Page images
PDF
EPUB

Зидине, f. pl. газ Gemäuer, Mauer» werk, die Trümmer, ruinae, rudera. Зијамет*, m.

„Осјећи ћу бегом зијамеше — Зијан*, m. vide штета.

Зијаниши, им, vide штетовати. Зијање, п. дав Maulaffen = feil = Баbеn, Gähnen, hiatio.

Зијати, ам, v. impf. gänen, hio. Зијафет*, т. (у Србији и у Босни по варошима) vide част 1. Bujer, m. (Épy.) 1) die Oeffnung des Mundes, hiatus. 2) das Gähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 3) bei den Bebern, He Heffnung der Kette, hiatus stami

: оволики ти зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе снује пређу). Зијевање, п. (Ерц.) да

tatio.

ähnen, osciЗијевати, ам, v. impf. (Ерц.) дабнен, gähnen,

oscitor.

Зијевнуши, нем, v. pf. (Ерц.) сiumаh gähnen, hio.

Зиле, f. pl. (ст.) bie Zeller, bеі бет türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: „Уставите зиле и борије „Стаде јека зила и борија Зима, f. 1) ber

inter, hiems. 2) bie

Kälte, frigus.
Зими, im 23inter, hieme.
Зимина, f.

hwein over Rino, bab für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis mactatae pro hieme. Зимити, им, vide зимовати. Зимни, на, но, Winter, hibernus, Зимовање, п. даš überwintern, hibernatio.

Зимовати, мујем, v. impf.u. pf. übers wintern, hiberno.

Зимовник, m. der Winteraufenthalt Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum:

„Снијег паде, друми западоше, „Планине се снијегом завише; „По гори се одити не може: „Да тражимо себи зимовника, "Бе ће који зиму презимити Зимозелен, 1, даš Gmmergeün, Binter= grün, vinca minor Linn.

Зимуске, viefen Binter, hac hieme,
Зимске.

Зимушњї, ња, ње, son' Diefem in= ter, hujus hiemis.

Зинути, нем, v pf. ånen, oscito.
Зипарање, п. даš grunoloje Кеден ипд
Schreyen, vociferatio.
Зипарати, ам, v. impf. ohne Gruno
schreyen, vociferor.

3pm, m. der Ruß in der Tabakröhre, fuligo picotianaе: црно као зифт.

Зјање, vide зијање.

Зјати, зјам, vide зијати.

Зјеница, г. (Ерц.) ber dugapfel, pupilla, Зламење, п. даś Beibmaffer für eine Wöchnerin, aqua lustralis: оmишшао по зламење. cf. водица. Зламеновање, п. дав Деfprengen mit Weihwasser, lustratio puerperae. Зламеновати, нујем, v. impf. u..pf. mit Weihwasser besprengen, lustro puerperam.

3ama, Frauenname, nomen feminae. 3лámан, мна, но, golden, aureus. Златана, Srauename, nomen feminae. Златар, m. ber olbmіò, aurılex: „Златари ће доћи, „Прстен саковати, „Бурму позлатити. Златарев, ва, во, [beš Golomib, Златаров, ва, во, aurificis. Златарски, ка, ко, 1) Solòфті,

auriticum. 2) adv. nach Goldschmid = 22tt, more aurificis.

Златити, им, v, impf. vergolden, inauro. Златка, f. Grauenname, nomen feminae. Златко, m. Таппвname, nomen viri. 3лáшниа, f. ш. j. муа, die Fleischs fliege, musca cadaverina Linn. Злато, п. 1) да Solo, aurum. 2) (ст.) злато материно, т.ј. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно ,,Пјевни, пјевни злато материно „Осшаде му злато испрошено 3amoje, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); таке н. п. некога зове (старије ђелиће) та. том, неког бабом, неког господином (јели отишао господин да дођера свиње?), неког ђевером; а млађе братом, злапојем, соколом, милоштом, Милодицом, и т. д. жене го спом, мамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убавицом, љепотицом, секом, го

спођицом, голубицом, и т. д. Златокос, са, со, goldbaarig, aureo

crine:

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Злобити, им, v. impf. einer Beleiði. gung gedenken, einem übel wollen, omnia mala alicui cupere. Злобљење, п. дав Цебе тойеn, malevolentia.

Зловољан, љна, но, unmuthig, tristis : „Јер је Марко иза сна зловољан Злогук, т. злослут, ш. ј. онај, који

све зло слуши и говори, дer Ип. glücksprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спреМисе на ћабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече: „Злогуче! ја полазим у име Бога на ацилук; но ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиняк проса" „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо?", Злопамтило, m. ber eine Beleibiqung nicht vergift, der nachträgt, rachsüchtig ift, memor mali, injuriae. Злопата, f. дав Slenò, miseria, Злопатити, им, v. impf. дасen, Elenb leiden, egeo, patior.

Злопаћење, дав eiden, miseria.

[blocks in formation]

Змај, m. ber Drahe, Linomurm, draco. 3мajeв, ва, во, des Drachen, draconis. Змајевит, та, то, gemaltig mie cin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (ст.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, ein Beiname des Despoten Vuk aus Königs Mathia Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родно Змајогњени вук:

„У мог сина слијепца Гргура, "У њега се мушко чедо нађе; ,,Није чедо чеда каквано су: ,,Вучја шапа и орлово крило, ,,И змајево коло под пазуом; „Из уста му модар пламен бије, ,Матери се не да задојити -) : „Моме брату Змајогњеном Вуку — Змија, f. bіе hlange, serpens, cí. гуја. Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. Знак, т. дав Зіфеn, signum. Знаменит, та, то, ausgezeichnet, іцsignis.

,,

Знан, на, но, befannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man, wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. ber Befannte, familiaris, coguitus.

Злопоглеђа, m. (ст.) ber ecboßt Bli. Знаница, f. bie Sefannte, femina fami

[blocks in formation]

3 cpeha, f. Unglückskind, infelix. Злосрећан, Кна, но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide злосретњик. Злосрећница, f. vide злосрешњица. Злоставити, им, v. impf. und pf. un. glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Semalt anthun, vim inferre virgini. Злостављење, n. baš Unglüdlidh ma. chen, violatio virginis.

Злотвор, m. der Beind, Berfolger, in-
imicus: он је мој злотвор:
Злоћа, f. bie Botheit, malitia.
Злоћа, m. (Рес. и Срем.) vide злоко.
Злоћо, m. (Ерц.) вій фіттев Minò,
puer malitiosus.

Злоћуд, да, до, 1 bösartig,
, pravae
Злоћудан, дна, но, indolis.
Badчéсm, ma, mo, schlecht, malus.

liaris.

[blocks in formation]

366, f. der Haber (und was man statt

dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. дав Gifen von Rörnern, manducatio granorum.

Зобати, бљем, v. impf. (Rörner) fref=

fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобити, им, v. impf. ш.ј. коња, füt= tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, п. дав füttern mit Kornern, pabulatio.

Зобница, f. ber Saferfad, ив дет дав Pferd frißt, saccus ayenae, saccus pa bularis,

1

Зобовина, f. vide зовина.
3ва, f die Holunderstaude, sambucus
nigra. Linn.

зóвинa, f. Holunderholz, lignum sam

buci.

Завнути, нем, v. pf, rufen, inclamo.
Bóba, 1. Art fliegenden Insekts, bestiolae
дения: лети у очи као зоља.
Заца, f dim. V. 306:

,,Сви су коњи зопцу позобали,
"А мој доро није ни такиуо
36p, m. ole Hettigkeit, vehementia, im-
petus. cf. сила.

3dpa, f. die Morgenröthe, aurora.

30

opa, f. Frauenname, nomen feminae. З рана, г. усе, nomen femi

пле.

Зорац, рці, т.„Устани снао, зора
је звао свекар снау). -,,Зора ли је,
Зорац ли је : нешто напело реп, на
трчи око куће" (одговорила снаа;
а оно се обадала говеда око куће).
Зориши, ри, v. impf. (cm.) roth fenn
(von der Morgenröche), rubeo.
Зора зори, петли поју
Зорица, f dim. v. зора:
,,Тош зорица не забијељела,

Ни Даница лица помолила
Зорка, f. §гаценпате, nomen feminae.
Зорли*, јако, силно, здраво, beftig,

veinementer.

Збрњак, т. зора ли је, зорњак ли је :
нешто напело рец, па трчи ока
куће, с зорац.,
Зорњача, f. vide Даница.
Зрак, т. 1 ber Sonnenftraßl,
2рака, f. solis.

malum meditatur in illum. 2) у пуш

ке (дою и горњи). Зубак, пка, m. hyp. . зуб. 36am, ma, mo, 1) gezähnt, mit Zähnen versehen, dentatus. 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, oui nou impune illudas.

зyбan, пua, m. der Zahn (des Kamms), dens pectinis.

Зубача, 1. рапіcum dactylon Linn. Зубити им, v. impf. н. п. тестере, die Zähne (der Säge) schärfen, acuo dentes serae, limae.

3y6uk, m. dim. das Zähnchen, dentulus.
Зубља, f. н. п, зубља луча, м. ј. цеп-
чица луча, ein Spann, assula,
ramentum.

Зубљење, п. баз härfen ber Gäger
zähne, acutio serae.
Зубљица, f. dim. 9. зубља.
Зубня, на, но, зави, dentium.
Зубун, m. eine Art Jacke (jupon), tu-
mcae genus. Зубуне у Србији носе и
жене и људи, а у Сријему, у Бача
кој и у Банашу, само жене. Зубу.
ни што се носе у Србији, они су
бијели (од домаћега сукна) и без
рукава; женски су дугачки, готово
До земље, а мушки сукрашки, мало
дужи од појаса; а што носе жене
по Сријему, по Бачкој и по Бана-
ту, они су од картуна, па су пос-

тављени планом и наложени па

муком; имају рукаве, и Мало су дужи него у Србији мушки. radius Зубунић, m. dim. у. зубун. Зубунчина, f. augm. . зубун. Зујање, п. дав©umfen, susurrus (apis) cf. зучање

Зрачица, f. dim . зрака.
Зрелина, f. bie Reife, maturitas.
Зрно, зрела, ло, teif, maturus.
Зрели, ем (и зрим), v. impf. reifen,

maturor: зру јабуке; зри грожђе.
Зона, f. Grauenname, nomen feminae.
Зоновље, п. (coll.) bie Rörner, grana.
Зика, f. Grauenname, nomen, femi-

[blocks in formation]

Зујати, јим, v. impf. fummen, fumfen.
susurro, cf. зучали.

Зука, f. дав Cummen, susurrus apium.
Зуква, f. eine let lepfel, mali genus,
Зукнути, нем, v. pf. 1) fummen, і

susnrro. 2) cin Bort fallen agenc ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зулови*, m. pl. bie gofen, cinciuni, cf. вишице.

Зулум*, ш. діе BemaltthätigFeif, violentia.

3улумhâp*, m. der Tyrann, Unterdrra der, tyrannus.

Зумба*, f. ein Duroflageifen, ru

de Löcher damit ins Leder zu stechen, 3. B. zu einem Siebe, ferrum efficiens dis foraminibus in corio. Зумбул*, f. eine ärt Blume, floris genus, Зурна, f. ðie pfeife bei der tr Musik, fistula turcica. Зуцнупи, нем vide зукнути. Зучање, п. vide зујање. Вучани, чим, vide зујаши.

[blocks in formation]

Шабачкој наији, накрај Цера под Видојевицом.

Ивањско цвијеће, п. (жуто и бијеAo) das Labkraut (Waldstroh, Unser Frauen Bettstroh), galium verum Linn.

И, und, et: иja, и ши, sowohl ich als H. der Holzspann beim Zimmer

ди, et ego, et tu; и тамо и амо. Й. Пe, eos; ihrer, eorum: ja сам и виђео; зовни и; ја и се не бојим. И, сf. ии!

Ибар, бра, m. luß in Serbien. Ибар утјече у Мораву више Карановца. Ибрак *, m. eine tupferne Bајфание, vas cupreum, aeneum.

Ибричић, m. dim. 9. ибрик. Ибришим *, т. свилени конци, Seidenzwirn, ein Faden Seide, filum seri

cum.

Ибришим - тканица, f. (ст.) т.ј. шканица од ибришима : -„Притеже му четири колана, ,,А и пету ибришим - тканицу Ива, m. (Рес. и Срем.) vide Иво. Hea, f. eine Art Weide, salicis genus (quod quaere).

Hван, m. Mannsname, (Johann der Täufer) nomen viri (Joannes Baptista), Ивана, f. Gоhanna (grauenname), поmen feminae.

Иваница, f. dim. 9. Ивана.

Иваниш, т. Таливате, nomen viri. Иванчић, m. dim. 9. Иван. Ивањдан, ња дне, m. et бев Б. до. hann des Täufers, den 24. Juny, dies festus S.Joanni Baptistae. Србљи приповиједају, да је Ивањдан тако велики светац, да на њега сунце на небу, трипут од страа стане. Уочи Ивања дне је обично на неким мјестима (као н. п. у Јадру) палити лилу око тора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, те начине као велике ките, па у очи Ивања дне, пошто се смркне, запалете процјепове и обнесу око шорова, потом неке зађену у тор те изгоре, а неке узму, чобани и изнесу на какво брдо, ђе дође и више чобана, те се играју. Тако се пали лила и у очи Петрова дне. А на неким мјестима (као по Сријему) беру ђевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреи или по плоту. Берући ђевојке цвијеће пјевају раз личне пјесме, а особито ову: „Ивањско цвеће Петровско, ,,Иван га бере те бере: ,, Мајци га баца у крило, "А мајка с крила на земљу Ивања, f. зидине од намастира, у

[ocr errors]

,

mann, sarmentum. Куд ће ивер од кладе?

Иверак, рка, m. һур. . ивер, Иверак, рка, m. Sebirge zmi men дет Мире Јадар ипд дет Berge Цер. Иверје, (coll.) діе рänne, lä

sarmenta.

Иверчић, m. dim. у. ивер.

Ивик, m. ein Beibenwald, salicetum. Ивица, f. 1) dim . ива. 2) дав иде (ат

Tuch, an der Leinwand), latus panni. Ивка, f. Srauenname (cf. -Ивана), поmen muliebre.

Ивко, т. Тапušname, nomen viri. Ивница, f. планина у Ерцеговини (у Дробњацима):

„Сан уснила љуба војводина, "Анђелија Стоја Караџића, „Ће вас Дробњак магла притиснула "А из магле вила покликнула ,,Са Ивнице високе планине Иво, m. (Ерц.) һур. . Иван. Ивов, ва, во, von Beiben, salignus. Ивовина, f. дав Beidenol, lignumm salignum.

Игда (0. і. и гда), je, aliqando, cf. икад.
Игла, f. bie Rabel, acus.
Иraap, m. der Nadler, opifex acuarius.
Иглени, на, но, н. п. уши, дав На
del Dehr, foramen acus.
Игленица, f. bie Rabel, рухі

acuaria.

Иглица, f. дав ìäbelchen, acula, acicula. Игња, m. (Рес. и Срем.) vide Игњо. Игњат, m. Janatius, ein Manns Игњатија, m. name, Ignatius, Игњатије, т. Игњо, (Ерц.) һур. . Игњат. Игра, f. 1) bas Spiel, lusus, ludus. 2) der Tang, chorea. Игралиште, и. der Spiel, der Zang= plag, locus saltatorius. Играње, п. 1) даš pielen, lusus. 2) das Tanzen, saltatio. Играши, ам, v. impf, 1} fpielen, ludo 2) tangen, salto. Игратисе, амсе, ѵ. г. impf. fpielen, ludo. Играција, f. (augeeignet und ferbiiet Паt реграција, Recreation, son грamи, spielen) das Ey, was am Donnerstag dem Schullehrer dargebracht wird, damit er die Knaben, statt des Lernens, spielen läßt, munusculum ovi datum ludimagistro die Jovis, qua pueri lusum digit undur. Који не донесе играције, оңога (кашшо) защ

[ocr errors]

вори учитељ у школу, те учи сам

читав дан.

Играч, т. 1) ber Spieler, lusor. 2) ber Tänzer, saltator,

Играчица, f. 1) bie Spielerinn, femina ludeus. 2) die Tänzerinn, saltatrix. Игрічка, г (у Сријему у Бачк. и у Бан.), bie pieleren, (für indеr), сгеpundia. Игриште, в.(ст.) vide игралиште: „Ја усади вишњу на игришту „Дол, по игришту, по девојачкомИгуман (ден. игумна и игумана), in. (youevos)der Jaumen eines Klosters, hegumenos coenobii.

[ocr errors]

Игуманија, f. (n'youuévn) bie Sberin in elaem Kloster, hegumena monasterii. И уманов, ва, во, без нагдіапо, hegumeni,

Игумански, ка, ко, 1) ђедитепі, hegumenicus. 2) adv, nach Guardians Art, more hegumeini. Игуманство, и, діе Дедитеп$aft, munus et dignitas hegumeni. Игумнов, ва, во, vide игуманов. Идиди! als interj. auf unð бауоn, avolat, Иждребити (изждребити), им, (Рес. и Срем.) vide иждријебити. Иждребитисе (изждребишисе), бесе, (Рес и Срем,) vide иждријебитисе, Иждријебити (изждријебити), им, v. pf. (Ерц.) werfen (son Stuten), enitor; ова је кобила иждријебила

Те све коње.

Иждријебитисе (изждријебишисе), беce, v. г. pf. (Ерц.) ш. ј. кобиле, inb gefammt werfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. Ижђенуши, нем, v. pf. (Ерц.) т.ј. име Ижести, ђенем. v. pf. feinen Spiznamen geben, aufbringen, impono nomen irrisorium,

Иженими (изженити), им, v. pf. bere hearaten, colloco filios. Иженитисе (изженишисе), нимосе, v. r. pf. ich nach einander verheuraten, uxores duxere alius ex alio, Ижимање (изжимање), п. даз Иива drücken des Wassers), expressio. Ижимащи (изжимати), ам, v. impf. ausdrücken, exprimo. Ижина, f, vide клијет,

Ижљевање, п. (Ерц.) vide излијевање. Ижљеващи, ам, (Ерц.) vide излијеваши, Ижљубиши, им, vide изљубити. Ижъубищисе, имосе, vide изљубишисе. H3, aus, ex.

Иза (из за), von der hintern Seite. von jenfeits, a parte postica: дође иза брда; иза зиме топло, иза кише сун. це; ласно је иза града стријељати. 34 брати, берем, v. pf, ermählen, eligo.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Изазиваши, ам (и изазивљем), у. impf, herausrufen, evoco.

Изанђати, ђа, v. pf. fih verliegen, jaceudo corrumpor (de pauno). Изапраши, перем, vide испрати. Изасипање, п. 1) да Цибуütten, cf, fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипати, ам (и изасипљем), v. impf, ausschütten, effundo.

Изасинашисе, пасе (и изасипљесе), у, r. impf. ausschlagen, erumpo. Изасрати, серем, v. pf herausfeis Ben, procaco. Који његову иглу изједе, онај треба чувалдуз да иза cepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Nahnadel frißt, muß dafür wenigsteas eine Packnadel sch**. Изасратисе, серемсе, v. r. pf. lapic

ren, evacuari.

Изасути, спем, v. pf, иün,

effundo.

Изácуmисе, спeсе, v. r. pf. ausschlas gen (aus der Haut), erumpo, prodeo. Изашкаши, изачем, v, pf. fectig we ben, pertexo.

Изапога, д. 1. иза пога, Sarauf, exin cf. иза,

Изаћи, зађем, vide изићи.
Изба, f. (по Ерцеговини и по Србији
око Новог пазара) vide соба,
Избавими, им, v. pf. befreyen, libero,
Избављање, п. дав Befreyen, liberatio.
Избављаши, ам, v. impf, befcenen, li-

bero.

[blocks in formation]

}

« PreviousContinue »