foro: сав барјак изрешетала мане.

ма.

ausrülpfen,

Изритами, ам, v. pf.
Изригнути, нем, v. pf. eructo.
И ријеком, (Ерц.
фen Namen, 3. S. pon
genständen, vocabulo proprio v.
penem dicas.

g.

Изриши, ријем, v. pf. 1) aubuhlen,
erno. 2) germühlen, ruendo corrumpo.
Изрод, m. Der lufwurf, bat Musgear.
tete, degener.
Изродити, им, v. pf. (in Wenge) ets
jengen, jur Belt bringen, gigno.
Изродитисе, имсе, v. г. pf, ausarten,

degenero.

igentlis obfcönen Ge.

si

Изроними, им, v. pf. berabroülen (mie
die Erde des steilen Ufers), defluo.
Изросими, им, v. pf. bethauen, rore
madefacio.

Изроситисе, имсе,
thauen, rore humector.
v. r. pf. fich bes
Изр, жити, им, v. pf. ausf impfen, con-
vitiis obruo.
Изручивање, n. Das Husleeren, vacue-

,

A

factio.

Изручивати, чујем, v. impf. ausleeren,

vacuefacio.

Изручими, им, v. pf. ausleeren, vacue

facio.

Изување, п. дав Huggiehen, Husicuben,

excalceatio.

Изувати, ам, v. impf. ausfфиђен, ех

ralreo.

Изуватисе, амсе, v. r. impf. fid qus.
icuben, excalceor.
Изун*, m. vide
Изустити, им, v. pf. ausfpredjen,elo-
допуштење.

quor :

fe, oves.

Имати, ам, v. impf. baben, ha beo.
Имашисе, амсе, v. г. impf. ф

ере

reditus habeo (uberes aut tenu es).
Имбреме, f. pl. Die Heftel (am
fibulae.

сиде

Име, мена, n. ber Name, nomen.
Именовање, п. Das Hennen, nominatio.
Именовати, нујем, v. impf. u. pf. nen

nin, nomino.

Именце, in ber Кеvеn art: по именце, namentlid, nominatim, nomine tenus. Имењак, m. Der Mamensbruver, ejusdem

nominis homo.

Имењака, f. Die Stamenofdwefter, ejus

,

Инkáреже, n. das Abschwören, abju

ratio

Инкариши, им, v. impf. abfd mören, abjuro.

Инџијел *, m bas Svangelium, evana Иннии, т. I gelium (ift Der Koran ges metnt):

dem nominis femina.

Имењаков, ва, во, дев Namentbrubers. Имук, ка, ће, Им кан, кна, но } vermöglich, dives. Инако (см.), anders, aliter: „Је ли мако, да ни је инако? Инâm *, m. 1) der (Wort-) Streit, contentio. Од ината не ма горега занаma. 2) der Trog, contemtus: зa инam, zum Troße. Инамитисе, имсе, v. r. impf. fid gants Een, zanfen, contendo, litigo. Инаћење, и дав заntеn, contentio. Иначе, font, alias, sin minus. cf. онако. Инáција *, m. ver gänter, litigiosus. Индаг m. die Hülfe (Hülfstruppen), auxtlia: отишао му у индам; до шао му Индам;

*

„Сад ће нама лијеп индат доћи,
„Виђећете јада од Турака
„Ваља дават индал у Лозницу
Инди*, alfo, Demna ), igitur, itaque, er-
go. cf. Дакле.

Инђа, f. hyp. v. Инђија 2.
Инђија, f. 1) Indien, India:

„Из Инђије, из земље проклепе -
2) Frauenname, nomen feminae.
Ино, (сп.) anders, aliud (cf. друкчије):
,,На ино се њему не могаше
auf eine andere Art, alio modo.
Инокосан, сна, но, eingeln, einfam,
d. i. ohne andere verwandte Familiens
häupter, bloß mit seinem Weib und
Rino im Saule, sine cognatis, cum sola
uxore et liberis degens.
Иноча, f.
Иночица, dim. grebenfrau, gmeite Frau
1 (см.) друга жена, е
(veben der ersten), uxor altera:
,,Нека буде сестри иночица
Интерес,
m. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) 1) 𐐨а8 nterejie, D. i. Die Žinfen,
fenus. 2) Intereffe, v. t. Mugen, fructus.
cf. добиш.

Й

Интов, m. Die Rutfфe, pilentum.
Kutsche,
Интригант, м. ber Intrigant, artifex
(malis artibus utens). Ова је ријеч (с
интригама заједно) дошла у Срби-
ју прошавшије година.
Интриге, f. pl. Die Katrigen, Känle,
artes (malae). cf. плетке.
Инкар * m. die Abschwörung (einer
Emuls), abjuratio debiti: ударио у
инкар.

·

―

„К нама брже още и ванзи! „Понесиме књиге инцијеле Йње, n. eine Gatiung Kielf (Raubreif), ,,Ја сам гледу нашем инциʌу pruinae genus.

Ноле (и оле), пur etmas, nur ein menig. aliquantillum: да зна поле; да има Hpa, f. gegerbte Schafshaut, pellis ovilla поле памети; да је поле вруће. depilis.

Hc interj. Laut, um die Schafe vor sich
can o, m. Jiaias, Isaias.
Иса!j žu treiben, sonus agentis oves.
Исáк, m. Saat, Isaacus.
иce, cema, n. der Theil, der Antheil,
portio.

Исевање, п. (Pec. и Срем.) vide исије

вање.

m.

Иван, ам, (Рес. и Срем.) vide иси-
јевами.
Исевци, вака, pl. (Pec. и Срем.) vi-
de исјевци.
Исејами, јем, (Рес. и Срем.) videnc
јаши.

Йеек, m. vide иcечак.

Иселими, им, v. pf. überftevein, trans

fero.

Иселитисе, имсе, v. г. pf. überjieveln, Исељавање, n. Das deberfieteli, emiemigro, sedem muto.

gratio.

Исељавати, ам, v. impf. überftevein

transfero.

Иcebáвamtuce, aмce, v. r. impf. übers siedeln, muto sedem

и, исечем, (Рес. и Срем.) vide нсјећи.

Исецање, п. (Рес. и Срем.) vide исије.

цање.

Исецапи, ам, (Рес. и Срем.) vide пси јецами.

Исецами, ам, (Рес. и Срем.) vide исје

цапи.

Hceчaк, чка, (Pec. u Cpen.) vide
исјечак.
Исијали, јем, v. pf. (Ерц.) ausieben,
исијегање, n. (Ерц.) баз дurd firbes,
pereribro.
percnbratio.

Исијевати, ам, v. impf. (Ерц.) ausites
ben, percribro.
Исијецање, п. (Ерц.) ба lushauca

excisio.

Исијецами, ам, v. impf. (Ерц.) дива bauen, excido.

m.

Исисати, ам (и исишем), v. pf. auß,

fauaen, exsugo. Ис мними, им, v.

pf. jerfleinen, com

minuo.

Исјевци, вака, m. pl. (Epn.) оно браш-
Но, што се по други пут исијева
(на рјеђе сито) из мекиња, 03 Пd)=
qeebte, farina secunda (?).
Исјек, m. vide исјечак.
Исјећи, исијечем, v. pf. (Ерц.) 1) au8.
bauen, excids, н. п. челе, миће.
2) serhauen, disseco.
Исјецами, ам, v. pf. (Ерц.) зеђauen,

disseco.

Исјечак, чка, m. (Ерц.) од печена брава, или од козе, оно између бутова и ребара, а aufgehauene Etud cines gebratenen lamme von der Hüfte bis zu den Rippen, pars exsecta agui assati: maj ce рани исјечцима. Исказати, кажем, v. pf. auôreden, ju Ende sprechen, omnia dixisse. Искајатисе, јемсе, v. г. pf. genug bes reuen, satis deleo: кајемсе, не могу се искајами. Искакање, п. baš ulušipringen, exsultatio (?).

Искакати, качем, v. impf. außfpringen,

exsilio.

Искалиши, им, v. pf. m. j. срце на коme, abkühlen, deu Muth kühlen, expleo animum.

Искаљати, ам, v. pf. mit ots bef muz
Ben, luto foedo.

Искамками (искамкапи), ам, v. pf. abjammeru, elamentor.

Искање, п. даб Begehren, Berlangen,

petio.

Искап, cf. на искап.
Искапати, пље, v. pf, auštropfen, auss
träufcin, exstillo: очи и искапале!
Искапими, им, v. pf. aušidlürten (bis
Rum legren Eropfen), exsorbeo.
Искапљивање, п. 𐐨аó ulus{d)[ürfen, ex-

sorptio. Искапливати, љујем, v. impf. bis auf Den legten Eropfen austrimten, exsorbeo. Искарати, ам, v. pf. ausfaelten (öfferr. Cusgreinen), objurgo. Исками, иштем (у Босни по вароши. ма ишћем), v. impf verlangen, peto. Искапсе, иштемсе (у Бос. по гар. ишћемсе), v. г. impf. um Grlaubnig bitten, fid) erbitten, peto. Исквариши, им, v. pf. serverben, cor

rumpo.

Искесиши, им, v. pf. m. j. зубе, дiе
Зäbne weifen, ringor. Искусно зубе,

као лисица на шипак.

Искидати, ам, v. pf. 1) entiren reifen, rumpo. 2) hyope, auseinander werfen, disjicio.

orno.

Исклаши, кољем, v. pf. gerbeiffen, com Искʌијати, ам, v. pf. hervorteimen, promordeo: исклали је пси.

germino.

Искобељашисе, амсе, V. г. pf. jid herm

vormälgen, expediri. Искобини, им, v. pf. eraluben, omine consequor, cf. кобини. Искозими, зи, v. pf. werfen (von 3ie= Искозитисе, зесе, v. г. pf. gen), pario.

,

Искомадами, ам, v. pf. jerjudeln, in werfen (von mehrern Ziegen), pario. м. j. козе, Искончаши, ам, у. pf. н. п. чарапе, Grude idineiven, disseco. Ископавање, п. даô dubgraben, effosmit Zwirn aussticken, filo pingo. sio. Ископавати, ам, v. impf. aubgraben, effodio.

Ископами, ам, v. pf. ausgraben, effo

dio.

Ископниши, ним, v. pf. (Срем.) (беница,
Ископнети, ним, v. pf. (Рес.) н. п. лу-
Ископњети, ним, v. pf. Ерц. erge

hen, zerschmelzen, inwendig vertro&nen,
exsiccor, dissolvor.
Искореними, им, (Рес. и Срем.) vide
искоријеними.
Искоријеними, им, v. pf. (Ерц.) aus.

murzeln, eradico. Искориши, им, v. pf. ausheftexx (ba Искосипи, им, v. pf. abreiben, attero. Federmesser aus dem Hefte drehen). Искоситисе, имсе, v. г. pf. fid ausseis Искочими, им, v. pf. aufpringer, exben (vom Stieide), deteror.

silio.

Искрвавими, им, v.

pf. bebluten,

ento.

Искренмисе, имосе, v. r. pf. freiten, to
daß Blut fließt, rixas cieo cruentas.
Искренути, нем, vide изерну ли.
Искресами, решем, v. pf. н. п- вашру

Искремами, рећем, vide избрнаши.
anfchlagen (Feuer), excito ignem.
Искрешање, n. vide извртање.
Hскривиши, μM, Y. pf, frümen,

curyo.

cru

Искривљивање, n. bas Krümmen, in-
Искривљивати, љујем, v. impf. trüm-

curvatio.

men, incurvo.

— Искрижаши, ам, v. pf. in deiben
fdneiven, disseco, н. п. јабуку, лу-
беницу, дињу.
Искројити, им, v. pf. н. п. кожу на
опуту, vie Saut zeriqueiven auf Gous
he u. Dgl..
Искрпити, им, v. pf. ausfliđen, con-

discindo.

sarcio :

Искуцкаши, ам, dim. v. искуцати.
Искушавање, п. vide кушање.
Искушавати, ам, vide кушами.
Искушапи, ам, v. pf. verfuden, tento.
Искушеник,
m. der Novize, novitius,
discipulus.

ИсАрисами *, Ленше, v. impf. н. п. ра-
на, fliegen (von Der unve, manat (vi-
rus e vulnere), cf. mekи.
спагати, ам, v. pf. crfalafen, dor-
miendo acquiro.

Тепаваписе, амсе, v. г. pf. fid) ants
falafen, satis dormivisse.
Іспадање, п. Das Herausfallen, elap-
sus (?).

Іспадати, ам, v. impf. berausfallen,

excido.

Іспарати, ам, v. pf. aufeinanver [Фneia
Den, discindo.

fervida eluo.

Испариши, им, v. pf. abbrüßen, aqua
Испаритисе, имсе, v. r. pf. fid im Ba
de, oder beim Feuer erwärmen, calefio.

Испасти, испаднем, v. pf. berausfala
len, excido, elabor.
Испевами, ам, (Рес. и Срем.) vide иc-
пјевами.

+

Испевалисе, амсе, (Рес. и Срем.) vi-
Испердашими, им, v. pf. 1) bei
de испјевашисе.
Kirschnern: ein Fell ausziehen, dehnen,
extendo. 2) sensu obscoeno: effutuo.
Испек, m. Reffelging (?), portio sicerae
pro commodato lebete ad cremandam
siceram.

Испеми, пењем (и испнем), v. pf. in
die Höhe heben, elevo.
Испемисе, пењемсе (и испиемсе), v.
r. pf. binaufgehen, Elettern, ascendo.
Испећи, печем, v. pf. 1) backen, pinso,
н. п. леб. 2) braten, asso, н. п. јагње,
ћурку. 3) ракију, brennen, cremo.
Испијати, ам, v. impf, austrinten, epoto
Испијање, п. дa Qustrinten, ebibitio
Испирање, п. Daб иluômaiden, uusfpü=
len, ablutio.

Испираши, ам, v. impf. außma[феn,

lavo.

Испирача, f. крпа, што се њом испи-
ра што (н. п. пушка), дег Bifdfe
Ben, Wischhader, Wischlappen, lacinia
ad abstergendum.
Испиртами, ам, vide ишкерами.
Испирʌимами, ам, v. pf. erhaben wez
ben, tesendo pingo. cf. изметами.
Исписати, пишем, v. pf. 1) herausschrei☛
ben, exscribo. 2) abschreiben, wegstrei-
chen, deleo. 3) verit;reiben, verbrauz
chen, consumo scribendo,

списане, пишемсе, у.г. pf. 1) ma

chen, daß man abgeschrieben wird, deleor. 2) fich satt schreiben, sat scripsisse. Исписивање, n. i) baš Serausjdreiben,

exscriptio. 2) das Abschreiben, deletio Исписивами, сујем, v. impf. 1) bet ausschreiben, exscribo. 2) abschreiben, deleo.

Исписиватисе, сујемсе, v. г. impf. fi

abschreiben lassen, deleri. Исписна, f. bie 2bfdreibgebühr, pecu"nia deletoria, quae datur scribae, ut soluto tributo nomen tributarii deleat in codice debentium. Погодио некакав човек с врачлијом да отпрди арач, м. ј. да прдне засопце 112 пуша (за сваку пару по један пут)одадре још једном по добро ; а Кад наврши 112 пуша, а он онда арачлија га запита: „Зашто мо?“ Он одговори: „Ово ћаши и списна.“

2

-

Испитати, ам, v. pf. erfragen, ex

quiro.

Испити, пијем, v. pf. auštrinten,

ebibo.

Испитивање, n. Da® Grforfden, exqui

sitio.

Испитивами, тујем, v. impf. erfor-
schen, exquiro.
Испичутура, m. (im Gdera) ber Z(фи.
tura: Mustrinter, potor. cf. изједипо-

гача.

Испишавање, п. да$ Muspiffen, emin

ctio.

Испишаваши, ам, v. impf. aušpijfen,
emingo.

Испишани, ам, v. pf. auspiffen, emingo.
Испјевати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) ausfin
gen, absolvo cantum. 2) erjingen, can-
tu adquiro.
Испјеватисе, амсе, v, г. pf. (Ерц.)
sich aussingen, sat cecinisse.
Исплазити, им, v. pf, m. ј. језик,
hervorređen, jum Munbe binauefteđen
(Die Žunge), exsero, protendo linguam.
Исплакати, лачем, v. pf, н. п. уста,

Дачем V.

ausspülen, eluo. Исплаками, flendo acquiro. pf. erweinen, Исплакатисе, чемсе, v. r. pf. ftd au • meinen, flendi finem facio, sat flevi. Исплакивање n. 1) baš Grmeinen, acquisitio per fletum. 2) das Ausweinen, finis flendi.

.

Исплакивати, кујем, v. impf. 1) ets meinen, fletu acquiro. 2) aušmeinen,

desino flere.

Исплатпими, им, v. pf. кога, коме,
auszahlen, exsolvo.
Исплаћивање, n. Das Huözablen, so-

lutio.

Исплаћивати, ћујем, v. impf. aus=
jahlen, solvo.
Исплести,
plecto.
Испливати, ам, v. pf. herausfdmim=

лешем v. pf. flechten,

men, enato.

das Ausspeyen, ex

Испловими, им, vide испливати.
Испљување, п.
spuitio.
Испљувати, ам, v. impf.
Испљуваши, љујем, v. pr.
Испљунуши, нем, v. pf.
Исповед, f. (Рес. и Срем.) vide испо-

1

вијед.

Исповедање, n. (Pec. и Срем.) vide исповиједање.

Исповедами, ам, (Рес. и Срем.) vide

ueen,
exspao.

исповиједами. Исповедашисе, амсе, (Рес. и Срем.)

vide исповиједамисе. Исповедити, им, (Рес. и Срем.) vide исповједити

Исповиjа iнсе, jасе, т. г. pf. fф win den, volvi:

„Ситна се трава исповијала исповијед, f. (Ерц.) Die Deidte, conДоʌ, по игришту, по девојачком — fessio.

Исповиједање, п. (Ерп.) 1) baš Deiфten, Исповиједати, ам, v. impf. (Ерд.) confessio. 2) das Beichte hören. Исповиједатисе, Beichte hören, auscultor coufessionem. амсе " Исповијест, f. (Ерц.) vide исповијед. (Ерц.) beidten, confiteor. v. r. impf. Исповједити, им, v, pf. (Ерц.) cin

Исповједишисе, имсе, v. г. pf. (Врц.) mal Beichte hören, audio confessionem.

испоганиши, им, v. pf. verunreinigen,
einmal beichten, confiteor.
polluo.

Испоганимисе, имce, v. r. pf. fiф Беsudeln (vom Kinde das sich bekact),

concacare se.

Исполаканије, п. (Fomiid = fatyriíd im Испод, von unten weg, ab imo, desub. Geiste der Mönchssprache von нсплакали) das Ausschwemmen, Aus spülen des Mundes, mit einem Glase Wein, bei großen Tafeln, nachdem man bereits aufgestanden, und sich die Hände gewaschen hat, elutio: нe Ma вина ни за исполаканије; дајде још једну (чашу) за исполаканије. Испоредими, им, v. ftellen, comparo. Ipf. an die Seite Испоредишисе, имсе, v. г. pf. с ким sich in eine Reihe stellen mit einem, comparo me.

Испорими, им, v. pf. ausmeiben, exen

tero.

Испосмитисе, имсе, v. г. pf. ausfa. sten, sich zerfasten, jejunio absumi. Исправа, f. as Heat zu etmas, Die Bewilligung der Regierung, jus scriptum rei faciendae: Донијо исправу из Цариграда да понови (или начини износа) намастир. Исправити, им, v. pf. gerave rid fen. corrigo.

113

Исправљање, а. 𐐨a6 Geraverimten, cor

rectio.

Исправљати, ам, v. impf. gerave rid=
ten, corrigo.
Исправно, сефt, recte.
Испражњивање, n, раб Husleeven,

cuatio.