Page images
PDF
EPUB

Испражњивати, њујем, . impf. au8. leeren, evacuo.

Испразнити, им, v. pf. außleeren,

evacuo.

Испрасити, си, v. pf, werfen (von Dec Šau), pario. Испрáнтисе, сесе, v. r. pf. m. j. крмаче, merfen (von mehrern Gäuen), pario.

Испрати, исперем, v. pf. auswаfфеи,

eluo.

Испрашиши, им, v. pf. binaus beglet: ten, comitor.

Испратња, f. Der ubfmieb, bas geleite auf Den Weg, salutatio (osculum, verbera) viatica.

Испраћање, п. Das Sinausbegleiten,

comitatio discedentis.

Испраћами, ам, v. impf. finausbegleis ten, comitor discedentem. Испрашими, им, v. pf. beftäuben, pulvere adspergo.

Испрва, anfängli, primitus. Испрдак, шка, m. Grzeugnif ves Jues зеó, crepitus (?): колишно је дијете, као испрдак (öfterr. Der Furytnebel). Испрдемисе, имсе, (Рес.) vide испрИспрдитисе, имсе, (Срем.) Бешисе. Испрднути, нем, v. pf. ausfarzen,

expedo. Испрђемисе, димсе, v. г. pf. (Ерц.) lid) ausfarzen, expedo. Испребијаши, ам, v. pf. vielfac jers idlagen, contundo. Импрегнуми, нем, vide испреки. Испрегризати, ам, v. pf. bielfaф весе beigen, dimordeo. Испред, уот hinweg, e conspectu: иди испред мене; прође испред куће; испред Божића. Испредавати, дајем: v. pf. nad eins ander ergeben, dedo unum ex alio. Испредање, п. даз Gripinnen, acquisitio nendo.

Іспредати, ам, v. impf. erfpinnen,

nendo acquiro. Іспрезање", п. baš ulus pannen, solutio. Испрезаши, режем, v. impf. ausfpan= nen, solvo jugo. спрека, (Рес. и Срем.) vide испри

јека.

спрекивати, ам, v. pf. insgefammt überschmieden, recudo." спрекрштами, ам, v. •pf. I nach einспрекршћани, ам, v. pf. j anver in Sreus legen, decusso. спреламати, ам, v. pf. nad etnander jerbrecen, confringo. спресéцами, ам, (Рес. и Срем.) vide испресијецами. спресијецаши, ам, v. pf. (Ерц.)

einander zerhauen, disseco unum ex alio. Испрескакати, скачем, v. pf. кога, einen (im Gespräche) bestegen, zu Schanden reden, überreden, superare sermone. Испресми, едем, v. pf. erfpinnen, nendo acquiro.

испреки (говориме и испрегнути), регнем, v. pf. ausipannen, solvo equos.

Испречами, ам, (Рес. и Срем.) vide испријечами. Испречишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vida испријечишисе. Испрешибаши, ам, v. pf. nad einan der zusammen nähen, consuo aliud ex alio. Испржими, им, v. pf. breanen, cöften, frigo (каву, дијете). Испржитисе, имсе, v. г. pf. fid vers brennen, aduror. Исприбадати, ам, v. pf. nad einanber anjteđen, adfigo unum ex alio. Исприбијами, ам, v. pf. nad einanдес anidlagen, adligo unum ex alio. Испријека (Ерц), son Der Geite, latere. Испријечати, ам, v. pf. (Ерц.) н. п. опанке, Ereuzmeife mit Kiemen befes ftigen, decusso lora. Испријечиши, им, v. pf. (Ерц.) н. п. пушку на вратима, diet anleynen (das Gewehr z. B.), adclino. Испријечимисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich anstemmen gegen jemand, adnitor in aliquem.

Исприкивами, ам, v. pf. insgefammt anschmieden, accudo.

испричати, ам, v. г. pf. 1) vorergaba len, enarro. 2) auserzählen, enarro. Испричатие, аме; г. pf. d

erzählen, sat narrasse. Испришивати, ам, v. pf. infgefammt annäben, adsuo.

Испробадали, ам, v. pf. gerfteden.

campungo.

Испровʌачити, им, v. pf. nad cinan der durchziehen (die Fäden, Riemen, Seftel), trajicio. Испродавати, дајем, v. pf. gang vers taufen, divendo. Испрорезивами, зујем, v. pf. insger fammt durchschneiden, discindo. Испрос цами, ам, (Рес. и Срем.) vide испросијецами. Испросијецати, ам, v. pf. (Ерц.) nad einander durchschneiden, unum ex alio disseco.

[blocks in formation]

impetratus. Србљи приповиједају да
само четири патријара треба да
буду на земљи, и да се Србски па-
тријар звао пеши испросни:
зашто су га Србљи испросили од
оне четворице.

Испузаши, испужем, v. pf. 1) binaubs
Frieden (mie Die Linber), erepo. 2) bin
aufflettern, enitor, erepo.
Испунити, им, v. pf. i) ausfüülen
B. die Stickerey nach innen zu) expleo.
2) erfüllen (den Befehl), impleo, facio

(3.

satis.

Нспунитисе, нимсе, v. г. pf, vol wers
Den, impleor (мјесец, човек у образу).
Испуњавање, n. Das Grfüllen, impletio.
Испуњавати, ам, v. impf. erfülen,

impleo.
испупчишисе, ямсе, v. r. pf. ф

о

"

sehen oder legen, daß der Nabel zu oberit Eommt, umbilicum protendo. Испуст, т. марва не ма испуста, бат feinen plag, um Dabin ausgelaffen u werden ; дао му испуст, Gelegenheit verschaffen zur Flucht, fugae copiam fecit. Испустими, им, v. pf. quslaffen, di

mitto.

Испуститисе, имсе, v. г. pf. fid ver.
wahrlojen, negligo rem meam.
Испуцати, ам, v. pf. berften, rumpor.
Испуцапсе, цајусе, v. г.
пушке, топови, fid) fatt idießen, sa-
pf. н. п.
tis sonuisse (de tormentis):
„Јуче су се пушке испуцале
Испуштање, п. Das Muslajfen, emissio.
Испуштапи, ам, v. impf. auslaffen,

dimitto.

Испуштатисе, амсе, v. r. impf. fid
vermahrlofen, negligo me.
Испуштими, им, vide испустити.
Испуштишисе, имсе, vide испусти.

лисе.

Испушкање, n, vide
Испушћати, ам, vide испуштами.
испушпање.
Испушћашисе, амсе, vide испушша-

мисе.

Исmâ, (cm.) durch voetische Licenz verfurgt, fatt од истока, vom ulufgang,

ab oriente sole:

„Сјало сунце иста до запада,
„А не сјало ђе је моја мајка
ИсмаБими, им, v. pf. н. п. лонац,
Ерама, 1) megftellen, removeo. 2) и
heben (die Thür), evello.
Истављање, п. 1) Das Begftellen, re-
motio. 2) des Ausheben, avulsio.
Истављати, ам, v. impf. 1) regfegen,
removeo. 2) Ausheben, avello.
Истакање, п. Das ulusfchenten, effusio.
Истакати, мачем, v. impf. ausidens

Xen, effundo.
Истакнушсе, немсе, vide истаћисе.

[blocks in formation]

nen, extenso.

Hсmekâр, aufs neue, von vorne, denua, cf. наново.

Исмелими, ли, v. pf. Falben, pario. Исмелитисе, лесе, v. г. pf. falben (von mehrern Kühen), pario.

Исмерами, ам, (Рес.) и Срем.) vide ишћерами.

Исмеривање, п. (Рес. и Срем.) vide ишћеривање.

Истеривати, рујем, (Рес. и Срем.) Исмећи, мече, v. pf. auslaufen, effluo. vide ишкериващи. Исми, идем, vide ићи. Иcm, ma, mo, selbst, ipse. Истива (испива), f. meerf aumene Pfeir Истија (из шија), langfam, leife, lente. fe, fistula fumatoria e spuma marina. Исмини, на, но, Истина, f. Die Bahrheit, veritas. Истински, ка, ко, н. п. истина, табе, Исминими, ма, мо, гаx. wahrhaft, ve. mahrhaft, verissimus, ipsissimus: ro Истискивање, n. Das Sinaus ru en . је истинска лаж.

extrusio.

Истискивани, кујем, v. impf. ́Hin. ausdrücken, extrudo, urgeo foras.

Истиснути, нем, v. pf. hinausdrüs

Истњање, n. vide истјецање.
den, extrudo,
Исмицамисе, мичемсе, vide ucmje-

цатисе.

Истјецање, n. (Ерц.) 6ortfur
zu einer That, adparitio, oblatio.
Иемјецатисе, тјечемсе, v. r. impf.
(Epu.) sich hervorthun zu etwas,
sisto.

ex

Исто (тако), gerade fo, eodem plana

modo.

Истоваравање (исмоваривање ?), п. истоваравати (исповаривати ?), ам. das Abladen, deoneratio, exoneratio Исловариши, им, v. pf. 1) v. impf. abladen, deonero, exouéro. abladen (die Waare), deonero. 2) abladen (dia Wagen), exonero. Исток, m. er Gonnenaufga ng,

sal

oriens, ortus solis.

Истолковати, кујем, v. pf.
мастирима н у Њемачкој по
шима) pervolmetimen, interpretor.

(по на-
Бар

Hemoм, 1)nur, nichts ale, nonnisi. 2) eri, primum, demum. cf. мек. Истопиши, им, v. pf. fameljen, lique

facio.

Исмочити, им, v. pf. zu Enve iden

[ocr errors]

fen, effundo.

Источни, на, но, öftli, ab oriente sole.
Истраживање, n. Das gufammenfuden,
conquisitio.

Истраживами, жујем, v. impf. gufam=
mensuchen, conquiro.
Исмргапи, ам, v. pf. entjwep reigen,

rumpo

Истргнути, нем, v. pf. entreißen, eripio.

Истребити, им, (Рес. и Срем.) vide истријебими.

Истресање, n. Das liusbeuteln, ulus= schutteln, excussio.

Истресами, ам, v. impf. außbeutein,

excutio.

Истресми, сем, v. pf. außfdütteln, excutio.

Истријебити, им, v. pf.

(Ерц.) и

rotten, extermino.

Истриниши, им, v. pf. gerbrödeln,

confrio.

Истрнути, нем, vide утрнути. Истрошити, им, 1) vide истринити. 2) nach einander verzehren, expendo unum ex alio.

Исмрти, рем, испрьо, v. pf. gerreiben,

contero.

Истругами, ружем, v. pf. auв Фабер, erado.

Иструлиши, им, v. pf. verfaulen, pu

tretio.

Иструнити, им, v. pf. н. п. yi главе, herausftöbern (mit Dem hamm),

из

expurgo.

Иструнишисе, нисе, v. pf. verloren
gehen, perdor (von fleinen Dingen,
cf. mрун).
Иструнупи, нем, vide иструлиши.
Истрчавање, п. Dab Sinauslaufen, ex-

cursatio.

Истрчавами. ам, v. impf. Ginauslau

fen, excurso.

Истрчами, чим, v. pf. binauslaufen,

excurro.

Иступити, им, v. pf. ftumpf maden,

obtundo.

Heye, m. Jesus, Jesus.
Исусов, ва, во, Jeju, Jesu.
Идиши, им, (Рес. и Срем.) vide ис-
цијелими.

Исцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide ис-
цјеђивање.

Исцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) vi-
де исцјеђивати.
Исцепами, ам, (Рес. и Срем.) vide ис-
цијепати.

Исце патисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide
исцијепамисе.
Исциједити, им, v. pf. (Ерц.) аиßfei=
ben, excolare.

[ocr errors]

Испијепами, ам, v. pf. (Ерц.) jerfpal-
ten, discindo, diffindo.
Исцијепатисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.)
seine Kleider zerrissen haben, lacera

veste sum.

Исцјеђивање, п. (Ерц.) 𐐨аз иusfeiben,

excolatio.

Исцјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) ausfeiben, excolare.

Итање, n. 1) vide бацање. 2) баб Gi

Ien, festinatio.

Mmap, mpa, po, fun, velox. Имами, ам, v.impf. 1) vide бацати. 2) eilen, festino. Ишац, ица, m. 1) на један итац, auf cinmal, im Hu, repente. 2) један итпац барута, м. . онолико, колико се пушка може напунити само један пут, ein dun pulver, portio singula pulveris pyrii. Имење, п. (Рес.) vide ићење. Имeми, ишим, (Рес.) vide икети. Имими, им, vide бацити. Имиши, им, (Срем.) vide ићеми. Имко (и шко), vide ико Имлен, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) aufgerect, ingenii vividi. miha, f. die Eile, festinatio. Иmíа је ђаволски посао. Имост, . ie ile, festinatio: у имо Иmom . шми. Итрина, vie ednelligteit, velocitas. Итроем, f. vide итрина. Нење, п. (Ерц. и Срем.) Das Gilen.

festinatio.

Ићеми, имим, v. impf. (Ерц.) cilen,

festino.

Истурчити, им, v. pf. nadeinander für=

kisch machen, facio esse Turcam alium ex alio.

Ићи, идем, v. impf. 1) gehen, eo. 2) иде киша, снијег; вино из бурета, крв из носа; новци (н. п. у Турској не иду банке (не иду ни у Њемачкој, него и носе људи); како иду сад ови дукати?) и т. д. Ићиндија*, f. bas Dritte Bebet Sce

Исмурчитисе, имоcе, v. r. pf, insge

sammt Türke werden, fidem turcicam amplector unus ex alio. Исмуки, мучем, v. pf. 1) zerfdlagen, contuudo. 2) geritoffen, contundo. Исукали, исучем, v. pf. beraušmin: Ичага*, m. Wrt türtifфen velő, nobiDen, evolvo, extraho, н. п. цријева.

Mohammedaner, nach V'.ttag, oratio tertia Mohammedanorum.

lium Turcarum genus;

„Али Турци цареве ичаге Млого Турак, цареви ичага Hu, interj der Lauf um die Hühner zu verfreiben, sonus peliendis gallinis. Ишарата (изшараши), ам, v.

pf. bunt

mahen, yanego,

Иwápem*, m. wint, nutus: казао му имаретом, m, j. намигнуо на њега. Ишетали (изнелами), ам (и ишећем),

v. pf herausspasteren, prodeo. Ишибами (изшибами), ам, v. pf. mit Ruthen gerpentimen, virgis caedo. Ишкање, n, Das Иш rufen, vox иш, иш. Ишками, ам, v. impf, иш! rufen, ngе во иш. Ишнути, нем, v. pf. einmal иш rufen,

dico им.

Иш `кчими (изшокчими), им, v. f. паф emančer zum Шокай мафеn, facio esse шокцит ипит ех alio.. Иш кчимисе (изшокчимисе), имосе, т. r. pf. tegefammt Шокац werden, fio

шокац unus ex alio.

Ишпан, m. (у Сријему, у Бачкој и у ьан.) der Aufseher der Arbeiter, (der Epan, жупан in Main, Çovnave; im Conftantin), praefectus agrun colentium, aut aliorum servorum. Ишпанов, ва, во, деб ишпан,

τοῦ

млпан.

Ишпаневица, f. Des ишпан Frau, uxor

той и пан.

Ишмал *, m. Det uppetit, cibi appetentia : ово отвора иштал. Иштали*, adj. indecl. bei uppetit, appetens cihi. Ишменими (изшшениши), им, v. pf. werfen, pario catulos. Ишмениціисе (изшменимисе), несе,

v.pf. sämmtlich Jünge werfen (von Hünдіппен) рaгіо: ишмениле се све кучке. Иштетиши (изштетили), им, v. pf.

beschädiuen, verderben, corrumpo, laedo. Ишпипами (изш пипами), ам, v, pf.

zerkneipeu, zerzwicken, convello. Ишћерами, ам, v. pf. (Ерц.) binqus.

jagen, expello. Ишкеривање, п. (Ерц.) дав Sinaus,

jagen, expulsio, Ишћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.)

binausjagen, expulso. Ишћесмами, ам, v. pf. burdlödern (Art Stickerey), opus perforatum fa

cio.

Ишкил*, m. cf. прстен. Ишчашими, им, v. pf. н. п. ногу, руку, aufrenten, luxo. Ишчекатисе, амосе, v. г. pf. cinans Der ermart, exspectare se loco dicto. Ишчекивање, n. Das Gammeln an eis nem verabreveten Drte, exspectatio in loco certo.

Р

Ишчекивати, кујем, v. impf. fammeln, erwarten bis alle beisammen sind, exspecto dum conveniant. Ишчекиватисе, кујемосе, v. r. impf. sich sammeln, exspectare se invicem loco certo.

Ишнепркапи, ам, v. pf. 1) ausidar: ren (wie die Henne) erado. 2) zerschara ten, radendo corrumpo. Ишчерупами, ам, v. pf. jerrupfen, convello.

Ишчешаши, шем, v. pf. н. п. уш из главе, berauštragen, effrico. Ишчешљати, ам, v. pf. 1) austam. men, pectino. 2) (fig.) durchkämmen, ftriegeln, pecto. 3) durchziehen, durch, hecheln, perstringo. Ишчилеши, лим, v. pf. (Pec.)) aufgehen, Ишчилимпи, им, v. pf. (Срем.), fein Gute Ишчиљети, лим, v.pгі. Ерц.) erreiden (vom Bein u. ègl.) delicio. Ишчистими, им, v. pf. reinigen, ex

purgo.

Ишчупами, ам, v. pf. 1) aueraufen, evello. 2) jerraufen, divello, vellenda solvo,

Ј.

â, pron. ich, ego, Ja, 1) Sa, ita:

А. Је ли шако ?
Б. јест, ја. cf. да.

2) ja ja, ja mu, entweder ich, oder du, aut ego, aut tu, 3) у пјесмама на неким мјестима гопово не значи на ма, него се додаје само да изиђе пуна врста, н. п. ,,Ја када се понапише вина „Када виђе Чупићу Стојане ,,Ја у боју Црнобарца Станка ,,Ја два врана два по Богу брамаJaaњe, n. vide јање. Јаами, јашем, vide јами, Jaaku, ка, ке, н. п. коњ, Reit.. equitatorius. cf. јашаћи. Јабана*, f. 1) bie Frembe, terra extега: није ми јабана, er ift mir uide fremd, er ist mir etwas verwandt, est propinquus mihi. 2) не говори на јабаHy, nicht ungereimt, nicht befremdend, non insolite.

.

Јабанац, нца, m. Der Frembe, alienus
cf. myђин,
Jабанлија m. vide јабанац.
Jабански, ка, ко, fremo, alienus, cf.myt
Јаблан, m. Der Pappelbaum, populus.
Јабланов, ва, во, Pappels, populeus.
Јаблански, ка, ко, von Dappel, popщее

[blocks in formation]

Јабуков, ва, во, upfel, mali. - Јабуковац, вца, m. ein Stab vom Apfelbaum, baculus e malo. Јабуковача, f. Der Giver, cidrus. Јабуковiк, m. vide јабуковача. Јабуковина, f. upfeiboly, lignum mali. Јабучар, m. 1) Der upfeiframer, pomarius, poma vendens. 2) der Liebhaber yon depfein, qui amat mala. Јабучарев, ва, во, vide јабучаров. Јабучаров, ва, Бо, дев јабучар. Јабучић, m. ein junger uipfelbaum, malus parva. Јабучица, f, dim. v. јабука. 2) бег Adamsapfel, pomum Adami, Јáвиши, им, v. pf. 1) betannt maфен, риblico, manifesto. 2)овчe, vor den Schafen bergeben und fte leiten, duco oviculas. áвятисе, имсе, т. г. рf. коме, id) melden, einsprechen; sich öffenbaren, erscheinen, adpareo. Јавкање, n. djm. v. јављање. Лавкаписе, амсе, dim. v. јављатисе. Лгљање, n. bas Melben, significatio. Јављаши, ам, v. impf. elen, significo. Јављашисе, амсе, v. r. impf. fid) mel.

Oer, saluto, ingredior. Јовна, на, но, offenbar, manifestus. Јаснущисе, немсе, v, r. pf. dim. von

јавишисе.

Janp, m. der Ahorn, acer platanoeides
Linn..

Јаворина, f. vide Jaopинa.
Јаворов, ва, во, you uborn, acernus.
Јасоровина, bornholf,lignum acernum.
Јаворје, n. (col.) albornbäume, асега:
„Седлом бије о јаворје
Јагањ и, њаца, m. pl. Die èämmer, agni.
Јагањчићи, m. pl. dim. У јагањци.
Járлa, f. ein durch Braten geborstenes
Koru Kukuruz, granum zeae tostione
diruptumn. cf. кокица.

[ocr errors]

Јаглика, f. ўrauenname, nomen feminae.
Јаглук*, m. ein genisties Gdmeißtud,
suđarium (acu pictum).
Јаглучић, m. dim. 9. јаглук.
Јагма *, f. на јагму, reifent (geht Die

Waare ab), raptim (vendidi). Јагмити, им, v. impf. fi um etmas

reigen, rapio.

Јагмитисе, имсе, v. r. impf. око щта, fich Drängen, reifen um etmaš, rapio diripio, emo, distraho certatim. Јагњад, f. (coll.) junge gammer, vide

јагањци.

Јагње, њеща, р. Das Canım, agnus.

Jareд, m. der Pappelbaum, die Pap pel, populus. Јагњење, п. 𐐨aš gammen, partus. Јагњепина, f. 1) bas lamnifleifd, caro agnina. 2) das Lammfell pellis agnina. Јагњећи (јагњећа), ћа, ће, êammz, agui. Јагњешце, n. dim. v. јагње. Jaгшьĥво. m. (cm.) das Lammen, agno. rum partus: „Да грдне цркве, а бијесни светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидеше коње, да се пуста Бога намолимо" (приповије, дају да је рекао некакав Ерцеговац, кад је ударио поред некаква ликог намастира). Јагњими, им, V. impf. lammen, edo aguum, enitor. Јагњишисе, имсе, v. г. impf. Iammen, pario (de ove). Јагода, i) Die robeere, fragum. 2) Frau. engimmername, nomen virginis. Јагодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији близу Мораве. Јагоди нац (нца), човек из Јагодине. ЈагоДинка, жена из Јагодине. Јагодински, ка, ко, von Jaгодина. 2) брдо у Рађевини, Јагодица, f. 1) dim. v. jaгода. 2) јаго дице, Die Wengen, genae. Јагодњача, f. m, j. крушка, eine urt Frübbirnen, piri maturi genus. Jагорчевина, f. (у Сријему) vide јаго

1

чевина.

Јагочевина, f. Urt Krauts, herbae

Бе

genus.

Jarps, m. der Fuchsschimmel, equus variegatus (ut sunt ova coturnicis). Jarpзacm, ma, mo, klein gescheckt, equus variegatus.

Јагрзоб, ва, во, des Fuchsschimmels, equi variegati.

Јад, m. Der Summer, bas Bel, aegritudo: иди јаде и чемере! јаде несими! јебем му јаде, јади га убили! „Ој ђевојко, мој ме јад убио „Нек' су њему двоји, троји јади : „Једни јади ђе се не виђесмо, „Други јади ђе се не састасмо, Трећи јади ђе се не љубисмо Јадан, дна, но, arm, unfelig, ungluda

,

―――――――

lid), miser.

Јадар, дра, m. 1) вода у Србији (тече између Цера и Гучева, и умjече у Дрину ниже Љешнице), 2) кнежина Зворничке наије (око воде Јадра). 3) (Црни Јадар) вода у Босни (изви ре у Краљевој гори под Кушʌатом). Jáдиковање, п. да Wehflagen, lamentatio, ejulatio. Јадиковати, кујем, v. impf. wehtia. gen, lamentor. Јадиковина, f. (cm) Frauer oum (3) ;

« PreviousContinue »