Page images
PDF
EPUB

Orem

наново.

јетко говори, н. п, ја говорим, а он цара као и најприје, па погађају ни у балму).

Други пуп (п. ј. Балук*, m. Прибља трава, дie Sif. друге године царовања) цар има Haaykam, m. ) hörner, Collhörner, coc- три

маше (т. і. погађа у прcnli indi.

љин имані док трипут не умаши), Балчак *, m. у сабље,

нли у мача прећи пут четири и т. д. а прва оно, ђе се држи руком, Der Brijj am други пуп сједе на бадало (и ј. Säbel, capulus:

на оно мјестно, ђе ударају шта. Крвава му сабља до балчака

повима кад и бацају) кад погађа у Barome3, m. die größte Art Kanonen, свој шап; трећи пуп се прима

grobes Geldfüß, tormentum majus · не колико може скочити, а четвр„Све баљемез баљемеза виче,

пи пуп колико је дуг кад пру„А лубарда лубарду дознва

жи руке. Кад изиграју онолико пуБаљење, п. бав Хоѕеn, muсi emissio, ma (или кад један цар, онолико гоБамбадава, даnѕ unentgelpli, plane дина царује), до колико су погоднgratis.

ли да жене прљу, онда га жене, п. і. Бан, т. бer Ban, banus.

спіану сви уред један за другим, па Банање, р. 1) vide бeнeптање. 2) рав се раскорачe ne mpља прође чепкобанатисе -épiel, ludi genus.

ронәшке између њиови ногу, а она Hauam, m. das (Temeswarer) Banat im га сваки удари по једном шаком, Süden Ungerns, Banatus.

или дрвеном (како погоде најБанан, ам, vidе бенетапін.

прије) по гузици. Баналінсе, амсе,

r. impf. Кад Банагаски, кa, кo, 1) Запаtеr. 2) adr. ofе bеца да се банају, најприје се

banatisch. договоре, до колике ће године же- Банаhанни, m. Der Banater, Banatu. ни пін прљу; онда узме свако

Баница, f. Die Sanin, bana, bani uхог. евој шпагі по средини, па удара. Ванка, f. Der Bantogettei, syngrapha ју окомице у земљу и упако редом mensae feneratoriae publicae. бацају штапове с једнога мјеста; Банкроп, m. (у Сријему, у Бачк. које најдаље бащи, оно је цар, а ко- и у Бан.) деr Santеrutirte, decoctos, је најближе, оно је мрља. Потом impar solvendo, cf. пропалица. шpља покупи све шалове, па да Банкропірање , n. Dів Santеrutiren, свакоме свој, а свој мегпне по- decoctio. пријеко пред цара mако близу, како Банкролирапи, ам, т. pf. uno impi. га цар спіојећи управо може дова- bankerutiren, decoquo. лили својим штагіом; онда цар ба. Бановина, f. Ran, po cin Bаn bеrеft, ци жмурећи свој шпап те удари das Banthum, banatus. прљин (ако ли ума ши, онда он Бановић, m, Sandfon, bаni filius. у буде прља, а прља цар), па онда пјесмама, и у приповијелкама о сједе; $е се царев Шптап уста- Бановићу Спрадњи чуо сам ће се ви, онђе мора пірља свој шпіап да изговара Бановић. замјеси и (п. ј: да га измакне), Бановица (бановица), f. vіdе баница, па онда сви редом бацају (не жму- Банспол, т. брдо у Сријему (изме. рећи) и погађају у прљиң шпалі: $у Карловаца и Крушедола). сваки преба доппле да бије у пр- Банупін, нем, у. pf. unverhofit lommen, љин шап (и трља једнако мора ex insperato adesse. свој штап да замјеш па) докле Бања, f. ) Bao, balneum (cf. ital. bagno). не ума ши; а кад умаци, онда 2) варош у Србији (близу Ниша): му прља узме штап и банци у су- „Да би посло Вељка арамбашу во грожђе. (п. ј. на спірану), „Ко ће чуват Бању на крајини ? па онда остали сви бацају тако 3) намасдир у Далмацији. редом ; а цар на пошљешку, и он Бања лука, f. (у Српјему и у Бачк.) бије док двапут не умаши. Онда

vide Бајна лука. тра покупи све шпіацове из су- Бањани, ш. pi. Begent iu tеr реrѕеgе. вога грожђа, па он погађа свим wina an der Grenze von Montenegro: шпаловима редом у свој штаті ; „Да отиде у Бањане равне чијим штапом погоди, онај буде Бањање, п. vіdе купање. прља; а кад погоди царевим шта. Бањанисе, амce, vide купатисе. пом, онда цар буде прља, а прља Бапски, кa, кo, 1) altmeibif, anilis. цар; ако ли свима штаповима ума. 2) adv. altmeibid, aniliter. ши, онда покупи све штапове, па Бар, барем, wenigitenв, ѕаltеm. да свакоме свој, а свој дещне пред Бара, . вафе, рfuse, lacus, lасида.

[ocr errors][merged small]

Барабар*, in einer #inie, simul (it, Басање, п, бав ВађеrfФtenbern, incesnon sequitur) parallele.

sus inconsultus. Барабарење, п. бав ®eben in gleiфеr Басапи, ам, v. impf. или не гледајући Zinie; das Messen, contentio.

Kyga, daherschlendern, incedo temere. Барабарнлисе, имсе, т. г. impf. с ким, Баскија, f. vіdе жиока.

sich in gleiche Linie stellen, comparor, Hacma*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum contendo. cf. поредишисе.

pictum. 2) Art Pulverbüchle, genus bapak, m. eine Art langhaariger Hunde, pyxidis ad pulverem nitratum. canis pili lougi.

Баспа , in per Rependart: по пеби не Bapam, m. nom. propr. einer Stadt: баспа учинити, п. ј. по ти не мо„Ја сам јунак од Барапа града, жеш учиниши (von ital. basta ?); ако „Ја сам диздар у Барату граду

и баста. Барашање, и. дав їu • tbun • Baben mit Басписапи*, ишем, т. pf. ertreten, jemand, negotia cum aliquo.

vernihten, perdo, cf. погазин, под bapamamu, am, v. impf. (vom ital. ba- квариши :

rattare) C KIM, mit wem zu thun(Gejchäf- Лави би му чадор басписали

te) haben, negotium habere cnmaliquo Bam*, m. vide cpeka. Бардагција*, ш. Жаппеntöpfer, cantha- Kama, m. (Рес. и Срем.) vidе башо. rorum figulus.

Baniak, m. die Hüfte nebst dem Fuße Бардак*, m. hрчаг с носцем, Kanne beym Geflügel, femur (volatilium). (icdene), cantharus fictilis.

Балал *, покварено, разваљено, за Бардачина, f. augto. р. бардак.

пуштено, н. п. пушка, салі, виноБардачні , m. dim, p. бардак.

град, реrроrten, corruptus. Барем, vidе бар.

Бапалија, f. шпогођ покварено, н. п. Бареш, m. Bu mpf, palus.

pyruka, cam, verdorbenes Zeug, res Барило, п, некаква мјера (itat. barile, corrupta.

franz. baril), etwa eine Tonne, orca, þamanuja, f. vide 6umka. amphora: колико је Дунаво, има у Бапалипи, им, v. pf, н. п. пушку, њему стио барила воде (у припови- сапі, виноград, verlaffen, permapts јепки).

losen , desero. Барнца, f. dim. p. бара.

Батаљивање, п. Вав Деrwayrlofen, neБарјак*, m. Sahne, signum , үеxilium. glectio. Барјактар, ш. Зађnenträger, signifer. Батаљивати, љујем, v. impf. Berlafa Барјактарев, ва, во, бев Saynena sen, negligo, desero. Барјакпаров, ва , во,jträger, signiferi. Батаљица, f. Der Rumpf Pes 2 rтв, орг Барјактарски, ha, кo, 1) тақnrib8%, ne Hand, brachium mutilum manu.

ѕіgnіfегі. 2) adv. pie ein Söhnri , Баптар, тра, м. вода у Маҷви: more signiferi.

„Иза Бапіра са села Салаша bapjam*, m. das Bairamsfest, festum „Тврде спіраже покрај Батра баци Bairam apud Turcas.

Hamamı, am, v. impf. (cm.) (cf. ital. Барјамоватье, р. Bas Seyern бев Bai. battere?) schlagen, flopfen, pulso: rams, celebratio diei bairam.

„Божић бата на обоја врата, Барјамовапiн, мујем, v. impf. ц. pf. „Да унесе при товара злапа

das Bairamsfest begehen, ago diem пјевасе уочи Божића. festum bairam :

Балачић, m. dim. р. баптак. „Смиљанићу домaдeр се нап, Башина, f. 1) деr tоt, fustis. 2) су. „Нека Турци с миром барјамују лудаст човек, Bet Stot, stipes. 3) Барјачић, m. dim. p. барјак.

оћеш батпину! Ти Priegft (tbuft) ев ge: bapka , f, der Fischbehälter, Fischhalter, wiß nicht, nequaquam auferes (facies). vivarium piscium.

Балінање, п. бав Borbringen von дит? Барна, m. (по Сријему и по Бачкој) mem Zeug, deliratio, nugae. der Gaul, caballus.

Батиналци, ам, v. impf. говорити поБаровил, па, пo, jumpfia, paludosus, jeruma, dummes Seug daher schwägen, uliginosas.

nugari. Баруіп*, m. пушчани пра, дав ефіеве, Бапиница, f. dim. р. батина. pulver, pulvis pyrius. cf, mpa.

Башли*, adj. indecl. vіdе срећан. Барушана*, ғ. бав РиТреrmagazin; tie Батлија, m. Der Blütliфе, felix.

pulperfabrit, horreum pulyeris pyrii; „Јер је Лазо у боју бапiлнја officina pulveris pyrii.

Бало, m. (Ep.) 1) һур. ооп брап. 2) Барутни, на, но, н. п. кеса, pulver - manchmal so viel als 6a60 (Water), pater. (Beutel), pulveris pyrii.

Баток, m. (око Дунава доље од Пореча) bacanak*, D. die Ereppenstufe, gradus,

. gedörrtes Fifa fleifd, piscis arefactus

1

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]

Таточина, f. мала варошица изте, у Смаил башан т. д. 2) баше,

Багрдана и Асан •iашине паланке. pl. eine Ari Adeliger, nobilium geaus: Tifa, m. hyp, von бралт.

„Осилише баше Бијоградске Ба қh, m. Ser Заибаи, 213аитаи , ter. Башење, п, бав 23afeil (8afa su еі. riculuin.

liem sagen), appellatio bassae nomine. Баукање, п. Зав Баибаиent, terrificatio. Башење, дав etragen mit ein Зајфа, Бауһан, учем, v. impf. baubauen, ter- affectatio dignitatis bassae. rifico.

Башин, на, но, бев Bafфа, bаѕѕае. Бакнути, нем, v. pf. баибаие, ter- Башински, кa, кo, ) Dafфа •, basrefacio.

sae, bassarum. 2) vdv. wie ein Balca, Баура, f. само у овој загонетки: Ја- Juore bassae.

ше тупia нa бaури? п. і. сврака Башни, им, т. impf. кога, и einem на крмачи.

Basda! sagell, bassam appello aliquem. Бацакање, п, бав Иmbеrwеrfеn bеr Siя Башипінсе, имce, v. r. impf. fit sum

be, g. B. von Kindern, jactatio pedum. Bascha madjen, facere se ipsum bassam. Бацакатисе, амce, v. г. impf. н. п. но- Багшитисе, имсе, у. r. impf. fid als

rama, init den Füßen umberwerfen, Basda betragen, stol; thun, affecto jacto pedes.

bassae dignitatem et jus. Бацање, m. Вав leife etechen, punctio lеniѕ. Башка *, vide oсoбито, н. п. он живи Бацање, р. За Berfet, jactatio.

башка од свога оца, п. і. не живи Бацати, ам, dim. р. босин.

соцем. Бацапи, ам, у. impf. 1) wеrfен , јасtiо. Баш - кнез , m. cf. кнез. ) пушке, Іов fфiepen, emitto iсtum.. Башлук*, м.

..) глава у преслице, бес Бацалінсе, амсе, т. г. impf, perfeit, Rocten, colus. 2) оглавар коњски, дес

jaeere: бацајусе ћеца камењем. Halfter, capistrum. Бацкање, п, dim v. бацање.

Башпина, f. очевина, или оно мјесло Бацкали, ам, dim. . бäцапии.

ђе се ко родио , väterliches Erbe, Бации, , им, v. pf. 1) werfeit, jacio. 2) patrimonium

ryuky, lossdießen, emitto ictum. Башча*, f. 1) градина, Barten, hoБацилінсе, , Jmce, v. r. pf. werfen, jacio : 1us. 2) шљивик или оно мјесто, „Проспи Боже и бијела цркво,

куд су посађене јабуке и крушке, „Да се бацим једном преко тебе. Obitgarten, hоrtus. . Бачва, . велика каца заднивена као Башчина , f. augm. р. бапча.

6ype, ein großes Faß, dolium. Баличица, f, dim, p. башча. Бачванин, m.

einer аав беr Бачка, Башчован*, т. 1 Gärtner, hortulaSerbus e Bacia,

Бачованіција, m. Бачванка, f. Die Batjberin, feminа bа- Бденије, п. vfde дeније. ciensis.

bè, interj. geh, abi: Бачванскі, кa, кo, a) Batfфеr, bаciensis. „Бе не лудуј моја снао драга

2).adv. wie Batidér, more baciensium. Her*, m. deč Beg, begus (?). Бачванче, чета , и. cin junger Batfфеr, Ber, m. (Рес. и Срем.) vidе бјег. puer baciensis.

Бегање, п. (Рес. и Срем.) vidе бегање.
Бачванчица, dim. 2. Бачланка.

Бегали, ам, (Рес. и Срем.) vidе бје.
Бачка, m. pie BatfФға , regio baciensis.
Бачки , кa, кo, Batfфеr, bаciensis. berej, m. Dit im Banat, nomen loci
Баца*, f. рупа на кули, куда излази

in Banatu.
дим, бер Хаифfang, дав Хаифіоф. Бегенисапи*, нишем, т. р. н. п. фе.

fumarium. cf. комин, димњак. • војку, јело какво, чoy, Befal en Бацак, р. Bas Bein, Ser edy entet, crus. finden, probo. baqakanja, f. der Holländer Dukaten (we: berayx*, m. 1) die Frohne, angaria,

gen der geharnischten Beine), aureus opera ѕеrva: отишли на беглуб. 2) деr hollandicus.

Fiscus, das Aerarium , die Kammes,
Баu, i) глава (и код Турака по der fürstliche Schaß, fiscus : BojHHUUMA

значи), н. п. баш од лађе, п. ј. пред- дају берупп из беглука ; узели му
њи крај лађе. 2) баш не бу; нема све у беглук (confiвсіrt).
баш ништа ; баш сад дође; gеrаде, Беглучење, беr $robnpien ft, operae ser-
ipsum.

vae praestatio. •
Баша*, m. 1) у Србији и у Босни 30- Беглучили, им, y. impf. frоблеп, ар-

ву свакога Турчина (који није бег gariam praesto.
или какав агар башом (као у Сријему Беглучки, ка , но, н. п. чардає, ам.
што зову свакога варошанина го- Gap, herrschaftlich, domini.
ҫподаром), н, ц. усеин баща, Бегов, ва, во, дев egs, bеgі.

[merged small][ocr errors]

nus,

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

гати.

жан.

demeus.

жапье.

жати.

berobay, Bga, m. einer von dés Segs Безимена неђеља, f. eipt sie Britte Leuten, homo begi, miles , puer.

. Woche der großen Foste, hebdomas Беговица , f. pie Beaіn, bеgа.

tertia jejunii magni. Прва се неђеља Бегунату, нца, m. (Рес, и Срем.) vide 3ове числа, друга пачиста, бјегунад.

пірећа без имена, четврта среБеда, г. (Рес. и Срем.) vidе биједа. допосна, пета глува, шеспа Бедевија, f. 2ribifфе Ctute, equa цвје піна, седма велика. arabs, cf. апкиња.

Безимена, на, но, патеniеѕ, oyne ?а? Беден, m. vіdе зд.

men, anonymus. Бедити, им, (Рес. и Срем.) vidе бије. Безјак, m. solpet, stolidus: иди без. дити.

јаче један, faqt 5. 3. Ser 2 аtеr gum Бедрика, f, eine Battung 2(epfel, mali Sohne, der etwas dunin getijan oder species.

gesagt hat, (cf. Bezjak in den Truberia Бедрица, f. (сп.) vidе бедро :

јфеn 23 orreдeп ит А. 1500). „Па попрже мача од бедрице Безобразан, зна, но, [фатов, impuБедро, в. "Деr eфentel, cris.

dens. Беђење, п. (Рес. и Срем.) vidе бије- Безобразніп, т. беr edy analoje , imђење.

pudens. Бежан, f. (Рес. и Срем.) vidе бјежан. Безобразница, . Die Gamlоfe , impuБежан, m. (Рес. и срем.) vidе бје

deus femina.

Безуман, мна, но, иіtеrnіnftig, Еежање, р. (Рес. и Срем.) vidе бје

Bezýribe, n. Unvernunft, dementia: Бежалі, жим, (Рес. и Срем.) vidе бје- „Мој убаче од Сибиња Јанко!

„Немој дати умље за без умље BP3, obne, sine.

Бекавица, f. а) срицање у бу hвару, Е3*, m. vіdе платно 1.

das Buchitabiren , syllabarim prolatio. Безазлен, нa, нo, oyne 2(rg, arglo8, 2) die Blokerin (3. 'G. Smaf), balatrıx: unschuldig, innocens.

нађо село манилије људи, и напро bezashenőcm, f. die Unschuld, innocen- си смо векавица и триса бекавиtia.

ца (у приповијелики). Безаконик, т. ein Mensch ohne Reli. Heke beme, n. dus Maulfietichen, rictio. gion, carens religione.

Бекеъипнсе, имce, v. r. imрt. на поБезаконица, f. Хrauenzimmer oyne Res ra, das Maul flecichen, ringor.

ligion, mulier carens religione. Бекнупи, нем , v. pf. büten, bаjаrе. Безакоње, п. (сл.) Die Streligion, im- Бекута, f. Сфimpfmоrt für cin ftledpietas :

tes Taschenmesser, convicium in culo „У Инђији тешко безакоње:

trum plicatilem obtusu:n,, praynm. Не поштује млађи спаријега'- Бел, р. (Рес. и Срем.) vidе бјел. Безбожан, жна , но , gottlo, athеnѕ. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој Безбожник, m. cin Giottlpier, at lieus. загонетки : Бела Белу зове : дај ми Безбожница, f. Vie Bottlofe, athea, бело бела леба нспод бела скупа Безбрижан, жна, но, forgio, forgeto (п. ј. овца и јагње). fren, solutus cura ,

Бела, f. (Рес. и Срем.) vidе бијела. Безводан, дна, но , majjerlo8, carens Белај*, m. Bеr іnfай, рав изqi uuf, aquis.

mаluаn. cf. зло, биједа: белај Inie н. Безглаван, вна, на , офne Oberhaupt, шао; нуто белаја! ударио сам на

3. B. eine Familie, deren Starjesdina белај. gestorben, carens principe, patre fa- bena neje.ba, f. (Pec. u Cpem.) vide 61milias, capite.

јела неђеља. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vі. Белінце, цена, р. (Pec. 1 Срем.) vide dе безгрјешан.

бјеланце. Безгрешніст, f. (Рес. и Срем.) vide Беласање, п. (Рес. и Срем.) vidе бјела.

безгрјешност. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) јünоtов, Беласалтисе, асе, (Рес. и Срем.) vide sine noxa, sine peccato.

бјеласаписе. Безгрјешност, f. (Ерц.) pie GünlojigБелац, ліца, ш. (Рес. и Срем.) vidе биkat, Uulduld, innocentia.

јелатј. Бездин, m. намаспир у Банату. Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide БлиБездински, кa, кo, pon Бездин. јела црква. Бездуртан, шна, но , bеrѕlов, füқПов, Белега, г. (Рес. и Срем.) vidе биљега. expers cordis, sensus.

Белегија*, f, vidе гладилица,

Securus.

сање.

жење.

жити.

литн.

Бележење, п. (Рес. и Срем.) vidе биље. Београд, m. (Рес. и Срем.) mit alen

2bleitungen, jies Бијоград. Бележипти, им, (Рес. п Срем.) vidе биље- Беочин, т. 1) намасшир у Фрушкој

гори. 2) село код мог намаспира. Белензуке*, f. pl. vіdе наруквице. Беочинац (нца), човек из БеочіБелило, (Рес. и Срем) vidе бјелило. на. Бесчински, кa, кo, point Беочин. Беліља, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелиља. Берач, m. Her (3ein» Жuturuit) Refer, lесБеліна, f. (Рес. и Срем.) vidе бјелина. tor (vindemiator, messor). Белиши, им, (Рес. и Срем.) vidе бије. Берачев, ва, во, дев Refere, legentis, (me

tentis). Белитписе, имce, (Рес. и Срем.) vide Берачица, f. Die (cin) Referin, vinбијелипнсе.

demiatrix. Белица , f. (Рес. и Срем.) vidе бјелица. Берачки, ка, но, н. п. плапа , Refera Белгiчасті , па , по, (Рес. и Срем.) vide vindemiatorius. бјеличaсш.

Берба, f. дie Beinleje, vindemia. Белнук*, m. ein lаngеѕ wеibliфев Иnter» Бербер , m.

der Barbier , tonsor.

}der Eleid mit Hermeln,tunicae muliebris genus. Depoepuh, m. ) „Ој ћевојко дилберчићу!

Берберлук*, m. Die Barbiererey, arѕ tоп„У бијелу белнучићу,

soria. „Ко и среза бијел бeлнук,

Берберница, f. die Barbierбиде, top„Опишло му све у беглук

strina. Белнучић, m. dim. . белиук. Берберски, на ,ко, 1) баrtіеriјф, tonsoБелобри, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелобрк. rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Белов, m. (Рес. и срем.) vidе бјелов. Берді? патрол поврбај (3er pa? Фа? Белов , ва, во, (Рес. и Срем.) vidе бјелое. trol' vorben), der huf der Schildwade, Беловар, т. (Рес. и Срем.) vide Бјело- vox excubiarum apud Germanos, recepBap mit allen Ableitungen.

ta et in Serbia ; daher 6epaokabe Беловина, f.(Рес, иСрем.)vidе бјеловина. бердолапи, бepдoкнути. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Берисав, m. Лаппвате , nomen viri. бјеловљев.

beprikem*, m. das Gedeihen, incremenБелогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide tum, successus, cf. срећа, напредак, бјелогрли.

да Бог наспорті. Белолик, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide Берићешан, шна, но, н. п. година, бјелолик.

gedeiglich, fruchtbar, glücklich , optatas. Белонога, f.(Рес. иСрем.) vidе бјелонога. Бермепп, m. der Wermuttein, vinumi Белінм*, permutbli), (ut) opinor: бел- absinthiatum. им е и он доби.

Бес, m. (Рес, и Срем.) vidе бијес. Белуг, m. (Рес. и Срем.) vidе бјелуг. Бесан, сна, но, Рес. и Срем.) vidе би• Белуга, f. (Рес. и Серм.) vidе бјелуга. јесан. Белугов, ва , во, (Рес. и Срем.) vide Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. бјелугов.

Бессдипи, им, (Рес. и Срем.) vidе беБелупак, пка, т. (Рес. и Срем.) vide сједили. бјелупак.

Бесједа, f. (Ерц.) Sie fee, sermo. Бељење, n. (Рес, и Срем.) vidе бијељење. Бесједити, им, т. inpf. (Ерц.) fprea Бена, f. vіdе будала.

chen, sermocinor. Бенђелук*, m. права, што се меће у Бескорка, f. н. п. бриліва, (27 effer) oyne

вино и у ранију да се човек опије Schale, sine cortice, sine manubrio. да заспи као мрпіар, бав ЄФlafteaut, Бескућанин, m. Renf ohne раив ипо herba soporifera

Hof, cui nec ara nec focus: Беневрке,t.pl.fфеrgbaft) vidе пеленгаkе.

„Купи побро под барјан јунаке: Бенеліало, m. Der Tangmciligt ©ффаа „Све крвнике и бескуһанке

Ber , fabulator longus, taedium cicns. Бесненье, . (Рес. и Срем.) vidе бjecБенеланье, n. Das Tangweilige ефwägeot, fabulatio longa.

Беснило, n. (Рес. и Срем.) vidе беснило. Бенпеапій, нећем, у. impf. говорити весниппи, им, (Рес. и Срем.) vide бес

којешта, langweilig fфwagen, fabulari taediose.

Беснока, Г. (Рес, и Срем.) vidе бјеснока. Бено, m. рипрвпате, поmеn саnis ; да. Бессмучан, чна, но, (Рес. и Срем.) yi

bеr fpriфр.: Оба, бено! — па ни јед. dе бјесомучан.
нога (oom 3äger , беm fein бeнo beive Беспара, f. vіdе опирњача.
Safen fаngеn fоute).

Беспocлeн, на , но, gefäftlов, оtіоБео, бела, ло, (Рес, и Срем.) vidе бијел. sus. Бестioслeн поп и јариће крспи.

[ocr errors]

Hни.

« PreviousContinue »