Page images
PDF
EPUB

vag

[ocr errors]
[ocr errors]

њемисе.

grün, d. ji'unreif, immaturus : MAHA Sembak, m. der landemann, popularis. и зелен (као гушчје говно), беr Земљаниња, f. Bie da nəznaninia , p. Gelblonabel, imberbis.

pularis femina. : Зелена када, f. Barcissas pseudopar- Земљан, на, но, irsen, terreus, fісcissus Ling:

tilis, а „Плави зумбул и зелена када Земљаница, f. чинија, или чаша, од

Зеленети, ним, (Pec.) vidе зелењетти. zemne, ein irdene6 Seidhirr, в зеленеписе, нимсе, (Pec.) vidе зеле- fictile.

Земљица , f. dim. р. земља, дав 2än. . Зеленика, f, п, j. јабука :

chen, das Erdrein, regiuncula.. „0 јабуко зеленико!

земљичка , f. Pie Ceттei, simila, „ДІшо с полики род родила Земљу рина, f. augm р. земља. Benhuo, n. die grüne Farbe, grünes Semy, m. Semlin, Zemlinum.

Färbemittel, pigmentum viride. Земунац, нца, m. eemliner, ZemliЗеленнпи, им, y. impf. 1) grün firben, neusis.

colorem viridem induco , colore viridi 3emyhuta , f. die Erdhütte, antrum.

inficio. 2) (Срем.) vidе зелењети. Земянкиња (Зему нғиња), f. Die Geцali. Зеленилисе, имce, (Срем.) vidе зеле- nerin, Zemlinelisis femina :

„Збор збориле младе Земункиње Зеленкаст, та, то, grünlib, sub- Земунскій, "ка, но, ееmliners, Zemviridis.

linensis. Зеленко, m. зелен коњ, per Apfelfфіm= зен, ил*, ла, ла, vidе богалт, mel, equis albi genus.

Зенђілук *, m. vіdе богаство. Зелењак, њка, зелен кукуруз, Зеница, f. (Рес. и Срем.) vidе зјеница.

grüner (ungeitiger) Kukuruz (rais). зіпси, зебем, v. iinpf. frieren, frigeo. Зелењепан, ним, т. impf. (Ерц.) gri. Зердар , т. ) Ber 3obel, Ziisell.ua 2) nen, viresco.

das zobelfell, pellis zibellinica. Зелењемисе, нимсе, т. г. impf. (Ерц.) Зерде, ета, н. еіnе art falter Reb4arunen, vireo.

speise, mit bonig, cibi genus : з'va, m. (Рес и Срем.) vidе зељо. Жупіо зерне у сребрну сану 3ља, m. vіdе зељо.

3em, m. der Schwira riubit, gener. Вељан, на, но , н. п. пита, урп wil- Зema, f. ријека у Ерцеговини.

den Gemüse, ex olere silvestri. зептов, ва, во, Рей Сфwie gеrfорив, 3éve, n. wildes Gemüse, plus silvestre. generi. Зељин (земін), на, но, бев зеља, зеловскій , кa, кo, 1) Der Cd mteatr bovis cani.

föhne, generorum. 2) adv, wie ein seni, 3éso, m. (Eph.) ein Sdimmelodie, more generi: bos canus.

зец, m, per paje, lepuѕ. Плашив као зец. Зељ, в, т. зелен fac, graulider фино, Зечина , f. ) avg, p. зец. 2) сав да

fenfel, pellis leporina. Земвљев, ва , во, бев зељов, canis 3 чић, m. dim, p. зец. дав в еп, cani.

lepusculus. Зељош, m. ein Rame für grове Жапо, зечица , f. Dав 28eiben yoт фafen, lе.

nen (cf. баљемез), nonien tormentis indi solitum :

Зечуп, чја, чје, Safens, leporious. „А све зељош земљоша дозива Зечії трн, . pie aubeфef, onouis Зељуг, m. зелен вепар, grаues Bфwein, porcus canus.

Зиркање, т. dim. р. звање. Зељуга, f. зелена врмача, grаце Саи, Знівками , ам, діт. р. звалін. porca cana.

31A, m, die Mauer, mutus. Зељу гов, ва, во, бев зељуг, роrсі зні дање, п. дав гареrt, operis late cani.

ricii inolitio. Земаљскл, кa, кo, irlift, terrester Зндар, т. der Maurer,

faber mura (im Gegensaß des Himmlisiben): „Или волиш царству небескоме, Зндiрев, ва, во , бев Тайтеrѕ, int

„Или волиш царств у земаљскоме ? Зидаров, ва, во,ј гarii.
Земан*, m. Die Seit, tempus. ст. ври- Зидарски, ка , ко, 1) Д? aurer s,
јеме.

Jaliorum. 2) adv. wie ein Maurer, more Зембл, m. (у Сријему, у Бачк. и у murarii.

Бан,) беr gеter (art Rocb), tisci geuns. Знідати, ам, v. impf. hauert, opus Земља, f. .) діе сде, terra. 2) рав Totericium molior. Land, terra, regio.

з дина, f, augui. р. вид.

capis canus,

pus femina.

spinosa Linn.

[ocr errors]

riis.

Inu

[ocr errors]

на

Зйдинe, f. pl. Ras Bemduet , Ravers 3јање, vide зијање.

werk, die Trümmer, ruinae, rudera. 3јати, зјам, vide зијати. Зијамеm, m.

зјеница, f. (Ерц.) Der Zugapfet, pupilla, „Осјећи ћу бегом зијамете — Зламење, п. ба Sieit maffеr fіr eine Зијан*, m. vіdе штета.

Wöchnerin, aqua lustralis : omuwao Зијаниши, им, vidе шлемовами. по зламење. cf. водица. Зијање, п. бав RauІaffen = feil - baben, Зламеновање, р. дав Sefprengen mit Gähnen, hiatio.

Weihwasser, lustratio puerperae. Зијали, ам, v. impf. gapnen, hio. Зламеновати, нујем, у. impf. и..pf. Зијафет*, m. (у Србији и у Босни по mit Weihwasser beiprengen, lustro варошима) vidе част 1.

puerperain. Bijee, m. (Epy.) 1) die Deffnung des Ziama, Frauenname, Domen feminae.

Липсев, hiatus. 2) сав Вађnen, hia- Злапан, тна, но, golBen, aureus. tus. Зашао као зијев по чељадма Златана, Sraueнaтe, nomen feminae. (у приповијетки). 3) bei Ten Bebern, Злалтар, т. дer Bolofфтід, aurifex : Fie Deffnung der Stette, hiatus stamia „Златари ќе доби, sis: oвoлики пи зијев (кажесе жени, „Прстен саковати, дигнувши ногу, кад је нађе ко ће „Бурму позлаштипін. снује пређу).

Злапарев, ва, во, 10ев Botofфтіз, Зијевање , п. (Ерц.) бав вähnen, osci- Златаров, ва, вo, j auriticis. tatio.

Злаптарскі. Ка, ко, 2) 8olfmід *, Зијеванти, ам, т. impf. (Ерц.) güқпен, auriticum. 2) adv. nach Goldsamid oscitor.

Urt, more aurificis. Зијевнупти. нем, v. pf. (Брц.) cinmayr Златипи, нм, v, impf. Pergolvent, inauro. gähnen, hio.

Златка, f. Seauenname, nomen feminae. 3sine*, f. pl. (cm.) die Teller, bei der 3.amiko, m. Mannsname, nomen viri.

türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: 3aamhuya, f. m. j. mya, die Fleijos „Успавите зиле и борије

fliege, musca cadaverina Linn. . „Спіаде јека зила и борија

злато, п. 1) дав 8ol, aurum. 2) (сп.) Zuma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die злато материно, ПІ. ј. Бевојка : Kälte, frigus.

„Ој ђевојко злато мапіерино Зими, im 23inter, hieme.

„Пјевин, пјевни злато материно — Зимина, f. Сфwein oper Xino, сав für

„Оспаде му злато испрошено den Winterhaushalt geschlachtet wird, Baamoje, m. Нова млада не смије

carnes pecudis mactatae pro hieme. (од смида) никога укуки звапій Знімити, им, vide зимовами.

по имену: зато је обичај да она, Зимни , на, но, 22Binter , hibernus. по што се доведе, свим кућанна Зимовање, в. дав überwintern, hiber- (мушкoме и женском) нађене нова natio.

имена (само за себе) ; тако н. ІІ. Зимовали, мујем, т. impf. и. pf. übers некога зохе (старије фетиће) ма. wintern, hiberno.

том, неког бабом, неког Зимовник, der Winteraufenthalt подином (јели отишао господин

Winterquartier (der Räuber), hiberna да доћера сеніње ?), неког ђевеpraedonum:

ром; а млађе братом, „Снијег паде, друми западоше , піојем, соколом, Милош по м, „Планине се снијегом завише ;

милогицом, ипі. д. және го„По гори се одипін не може :

спом, мамом, наком, сна„Да пражимо себін зимовника, шом, невом; a fевојке убави. „Бе ће који зиму презимини

цом, љепотицом, секом,го3iMoench, f, das Immergrün, Winter: спођицом, голубицом, и т. д. grún, vinca minor Linn.

Злаупокос, са, со, goldbaarig, aures

crine:

„Уловио Сосу златокосу Зимушњt, ња, њe, pon' piefen #ins Злаптокриліі, ла, ло, (спи.): @olgee tet, hujuѕ hiemis. .

flügelt, aureis alis : Зинути, нем, pf. gähnen, oscito. „У језеру упва злалокрила Зипарање, п, дав grunolofe Xeben итд злаћен, нa, нo, golven, aureus, auScreyen, vociferatio.

ratus, cf. зламан. Зипарати, ам, v. impf. oyne Bruno Злаћење, р. Das 2bergofler, іnаuratioIchreyen, vociferor.

Зликовац, вца, m. Der SviewiФt, hoЗнфп*, m. Der Ruf, in per Sabatrobre, mo nequam, improbus.

fulugo picotianae : црно као дифт. Зло, п. Рав Иebel , malum,

гос

зла.

Zum cke, diefen Winter, hac hieme.

у

)

Зло, übel, male."

Злочинац, нца, т. ее цеbеlthäter, Злоба , f. Die Bo86 eit, malitia.

sons, malefactor. Злдбан, бна, но, übеlmоlель, mali. Злочинство, р. дie uebettbat, maleftvolus.

cium. . в злобити, им, т. inpf, einer Bеlеіді. Змај, m. Bеr оrафе, gin mиет, draco.

gung gedenken, einern übel wollen, 3.majeb, Ba, Bo, des Drachen, draconis. omnia mala alicui cupere.

Змајевип, па, пo, gewaltig wie cin - Злобљење, п. Тав Иebelmolen, male- Drache(Lindwurm) draconis vim habens. volentia.

Змајогњени, на, но, (сп.) н. п. Рук, Зловољан, љна, но, иптиthia, tristis : Feuerdrache, draco igaeus, ein Beinas

Јер је Марко иза сна зловољан me des Despoten Vuk aus Königs Mas Злогік, m. злослуш, п. ј. онај , који tbiав 3eit (пјевасе како је Ђурђева

све зло слупи и говори, деr uin. Јерина казивала Турцима кад се

glücksprophet, vates mali. Некакав родно Змајогњени Вук: E Босански спаија, који је имао у „У мог сина слијепца Гргура,

своме селу паковог злогука, спре- „Ў њега се мушко чедо нађе; мисе на fабу., но прије него пође, „Није чедо чеда каквано су: дозове злогупа к себи, па му рече: ,,Вучја шапа и орлово крило, „Злогуче! ја полазим у име Бога „И змајево коло под пазуом; на анлук; но и да не говориш за „Из уста му модар пламен бије, мном ништа зло, док не дођем ку- „Матери се не да задојипи — : Ки, па ћу ти онда поклонити ши

„Моме брапу Змајогњеном Вуку — нак проса” – „Добро господару Змија, f. бie elange, serpens, ct. гуја. (одговори злогук); али ако ти не змијоглав, ва , во , н. п. кокош.

дођеш, ко ће мени дали просо ?” Знак, т. дав зеіфеп, ѕіgnum. Злопампило, ш. Оer eine Beleiligung Знаменип, па, по , 'аиваезеіфnet, innicht vergißt, der nachträgt, racsüch.

sigais. tig ist, memor mali, injuriae.

Знан, на, но, беғапnt, notus. Од знаЗлопата, f, дав $leno, miseria,

на зеља глава не боли, fagt mап, Злопатипи, им, v. impf. Barpen, &lens wenn einer unter Bekannten beuratet. leiden, egeo, patior.

Знанац, нца, m. Der Betaпnte, famiBaonafiene, das leiden, miseria.

liaris, cognitus. Baonornéha, m. (cm.) der erboßt Blic 3hahuya, f. die Bekannte , femina famidende, iratum tuens:

liaris. „Оно јесте Срђа Злопоглеђа Знање, п. дав 23iffen, scientiа. Bavpas , m. der Schadenfros, laetus 3Haman, mya, Ho, bekannt, notus. damno aliorum.

Знам, ам (говориое и знадем), т. Злдран, на , но, фlефt perSaueno, di- impf. wissen, scio.

gestionis malae : дијете злорано. Значење, т. бie Seдentung, nоtіо. злослуп, m. vіdе злогук.

Значити, им, v. impf. beдeuten, sigЗлосрепан, пнa, нo, vidе злосрећан.

nifico. Bacpembik, m. Unglüdlicher , infelix, 3hoj, m. der Schweiß, sudor. злосрепињица, f. діє Иngleliфе, in- Знојав, ва, во , im еф meige, sudans. felix.

Знојан, на , но, vide анојав. bancpefia, f. Unglückskind, infelix. Знојење, п. дав Софwigen, ѕudаtiо. iлiсрећан, іна, но, иnfelig, infelix. Зноjиписе, имce, v. г. impf, fфwigen, злосрећник, vidе злосреrtњик.

Sudo. . злосреќница , f, vidе злосрепњица. 366, f, der Haber (und was man statt ілосшавии, им, v. impf. и по pf. 11. dessen dem Pferde gibt), avena et omne glücklich machen (eine Jungfrau), ihr frumentum quod equo datur. Gewalt anthun, vim inferre virgini. Зобање, п. ба8 Sjen von Rücreen. лостављење , п. Das ungluli mas

manducatio granorum. den, violatio virginis.

3обати, бьем, v. impf. ($örner) fref= Wombop, m. der Feind, Verfolger, in- fen, manhuco fruges : зобље коњ, коimicus: он је мој злотвор.

кои; људи зобљу презиње, грожђе. oka, f. die Bosheit, malitia. зобили, им, т. inpf. п. ј. коња, fut. лоha , m. (Рес. и Срем.) vidе злоко. tern mit Körnern, sagino frugibus. nofio, m. (Epu.) ein schlimmes Kind, 306.2eme, n, das füttern mit Körnern , pner malitiosus.

pabulatio. лоһуд, да, до, 1

bösartig, prayae 306hnyja, f. der Haferfad, aus dem das •ліfудан, дна, но, іndоlis.

Pferd frißt, saccus ayenae, saccus pas ілочёс, да, шо, fфіефt, malus. bularis,

dentes serae ,

ein

315овина , f. vide зорина.

malum mеdіtаtur in illum. 2) у пуш. Biba, f die Hulunderstaude, sambucus ке (4оњњ и горњи). vigra. Linn.

зубан, пка, m. hyp. р. зуб. Зовина, f. фоlunberbols, lіgnum sam. зубал, та, то, 1) gegibut, mit 346: buci.

nen versehen, dentatus. 2) der Haare 3. внути, нем, v. pf. rufen, inсlато. auf den Zähnen bat, acer, oui non inBiva, t. Art fliegenden Insekts, bestiolae

pune illudas, 3e15 : лепти уочи као 30.ља.

3ybay, mya, m. der Zahn (des Samms), З піца, f. dim. 2. Зоб :

deus pectinis. „Сви су коњн зопцу позовали, Зубача, f. panicum dactylon Linn. „А мој доро није ни пакнуо

зу бити им, v. impf. н. п. теспере, Zop*, m. die Hertigkeit, vehementia, im- die Zähne (der Sage) (chärfen, acuo petus, cf. сила,

Jimae. 3upa, f. die Morgenröthe, aurora. 3y6ufi, m. dim. Das Zähnchen, dentulus. 3. Зра, l. frauenname, nomen feminae. зубља, f. н. и, зубьа луна, лі. ј. цепЗ рана, f. Scal: ennanie , Domen femi.

чица луча ,

Spann, assula,

ramentum. 3 рац , pija, т. „Успани снао, зора зубљене, п. Зав ed) Grfen Ber gaga

је"( звао свекар снау). — „Зора ли је, fähne, acutio serae.
зорат ли је: непо нанело реп, на зубьца, f. dim. 2. зуб.а.
трча око куће” (одговорила снаа; 3ytiні, на, но, заbn , dentium.

а оно се обадала говеда око куће). Зуб ун, m. eine 2irt Заtе tiupon), tu3. ригин, ря, v. - inpf. (ст.) roth fern cae genus. Зубуне у Србији носе и (von der Morgenrörbe), rubeo.

және и људи, а у Сри ему, у Бач, „Зора зори, петли поју

кој и у Банату, само жəне. Зубу. Вірніца , ,f dim. v. 3npa :

ни шо се носе у Србији, они су „Још зорица не за*бије.Uела,

бијели (од домаћега сукна) и без Ни Даница лица помолила

Рукава ; Женски су дугачки, готово 3рка, f. Ўraueнa тe, nomen feminae. до земље, а музики сукраліки, ало Зорли“, јако, силно, здраво, beftig, дужи од појаса; а по носе жене venementer.

по Сријему, по Бачкој и по Банозбрњак, ш. зора ли је, зорњак ли је : шу, они су од карлуна, па су пос. напело реп, па порчи око

тављени планом и наложен паkyfie, cf 30 pail.

муком; имају рукаве, н мало су Зорњача, f. vide Даница.

дужи него у Србији мушки, Зрік, т. 1 bеr Connenftrayi, radius Зубник, т. dini. р. зубун. Еріка, f. 7 solis.

Зуб, нчина, f. augm. р. зубун. річница, f. dim. . зрака.

зу јање, п. Зав ситfen, ѕuѕurrus (әрі» | Зрелина , f. Die Reife, maturitas. зрно, зрела, лo, reif, maturus. Зујапій, jим, т. impf, fummen, jumfen. зріли, ем (и зрим), v. imрt. reifen, ѕuѕurro. cf. зучали.

naturor: зру јабуке ; зри грожђе. 3vka, f. das summen, susurrus apium Зна, f. Srauenname, nonen feminae. 3) ква, f. eine 2rt 21epfel, mali genus. 3ph B ve, n. (coll.) die Körner, grana. зукнули, нем, т. pf. 1) fum теп, 1Знка, f. Trauenname, nоmеи, feini- susurro. 2) ein Wort fallen late,

ins Ohr sagen, in aurem insusurro. зрно, п. 1) бав Жоrn, granum.2) (пуш- Зуловић, m. pl. die Locken, cincioni. ano) die Flintenkugel, glans plum

cf. Випице. bea.

Зулум*, m. pie BepaitibitigPeit, rieзрнце, п, dim. 2. зрно, cin körnet,

'lеntiа. granulun.

3ynynkap*, m. der Tyrann, Unterdrea 35њка, f. vіdе зрнка.

cer, tyrannus." Зрькање, в. дав 21 uffrejfen (А. В. Вее зумба“ , f. ein Durhflageife, на rta Kukuruz) - Körner die dem Schweineri de Löcher damit ins Leder zu teden , vorgeschüttet werden, manducatio gra- 8. B. zu einem Siebe, ferrum efficice

dis foraminibus in corio. Зрькашин, ам, т. impf. купитини зрна 35 мбул*, f. eine 24rt 25lume, lоrіѕ gеття (н. п. крме кад једе око мъәне ку- 3 pнa, f. Die Pfeife bei tеr türЁif== kypy3e), die Körner nach einander wuis Musie, fistula turcica. freijen, grana depascor.

цнупи, нем vidе зупнути. 335, т. 1) беr Зауп, dens; он има зуб на 3 чање, п, vide зујање. Hera, er hat einen Bahn (Piej anf 1969 з чаши, чам, vide зузаши.

35 І

непо

cf. зучање

[ocr errors]

norum,

[ocr errors]
[ocr errors]

сці.

[ocr errors]

пабачкој наији, накрај Цера под И.

Видојевицом.
Ивањско цвијеће, п. (жуто и бије-

10) das Labkraut (Walditrob, Unser

Frauen Bettstron), galium verum Linn. unt, et: и ја, и пти, fomobt ial® Ивер, m. Sеr роl;fpann beim gimmer= ди, et ego, et tu; и ламо и амо. mann, sarmentum. Куд ће нвер од ӣ, ie, eos ; ibrer, eoram : ја сам и

кладе ? виђео ; зовни и; ја и се не бојим. Ивраќ, рка , m. hyp. 6. ивер, й, cf. ии!

Иверак, рка , m. Wеbіrge withеn бет Ибар, бра, m. Slug in Certien. Ибар iupe Jaдaр ипу рет Berge Цер.

упjече у Мораву више Карановца. Иверје, (coll.) Vie Spänne, polsabfäle, Ибрік m. eine kupferne Waldkanni, sarmenta. vas cu preum, aeneum.

Иверчић, m. dim. 2. ивер. Ибричић, m. dim. р. ибрик.

Helîk, m. ein Weidenwald, salicetum. ибришим*, m. свилени конци, ееі- Ивица , f. а) dim y. ива. 2) бав пре (ат dengwirn, ein Faden Seide, filum seri- Tuch, an der Leinwand), latus panoi.

Ивка , f. Seauenname (cf. •Ивана), поИбришим - поканитца, f. (ст.) п. ј. пка- men muliebre. ница од ибрнішима :

Ивко, п», 27апи Bname, pomen viгi. „Притеже му четири колана, Hвница , f. планина у Ерцеговини „Аи пету ибрипінм - піканнцу

(у Дробњацима): Ива, т. (Рес. и Срем.) vide Иво. „Сан уснила љуба сојводина, Hea, f. eine Art Weide, salicis

genus „Анђелија Стоја Караџића, (quod quaere).

„Бе вас Дробњак масла притиснула, Hbah, m. Mannsname, (Johann der „А из магде Вила покликнула

Täufer) nomen viri (Joannes Baptista). „Са Ивнице високе планине Ивана, f. Зођаппа (теацепцате), по- Иво, m. (Ерц.) hyp. p. Иван. men feminae,

Ивов, ва, вo, pon 53eiben, salignus. Иваница , f. dim. . Ивана.

Иковина , f. Зав Віде проlѕ, tignux Vbahậm, m. Mannsname, nomen viri. salignuin. Иванчић, m. dim. 9. Иван.

Игда (о. і. нгда), је, aliqand, cf. икад. Ивањдан, ња днe, m, Seit бев Б. No: , игла, f. Die 2xasei, acus.

hann des Täufers, den 24. Juny, dies Hraấp, in, der Nadler, opifex acuarius. festus S.Joanni Baptistae. Србљи при- Иглени, на, но, н. п. уши, бав аа повиједају, да је Ивань дан та- del - Dehr, forainen acus. ко велики светац, да на њега сун. Игленица, f. Die zabelbumfe, Pyxis це на небу припуп од страа спа

acuaria. не. Уочи Ивања дне је обично на иглица, f. Sав 21&belben, acla, acicula. неким мјеспима (као н. п. у Јадру) Игња, m. (Рес. и Срем.) vide Игњо. палити лилу око ліора: нагуле чо- Игњат, т. | Janatius, ein Manns. бани лиле (брезове или третињове) Игњатија, т. и метну у процјепове, ше начине Игњатије, т.

name, Ignatius. велике кипе, па у очи Ивања Игњо , (Ерц.) hyp. p. Игњапі. дне, потило се смркне, запале не игра, f. ) бас ерiel, lusus, ludus. 2) процјепове и обнесу око порова, der Tanz, chorea. поптом неке зађену у пор пе изго- игралишпе, и. деr &piel., Ser Lang= ре, а неке узму, чобанн и изнесу на plat, locus saltatorius. haкво брдо, ђе дође и више чобана, Играње, д. 1) дав ерielen, lusus. 2) пе се играју. Тако се пали лила и das Tanzen, saltatio. у очи Петрова дне. А на неким играли, ам, v. impf. } fpielen, ludo ијестима (као по Сријему) беру фе

2) tanzen, salto. војке (уочи Ивања дне) Ивањско и:

І раптисе, амce, v, r. impf. fpielen, ludo. цвијеће те вију вијенце и меку ис- Играција, f. (angeeignеt unə ferbijiet пред куће по спрен или по плоту. statt perpailuja, Necreation, son la Берући ћевојке цвијеfіе пјевају раз. rpamu, spielen) das Ey, was am Dons личне пјесме, а особито ову:

nertag dem Schullehrer dargebracht „Ивањско цвеќе Петровско,

wird, damit er die Knaben, statt des „Иван га бере ме бере :

Lernens, spielen läßt, munusculum ovi' „Маји га баца у крило,

datum ludimagistro die Jovis, quo. „А мајка с крила на земљу

pueri lusum lit.ituntur. Кои не доИвања, f. Здине од нашаспира, у несе играције, оңога (нашио) аа.

као

« PreviousContinue »