dimo.

Искупиши, им, v. pf. fammeln, colligo. Искупљање, gatio. Искупљати, ам, v. impf. fammeln, congrego.

n. das Sammeln, congre

Искупљивање, п. дав Coštaufen, redemtio.

Искупљивати, љујем, v. impf. lostau= fen, redimo.

Искусуриши, им, v. pf. alle Rüftän. de berichtigen, debita residua exsolvo. Искуцавање, п. даš goštlopfen, luf= flopfen, emotio, quae fit pulsando. Искуцавати, ам, v. impf. auftlopfen, pulsando removco.

Искуцати, ам, v. pf. н. п. чеп, или врањ на бурету, quštlopfen, pulsando removeo.

Искуцкати, ам, dim. 9. искуцати. Искушавање, n. vide кушање. Искушавати, ам, vide кушати, Искушати, ам, v. pf. verfuchen, tento. Искушеник, m. ber Hovije, novitius, discipulus.

Исленсати *, леише, v. impf. н. п. рана, ließen (von der unbe, manat (virus e vulnere), cf. тећи.

Испавати, ам, v. pf. cr[lafen, dormiendo acquiro.

Испаватисе, амсе, v. г. pf. fidan fchlafen, satis dormivisse. Іспадање, ц. даš Merausfalen, elapsus (?).

Іспадати, ам, v. impf. Gerausfallen, excido.

Іспарати, ам, v. pf. aušeinanдек [пі Den, discindo.

Испариши, им, v. pf. 66rüßen, aqua

fervida eluo.

Испаритисе, имсе, v. г. p. Піт Ва de, oder beim Feuer erwärmen, calefio. Испасти, испаднем, v. pf. berausfala len, excido, elabor. Испевати, ам, (Рес. и Срем.) vide испјевати. Испевашисе, амсе, (Рес. и Срем.) үiде испјевашисе. Испердашити, им, v. pf. 1) bei be Kirschnern: ein Fell ausziehen, dehnen, extendo. 2) sensu obscoeno: effutuo. Испек, m. Reffelzing (?), portio siceram pro commodato lebete ad cremandam

siceram.

Испети, пењем (и испнем), v. pf, im die Höhe heben, elevo.

Испешисе, пењемсе (и испнемсе),

r. pf. hinaufgehen, klettern, ascendo. Испећи, печем, v. pf. 1) bađen, pinso, н. п. љеб. 2) braten, asso, н. п. јагње,

Курку. 3) ракију, brennen, cremo. Испијање, п. дає luêtrinfen, ebibitio, Испијати, ам, v. impf, quštrinten, epotoИспирање, п. дав Дивта фен, Цири len, ablutio. Испираши, ам, v. impf. quафен auswaschen, lavo. Испирача, f. крпа, што се њом испира што (н. п. пушка), деr Biffe Ben, Wischhader, Wischlappen, lacinia ad abstergendum.

Испирлати, ам, vide ишћерати. Испирлитати, ам, v. pf. erhaben we ben, tesendo pingo. cf. измешати. Исписати, пишем, v. pf. 1) herausschreis ben, exscribo. 2) abschreiben, wegstreichen, deleo. 3) verschreiben, verbrau= chen, consumo scribendo. Исписатисе, пишемсе, v. r. pf. 1) ma

chen, daß man abgeschrieben wird, deleor. 2) fich satt schreiben, sat scripsisse. Исписивање, п. 1) ba Seraušihreiben, exscriptio. 2) das Abschreiben, deletio Исписивати, сујем, v. impf. 1)

ausschreiben, exscribo. 2) abschreiben. deleo.

Исписиватисе, сујемсе, v. г. impf.

abschreiben lassen, deleri.

Исписна, f. bie 216[фідеüе, реси"nia deletoria, quae datur scribae, ut soluto tributo nomen tributarii deleat

in codice debentium. Погодио некакав човек с араҹлијом да опрди арач, п. ј. да прдне засопце 112 пуша (за сваку пару по један пут). Кад наврши 112 пуша, а он онда одадре још једном по добро; а араҹлија га запита: „Зашто що ? a он одговори: „Ово ћаши исе писна."

ctio.

Испишаваши, ам, v. impf. quêiffen, emingo.

Испішати, ам, v. pf. auspiffen, emingo. Испјевати, ам, v.pf. (Ерц.) 1) quin. gen, absolvo cantum. 2) erjingen, cantu adquiro. Испјевашисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) sich aussingen, sat cecinisse. Исплазити, им, v. pf, m. ј. језик, hervorređen, jum Тинде inaufen (die Zunge), exsero, protendo linguam. Исплакати, лачем, v. pf, н. п. уста, ausspülen, eluo. Исплакати, лачем v. pf. erweinen, flendo acquiro.

lutio.

V.

fessio.

Исповиједање, п. (Ерц.) 1) дав Beiten, confessio. 2) das Beichte hören. Исповиједаши, ам, v. impf. (Ерц.) Beichte hören, auscultor confessionem. амсе, v. r. impf. Исповије дашисе,

(Epu.) beichten, confiteor. Исповијест, f. (Ерц.) vide исповијед. Исповједити, им, v, pf. (Ерц.) сіп

mal Beichte hören, audio confessionem. Исповједитисе, имсе, v. г. pf. (Врц.) einmal beichten, confiteor. Испоганиши, им, v. pf. verunreinigen, polluo.

Испоганитисе, имсе, v. г. pf. Бе sudeln (vom Kinde das sich bekackt),

concacare se.

Испод, von unten weg, ab imo, desub. Исполаканије, п. (Fomifh=fari im Geiste der Mönchssprache von нспмаДив кати), дав lu{фтеmmеn, spülen des Mundes, mit einem Glase Wein, bei großen Tafeln, nachdem man bereits aufgestanden, und sich die Hände gewaschen hat, elutio:

не ма

вина ни за исполаканије; дајде још једну (чашу) за исполаканије. Испоредити, им, v. pf. an bie eite stellen, comparo.

Испоредитисе, имсе, v. г. pf. с ким, sich in eine Reihe stellen mit einem, comparo me.

Испорити, им, v.pf. ausmeiben, exen

tero.

die

Испоститисе, имсе, v. г. pf. ausfa. ften, ich zerfasten, jejunio absumi. Исправа, г. дав Нефе зи etmaš, Bewilligung der Regierung, jus scriptum rei faciendae: донијо исправу из Цариграда да понови (или да начини изнова) намастир. Исправити, им, v. pf. geraber corrigo.

Исправљање, в. дав Beraberichten, cor

rectio.

Исправљати, ам, v. impf. gerade ri
ten, corrigo.
Исправно, ret, recte.
Испражњивање, п. дав Husleeren,

cuatio.

Испражњивати, њујем, v. impf. aut leeven, evacuо.

Испразними, им, v. pf. ausleeren,

evacuo.

Испрасити, си, v. pf. werfen (von der Sau), pario.

Испраситисе, сесе, v. r. pf. m. ј. крмаче, werfen (von mehtern Säueп), pario.

Испрати, исперем, v. pf. ausтафен,

eluo.

Испратити, им, v. pf. Бinus beglet=

ten,

comitor.

Hсnpamьâ, f. der Abschied, das Geleite quf den Beg, salutatio (osculum, verbera) viatica.

Испраћање, п. baš Sinausbegleiten, comitatio discedentis.

Испраћати, ам, v. impf. Бinusbeglei. ten, comitor discedentem. Испрашиши, им, v. pf, beftäuen, pulvere adspergo.

Испрва, anfänglich, primitus. Испрдак, шка, m. rzeugniß бев Kur. 16, crepitus (?): колишно је дијете, као испрдак (ößerr. ber Kursnevel). Испрдешисе, имсе, (Рес.) (vide испрИспрдитисе, имсе, (Срем.) ђешисе. Испрднути, нем, v. pf. ausfarzen, expedo.

Испођетисе, димсе, v. г. pf. (Ерц.) sich ausfarzen, expedo. Испребијаши, ам, v. pf. bielfadh ser fchlagen, contundo.

Испрегнути, нем, vide испрећи. Испрегризати, ам, v. pf. vielа еr beigen, dimordeo.

Испред, от hinweg, e conspectu: иди испред мене; прође испред куће; испред Божића.

Испредавати, дајем: v. pf. na ein ander ergeben, dedo unum ex alio. Испредање, п. дав Ér[pinnen, acqui

sitio uendo.

einander zerhauen, disseco unum ex alio. Испрескакати, скачем, v. pf. кога, einen (im Gespräche) bestegen, zu Schanden reden, überreden, superare sermone. Испрести, едем, v. pf. erfpinnen, nendo acquiro.

Испрећи (говорисе и испрегнути), регием, v. pf. aubipannen, solvo equos.

Испречати, ам, (Рес. и Срем.) vide испријечаніи.

Испречитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vida испријечишисе.

Испрешибаши, ам, v. pf. nah einan der zusammen nähen, consuo aliud ex alio.

Испржити, им, v. pf. brennen, röften, frigo (каву, дијете).

Испржитисе, имсе, v. r. pf. fi vers brennen, aduror.

Исприбадати, ам, v. pf. nah einander anstecken, adfigo unum ex alio. Исприбијаши, ам, v. pf. nach einander anschlagen, adfigo unum ex alio. Испријека (Ерц), von der cite, latere.

Испријечати, ам, v. pf. (Ерц.) н. п.

опанке, Ereuzmeife mit Riemen befe= ftigen, decusso lora. Испријечити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. пушку на вратима, die anleynern (das Gewehr z. B.), adclino. Испријечитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich anstemmen gegen jemand, adnitor in aliquem.

Исприкивати, ам, v. pf. ingefammt anschmieden, accudo.

Испричати, ам, v. r. pf. 1) boreråna len, enarro. 2) auserzählen, enarro. Испричашисе, амсе; v. г. pf. Пф ан erzählen, sat narrasse. Испришивати, ам, v. pf. inbgefammt annähen, adsuo. Испробадали, ам, v. pf. ¿екен.

compungo.

Испровлачиши, им, v. pf. паф einan der durchziehen (die Fäden, Riemen, Seftel), trajicio.

Испродавати, дајем, v. pf. gang bera Eaufen, divendo.

Испрорезивати, зујем, v. pf. insger fammt durchschneiden, discindo. Испросецами, ам, (Рес. и Срем.) vide испросијецати.

Испросијецати, ам, v. pf. (Ерц.) па einander durchschneiden, unum ex alio disseco.

Испросити, им, v. pf. 1) ђевојку, ета bitten, erfreien, impetro. 2) erbetteln emendico.

Испросий, на, но, erbeten, precibus

Испунитисе, нимсе, v. г. pf, you wer. дей, impleor (мјесец, човек у образу). Испуњавање, n. baš rfülen, impletio. Испуњавати, ам, v. impf. erfülen, impleo.

Испупчитисе, имсе, v. г. pf. fio sehen oder legen, daß der Nabel zu obert, kommt, umbilicum protendo, Испуст, м. Марва не ма испуста, бат keinen plag, um dahin ausgelassen zu Шегден; дао му испуст, Selegenheit verschaffen zur Flucht, fugae copiam fecit. Испустити, им, v. pf. qublaffen, di

mitto.

--

„Сјало сунце иста до запада, "А не сјало ђе је моја мајка Истабити, им, v. pf. н. п. лонац, врата, 1) wegftellen, removeo. 2) auš. heben (die Thür), evello. Истављање, п. 1) дав Befteen, remotio. 2) des Ausheben, avulsio. Истављати, ам, v., impf. 1) wegleken, removeo. 2) Ausheben, avello. Истакање, п. baš dufchenten, effusio. Истакати, тачем, v. impf. quš[фен=

ten, effundo.

Истакнутсе, немсе, vide истаћисе.

Истелищи, ли, v. pf. Falben, pario. Истелитисе, лесе, v. r. pf. talben (son mehrern Kühen), pario.

Истерати, ам, (Рес.) и Срем.) vide ишћерати.

Истеривање, п. (Рес. и Срем.) vide ишћеривање.

Истеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide ишћериващи. Иcmeku, meчe, v. pf. auslaufen, effluo. Исти, идем, vide ићи. Иcm, ma, mo, selbst, ipse. Истива (истива), f. meerfhaumene Pfeife, fistula fumatoria e spuma marina. Истија (из шија), langfam, leife, lente. Истина, f. bie Bahrheit, veritas. Истина, на, но, I wahrhaft, ve. Истинити, па, то, Истински, ка, ко, н. п. истина, табе, wahrhaft, verissimus, ipsissimus: mo је истинска лаж. Истискивање, п. без

extrusio.

тах.

Истискивами, кујем, v. impf.

ausdrücken, extrudo, urgeo foras. Истиснути, нем, v. pf. hinausdrüs cken, extrudo.

Истицање, n. vide истјецање. Истицатисе, шичемсе, vide иcmje

Исус, m. Gefub, Jesus.
Исусов, ва, во, Jesu, Jesu.
Исцедити, им, (Рес. и Срем.) vide ис-
цијелити.

Исцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide исцјеђивање.

Исцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) viде исцјеђивати.

Исцепати, ам, (Рес. и Срем.) vide исцијепати.

Исцепатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide исцијепашисе.

Исциједити, им, v. pf. (Ерц.) außfei= ben, excolare.

Исције пати, ам, v. pf. (Ерц.) 3erfpals ten, discindo, diffiudo. Исцијепатисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.) seine Kleider zerrissen haben, lacera

veste sum.

Исцјеђивање, п. (Ерц.) даз lufeißen,

excolatio.

Исијеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) ausseihen, excolare.

Итање, n. 1) vide бацање. 2) дав і len, festinatio.

Итар, тра, ро, фией, velox. Итати, ам, v.impf. 1) vide бацати. 2) eilen, festino.

Ишац, ица, m. 1) на један итац, quf einmal, im Ru, repente. 2) један илац барута, м. ј. онолико, колико се пушка може напунити само jедан пуm, ein Schuß Pulver, portio singula pulveris pyrii.

Итење, в. (Рес.) vide ићење.
Итети, ишим, (Рес.) vide нћети.
Итити, им, vide бацити.
Итити, им, (Срем.) vide ићети.
Итко (и шко), vide ико
Итлен, на, но, (у Сријему, у Бачк.
и у Бан.) aufgermect, ingenii vividi.
Итња, f. bie Sile, festinatio. Ишња
је ђаволски посао.
Ишост, f. bie Sile, festinatio: у ито
imoшт. шти.

Иmрiна, die Schnelligkeit, velocitas.
Итроеm, f. vide итрина.

Ићење, п. (Ерц. и Срем.) дав Cifen, festinatio.

Ићети, итим, v. impf. (Ерц.) cilen,