe, portorium viri.

lignarium. Драrевић, m. намаспир у Далма- Дрварипти, им, т. impf. mit Sol, per. цији.

jeben, providеrе lіgnіs: како се дрваДраговић, m. in per RepenBart: бра- риш? он ме дрвари. ле драговићу! (al ein liebe в Си. Дрвен, нa, нo, bölkern, lіgnеus.

rogat jedes andern Namens, den man Дрвенаст, па, то, bölgeen (unema weiß, oder auch nicht weiß).

pfindlich), ligneus. Aparoje, Mannsname, nomen viri. Дрвеница , f. на самару оно што је Aparôjaa , f. Frauenname , nomen femi. од дрвета, осим спеље, раѕ böl=

Berne Gerüste des Saumsattels, clitelДрагојло, m, Mannsname,

lae. viri.

Дрвениюнсе, имсе, т. г. impf, böl: Aparokya, m. (cm.) der theuer Erkauf. zern werden, lignesco (?). te, caro emtus :

Дреењача, f. н. чаша bölgernet „Була води роба драгокупа

Trinkgeschirr, poculum ligneum. Драгољуб, m. :) Set Жаридiner Step, Дрвењење, а. бав 23erbüljern, lіgne,

tropaeolum minus. 8) Mannsname, factio.
nomen viri.

Apbeke, n. (coll.) die Bäume, arbores.
Apáromâp, m. Mannsname, comen viñ. Apbr@a, f. (coll.) Sdheiter Hols, sez-
Драгомира, f, Зraneaname, pomen fe- menta ligai (?)
minae.

Дрвљаник",

дрва пред Драгомирна, f. намастир у Буковини. kykom, der Holzbaufen, strues. Apårocas, na, Dannsname; nomen yiri. Apsve, Holz, liguum.

amata :

nae.

nomen

п.

[ocr errors]

m.

гомила

Дрво, вета, п. 1) Bex Baum, arbor, 2) Држак, шқа, m. bie panobabe, ansa. das Holz, lignum.

Држалица, f. ) Дрводеља, m, (Рес. и Срем.) vide Држало, р. der Stiel, manubrium. дрвођеља.

Држаље, о. Дрвођеља, ф. (Ерц.) Der Simmermann, Држање, п. Зав фаltеn, tеntіо (?). faber lignarius.

Држати, жим, у. impf. 1) balten, teдрвце, цепа, п. dim, p. дрво. neo. 2) halten, g. B. für wahr, habeo Древо, п. п. з. часно, бав Жreugeв. (pro vero): ja по држим за испину. Holz, lignum crucis. i. e. crux qua 3) држаписе коња, јft auf Bem Pfet Christus supplicium obiit:

de bälten, sustinere se in equo: „И крстове од часнога древа „Па се коња држал не могаше — Дрёждање, и, бав Єteben uno Barten, 4) држисе на високо, еr trägt ft, exspeciatio.

boc, elate se gerit. Држдапти, дим, т. impf, teben uno Дријем, т. (вец.) per GФlummer warten, exspecto.

(Schlaflust), dormitatio. Дрена, f. Bad Befфrey, clamoг. Дријемало, m. (Ерц.) Der Gф&frige, Дрекавац, сца, m. der S dreyer die Splafmüße, dormitator,

ein (vermeintliches) Thier, das in der Apujemâine, n. (Eph.) dab Sølummern, Nacht röreyt, wie eine Ziege die vom dormitatio. 23olfe fortgetragen wir, animal no. Дријемати, ам (и дријемљем), v. impf, cturnum, quadrupes, clamos u m. (Ep.) Solafluft haben, somuo capior. Дрікнути, нем, у. p. cinen Сфеер Дријемеж, m. (Ерц) vidе дријем. thull, exclamo.

Дријен, m. (Ерц. ) "bie Rocneilirfe, Дрем, т. (Рес. и Срем.) vidе дријем. cornus mascula Linn. Дрёмало, ш. (Рес. и Срем.) vidе дри. Дријенак, нка , m. (Ерц.) 1) eine Elet. је мало.

ne Kornelkirsche, cornus parva. 2) eine Дрёмање, п. (Рес, и Срем,) vidе дри. Art Traube, uvae genus. јемање.

Apriha, f. 1) Drina, der Brenzfluß zwis Дрёмапи, ам (и дремљем), (Pec. и ichen Boßnien und Serbien. 2) die ser: Срем.) vidе дријемапи.

bische Gegend an der Drina, mornit Дремеж , m. (Рес. и Срем.) vidо дри. gegenüber: опишао у Дрину. јемёж.

Дриница, f. ein eeitenarni pet Drina, Дремљив, ва, вo, fФläfrig, ѕоmno- unter Лозница, lentus. .

Дранка, f п. ј. воденица, 23afermüble Дремован, вна, но, јФl@frig (fФlafe auf der Drina, mola ad Drinam. begierig), somniculosus,

Дрянскій, кa, кo, Driners, Др-н, ш. vіdе дријен.

„Дрински вүче, што си обрђао ? Дрен, m. (Рес. и Срем.) vidе дријен. „Невоља је мене обрђапи : Дренак, нка, m, (Рес. и Срем.) vide „Око Дрине не има оваца : дријенак.

„Једна овца а при чобанина: penat, m. Wald von Stornellirschen, „Један спаса, други овцу чува, cornetum,

„Трећи иде кући по ужину. Дреник, m. . cine junge Sorneltirfфе, Дрњанин, m. einer pop Ser prina : cornus parva.

браћа Дрињани. Дренка, f. Зraцепname, nomen feminae. Дркање, п. Вав ераппен, tеntiо. Дренов, ва, вo, bеr orneltirfфе, сог- Дркапі, кпа, m. Вав 3ittern, per Gфаца

Ber, horror. Дреновац, вца, m. a) eintab bon Rornel. Дркали, ам, т. impf. Граппеn, tendo bols, baculus corneus. 2) село у

Мачви. (sensu praecipue obscoeno de tentione Дреновача, f. ein Otot von Rocnel. penis). holz, fustis corneus.

Дркалице, f. р. бie Walerte, pie Дреновина, г. Жоrnеlbоls, lіgnum corni tulje, coagulum. cf. паче, пипије. , masculae Lion.

Дркање, р. бав 3ittern, trеmог. Дрењак, m. vіdе дреник.

Дркпапи , кћем, v. impf. зіttern, fфане Дрењина , f, pie orneltirfфе, cornum, dern, horreo, tremo. Дретва, f. Der Sinofaben (@pagat), Дрљав, ва, вo, vidе врљав. funiculus; cf. канал.

Дрљанчење, бав bеbаrrliфе Bettein, Древица, f. dim. р. дрепіва.

mendicatio indefessa. Дреча, f. Das DictiФt, densi frutices, Дрљанчипи, им, т. іmрt. beharri, cf. честа , шиб.

betteln, non desino mendicare. Дрчање , а. Тав РІärten, ploratio.

n. 1) das Eggen, occatio. To'ramu, 'M, V. impf. plärren, ploro. 2) der geeggte Ader, ager oceatus ;

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »