Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

nosus.

пале вране по дрљању. 3) бав Хri. Дрозговић, m. Die junge Orоffеl, pullus Beln, conscribillatio.

turdi. Дрљати, ам, у. impf. 1) eggen, occo. Дрозговљи, ља, ље, н. п. гнијездо,

Кого, с њиме ope, он гузицом др- Droffel: , turdi. da. 3) Erißeln, conscribillo.

Дрозд, m. vіdе дрозак, » Дрљача , f. Die &age, occa.

Дромбуљање, в. "дав Raultrommeln, И Дзьење, рә дав &ntbljpen, nudatio. captus crembali. . Дръпти, им, т. іmрi. п. ј. дрси, Дромбуљати, ам, v. impf. mapitroma entblößen, nudo.

'meln, cano crembalo. Домановина, f. планина (или брдо ?) Дромбуље, f. pl. pie Raultrommel, у Србији:

crembalum. і „Завијала три зелена вула :

Дрдњав, ва, вo, Tumpiq , pannosus. Један вије навр Маковица, Дроњак, њка, m, Ber gumpen, Rappe, „Други Еје на Ловлен планини, lacinia, „Треки вије на Домановини

Дрбњо, m. Ber gumpenteri, homo pan: Арманье, о. Рав ефütteln, Grfфüttern, quassatio.

Дропшиппи, им, v. pf, fф nieperlaffen, Домали, ам, v. impf. fфüttein, quas50. (ohne zu sehen, ob der Ort sauber zc.) Дрмінули, нем, v. pf. erfфііttеrit, humi cousido. concutio.

Дропља, f. Die Trappe, Ber $rappe, Дрндање, о. Рав ефTagen Der Bole. avis tarda, otis tarda Linn. Дрндар, т. човек што разбија вуну. Дрпање, п. Зав Reigen, lаcеrаtiо. Дрндарев, ва, во, } veb дрндар.

Дрпати, ам, v. impf. reifen, lасего. Дрндали, ам, . impf. ) разбијапи Давнути, см; рр.. }reisen, lасего,

јарину. 2) говорити којешта. Apýr, m. 1) der Gefährte, socius, 2) der Aphob, m. der tolle Sdeyer, clamosus, Gemahl, der Gatte (für beide Geschlechs furiosus,

ter), conjux. Донован, вна, но,

} wütend, furiosus. Apyra, f. Die Gefährtin, socia. Дрновим, піа, по,

, f дрво, као велико вретено, Донупи, нем, v. pf. einen Bijen effen шпіо жене конце препредају на

(uin dann sogleich z. B. an die Arbeit њега и плетиво преду, gie Зmirn zu gehen), paullulum comedo: Aphyao spindel, fusus duplicandis filis, та псето, т. і. ујело га мало. Другар, m. vіdе друг 1. Дрнуписе, немсе, v. г. pf. помами- Другарица, f. vіdе друга. mйсе, tоu merten, insario.

Другда, loann unt mann, quandoque. Дрњівање, п. бав $ou werhen , insania. Другдаш, Дрьинаписе, њујемсе, т. к. impf. tод Другӣ, га, го, 2) беr аntеrе, alius , werden, iusanio.

alter. 2) der zweite , secundus. Дрњкање, п. дав ДnfФlagen gegen еt. Друговање, р. Ber Umgаng mit See was, offensio.

mand, als seinem Apyr, consuetudo , Дрюками, ам, у. impf. anflagen gе. necessitudo. gen еtmав, offendo : дрњка у ба- Друговаити, гујем, v. impf. mit ©inem пину.

häufig umgeben, sein Apyr feyn, sodaApô6,' in. das Eingeweide, intestina.' lis sum, utor aliquo familiariter. Дробан, бна, но, ріфt une Elein аn Другојачији, чија, чије, аптеrѕ, pereinander gereiht, minutus :

schieden,

alius. „Једно грло, при дробна Ђердана. Apyrôn, zum zweiten Mal, altera vice: Дробац, пица, m. dim. р. дроб. „Љубну је једном и другом — Дробина, f. augm. р. дроб.

Дружење, а. бав @efelen, sociatio. Аробиши, им, ч. impi: brödeln, in- Дружина, f. (coll.) pie ®efährten, socii.

Дружиница, f. dim. р. дружина. Дробљен, m. Ber Зroфen, mica, fru- Дружиписе, имce, v. г. impf. с ким, stum,

sich gesellen, sociare se. Дробљење , п. 1) бав Brödeln, intritio. Дружнца, f. dim. р. друга. 2) coll. Die Broten, micae, frusta Дружичало, р. (у Сријему говоре еу. intrita,

лі иҷало, а у Банату побушеДробњак, ш. Gegend in der Herze. ни понедељник) Веr ѕwіtе Ron Дробњаци, m pl.jaomina, in per Rabe tag nach Ostern, dies lunae secundus pon Пива. Дробњачки , кa, кo, pon a paschate. На дружичало иду љуДробњаци.

ди (а особигпо жене) прије подне Apósak, 3ra , m. dię Droffel, turdus. на гробље ше побушавају гробове

tero.

ника.

вачка.

cf.

од оне године, дијеле за душу, и дубровачки, кa, кo, tagufanijФ, гапопови чале молитве и спомињу gusanus. мртве. На неким мјестима (као Дубровник, m. Xagufa, Ragusium. н. п. у Неготину и у Рішави) ску. Дубровничанин, т. човек из Дубровпесе момчад

и ђевојке послије подне на једна мјесто, па играју и Дубровнички, кa, кo, vide Дубродружичајусе (понајвише мушко с мушким, а женско са женским), Дувак*, m. bet BrautfФleper, velum п. і оплету вијенце од врбовије nuptiale. младица, па се кроз пе вијенце Дуван, m. 1) Ber gabat, bie Забqtpfans љубе и мијењају јаја (шарена и цр- že, herba nicotiana. 2) der Raudtnbat, вена), па најпослије промијене и nicotiana fumaria ; daher AyBaHimice, вијенце (метіне једно другом на fth mit Babat perfektn; нар дувањење. главу) и закунусе да ће бити Дуванскӣ, кa, кo, н. п. кеса, Хаа мушкарци побратими, а жен- baks-, nicotianae. скиње друге (Власи кажу кума- Дуванција, т. беr Забағrauer, daча), до оно доба године. Такови censore nicotianum. се побралими и друге потом пазе дување, в. дав Beben, spiratio, natus. пу сву годину као браќа и сестре, Дувар, т. vіdе зид. ну различним играма, и збиљским дувати, ам, v. impf. 1) blafen, lo. свањама, помаже једно другоме. 3) на кога, bife fept, succenseo. Кад онент дође дружичало, онда дувна, f. Die Weijliфе (Ronne) , monialis. се ђекоји понове, а ђекоји оставе. дўвно, m. Stadt in Dalmatien. Дружнчање, р. Вав 8üpen иль Зеіrеип. Дувување , п. Зав зеіфthаtеr feyn, staden der Mädchen am zweiten Montage tus confessarii. паф Оjtern, amicitiae initio die lunae Дувозапи, дувујем , v. impf. и. pf. a paschate secundo,

дружичало. KOMe, Seid ic bören, ausculto confiДружнічатисе, амce, v. г. impf, cf. tentem. дружичало.

Ayr, m. die Geld . Schuld, debitum. Друкчији, чија, чије , vidе другојачији. Дуг (comp. дужіп и думӣ), га, го, Друм*, m. (opepos) велики пуп, бie lang, longus; Ayra nyika , die Flinte. Heerliraße, via regia.

Дуга, f. Der Regenbogen, iris. Србљи ApyrumBO, n. die Gesellschaft, societas.

кажу, да мушко прође испод дуге, Дрче, f. pl. vіdе дркпалице.

постало би женско, а женско да Дрцкање, р, дав февen (Фев фипев), прође, поспало би мушко. instigatio.

дуга, f. Die Daube, tabula. друкапiн, ам, Ү. impf. н. п. псело Дугачак (аўгачак), чка , кo, vide дуг. на свиње, реkеn, instigo.

Ayrme, mema, n. der Knopf, globulus Дошчић, m. din. у. држак.

fibulatorius. À , aya, m. der Geist, spiritus, cf. AyK. Ayrménie, 1. } dim. H. Ayrme. machina qua stare' et incedere discunt Ajroốpahuk, m. ein Zuname, cogno

parvuli. 2) eine Art Kirschen, cerasi genus. men (Langbart). Aybay, m. der Hohlmeißel, das Hobl: Ayrocâibe, n. das Shulden , debitum.

eisen, scalprum excavatorium. Дуговари, гујем, v. impf, fфиреп, Дубіна, f. Sie Tiefe, profunditas.

debeo, дубити, нм, v. impf. cmајати упра- Дуговечан, чна, но, (Рес. и Срем.) viBo, aufrechtstehen, sto erectas.

dе дуговјечан. дубица, f. 1) ёtast іn оftеrе. Жroatien. Дуговјечан, чна, но, (Ерд.) Bauerпр. 2) Stadt in türkisch Kroatien.

diuturnus. Дубљење, р. Das aufrефtteben, statio Дугонокі, па, то, languagelig, un

guium longorum : Дубљна, f, vide дубина.

„Доведи ми дугонокту другу, дў бок (comp, дубљя), кa, кo, tief, „Да прокопа на вратилу трубу. — profundus.

Ayroma, f. ein großer, langer Mann, дубоко (мало и велико), кога, longus homo , Longinus. GФluten зwifфеи ефaбa uno Bel. Дугореп, па, пo, langgеfфwant ,eangrad:

"datus, caudae longae : за вишорогаДруга пуче украј Дубокога,

је волова и дугореније крава (кад Даде гласе ўза воду Саву

напијају). Дубравац, вца, ш. Rаппвпате, по- Дугуљacili, mа, пo, I länglim , opmcn riri.

Дугуљаші, ша, пio, i longus,

[ocr errors]
[ocr errors]

erecta.

нии.

rinum

Aya, m. der Maulbeerbaum, morus. думати, ам, y, impf, н. п. дан, länger Дуда, f.

leine boble Röhre, für die werden (vom Tage) longior fio. Дудаљка , f. #inter a18 Pfeife, f- Дуљина, f. vіdе дужина. stula.

думен* m. vіdе корман. Ay Anna, f. die Maulbeere, morum. Думенисање, р. Das eteuer, guberno Дудов, ва, во , pom Taubeerbaum, navim. mori, morinus.

Думенисали, ишем, vidе кормаДудовина, f. 2Xautbeerbols , liguum mo

Aymehuja*, m. der Steuermann, guberдуж, f. Die Wange, longitudo : и уз дуж

nator (nayis). cf. корманош. и попријеко.

Думлек, m. Art gutermelone, cucurДужак , жна, но, fфuto ig, qui dеbеt.

bitae (Linn.) genus. Дужд, m. (ст.) беr Toge, dux Vene- Дунав, т. (у. Сријему, у Бачк. и у tiarum;

Бан.) vide "Дунаво. у онога дужда Млепачкога Дунаво, и. дie Donau, Danubius. . ду ждев, ва, во, бев Dogen, ducis Дунавски (Дунавски), кa, кo, н. 1Veneti :

вода, Полац. , Danubii. „Сад ќе изик пе дуждеве слуге. Дундар*, м. гомила људи, ein paufe дуждевні, т. беr junge Doge, Glius Reute, multitudo. ducis Venetiarum :

Дунђер*, м. der Zimmermann, fa-: „Ајде селе оседлај ми коња, Дунђерин* , m. bеr tigaarius, cf. дрДуждевик ме у свалове зове

вођеља. Дуждевњак, т. бурњак, Galamanter, Дунђерисање, р. Вав Зіmmеrn, fabriSalamandra. Кад је (или кад оке да catio. удари) киша, онда дуждевњак бјежи Дунђерисати, ишем, т. impf. 3in1 = од воде уз брдо: а кад је суша, он

mern, fabricor. да иде низ брдо к води.

Дунђерлук*, m. Вав Зimmermannв) апр. Дужење, р. Die Behauptung, бав је: wert, Zimmerhandwerk, ars tignaria. mand einem etwas schulde, assertio de- Aynhepoo, Ba, Bo, des Zimmermanues, biti.

fabri 'tignarii. . Дужи , f. р. намаспир у Ерцеговини Дунђерскӣ, кa, кo 1) 3inmmermannва,

(може бити да је сад и пуст ?). tignarius. 2) adv. wie ein Zimmermann, Дужина, f. Die gänge, longitudo.

more tignarii. джипи, им, т. impf. кога, бефаир. Дунупи, нем, v. pf. бlafen, flo, spiro. ten, pap ciner fфulot, dico mihi de- Дуња, f. vіdе гуња. beri.

Дуовање, m. vіdе дувовање. Дужнік, т. 1) See Bфutoner, debitor. Дуовали, дувујем, vidе дувовани. 2) деr 814ubiger, creditor: не смије дуови, m, pi. (у Сријему, у Бачк. и у од дужника да дође кући.

Бан.) vidе Тројице. Дужносm, f. (у Сријему, у Бачк. и Дуовни , на, но, geitlib, spiritualis : у Бан. по варош «ма) pie plit, оче дуовни!

cf. варење. officium.

Ayobaix, m. der Beichtvaier, confessarius, Дуја, m. (Рес. и Срем.) vidе дујо. дупе, пеmа, п. vіdе гузица. Ayják, m. Mannename, nomen viri. Дупенце, п. dim. 2. дупе. Дујо, m. (Ерц.) һур. ф. дуовник. Дупке , aufrефt, erecte. Дук, m. vіdе ду.

Дупља, f. рупа у дрвету, ће се мо. Дука, m. Запівпате , nomen viгi. гу леки пінце или челе, еіnе Баита Дукадин, m. 27 аппвпате, hоmеn yiri. bible, cava arbor. Каква је дупља, Ду калi, m. Bеr Outaten, numus duca- онаке и челе излијеfіtу (или: каква tus, aureus.

је дупља, добре челе излијећу). Дукатнђ, m. dim, b. дукати.

Дупљаш, т. п. і голуб, Die polstaua Дукалі..." на, но, н. п. злато, ри. be, Lochtaube, columba lignorum Linn. katen: , ducatinus (?).

Србы кажу да голуб дупљани гоДулац, лца, m. цијев, што се дува вори, кад гуче: „Сиј лук, сиј лук” на њу у гадљарску мјенну, pie (пі. ј. да је већ вријеме сијалин лук, Dudeisadrõbre, caluinus utriculi mu- кад он у прољеће долети и спане sici.

тукати за гривњаци : „Шта піи лу Дулведу , (асс.) in Ser Reben Bart :ја го. чиниш проклепін попе код пу hе

ворим , а он ни удулведу, ее афtet жене, код mybе bеце.” gar nicht darauf, non audit.

дупспи, дубем, у.impt, au B&blen, cavo. Дуљање, п. Вав gäng 'retperden, 13. 8. des Tages im Sommer), prolongatio. Aj pa,

Дура, } сшаип! balt ! siste graduro.

намо

синко,

Дурање, п. Вав 2иванeen, patientia, duratio. cf. прпљење.

Т. дурапи, ам; v. impf., аиване, Ajp6ak*, men oppwort (pörtlich fen Ta, ka! Lockungelaut für's Pferd, som und sieh), wenn man auf die Frage, nus alliciendi equuin. was ist das ? nicht das Rechte antwors Habo, bona , m. vide Bpar. ten mil; поmеn fіctum rei, quam non Бавілак, лка , m. hyp. . ђаво. Узео vis dicere :

калуђер Светогорац мало дијете А. Шша је то ?

мушко (док још није знало за се) Б. Дурбак.

па га однијо у Свепту гору, и памо Auch sagt die Mutter zuin Kinde: oken га одранио и научио књизи, Ka4 дурбака ?

му је било већ око 18 година, онДурбін", т. das Fernrohr, telesco- да га поведе уза се, као ђака, и pium.

пође амо у свијеп да пише. Кад Aypma *, adv. unaufhörlich, continuo, cf. дођу у прво село, ало bевојке уједнако.

вамиле коло па играју (ваља да је Дурмитор, m. Bebirgе іn bеr реrgе. била неђеља, или какво веселье). gowina.

Кад угледа ђак ћевојке, зачудисе Дурн вип, па, по, vidе деновиті.

каква су по створења, па онако дўрнулисе, немсе, vidе дрнупінсе.

мало као весео и зачуђен упиша Дурунга, f. vіdе мошка, балина. калуђера: „Шта је оно дуовниче ! Дуплипти, им, y. impf, ret Wader шта је оно ?“ А калуђер као намр

saugen, sugo fortiter (besonders von гођен одговори му: „Не гледај Ferkeln).

нити пипај шпа Дуліљење (дуплење), п. Вав ftarte је: оно је ђаво.“ Онда фан нају.

Saugen, mammillarum attractio, su- миљапијим гласом рече: „Дела ду. ctio fortior.

овниче, Бога ми! да купимо онога Aykan*, m. der laden, taberna.

једног ђаволка, па да га пове. Дубанац, нца, т. dim. p. дуќан.

демо намаспиру.“ Дуканић, m.

Баволан, m, vidе враголан. Дубански, ка, но, адеп, tabernae.

Тавбласт, та, то,

vide

враголасті. Дуһанција*, m. ein Raufmann, Per ci. Baвoлити, им,

vidе враголипи. nen Laden hält, tabernarius.

Баволисање, п, vidе враговање. душа, f. Die Geele, anima. Два без Бавілисати, лишем, vidе враговали. душе, треки без главе.

Таволица, f. враголица, жена, или фе. Душак, шка. m. ein 3g (im frinten), војка, која ђаволи, дie eufelin,

tractus : попити на један душак. (muthwiliges Frauenzimmer), femina Душан, m. Запnname, nomen viгi. petulantior. Душеван, вна, но, н. п. човек, got. Баволски , кa, кo, vidе врашки. tesfürchtig, religios, pius , religio

pius, religio- Баволство, п. үidе враголство.

Баволче, чета, р, дав Xeufelein, parдушек*, m. cine Ratrake, stragulum vus diabolus, Душеклук*, m. Der Bettғајтеп, агша- Баволчић, m. dim, р. Љаво: rium stragulorum.

„Са прапорчики, са ђаволчики Душица , f. Das eeelфеn, animula. Ђавољн, ља, ље, vidе вражји. Душица , m. 22 апрвпате, nomen viri. Haha, zuigeilen, interdum. Душко, m. (сп.) һур. роп душа, ani- Бақаш, vide Бађа. mula, animulus ;

Hâk, m. der Student, literarum stu„Болан душко покваси міг уста —

diosus(von diaconus, mie in Ungrifen). Душник , m. Die guftrobre, asteria tra- Такела , f. augm. p. ђак. chea.

Баков, ва, во, без etupentert, stuДушман”, m.

diosi. Душманин, т.

Білковица , f. варош у Метоији: Ба. Душманлук*, ш. vіdе непријатељ- ковичанин, човек из Ђаковице. Ба•

ковички, кa, кo, pon Баховица. Душмански, кa, кo, vidе неприја- Бакон, m. per piafon, diacopus.

Бак онија , f. vie Demirtbung, lautitia:
„Донесоше вино и ракију,
„И лијепу сваку ђаконију
Так нисање, п. бав Дорlleben, vita

}

sus.

} vіdе непријатељ.

ство.

luxuriosa,

шефски.

[ocr errors]

consecror

ме у

Таконисами, нишем, т. impf. јести, (Epr.) Brautführer repa, sum para

часлиписе, mobileben, vitam juсир- nymphus.
dam duco : или ћемо ђаконисалин, Беверов, ва, во(Ерц.) :) бев Офта.
или Кемо враголисати (у припови- gero, leviri. 2) des Brautführers,
jeroки) ?

paranymphi. 3) des

Secundantent, Бакониши, им, т. impf, jum Diaвon amici. Weiben, consecro diaconum.

Беверсий, ка, ко'.) бев Бевер. 2) Баконишисе, имее, у. г. impf. Jum adv, nach seiner Art, leviri, paranymDiakon geweiht werden,

phi, amici. diaconus,

Беверство, р. (вец.) бie Beautfübret. Таконов , ва, во, бев Diafone, Dia- Ichaft, paranymphatas : 30BE coni.

bеверство. Таконовица, f, бев Діаtоnѕ fеаи, uxor Беверӯша, f. (Ерц.) pes Brautfüfterdiacopi.

Drau, uxor paranymphi. Таконсhі, ла, но, 2) бiatonifф, dia- Беверушин, на, но, (Ерц.) Ser Seau couicus. 2) adv. wie ein Diakon,

ut des Brautführers, uxoris paranymphi. diaconus.

Бевица, f. (Ерц.) vidе bевојка : Такоњење, в. дав Beiben gum paвon, „Пјевала пица пјевица : consecratio diaconi.

„Што ќе сптарцу ђевица, Бакупіӣ, cf. варење.

„А младні у бабица. Баур, т. 1 Рее Иngläubige, infidelis Бевовањеђевоватье), п. (Брц.) Завхар, Баурин, ш. 1 (non Turca) :

chenthum, der Maddenstand, virginitas : Нек' се диже пући ђаурина :

„Бевовање моје царовање Баури нам пешко додијаше

Бевовали, февујем, v. impf. (Ерц.) Баче, чema, n. ein etupenten, par- Jungfrau seyn, virgo sum. vulus literarum studiosus.

Бевојачки, кa, кo, (Ерц.) 1) табфера Вачење; о. дав Stucent : wеrеn, fre- baft, puellaris. 2) adv. máddenhaft, quentatio scholarum.

more puellae. Вачина , f. vіdе ђакела.

Бевојка , f. (Ерц.) дав Räофеn, puella. Бачитисе, нмсе , т. г., impt etupent Бевојчење, п. (Ерц.) бав аnіtеlеn, a13 perden, studere literis.

ob man ein Mäöchen wäre, şimulativ Бачић, m. dim. р. фак.

aetatis aut status puellaris. Бачки, кa, кo, .) tutentif, studio- Бевојчин, на, (Epy.) deb Mäd:

sorum. 2) adv. auf Studenten Art, ftus chens, puellae. dentisch, studiosorum more.

Бевојчина, f.augm. Е. Бевојка. Те, (Ерц.) :) mo, ubi: ђе си био ? 2) Бевојчити, им, v. impf. (Ерц.) als бар, quod: еј ће не знадо

Mädchen begrüßen, saluto pro puella, „Тад' се Дмитар бјеше осјетно Бевојчитисе, имce, v. г. impf. (Ерц.) „Бе fе љуба брата отровати sich als Mädchen anstellen, puellam se 3) wie, der, qui (aut per participium ostentare. praesentis):

Бевојчица, f. dim. p. ђевојка, бав гäд. „Ал ето пін Асан- паше својском lein, puellula. „Те он води, дван'есп иљад вој. Бевојчурина , f. vіdе bевојчина.

beroh, (Epir.) 1) wo immer, ubicumbebpa* , f. ein Beutel (von Ziegenbaar), que. 2) irgendwann, aliquaudo , quan

um Pferde, oder auch Badende zu reis doque : доћи ћу ти ђего, кад узben, strigilis genus.

Имам кад. beship*, m. 1) der durchlöcherte metal: bia, m. (Eph.) der Großvater , avus.

lene Deckel des Waschbeckens, oper- brA0B, Ba , BO, (Ep4.) des Großvaters, 'culum pelvis perforatum, 2) ein ähn.

avi. liches Werkzeug in der Küche, cribri BeqobuHa, f. (Epy.) das Erbe vom Große genus.

vater, hereditas avita, patrimonium Бевер, т. (Ерц.) 1) беr еt mаgеr, (бев avitum. • Shemann sruper), lеvіг. 2) ручни Бенсија*, *. (ст.) vidе одијело :

kebep, der Brautführee paranyin- „На њему је Ђузел Бейсија phus. 3) беr бесипваnt (im Duel), Беко, m. (Ерц.) һур. р. Ђед. amicus , adjutor :

Бекоји, која, које, (Ерц.) maner, „Па Бевери од њи одступише, aliquis. „А они се удараа” стадоше Бло, n. (Ерц.) vie That, facinus. ИзБеверивање, п. (Ерц.) Бав гаutführer filte Бело на ві, ело. senii, officium paranymphi.

Бељање , п. (Ерц.) бав сфnigelt, seБеветваши, рујем, . impf. ч. pf, ctio minuta,

но ,

ске

« PreviousContinue »