Зобовина, f. vide зовина. 3ва, f die Holunderstaude, sambucus Зовина, f. Solunderbolt, lignum sam buci. З внути, нем, v. pf, rufen, inclamo. 3dpa, f. die Morgenröthe, aurora. иле. Зарац, рц, м. „Устани снао, зора је" (звао свекар снау). -,,Зора ли је, зорац ли је: нешто напело реп, на трча око куће” (одговорила снаа; а оно се обадала говеда око куће). зорими, ри, v. impf. (cm.) roth fenn (von der Morgenröche), rubeo. ,,Зора зори, пешли поју Зорица, f dim. v. зора : „Још зорица не забијељела, Ни Даница лица помолила 36рkа, f. Frauenname, nomen feminae. Зорли*, јако, силно, здраво, beftig, velementer, Збрњак, м. зора ли је, зорњак ли је : нешто напело реп, па трчи ока куће, сf зорад. Зорњача, f. vide Даница. Зрак, m. Det Connenftrast, рака, f. solis. Зрачица, f. dim. v. зрака. Зредина, f, ie Reife", maturitas. Зрно, зрела, до, rif, maturus. Зрели, ем (и зрим), v. impf. reifen, maturor: ру јабуке; зрн грожђе. Зрна, f. Frauenname, nomen feminae. Зон вье, п. 3 мка, f. Frauenname, nomen, (coll.) Die Körner, grana. femni uae. Зрно, п. 1) a8 Korn, granum.2) (пушчано) Die Flintenfugel, glans plum bea. зрнце, n. dim. v. зрно, ein hörndjen, granulum. 3 Зрњка, f. vide зрнка. Зуб Зуч 236 malum meditatur in illum. 2) у пуш- Зубац, пца, m. Der 3abn (bes Lamm3), Зубача, f. panicum dactylon Linn. die Zähne (der Säge) schärfen, acuo 3yбuk, m. dim. das Zähnchen, dentulus. norum. Зрњкаши, ам, v. impf. купити зрна Зубљење, n. bas darfen Der Gagea jähne, acutio serae. H Зубљица, f. dim. v. зубља. Зубни, на, но, заби, dentium. Зубун, m. eine Mirt Jade (jupon), tumicae genus. Зубуне у Србији носе жене и људи, а у Сријему, у Бачкој и у Банашу, само ни што се носе у Србији, они су жене. Зубубијели (од домаћега сукна) и без рукава; женски су дугачки, готово до земље, а мушки сукрашки, мадо дужи од појаса; а што носе жене по Сријему, по Бачкој и по Бана. шу, они су од картуна, па су пос мављени плагином и наложени na Мало cy муком; имају рукаве, и Зука, f. 𐐨аз Cummen, susurrus apium. i susnrro. 2) cin Sort fallen Lafen, Зулови*, mw pl. Die locen, cinciuni. ins Ohr fagen, in aurem insusurro. ct. вишице. Зулум*, m. Die Bemaltthätigheif, vio lentia. Зулумкар*, m. ber Tyrann, un teroriu der, tyrannus. 3y6a, f. ein Durchschlageifen, am run de Löcher damit ins Leder zu secen 3. B. zu einem Giebe, ferrum efficien dis foraminibus in corio. Зумбул*, f. eine urt 23lume, floris genus И. И, unb, et: и ja, и ти, foroost id ate и Du, et ego, et tu; и тамо и амо. И, fe, eos; ihrer, eorum: ja cам и виђео ; зовни и; ја и се не бојим. и, cí. ии! Ибар, бра, m. Fluß in Gerbien. Ибар. утјече у Мораву више Карановца. Ибpak*, m. eine kupferne Waschkanne, vas cupreum, aeneum. Ибричић, m. dim. 9. ибрик. cum. Ибришим - тканица, f. (см.) m. ј. шканица од ибришима : „Притеже му четири колана, ,,А и пему ибришим - тканицу Ива, м. (Рес. и Срем.) vide Иво. Hea, f. eine Art Weide, salicis genus (quod quaere). Hван, m. Mannsname, (Johann der Zäufer) nomen viri (Joannes Baptista), Ивана, f. Johanna (jrauenuame), nomen feminae. Иваница, f. dim. 9. Ивана. Иваниш, m. Mann name, nomen viri. Иванчић, m. dim. 9. Иван. Ивањ дан, ња дне, m. Jent be8 б. So hann des Täufers, den 24. Juny, dies festus S. Joanni Baptistae. Србљи приповиједају, да је Ивањдан тако велики светац, да на њега сунце на небу припут од смраа стане. Уочи Ивања дне је обично на неким мјестима (као н. п. у Јадру) палити дилу око мора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, те начине као велике киме, па у очи Ивања дне, пошто се смркне, запале же процјепове и обнесу око шорова, потом неке зађену у шор те изгоpe, а неке узму чобани и изнесу на какво брдо, ђе дође и више чобана, me се играју. Тако се пали лила и у очи Петрова дне. А на неким ијестима (као по Сријему) беру ђевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стрен или по плоту. Берући ђевојке цвијеће пјевају раз личне пјесме, а особито ову: „Ивањско цвеће Петровско, „Иеан га бере ме бере : „Мајци га баца у крило, „А мајка с крила на земљу Ивања, f. зидине од намаспира, у Шабачкој наији, накрај Цера под Видојевицом. Ивањско цвијеће, п. (жуто и бијеAo) das Labkraut (Waldstroh, Unser Frauen Bettstroh), galium verum Linn. , mann, sarmentum. Куд ће ивер од кладе ? Иверак, рка, m. hyp. v. ивер, Иверак, рка, m. Gebirge zwilden Dem Fluße Jaдap unо дем Бегде Цер. Иверје, (coll.) Die Spanne, Jalgabfane, sarmenta. Иверчић, m. dim. 9. ивер. Tuch, an der Leinwand), latus panni. Ивка, f. Frauenname (cf. -Ивана), поmen muliebre. Ивко, м. Малušname, nomen viri. Ивница, f. планина у Ерцеговинк (у Дробњацима): „Сан уснила љуба сојводина, „Анђелија Стоја Караџића, ,,Бе вас Дробњак магла притиснула ,,А из магле вила покликнула ,,Са Ивнице високе планине Иво, м. (Ерц.) Пур. 5. Иван. Ивов, ва, во, von Beiden, salignus. НЕОВИНА, f. cab Beibenholj, lignum salignum. Игда (б. і. и гда), je, aliqando, cf. икад. acuaria. Иглица, f. ba8 oäbelden, acula, acicula. Игња, м. (Рес. и Срем.) vide Игњо. Игњат, м. Игњатија, m. Ignatius, ein MannsИгњатије, м. name, Ignatius. Игњо, (Ерц.) һур. v. Игњат. Игра, f. 1) bas Spiel, lusus, ludus. 2 der Tang, chorea. Игралиштe, u. Der Spiels, Der Zanga plat, locus saltatorius. Играње, д. 1) да3 pielen, lusus. 2) das Tanzen, saltatio. Играши, ам, v impf. 1} fpielen, ludo 2) tangen, salto. Игр грашисе, амсе, v. r. impf. fpielen, ludod Играција, f. (augeeignet und ferbifirt ftatt реграција, Mecreation, Son и грamи, spielen) das Ey, was am Don nerstag dem Schullehrer dargebracht wird, damit er die Knaben, statt des Lernens, spielen läßt, munusculum ovi' datum ludimagistro die Jovis, quo pueri lusum digit untur. Који не донесе играције, онога (кашно) защ вори учитељ у школу, те учи сам читав дан. е Играч. m. 1) Der Spieler, lusor. 2) Играчица, f. 1) Die Gpielerinn, femina Игриште, п.(cm.) vide игралиште: ,, а усади вишњу на игришту „Дол по игришту, по девојачкомИгуман (gen. игумна и игумана), in. (youevos) der Jaumen eines Klosters, hegumenos coenobii. Игуманија, f. п'youuivn) Die Dberin etaen Klofter, hegumena monasterii. И уманов, ва, во, bes UHarviant, hegumeni, in Игумански, ка, ко, 1) begumenif, hegumenicus. 2) adv, nach Guardians urt, more hegumeini, Игуманство, u. Die Segumenicaft, muuus et dignitas hegumeni. He Гумнов, ва, во, vide игуманов. Ид ди! als interj. auf uns Divon, avolat, Иждребими (из кдребиши), им, (Рес. и Срем.) vide иждријебити. Иждребитисе (изждребишисе), бесе, (Pec и Срем,) vide ждријебишисе. Иждријебиши (изждријебити), им, v. pf. (Epn.) werfen (von Stuten), eni tor; ова је кобила иждријебила - ме све коње. Иждријебитисе (изждријебишисе), беce, v. г. pf. (Ерц.) ш. j. кобиле, in6: geiammt 'merfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. Нађенути, нем, v. pf. (Ерц.)| m.j. име Ижести, Бенем. v. рf. Jeinen Spignamen geben, aufbringen, impoпо nomen irrisorium. Иженими (изжениши), им, v. pf. ver. heuraten, colloco filios. Ижени псе (изженнписе), нимосе, v. r. pf. ich nach einander verheuraten, uxores duxere alius ex alio. Ижимање (изжимање), п. дав ив drücken (des Waffers), expressio. Ижимами (изжимати), ам, у. impf. ausdrücken, exprimo. Ижина, f, vide клијем, Ижљевање, п. (Ерц.) vide излијевање. Ижљевапи, ам, (Ерц.) vide излијеваши, Ижљубиши, им, vide изљубиши. Ижь биписе, имоce,vide изљубишисе. H3, aus, ex. Иза (из 3а), von der hintern Geite. von jenfeits, a parte postica: дође иза брда; иза зиме топло, иза кише сун. це; ласно је иза града стријељати. Морали, берем, v. pf, ermablen, eligo. Изаврети, ври, v. pf. bervor pruvein, scaturio. Изагнаши, ам, v. pf, auštreiben, eji cio, exturbo. Изадирање, n. Das ulufreißen, evulsio; fuga. Изадирати, рем, v. impf. 1) aubrei: Ben, evello. 2) Reißaus nehmen, fugio. Изадреми, ем (и задерем), изадръо, (Рес. и Срем.) vide изадријети, Изадријеми, рем (и изадерем) изадръo, v. pf. (Ерц.) 1) berausretgen, evello. 2) Reißaus nehmen, aufugio: једва је изадръо. Изазвали, зовем, v. pf. herausrufen, evoco. Изазивање, n, Das Heraubrufen, erog catio. Изаз ваши, ам (и изазивљем), ү. impf, berausrufen, evoco. Изанђати, ђа, v. pf. fi verliegen, sich jaceudo corrumpor (de panno). Изапраши, перем, vide испраши. Изасипање, п. 1) vas Husidyutren, cf. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипами, ам (и изасипљем), v. impf, ausschütten, effundo. Изасияашисе, пасе (и изасипљесе), v, r. impf. ausschlagen, erumpo. Изасрами, серем, v. pf. berausibeis Ben, procaco. Који његову иглу изједе, онај треба чубалдуз да иза. cepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens eine Packnadel sch**. Изасратисе, серемсе, v. г. pf. lapics ren, evacuari. Изасуми, спем, v. pf, außfmütten, effundo. Изборами, ам, v. impf. auslefen, män: len, eligo, Избирач, m. ber Nähler, ber viel ulus. tlaubt, difficilis. Избирач нађе отирач (кад се који жени). Изо стритисе, рисе, v. pf. tlar, bell werden, sich Elären, claror, limpidus fio. Избити, бијем, v. pf. 1) berausila gen, elido, extundo, 2) zerschlagen, gerblauen, contundo. Избјегнути, нем, vide. избјеки. Избјежами, жим, (Ерц.) vide избјећи. Најећи (говорисе и избјегнути), бjeгнем, v. pf. (Ерц.) binausflieben, gers filieben, diffugio. Изблиза (изблиза, м. j. из близа), von nale, cominus. Избљувак, вка, м. оно што се у је дан пуш избљује, 𐐨ее ulušwurf, sputum, ejectamentum. Избљуваши, љујем, v. pf. ausfpeien, exspuo. Избљуватисе љујемсе, v. r. pf. fi gern Kranfheit) morbo macresco. Haбop, m. das Gewählte, die Blüte, delectus: ,,По избору бољи од бољега избоеми, бодем, v. pf. 1) ausfleden, expungo 2) jerfteden, compungo. Избраши, берем, vide изабрати. избрисами, ришем, v. pf. auslöfden, deleo. Изброими, им, v. pf. außzählen, enu mero. ИЗБРОИНЕ, f. pl. Der Maderapp, rubia tinctorum secunda, (der Saß der Färs berröthe, nachdem sie einmal gebraucht worden). Man braucht ihn z. B. zum Färben der Ostereyer, wie das Bap зило. Избубами, ам, v. pf. (onomatop.) gera zer. blauen, contundo. Избудиши, им, v. pf. nad Der Heine weden, excito alium ex alio. Избуши, им, v. pf. gerlodern, perforo, pertundo. Извадими, им, v. pf. 1) berausnehmen, becvorholen, promo. 2) (см.) кавгу, м. ј. замемнуми : Шаше Милош извадили кавгу Извáлиши, им, v. pf. ummerfen, eyer to, prosterno. Изваʌитисе, имсе, v. r. pf. fid, bina merfen, procumbo. Изваљаши, ам, v. pf. heraušmälzen, evolvor. Извáљатисе, амсе, у. г. pf. 1) fid herauswälzen, provolvor, 2) sich satt wälzen, satior volutando. Изваљивање, n. baš ummerfen, Sins merfen, prostratio. Изваљивати, љујем, v. impf, ummer fen, prosterno. Изваљивалисе, љујемсе, v. r. impf. fich hinmerfen, prosternor. Изван, (по Ерц.) außer, extra : он је изван себе. Извараши, ам, v. pf. betriegen, decipio, Извесно, (Рес. и Срем.) vide извјесно. Извести, ведем, v. pf. binausführen, educo. Извести, извезем, v. pf. ftiden,acu perscribere. Извесши, извезем, v. pf, herausful = ren, eveho. Известисе, извеземсе, v. r. pf. her. aušfahren, evehor. Известити, (Рес. и Срем.) vide извијестипии. Известишисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде зивијесшимисе. Изветрити, им, (Рес. и Срем.) vide Извешати, ам, (Рес, и Срем.) vide извјетрити. извјешами. Извидами, ам, v. pf. beilen, auscuriren, medeor. cf. излијечими. . pf. (Pec.)) in lugen. v. pf. (Срем.) schein извиђени, дим, ..рг. Ерц: неотен, видеми, дим, V. beaugenscheinigen, coram inspicio. Извијање, п. 𐐨23 Erfinnen, Ulusipinti fren, excogitatio. Извиjапи, ам, v. impf, erfinnen, auss tpintifren, excogito: избија којекаква јела. Извијатисе, јамсе, v. г. pf. fid wins ven. evehor, subiimis feror: извијао. се орао под облаке. Извијеспити, им, v. pf. (Ерц.) berid ten, certiorem facio. Извијеститисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) Auskunft bekommen, certior fio. извор: И вир, m. (см.) vide „Извир вода извирала, „Б’јелу пјену измешала И вирање, п. Das Servoriprubeln, sca - turitio. И вргнути, нем, vide изерћи. everto. Извртеши, пим, v. pf. (Pec.) 1) jers Извршити, нм, v. pf (Срем.) (bobren, Изгрћеми, вршим, у рі. Ерц.) perfo ro. 2) herauszichen (den Schuß aus der $linte), evacuo telum. Изврћи (говориме и извргнути), вргнем, v. pf. н. п. пушку, entiaven. losimiegen. Изврћисе (говорнсе и извргнутисе), вргнемсе, v. r. pf. 1) i merjen (vom Holze), rejicior, resilio, 2) ausarten, degenero. Извршивање, д. баб хollenben, abso lutio. |