Page images
PDF
EPUB

ar

cici genus.

Јелица , f. $rauenname, nomen feminae, Јерменскӣ, кa, кo, 2) armenif%, Jeaka, f. Frauenname , nomen feminae, menius. 2) adv. armenisch, armenice. Jero, n. die Speise, cibus.

Јеросим, ш. 27 аппвате, поmеn yiri, Јелов, ва, во, Запners , abiegnus. Je pocima, f. Frauenname, nomen feJenoeuna, f. Tannenholz, lignum abic

iminae, . suam.

Јерусалим, т. 3erufalem , Jerusalem. Јељен, т. (у Ерц.) vide jелен. Јерусалима, мца, m, vide БожогроJemay, via. m. Der Bürge, sponsor,

бац. Јеменија", f. марама, шамија, еіnе Јерусалимски (Јерусалимска), ка, во, Pirt Kopftuch , vittae genus. .

von Jerusalem, Jerusalemiticus. Jemenuje*, f. pl. die Pantoffeln, sanda- Jecen, f. der Herbst, auclunnus. la, soleae.

Јесенас,

I diesen Herbst, hoc aucЈменлије, f. р., vide jeмeније. Jecenacke, ) tumno, dem Sprichworte: Јемин*, m. vіdе заклетва:

шло ће бипін јесенас, нәк буде „Јер сам Богу јемин учинио,

Berepac, liegt folgende Anekdote zum Да m' у оца више проснпі? не ку — Grunde : Земин*, m. per &nmin, magistratus tur- А. Калуђере, да пе оженимо.

Б. Кад, ва испину ? JeMHHAYK*, m. das Eminthum, dignitas

А. Јесенас. et munus emini.

Б. Ва испину, што ће бити јесеЈеминов, ва, во, бев $ming, emini. нас, нек буде вечерас. Јеминовац, вца, m. einer pon Vев &ming Јесенашњії, ња, ње, рои Siejem perb. Reuten, bomo emini. .

fe, hujus auctumni. Јемињски, кa, кo, $mins, eminorum. Јесенитисе, Нисе, v. r. impf. sum ЈЕмужа, f. vide joмужа.

Herbste gehen, herbsten, auctumnus apJёмужан, жна , но, vide joмужан. propinquat. Јемчење, в. дав 23erbürgen, idejussio, Јесенски, кa, кo, bеrbftli, auctumspousio.

Јесењи, ња, ње, Гnalis. Јемчий, им, v. impf. дие 23йrgfaft Jеспи, једем (говорное и јем), v. impf. auffordern, vador.

essen, edo, Емчитисе, имсе, т. г. impf. ft et. Јестиiва, п. pl. Die &peifer, cibi. burgen, spondere.

Јестисе, једемсе, у. г. impf. 1) ер бар Jёнђа“, f. 1 die Frau, die mit den fern, comedi. Не једесе месо од Јенђибула*, f.7 Caten un cie Braut cBake mme. 2) sido abgrämen, ma

gebt, damit diese auf dem Wege nicht allein unter den Männern sey, comes Jêmpea, f. Hebepoba kena, die Schwäs nuptae :

gerin, leviri uxor. „Свате једнаке, јенђе девојке – Јервин, на, но, беr ефägerin, Зењdчари*, m. pl. die Jenitidaren,

uxoris leviri. praetoriani (Turcarum).

Јервица , f. dim. p. јепрва. „Исјекоше Турке јењичаре,

Je rimuja, f. Frauenname, zomeń fe„Јењичаре цареве синове

minae (Euphemia): Лењичарскіп, кa, кo, 1) заnitfфаrеп, „Кад по зачу л'јела Јефимија

praetorianorum, 2) adv. wie Janitschas Jepmo, m. vide jesmo (mit allen Abs ren, more praetorianorum,

leitungen). Jiптio, m, vidе Јефто.

Јеца, f. (по Сријему, по Бачкој и по Jép, | 1) warum, cur? 2) denn, weil, Bah.) ein Frauenname, noen femiТера, i enim. Тергован, м. Граnіfфеr роlunvеr, ѕу. Јецан, m. eine 21st ©фweine (Фав Шез ringa vulgaris Linn.

gentheil vои мангулица), бie langfam Јеребица , f. бав Reppbun, perdix. fett zu machen sind, aber auch Mangel Јеребичjil , чја, чje, Reppbubn= , per- ertragen können, porci genns. dicis et perdicum.

Јецање, р. Вав Cluфіеn, singultus. Јеремија, m.

Јецати, ам, у. impf. Физеп, ѕin

. } Jeremias, Jeremias. Јеремије, m. J

gultio. Јерина, f. Sеанеплате, поmеn feminae Jечам, чма , т. дie ®erite, liordeum. (Econom).

Jéчање, п. Зав ба Иen, sоnitus. 2) да Jepfiume, n. Urt Mehlmuß, pultis ge- Aechzen, gemitus. Пus, cf. сатрица.

Јечали, чим, v. inpf. 1) valen, ѕоро. Jépko, m. Mannsname , nomen viri. 2), ächgen, ingemo. Јерменин, т. деr drmenier, Armenius. Jeчe pмa, f. vіdе kечерма. Јерменка, f Pie Armenierin, Armenia. Јечермица, f, dia, P. јечерта..

ceror.

nae.

rende,

Јечмача, f. лі. ј. крушка, cine Art JGмужан, жна, но, pon frif gemeita Birn, pyri genus.

ter Milch, de lacte recenti. Јечмен, на, но, н. п. љеб, слама, Јорган*, m. eine 2rt Bettsete, Die gе Herstens , hordeaceus.

wöhnliche deutsche Bettdede, straguli Jéчменица, f. Das Werftenbrot, panis gepus. hordeaceus.

Јорганлук*, . лице од јоргана, газ Јечмењача, f. vіdе jечмача

obere Blatt der Bettdecke, straguli Јечмічак, чка, m. vіdе јачмен.

pars media et princeps. Јечміне, т. Дrt, auf Ben einmal Joргaнчик, m. dim. p. јорган.

Gerste gebaut worden, locus, ubi hor- JopriBâu, m. vide jeproban. deum fuit insitum.

Јордам*, m. tol; cв "Bepränge, fastus: Јелек*, m. vіdе jело.

„Од њисва великог јордама Jema, f. Frauenname, nomen feminae. Јордамитн, им, v. impf. tolsieren,

-ша , m. (Рес, и Срем.) vide Jeшо. superbio. Jetwo, m. (Ep4.) hyp. v. Jespem und v. Jopná mbeibe, n, dat Stolzieren , superЈевто.

bia fastus, Jóba, f. die Erle, alnus.

Jopdanluja * , m. der Stolje, Stolzite Јева, т. (Рес. и Срем.) vidе Јово.

superbiens. Јва, f. у Србији значи јова што у Јордан, m. Вес 51up Sorban, Пumen Сријему биланга, п. і кљусе које

Jordan. се нађе у селу (или у пољу) без Јвца, m. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.) газдe, vide битанга 2.

vidе Јоцо. Јован , m. Sohann, Johannes.

Јоцо, m. (Брц.) hyp. 9. Јован. Јована , f. Зоранта, Johanna,

Jom (joum, joume), noch, etiam, adhuc. Јованка, f. vіdе Јована.

Јошаница , f. .) намаспир у Србија Јованчић, m. dim, p. Јован.

(близу Јагодине). 2) ријека. Јовањдан, ња днe, m. ein Seft et. Зоя Јошик, m. ein rlettrаio, €rlenbufa ,

hannis des Taufers, den 7. Jäner, alnetum. He hе ли и у нашем јошн

dies festus S. Joannis Baptistae. ку дренова батина нараспи. Јовањски, кa, кo, н. п. мраз, оbаt13 Jбије , n. (coll.) ein frienbuft, alpi.

nis s Kälte, frigus quod solet incidere Jounâk, m. ein Ort, wo junge Erler circa diem festum S. Joannis.

stehen, alnetum. Јовањшпак, т. човек, који слави Јо- ошт,

Bath qan, einer, der den heil. Johann Jówme,
Joannis. .

Југа, f. (у Славонији иy Pватској, Јовица, m. dim. p. Јово.

дie Cuppe, jus. cf, чорба. Jóbka , f. Frauenname, nomen feminae. Jyr, m. der Südwind, auster, notus. Jobbak, m. der Erlenwald, alaetum, Југов, ва, во, н. п. снијег, бев ей. Јово , m. (Ерц.) hyp. . Јован.

winde, austri. І. вов, ва, вo, erleit, аlneus.

Jyroonha, f. das Sirocco - Wetter, Thaw: Јововина, f. дав rlenbols , lіgnum al- wetter, tempestas solvens nivem et

glaciem. Јегунас, па, пo, etgenfinniq, bart. Јужан, жна, но, (н. п. вријеме) vide

пасtіg, pervicax. cf. пивердоглав, југов. Joryhuija, f. der Starrkopf, pertinax. Јужење, р. Вав infalen Бев 36aumet: Јогунлук *, m. Bеr ѕіgеnjina, perti- ters, solutio nivium, glaciei. nacia.

Јужипінсе, жисе, v. г. impf. н. п. ври. Joj! 1) vide jaoj. 2) ihr, illi (feminae) : jeve, es thaut auf, solvitur nix et кажи јој.

glacies. Јок*, vidе није.

Јужніі, на, но, Xbau, venti australis. Jка , f. hyp. p. Јована.

Jy;! vide jaoj. Jкица, m. dim, p. Јоко.

Тула, f. (по Сријему, по Бачк. и кица, f. dim. . Јока.

Бан.), Зulden, Juliola. Joкo, m. hyp. p. Јован.

Јулар, m, vide улар. JOKCIIM, m. Mannsname, nomen viri. Јулијана, f. (по сријему, по Бачк. в Јокпур“, ударио јоктур у кесу, nimt6 110 Бан), Suliana , iliana. da! nihil esi! vide hema.

Јулка , f. (по Српјему, по Бачк. в на Joлдaли *, m. vіdе друг.

Бан. Зutchen, Juliola. Jiamaba*, f. Art Reisepianne, vasis genus. Jyuâd, 1. (coll.) iunge Ochsen oder Kühe; Joмужа, f. млијеко не варено, frifФ juveoci aut juvencae. gemeilte Milo), lac receus.

Јунак, щ. per pcio, heros,

vide joui.

neum.

10

K,

[ocr errors]
[ocr errors]

заиста.

;}

Јунаков, ва , во, бев ребеп, herois: Јучерањії, ња, ње,
Јунакова мајка најприје заплаче. Јучерашньні, ња, ње,

gestrigbesternus Јунац, нца, ш. беr junge Od) в, ёtier,

juvencus. Јуначење, р. Вав $apfertbun, virtutis

К. ostentatio. Јуначина, f. augm. p. јунак. Јуначитисе, имce, v. r. impf. fib at в 1 8u, ad: к мени, к вама (au Held stellen, virtutem ostento.

Ка, льор мени, ва ма): Јуначкі, кa, кo, 1) belenmäpis, he

„Како паде свіну књигу II и IIР, roicus. 2) adv. beroisch, heroice. „Те је шаље hia Круше"Li} , трічку Jyna uumBO, n. das Heldenthum, der Be. „Ти оптиди ка Бегоріцу граду roismus, virtus.

касале*, , pi. (у Срему : : Јуне, нема, п. ein junger Дв одеr #иб, варошима) бie 6 avaiп, ла:ife, ел.

junges Rind, juvencus, aut juvenca. Кабаница (и кабаница)*, f. Der 21 intiri, JjHefíî, ka, ke, vom jyne, juvenci aut pallium. juvencae.

Kabao, 6:2, m. der Wassereimer (tida Jinna, f. die junge Kub, juvenca.

bel?), aqualis, urna. Јуничнца, f. dim. p. јуница.

кібасти , пia, o, Don grорет 1lin jana, Јунчик, m. dim. v. јунац.

Jate pateus : није пешко, али је каГурвe, alersing, omnipo, cf. јамачно. басшо.

Kabaáp, m. 1) der Küfner, opisex urna. у рење, п. vide Керање.

Darius. 2) планина у Србији. Турилии, им, vide ћерапін.

Кабларев, ва , во, Jypínu *, m. der Sturm, impetus. Кабларов, ва , во ,

des Kiufners, urnarii. Jypuwa, m. Mannsname, nomen viri. Кабларсніг , ка, но, 1) деr ft ujner, urЈурашање, n. Oas Stürmen, oppuguаtiо. nariurum. 2) ady, wie ein ravnap, mua Јуришати, ам, v. impf. ftürmeni, ii- re urnarii. pugno.

Каблина , f. 1) augm. p. кабао. 2) im Jypruum, HM, v. pf. ftürmen, impe- Mühlbau eine Einlaßrohre, tubus shin tum facio.

missus canali. Грош, m. vіdе Урош.

каблић, m. dim. p. какао, дав Citret= Тупарце , p. dim. p. јупро.

uroula. Jпрења , f. Die Zeiie, sacra matutina каблица , f. eine 2rt кабаo für on itd), (autеlucana).

Käse, vasis genus lacti aut caseo adser. Јутро, п. 1) беr morgen, mane. 2) Ber yando.

Morgen, das Jucart, jugerum, Katiличица , f. dim. 9. наблица.
Jympok ek, m. (in einem muthwiligen Kaba*, 1) ver Kaffee, collea. 2) das Safo
Smerz, als Arzney angerathen), der fehaus, taberna collearia :
Menschenkoth, stercus. q. d. der Mor: „Одшеnаше у каву велику,
genhock.

„Па сјғдоше по кави великој А. Боли ме зуб.

Kabaa, m. eine Art ideiblichen Oberkleids, Б. Метни мало јупроблека.

tuvicae muliebris genus. А. Шта је то јутроллек?

Kaban *, m. eine Art turger (flutenartio Б. Зар не знаш ішіна је јуппроклен ? ger) Flinte, flintae geous.

Кавана f. vide kaca 2.

Kübra *, f. der Zauf, rixa. cf. ceaha. Тўпрошњії, ња, њe, bon ciefem Rors Кавганија *, m. Der etar.ter, гixalor: gear, hujus mane.

„У пићу су пшешке пијанице, Јупирошњица , f. Baffer von heute früb, „А у кавill љупіе кавгације aqua hausta hoc maue :

кавез*, т. Pet Statiq, cavea. „А моја би мајка јутрошњицу пила— Кав ній, на, но, најjees, coffeae inserJy ka“, f. 1) Der ausgepalete Teig, mas- serviens (š. B. Löffel, Sdraie). sa farinacea distenta. 2) eine nudelarti: Kaemuja m. Der Hajjeejieder, caupo ge Paite, die auch über den Winter auf: collearius. Бераrt wеrеп тапп, maccheroni (?) Кавецијин, на, но, без }} е јїceieper, pastillorum genus.

thernopolae. Туче, gefterin, hегі.

Кавец јница, f. Die Sajeineerin, ther

mopolae uxor. Гучера, Ј.

Каважење, в. сав ЗапEen, rixаtiо. уче раньдан , Pet Eag borbes, pridie Кавжипінсе, имсе, т. г. impl. ft kак

ken, rixari.

K

фен,

Jymecke,} heute früh, hodie mine.

учер, 1 yidе јуче.

ejus diei. .

10Ц.

[ocr errors]

Kâd, m. das Räucherwerk, suffimentom. Kajibami, zyjem, v. impf. fagent, dico. Kas 1) wann, quando? 2) da, quando. Kazimip, m. Mannsniame, nomen viri. Kama 3) Zeit, Dusse, da man etwas Kasumupa, f. Frauenname , nomen fe tbun tann : не мам кад.

minae. Када, f. 1) һур. р. кадуна. 2) Pic 2ДЗаnѕ Казук *, m, vidе колат. ne, labrum, lacus, vannus.

Кайгција m. der Fährmann, Schiffer, Kaдaгoд, (Рес. и Срем ) vide кaдгоѣ. Кайкеш. ein Rapn, etwa 10 Reute faf=

portitor. Кадаго, (Ерц.) кадар“, дра, po, fähis, im etance, fen, scapha, vide чун. potis.

Кайкчија *, m. vіdе кайгија. кадашњи, ња, њe, pon wann, pon Кайл * (говоре и каио), ла, лo, 31? welcher Zeit her, ex quo.

frieden, bereit, paratus, contentus, cf. Кадгод, Рес. и Срем.) 2) wann immer, рад: Кадго), (Ерц.) j quandocumque. „Томе Раде врло каил био —

2) irgendwann, dann und wann, ali. Kama , f. ein Kopfichmuck von Müns quando.

gen, ornatus capitis Dumarius. cf. map Каде, vіdе hd д. Кадива *, f. 2) беr Cammet, Cammt, Каиш *, m. 1) er Riemen, lorum. 2) cia

panni bombycini genus. 2) (ка днвица) Bret zum Schiffbau, tabula. die Sammetblume, tagetes Lion. cf. Кайшање, п. бав Ліеттепјфneisen, Sres Кадина.

terschneiden, dissectio in lora, tabulas. Кадивица, f. dim. cf. ка дива 2. Каишати, ам, v. impf. резапи на канКадија m. der Kadi (Richter), judex. ше, н. п. сланину, iin ziemen, Trt Кадијин, на , но, бев жаді, judicis. ter schneiden , disseco in lora, tabulas. Кадијница, f. кадијна жена, бев Sabi Каишић, m. dim. p. кани. Frau.

Каншлије *, m. pl. п. ј. опанції, Art Кадијнски, кa, кo, 1) беr fаvi, judi- Dranken, hypodematis genus.

cum. 2) adv. richterlic , judicum more. Kajáre, n. 1) das Nächen, ultio. :) das Кадилук*, m. Der BeriФt bеgіrt, Be. Bereuen, poenitentia.

richtssprengel, dioecesis judicialis. Kajaca *, 1) der Gurtriemen, lorum cisҚадінац, нца, m. Tеr @erimtspieler, guli equarii. 2) der Säbelriemen, lolictor, viator.

rum acinacis : Кадионица, f. Die Guerpfannе, бав „Трилута је опасао пасом, Rauchfaß, turibulum.

А четвртом од сабље hаjасом — қадна, f. vіdе на дива.

Кајати, јем, v. impf. кога, rаф еп, ulКадипи, им, v. impf. räи феrn, fumigo. ciscor. Кадифа, f. (по варошима) vidе на дива. Каjаписе, јемсе, т. г. impf. беrеuеп, Кадифлија, f. п. ј. капа, 24rt &ammt. poenitet.

müke, mitrae genus, cf. киһенка : Кајгана *, f. eine 24rt &peripcife, ferc„На глави им капе кадифлије

lum ovorum (?). Кадно, vidе над.

Кајда *, f. дie Rufifnote, modus musiкаднокад, уіdе какад.

cus. Од ме кајде не ма вајде. Каднокада,

Кајмак *, m. vide скорун. Калуна *, f. vie Danie , matrona. Kajcep (Kajcap)", m. Karmesinleder, coКадунин, на, но, cer Дате, matronae. rium coccineum. кадуница, f. dim. p. калуна.

Кајсерли (кајсарли)*, adj. indecl. ppm Кадунцика*, f vіdе кадунца.

Starmesinleder, coccincus. Кажипт, m. Der 3eigefinger, digitus Kájcnja *, f. 1) die Aprikose, prunus armeindex.

maca Linn. 2) die Früchte davon, preKazaj *, m. der Posamentirer, Bertens num armeniacum, praecoquum. wirker, limbolarius,

Káka, f. Kat (in der Kindersprace), sterKasau*, der Kessel zum Branntweinbren:

пеn, ahenom : наградно казан; пече Какав, ква, во, тав für eiн, qualis. казан; ајдемо на казан.

Какав такав, jo mie er it, prost est, Казанија, f. vіdе испек. Казански, ва , ко, н. п. капак, зим какавгод, квагод, вогод, I was irit Branntweinkessel gehörig, ahenarius. (Реси Срем.)

für eine , Kazaliuja *, m. der siejselschnied, Keß: Какавг), квагођ, водо'lue.

qualiscus lur, abenarius. Казанчић, m. dim. 9. казан.

Какі ліви, им, y. impf. fafen, cacoКазан, кажем, v. pf. fagen, dico. Капнуті, нем, у. pf. Eafen, cace : Казвање, д. Ва баgеn, dictio.

А. Како је?

, }

[ocr errors]

talis qualis.

[ocr errors]
[ocr errors]

ваљао.

[ocr errors]

Б. Какни па лазни (па ћеш внђели ber Mönch, monachulus : oke kane како је).

Бога мін!
-й. Како, 1) wie, ut ? како му драго, wie. „Не шће ќале зеља брати

immer, utcumque ; како пако, (o mie Калем *, м. 1) Sie obrfeler, calamus.
es ist, prout. 2) wie, sobald, ut primum. 3) vide мoсур. 3) vidе калам.
3) seit, seitdem, ex quo.

Каленица, 1. (особимо доље преко Каков, ва, вo, vidе какав.

Mopabe) eine irdene Saüssel. laux с какогод, (Рес. и Срем.) 1 wie immer, fictilis.

Какого), (Ерц.) s utcumque. Калина, f. а) бie Rheinweise, ligustrum Каконо, п. ј. како.

vulgare Linn. 2) Frauenname , nomen Какопање , в. дав Вағfen, clаngor. feminae. Какопати, коћем, , impf, gaffen, Калипи, им, v. impf. н. п. гвожђе, clango.

kühlen, refrigero (ferrum). Калабалук рі. vіdе млoжина. Kanonep, m. die sosiwurz, balsamita Kanabakete, n. das Kalfatern, refectio,

vulgaris Liun. densatio navis.

калп *, falfф, пnet, falsus. cf. не. Калавани, им, v. impf. л. і лађу, kalfatern, reficio, denso.

Калпакција m. vіdе калпакчија. Калавре, f. pi. eine 21st Purier pofert, Калпак *, m. pie life, galerus (wie bie cf. пеленгаfе.

Pel müße der Ungern). Калај , m. vide Rocumep.

Калпакчија *,

m. ver Müßenmacher, ga Калајнсање, в. дав Berginnen, inductio lerarius. stanni.

калпачић, m. dim. p. Калпак. Калајисати, ишем, v. impf. и. pf. pers Калуђер, р. Bеr Лщиф , monacl:us. zinnen, stanno induco.

Калуђерак, рка , m. hyp. b. Калуђер. Калајлија *, f. ein gіnnеrner Zeler, Калуђерење; в. Рав Sini önt ei, imorbis stanoeus:

monachatio , consecratio monachi Калајни , на, но, зіnnеrn, stannels: Kaayhepumi, IN, v. impf. einmönchen, Kamajųuja *, m. 1) der Verzinner, qui consecro monachum.

obducit stanno. 2) der Hausirer, insti. Karyhepumuce, imce, v. T. impf. Mönch tor.

werden, consecror monachus. Karam*, m. das Propfreiß, surculus. cf. Kanykepula, f. die Nonne, monialis.

Калуђеричин, на, но, беr Xonne, moКалампи, им, т. impf. propfen, in- uialis.

Калуђеров, ва, во, Зев Жаlugier, moКаламљење, р. Вав Peopfen, inѕitiо. uachi. Калауженье, д. Вай 23egweifen, mon- Калуђерски , кa, кo, 2) тёпфift, mо. stratio viae.

nasticus. 2) adv. möndisch, monastice. Калауз*, m. 1) Ser Begmeifer, dux viae. Калуђерство (калуђерство), п. Рав

2) der Unterhändler des Schweinhänd: Mönchroum, res monastica. lers, procurator suum.

Калуђерче, чema, p. Ba® 27 ünlein, Калаузии, им, v. impf. Ben 243eg wеі. monachiscus. fen, monstro viam.

Калуђеріштина, f. augm. p. калуђер. Калаушпина, f. Dав ®eib, bie Beloбя Калуш , m. 1) бав есеп, бie 5 orin,

nung für den kanay3, pecuniae debitae forma. 2) калуп дувана , ein Pat та Калауз.

?аи фtabat, fasciculus uicotianae. палац, лца , т. бae junge Braв, herba Калупипи, им, y. Impf. н. п. дуван,

тесеns: пустио конња на һалац; ипо den Rauchtabak pressen. im Scherze von den Türken, wenn sie ' Kanyorete, n. das Pressen des Rauch. im Zeglige jino, пустно гузніцу на

tabats

1 калац.

Калчыне *, f. р. од сукна као велике Калаш, m. See Javgenit, gump, ho- .

чарапе, што се носе учи мама (у mo nihili.

Србији и у Боснії), eine 21st tu } ener Kanalmypa, f. ein Schimpfwort vom Strümpfe (itolunia?) tibialium genus. Hunde, convicium in canem.

Kaba, f. eine Art Speise, cibi gedus. Калдрма *, f. дie beerjtrajje, gepfafter: Каљав, ва, вo, mit kot be c) int st, te Štrasse, via strata.

coeno inquinatus. Калдрмли, им, v. impf. pflajteen, mu- Каљање, р. Раз 3efueln rait foth, insterno.

quinatio coeui. Калдрмљење, о дав рlаftеrn, muni- Каљапілі, ам, т. impf. mit foth bејца ti yiae.

dela, coepo iuquino Kâre, m. (jutraulich, von Kanyheg) lie Káberye, 9. Das Kühlen, refrigeratio.

к2

калем.

sero.

f

mio ,

« PreviousContinue »