Page images
PDF
EPUB

HITITIE

[ocr errors]
[ocr errors]

на :

да му ваља ићи; ако ли кога на. њем челу), но пај од стида ними ново куме, он треба да прими синје шта проговорити , Бога и светога Јована, и да може јеспін, него све гледа препође ; али крштенога кума није да се, а пунице и пријатељице прислободно мијењати, или га мора- бадају му мараме за капу; међупим ју питами и опроштење искали : ђевојку облаче у вајану, и она је.

он може уклети упако- днако плаче и опраштасе серувом догађају. Бевер (ручни) по- гарицама; прије него је изведу, занајвише бива кого, од рода (брати вјесе је великом бијелом мара мом или братучед) жәникова ; ако (авлијом, авлимарамом тако, да није од рода, а оно је какав поз- је нико не може виђепи каква је у наник његов, с којим се он пази. лицу, и тако завјешена стоји доБевер може бипи и дијете од 10 Кле је го, не сведу с момком. ге дина, но обично бивају велики , Когатоф сватови срету на путу момци, а кајшто и људи ожењени. (ишли с ђевојком или по ћевојку),они Бевер иде кашпо и на просидбу. гa чaспе вином и ракијом; а њет. Он прими ђевојку од брата (обич- то нзиђу и сељаци пред њи, кад но је да брап, или братучед, ако иду кроз село с ђевојком, низнене ма брата, изведе ћевојку и да су част (љеба, печена меса, ушпреда ћеверу) и доведе је ме по- пипака, пише, ракије и вина) пе љуби у руку кума и старог свата, и понуде и часпе. Кад доведу ђеи остале сватове и све људе који војку пред женикову кућу, онда се онђе нађу; он путем држи под нзиђе јетрва носећи у десном нањом коња, и чува је да не би пала; ручју мушко дијете (наконче), код женикове куће, доклего, пра- а под лијевим пазуом трубу пла. је свадба, двори с њом кума и ста

дијеле дода ћевојци, пе га она рог свата, срепа и испраћа људе, опаiне црвеним концем, или пантікоји долазе на свадьбу, и става с љиком, а платно простре за соњоме и прије вјенчања (у Србији бом из куће до bевојке ; потом воде невјенчану ћевојку, па је вјен- јој додаду решепно са свакојаким чају код женикове куће), и послије жином, те заграби неколика пупа доклего, не сведу момка и ђе- руком н баци преко себе; кад је војку. Сптари је свал као старје. скину

коња , шина у сватовима. Прикумак до- ном уђе у кућу. На неким мјестиђе с кумом, и он носи барјак (у ма унесе ћевојка и наконче укуСрбији и данас иду сватови с ба- fy; а у Бачкој узме прикумак kePјаком и под оружјем, као војни- војку с кола и унесе у кућу; у ку* ци). Чауш виче да се свалови опре. ћи јој даду преслицу скуђељом и мају, збнја шалу (говори све што с вретеном, пie њом удари у сваму на уста дође), приказује четири Зида кућна ; по том јој част и дијели дарове; он преба метну под свако пазуо по један да је врло шаљив и смијешан: у љеб, а у уста мало шећера, па јој рукама има нацан, или буздован, даду у једну руку стакло вина а те лупа које у шпіо, за напом има у другу воде , піе унесе у собу н

неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а каишо и по не- Бевојка се једнако (јони од како

кашике зађевене. Гадљар је изведу) поклања до земље, кад свира у гадље. По неким мјестима ohе кога да пољуји у руку, и по(као у Србији и у Босни по варо. шло га пољуби; кад свапiови пију шима , а у Сријему и у Бачкој и и кад нацијају; путем кај нду по селима) иду и је нѣ и буле (m. ј. кроз село; и послије свадбе годіжене, да није ћевојка сама) са сва. ну дана (или док не залрудни) м

Женик има за капом при- расе тако поклањапин и љубити у боден у бијелу мараму (кад иду по руку свакога, који дође куiн. Бевојку једну, а кад иду с ђевој. Прије сватова дођу мувиптулуг

и и више: прибоде му ције (двојица, и то понајвиите зе. пунца и којекакве нове приjane- пови) на мушмулук, и избаце по љице), те му виси низ леђа; а фе- неколике пушке (у Србији иуцају вер има за капом ружу (праву, или пушке у сватовима и ден и ноћ, начињену).

а" особипо кад сведу момка, и be. Кад дођу bесојачкој кући, женик војку, и кажу, да иду свалови и восједе нике кума (кум сједи у гор- де ћевојку. Мушмулугуцијама шpe

а она оним плат

[ocr errors]

Мелiне на сто.

Колике

товима.

[ocr errors]

ком

има

али

го

он каже:

Ilan

ба дати мушпулук: по лијепу ма, цају новце у ону воду (ти се новци раму, или по кошуљу.

зову пољевачина). Сваки, који Сјутрадан пошто доведу Ђевој. дође на свадбу, треба да дарује ку, зађу на коњма сви сватови

Младу кад га срете и пољуби у (осим кума, ђевера и старог сва- руку; осим тога и сватови из Миma) по селу од куће до куће, те шљавају свакојаке игре ще купе зову на свадбу, и обично овако по- новце млади, н. п. једни оће да чињу: : „Поздравио је кум и слари закољу, псепо ако га не опкупе ; свапі, да дођете на весеље ,

једни уваше прасе па га метану да понесете шта ћене јесли и под пазуо, мјесто гадљи, ме га на што беше сјести.“ Код сваке стоји цнка ; једни оседлају вола куће дају им по повјесмо, или по па га уведу у кућу те га дарују; Какву мараму, и то привезују за једни се начине као калуђери на узду коњма око главе (по је ћево. ишту милостињу; једни ка» фејачко). Потом дођу сви сељаци на војкс па љубе редом у образ да се свадбу и сваки донесе част (н. п. дарују и п. д. јагње живо или печено, прасе пе- Сватови су нако немирни и безчено или опаљено и испорено, Кур- образни, да већ има ријеч: „Као ку, кокош, питу, или па буде ; Србски сватови. Побију кокоши али колач и чуптуру вина , или ра- и прасце, покољу Курке, гуске, кије, преба сваки да донесе). Кад паліне; полупају судове ; покраду век буде око пола ручка, онда (код ћевојачке куће) кашике и аручауш приказује часні, п. ј. оно што се го, може нонијепи; што је који донијо; но он по чини пећ собну (ако им повлади кум) врло смијешно и шаљиво, н. п. ако оборе па изнесу на поље ; kешто је који донијо прасе, а

(као у Бачкој) извуку кола навр „Ево овај (како му буде име) жири куће; сами поче, сами пију; виблизу воде, па уватио воденога чу, лупају (шла виче — шта мумиша.“ Ако ли је кокош, а он ка.

пн орђе ? нијеси и феже да је врана, или друга каква војку довео) и т. д. Србска свадба пица; ако ли је жив ован с рого. траје готово неђељу дана : на два ВИма , а он, као плашекисе од

дана прије , него по fе поки по њега, пиша, шта је mо, или је ђевојку, почне се пипи, па једнако јелен или во, или друго што, док не оде кум. cf. омица. т. д. а уза сваку на посљепку мо: Женик, m. Ser Bräutigam, sponsus. ра казаіни: „Себи на глас, а свој Жеников, ва, во, бев $rаutіgаmѕ, браћи на част (пі. ј. дoнијо).“ По

spousi. слије мога изнесу дарове, и по

Ження, на, но, бев 98eibes, feminae, обично два момка међу собом на копљачи, или на другој каквој мо

der Frau, uxoris. 3ap Mu je on me ци, па карамују као да од теже

нин бранш (да му дам по) ? не могу да иду.

Свака ђевојка Жении, им, v. impf. verbeurаtеп, преба да донесе по кошуљу куму,

соllосо: жени сина. ђеверу и спаром свату, а оста. Женитписе, имсе, т. г. impf. beurаtеа, AJIM сватовима што коме допадне

duco uxorem. (ком мараму, ком пешкир, ком ча- Женица, f. dim. Вав ДВсібфеn, muhierрапе и пт. д.). Дарове чауш дијели cula. . тако смијешно, као и части што жінка, f. бав Beibфеn, femina. приказује, н. п. „Кво наша снаша Женска, f. (у Сријему и у Бачкој) даа донијела куму кошуљу, каква је Frauenzimmer , femina. панка кроз прстен би прошла, да Яiейска црква, f. (у Сријему, у Бачк. је прстен гужва орачица, па да и у Бан.) vide препрата. два пуну а челтири вуку.“ Бевојка Женскара, f. vіdе женка. међу ним споји једнако па се по- Женски", кa, кo, i) meibli, muliebris. клања. Чауц свој дар свеже на на- 2) adv. weibisch, more muliebri. пак или на буздаван, а гадљар Женскиње, п. (coll.) 93 eib&perjonen, свој на прдамћу:

feminae, Други дан у јутру узме млада Женско вријеме, п. дie 3eit per Srauen, воде и пешкир, пе пољева свало- menstrua. вима редом, не се умивају над ле- Жентурина , f. augm, p. жена. феном, или над каквом карлицом, Жењење, п. бав феи саtеп, си qua4 они (пощщо се који улінје) ба

ritur uxof:

[ocr errors]
[ocr errors]

1

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

они

}

уіdе жар.

}

nessorum more.

Жерав . m. 2) vidе ждрао. 2) ein grоfеr Живінче, чела, ein Hausthier,

grauer Och6; auch eta Schimmelpferd, pecus.
bos aut equus canus.

Живипти , им, (Срем.) vidе живљепн. Жеравија , т. 1 $ius in Ber Зворничка Живилисе, имсё, (Срем.) vidе живљеЖеравиња , f. јнаија (у Јадрӯ). Же

равија лече кроз село Трішић (и Жівка, f. Seauenname, nomen feminae. ту се једна мала зове Жеравија, Живко , m. Ranné name, поmеn viгi. пли Жеравнњска мала) , па онда из- Живљење, т. дав geben, vita. међу Руњана и клубаца, и упjече Живљепи, вим, v.impf. (Ерц.) Тебеп, vivo. у Дрину између Лознице и Липни- Живљенсе, вимce, v. : impf. (Ерц.) це (а кад је љети велика суша, Іeben, vivo : како се живи он? онда испод Клубаца и Руњана спа- се између себе зло живе ; добро се не увирове и пресуши).

они живе. Жераќињскії , ка , ко, н. п. врело, роя Живнупи, нем,: v. pf. aufleben, st Керавнја.

Kräften kommen, revivisco: : сад је Жеравица , f.

мало живнуо. Жератак, пка, т.

Hîbo, adv. Ichnell, velociter. Жеста, f.

Живодерац, рца, м. деr lеbеndig gefфин. Крстика,

acer tataricum Linn. f.

den wird, excoriator vivus : ,,ja cave Ж: спиков, ва , вo, aceris tatarici. japaц живодерац, жив дрт не одрші, Жестиковина, f. lіgnum aceris tatarici. жив печен не испечен” и т. д. (у Жесина, f. BaB Seuer (Bebhaftigteit), једној игри). Heftigkeit, ardor, ignis.

Жівоин, т. бRangname, pomen yiri. Жесток (comp, жешки), кa, кo, feurіg, Живоначалніі, на , но, н, п. Богоро

ardens, н. п. коњ, човек, ракија. дица (у име Бога и свете Тројице, Himba, f. die Ernte, messis.

Живоначалне Богородице). Ж: пелац, перца,. Serenitter messor. Живот, m. Рав geben, vita. „Жеnелачкі, кa, кo, 2) ефnitters, mes

Жівола, m. апn&name, nomen viri. sorum. 2) adv. ua, art per Gфnitter, Жіволан, пна , но, mobi6eleibt, obe

sus , нп. животно јагње, може се Жети, жањем, v. impf. ernten, meto. нспеки. Жін, жәжем,

v. impf. þrennen, uro. Kîr, m. 1) das Brandmal, stigma. 2) ein Жеца, f. vіdе жеђца.

glühendes Stänglein (um z. B. das Жив (comp. живљї), ва , во, 1) Тебеп, hölzerne Mundstück der gemeinen Tas

virus. 2) свашпа жива, querlei, omni. bakpfeife zu bohren), virgula ferrea modi. . 3) жива жељо! lieber,

ers candefacta. wünschter, exoptate: ke cn (kamo ce) Kvírajte, n. das Stechen, dolor acutus. жива жељо? Жива жељо кукурузна Жигати, га (ме), y, impf. fteфen, (int пројо (или подгријана чорбо)!

der Seite, auf der Brust), pungo. Жі іва, f. дав Дuectjilber, hуdrаrgyrum. Жігнупи, не, у. pf. einen Stich geben, Живадин , m. Rannеnаmе, поmеn viri. pungo. dubah, m. Malinsname, nomen viri. Kirocaine, 1. das Brandmarken, inu. Жівана , f. Trauenname, uomen feminae. stio notae. Живаница, f. dim. p. Живана.

Жігосапи, гошемі, v. impf. . pf. н. п. Живанчић, т. dim. p. Живан.

Bona, brandınarten, notam inuro. Kneipete , n. das Piusdyerleben, vita Xa, m. der Jude, Judaeus. misera.

Жібдан (comp. жiki), лікa, кo, bitnit Живаритн, им, т. impf. nimt fo remt (vo: Flüifigkeiten), rarus, dilutus. leben, vivo misere.

Жидна, f. бie Dünne (3. 8. Bеr Ouppe, Живац, віца, m. Вав lebenjige Sleifф,

Milch), raritas. vivum: осјекао ноктe до живца ; Жидов, m, vide Жид. дарнуо му је уживац.

Ждов, ва, во, бев зидеn, Judaei. Живёпи, вим, (Pec.) vidе живљети.

Жидовскій, ка, ко1) јütif, judaicus. Живелисе, вимсе, (Pec.) vidе живље- 2) adv. jüdisc, judaice.

Жужа, f, дав Зrennenbe, urens : Живина, f. 1) беr frebg ($rantseit ), жа! жижа! (кажу Ђепепту кад оfe

cancer, carcinoma: живи на га расто- да привати руком за ватру, или чила! 2) млоштво људи,

Menge за свијећу). 23oles, multitudo. 3) (у сријему и у Жижак, шка, m. bie einfафite Mrt &ama Бачкој) кокоши, патке, гуске it pen, lampadis genus simplicissimum. Курке, да8 веlugei, Xebеrvіеў, alitеѕ Жінка, г. hyp. p. Живана. domesticae.

Янка , m. (Рес. в Срем.) vide Жико.

[ocr errors]
[ocr errors]

жи

asser.

Жино, m. (Ерц. ) Һур. у. Живан,

omuwao), heimlich, auf einem Schleich, Kina, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wur. wege, clam.

3el, radix. 3) волујска, или орнујска, Житомиљић (Житомишљић ?), m. на der (Ochsen:) Ziemer, nervus.

мастир у Ерцеговини (може бити Жилав , ва, вэ, ареrіg, venosus.

да је сад и пуст ?). жілипи, им,

v. inpf. н. п. крме, Ж.ца, f. ) дее адеn, fillum. :) bee д. ј. везати му стражњу ногу из- Drat, filum metallicum (ferreum, aus над кољена, да не може бјежами, reum), бав піеgеlеnt untеrbino?п (з. 3. Бет жинупін, нем, v. pf. einen Ctrei Schweine am hintern Fuße, daß es verseken (mit einem ruthenartigen Körs nicht davon laufen fönne), interligo per), virga percutio. pedem (sui fugitivae).

Knya, f. 1) Bach am linken Ufer deb Жилнца, f. dim, 1) бав 2ереефеп, ve- Забаr, unveit Бешница, 2) #lolter

nula. 2) die kleine Wurzel, radicula. ali der Morama: Mikino, m. ein Magerer (dem man die „Да видите Жичу на Морави Udern sieht), macer.

„И на Ибру више Карановца Хиљeњe, n. дав Иnterbinsen, interliga- Жінчі на f. vіdе жидина. tio, cf. жилипи.

Жічніца, f. dim. р. жица. нока, f. као мала гредица, што се Жі чң 5 поље, ц. ©bene von Жича (код

њи више прибија по роговима у Бешнице). кућа и у других зграда, bie Batte, Жінка , f. eine glübense oble , pгила.

Жичица, f. dim. р. жишка. Жіночење, р. дав еаttеn (bes Фаф 8 ), леб, m. (Рес. и Срем.) vide Жляјеб. assernm asfixio.

Жлебити, нм, (Рес. и Срем. ) vide Жіночипти, нм, v. impf, прибијапи жио- жлијебити.

xe za poroee , latten, alligo asseres. Жлебљење , p. (Рес. и Срем.) vide ЖАР зіпр, mn. die Eicheln, glandes ; kpynho јебљење.

брашно као жир (а ситно нао Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vidе жлијезда. пjена ).

Яiлije6 (говорисе и ждлиjеб), m. (Ерц.) ЯКирење, п. бав Rajten mit &іфеп, дрво ископано, као корито, пе sagiva glandaria.

вода иде њим, бie Rinnie, capalis. жірили, им, y. impf. н. п. свиње, Жлијебипи, им, v. impf. (Ерц.) и еі.

mit Eicheln mästen, glandibus sagino. ner Ninne aushöhlen, excavo. жpкa, f. Die Sibet, glans.

Клијебљење, р. (Ерц.) бав Дивbəblen, Жирван, вна, но , i) mit ©iteln ges excavatio. mianet, glandibus saginatus. 2) годи. Жілијезда, ғ. (Ерц.), Die Drife, glandula.

Ha, ein Eicheljahr (fruchtbar an Eis Knina, f. (y Epy.), der Löffel, cochlear. chel:), annus glandibus felix.

Яiличица, f. dim. и жлица. Жирівница , f. плата за свиње що Жље (Ерц.), arg, bel, male :

једу жир, Вав &іфelgelp, peculia „Жље га сјели при Српске војводе! glandaria.

„Жље га сјели, и вино попили! Яiiрчица, f. dim. р. жирка.

Жмнірав, ва, вo, blinjeino, pictans. #iriпак (comp. жhii), iiiia, кo, vide Німирање, р. бав Зlingen, Dictatio. жидак.

Kupamit, am, v. impf. blinzeln, uictor, Жіппіан, шна, но, reit an Wetreibe, connivco.

3. В. Сав Заре, аnnus frumentо felix. Жмiipe, f, pl. 1) чварци, vidе чварак, Rumâp, m. der Getreidehändler, fru- 2) од маслии и од брашна као жиmentarius.

пока цицвара, cine Art Xebljpetје, Житарица, г. н. п. лаka, qin Bettei.

cibi farinacci genus. desdiff, navis frumentaria.

Kmýpa, f. das Blindekubspiel, das Blins Я і піни, на, но, Betreibes, frumenta- 3elmäифеn, myinda, cf. слијепи миш,

Жмурење, п. бав Зub alten Ber 2идеа, Kumo, n. 1) Getreide, frumentum. 2) conclusio oculorum.

дзеіgеn, triticum. у Србији, у Босни Жмурећке , mit verbunenen 21ugen, ocuиу Ерцеговини, жипiо се зове сва- lis clausis. ни усјев, од кога се обично браш- Жмуриши, им, у. impf. die Augen zu но меље пљеб мијеси (н. п, шени- balten, clausos teneo oculos. ца, јечам, кукуруз , овас, раж, ем. Жњелни, ем, vide желін. да, проја, крупник и п. д.);ау Сри- Жpвaњ, вња, д. діе фаnmühls, mola јему, у Бачкој и у Банату (особи- manuaria. то по варошима) само шёницу зо- Жірвњање , п. раз лабlеn аn bеr Тапр. ву Жишош. 3) испод жійша (ш. js - müble, molitio mola mapali.

rius.

1

[ocr errors]

а Жрвњати, алт, v. impf, an bet бап). Жутило, 1. Sie gelbe Warpe, pigmen

müble mahlen, molo mola manuali. ium flavum (luteum). Hyhop, f. das Gelispel, susurrus. Жулилова права, f. vіdе зановијет. жуборење, р. бав gifpeIn, ѕuѕurrus. Жупіна, f. Die Metbe, flavedo. Я уборика, f. (ст.)

Жупінік, жұпим, (Срем. ) vidе жу»ді убори му брада

кетти. „Као - жуборила.

упили, жўшим, . impf. gelben, fla• Жубориши, им, v, impf. switfфеrn, viim reddo.

1tvotin, fäufeln, riefeln, ѕuѕurco : жу- Жупипінсе, жуптимсе, (Срем.) vidе жубори поток, пице, и т. д.

келисе. Жуванце, цепа , п. жуманце, жујце, Жулица, f. 1) бie Belbfut, iсtеruѕ ; der Dotter (im Ey), vitellus (ovi). 2) der Ducaten, pumus aureus. Жі ўдан, дна, но, биғftig, ѕitiens: жу. Жутовољка, f. бав Rotbғelen, rubeдан нгладан.

cula (motacilla rubecula Linn). Myja, f. eine gelbe Schwein (San), por- Xykâk, m. 1) Dantes, lamina lusoria. ca flava.

2) Ducaten, aureus. Nyjah, m. ein falber Ochs, bos flavus. Жукење, п. (Ерц. и Срем.) Bas Bet. Жујо, m. hyp. р. жујан.

ben, slavefactio. жујце , p. vіdе жуванце.

Жукети , жуптим, v. impf. (Ерц.) geІь Kim, m. die Sdmiele, callus.

werden, fio flavus. Жуљање, р. ба в Druden bев Офиђев, Жетисе, жуптимce, v. r. impf. (Ерн.) pressio calcei.

gelb aussehen, flavum esse aspectu. жуљапи, ам, v. impf. Офwielen ma» жуһкаспі, пта, лio, gelblik, sublarus. chen, callum facio.

жўч, f. Die made, fel. Жуљење, п. vіdе жуљање. жуљии, им, vidе жуљати.

3. Жуманце, цета, р. vіdе ж

жуванце. жўња, г. (арна и зелена) Веr ефwars» За, ) fir, ит, pro : не брини се пи жуњин, на, но, реn ефwаrgірефt gе. за њега; ко ће бити јемац за пе? hörio, pici martii.

за новце свашта доста ; Жу њић, m. ein junger ефwarfрефt, „Те ја нађем за мене ћевојку, pullus pici martii.

„Онђе не ма за пе пријатеља Kyna, f. 1) ein sonniges land, wo ent. „Да за цара на мејдан изнђе

weder kein Schnee fällt, oder der ges 2) binter, паф , post: иде за мном; falne gleich wieder schmilzt, ß. B. die сједи за куком ; за мном не ле Küste des adriatisden Meers,

cmamu (an inir soll's nicht liegen); 3a aprica : оціншао к зору у жупу; у новцима све стоји (auf Belo tommt's питомој жупи. 2) поni. propr. ciner а); ја сам за пупом (id, muр ab. Gegend in Dalmatien.

reifen) ; удaлaсе за спарца (ftе bat Жупан, пна, но, н. II. земља, fonnig,

einen Alten gebeuratbet); apricus.

зађе за гору Kypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch, „Океш брапе не зван за ујаком homo parvus et macer : приповиједасе

„У сватове поки назорице? да је краљ Вукашин піаковці био : „Јасно пјева за гором ћевојка „Књигу питие жура Вукашине „Лоћи ћери за козара, добро ће пи „Те је шаље на Ерцеговину.

бити škypab, ea, Bo, klein und dürr, paşvus

3) mübreno, tempore : за Лазара, за

Лазарева владања; за живота моmypõa, f. das Gedränge, das Richten (der га; за два дана; за годину дана ; Soldaten, wenn der General kommt), дошао за вида (not bei 3age);

„Заш се синко не шће оження Журење , п. баз еридеп, festinatio. „За љепопје и младосліи твоје? журитисе, имce, v. r. impf, fіф Грц. за ран нуме: за ран спари свате! den, eilen, accelero.

За рана нам сна у доведите ЯКуспар, пра, po, vide срчан, окрепан. 4) за приста, аn breibunsert, ad Жіўш (comp. жулії), па , пo, geib, fla

tеrсеntos: 5) увагипи за руку, всі yus, gilyus.

der Hand fassen, adprehendit manum Жymење, п. (Рес.) vidе жућење.

illius. Нулели, утим, (Pec.) vidе жукепти. Забава , f. Die Иnterbaltung, Ser 3eit. Жужелисе, жущимсе, (Pec.) vidе жу- vertreib, oblectamentum. Кешшсе,

габавни, ні! , т. pf. 1) кога,

terra

et macer.

turba ,

concursus.

[ocr errors]
« PreviousContinue »