Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][merged small][merged small]

I менлије, f. pl. vide јеменије. =Jемйн*, m. vide заклешва:

„Јер сам Богу јемин учинио, Да м' у оца више просип не ћу Jéмин*, m. der Emin, magistratus turcici genus. Jeминлук, m. das Eminthum, dignitas et munus emini.

2

Jeминов, ва, во, des Emins, emini.
Јеминовац, вца, m. einer von Des Emins

Leuten, bomo emini.
Јемински, ка, ко, mins, eminorum.
Ј мужа, f. vide јомужа.
Јемужан, жна, но, vide јомужан.
Jeмчêже, n. das Verbürgen, fidejussio,
sponsio.

Јемчими, им, v. impf. zuv Bürgi aft

2

auffordern, vador. Jмчиmисе, имсе, v. r. impf. sich verbürgen, spondere. Jéнha, f. I die Frau, die mit den Jenhubyлa, f.) Swaten um die Braut geht, damit diese auf dem Wege nicht allein unter den Männern sey, comes nuptae:

>

„Свате једнаке, јенђе девојке Jењичари * m. pl. die Jenitscharen, praetoriani (Turcarum). „Исјекоше Турке јењичаре, „ Јењичаре цареве синове - Јењичарски, ка, ко, 1) Janitscharens, praetorianorum, 2) adv. wie Janitschas ren, more praetorianorum, Jénmo, m. vide Jepmo. Jép, 1) warum, cur? 2) denn, weil, Jepa, enim.

Jepгoвâн, m. spanischer Holunder, syringa vulgaris Linn.

Jepéбиà, f. das Repphuhn, perdix.
Јеребичји, чја, чје, Перрђиђи, per-
dicis et perdicum.
Jepeмuja, m.

Jepemuje, m. J

Jeremias, Jeremias.

"рина, f. Frauenname, nomen feminae (Eepnun).

Jepiume, n. Art Mehlmuß, pultis geuus. cf. camрица.

Jépko, m. Mannoname, nomen viri. Јерменин, m. деr urmenier, Armenius. Јерменка, 6. Die Armenierin, Armenia.

[blocks in formation]
[ocr errors]

А. Калуђере, да ме оженимо.
Б. Кад, ва испину?
А. Јесенас.

Б. Ва истину, што ће бити јесенас, нек буде вечерас. Jecèнашњи, ња, ње, bоn Diefem Serbs fte, hujus auctumni. Jecенимисе, нисе, v. r. impf. fum Herbste gehen, herbsten, auctumnus appropinquat.

Јесенски, ка, ко herbstlich, auctum-
Јесењи, ња, ње, j nalis.
Јесми, једем (говорисе и јем), v. impf.

effen, edo.

Jecmisa, n. pl. die Speisen, cibi. 'Jecmuce, jeдeмce, v. r. impf. 1) eßbar feyn, comedi. Не једесе месо од сваке пице. 2) lid abgrämen, ma

ceror.

Jempsa, f. heверова жена, die Schwäs gerin, leviri uxor.

Jêmрвин, на, но, Der Gamägerin,

uxoris leviri.

Jempвица, f. dim. v. jеmрва. Jepnmuja, f. Frauenname, minae (Euphemia): „Кад то зачу л'јепа Јефимија Jepmo, m. vide Jeвmo (mit allen Ableitungen).

Јеца, f. (по Сријему, по Бачкој и по Ван.) ein Frauenname, nomen femi

nae.

Jeчâн, m. eine Art Schweine (das Ges gentheil von mангулнша), die langsam fett zu machen sind, aber auch Mängel ertragen können, porci genus. Jeпâше, n. das Schluchzen, singultus. Jéшаши, ам, v. impf. (chluchzen, singultio.

aomen fe

Jeчам, чма, м. die Gerste, hordeum.
Jéчaше, n. das Hallen, sonitus. 2) das
Aechzen, gemitus.

Jéчаши, чим, v. impf. 1) hallen, sono.
2) achzen, ingemo.
Јечерма, f. vide ђечерма.
Јечермица, f. dim, 2, јечерма.

[blocks in formation]

Joвa, f. bie Grle, alnus. Јова, m. (Рес. и Срем.) vide Јово. Јова, f. у Србији значи јова што у Сријему битанга, м. ј. кљусе које се нађе у селу (или у пољу) без газде, vide битанга 2. Коган, m. Johann, Johannes. Јована, f. Johanna, Johanna. Јованка, f. vide Јована. Јованчић, m. dim. v. Jован. Јовањ дан, ња дне, m. ein Feft St. Jo hannis des Taufers, den 7. Jäner, dies festus S. Joannis Baptistae. Јовањски, ка, ко, н. п. мраз, Johan. nis Kälte, frigus quod solet incidere circa diem festum S. Joannis. Јовањшмак, м. човек, који слави Joвањ дан, einer, Der Den beil. Johann als Sauspatron fevert, cliens sancti

=

Joannis.

Јовица, m. dim. v. Jово.
Jвka, f. Frauenname, nomen feminae.
Јовљак, m. Der Grlenwalò, alnetum.
Јово, м. (Ерц.) hyp. 9. Јован.
J BOB, Ba, Bо, erlen, alneus.
Јововина, f. 𐐨ab Orlenholy, lignum al-

neum.

Јогунаст, та, mo, eigenfinnig, bart.

nädig, pervicax. cf. твердоглав. Јогуница, f. Der Starrfopf, pertinax. Јогунлук*, m. Der Gigenfinn, perti

nacia.

Joj! 1) vide jaoj. 2) ilt, illi (feminae) :
кажи јој.
Jок*, vide није.
Jока, f. hyp. 5. Јована.
Јокица, m. dim. v. Jоко.
Јокица, f. dim. v. Jока.
Joko, m. hyp. v. Јован.
Јоксим, m. Mannšname, nomen viri.
Jокмур*, ударио jоктур у кесу, піфіз
да! nihil est! vide нема.
Јолдаш *, m. vide друг.
JoAmana, f. Art Reisepjanne, vasis genus.
Јомужа, f. млијеко не варено, fri(ф
gemeltte Milg, lac recens.

мужан, жна, но, son frifd gemelts ter Milch, de lacte recenti. Јорган*, m. eine Met Bettbede, Die ges wöhnliche deutsche Bettdecke, straguli genus.

Јорганлук*, м. лице од јоргана, čaš obere Blatt der Bettdecke, straguli pars media et princeps. Jорганчић, m. dim. v. јорган. Јоргован, m. vide јергован. Јордам *, м. ftolice Sepränge, fastus: „Од њиова великог јордама Јордамити, им, v. impf. ftoljieren, superbio.

Јордамљење, n. bat Stclfieren, super« fastus. Јордамџија*, m. Der Stolge, Etolzite rende, superbiens.

Јордан, m. Der Flup jorban, numеn

Jordan.

[blocks in formation]

Јужні, на, но, Zhaus, venti australis. Jyj! vide jaoj.

Јула, f. (по Сријему, по Бачк. и по ьан.), Julchen, Juliola. Јулар, m, vide улар. Јулијана, f. (по Сријему, по Бачк. в по Бан), Juliana, Juliana. Јулка, f. (по Сријему, по Бачк. и ко Бан.) Gulden, Juliola

Jyнâд, f. (coll.) junge Ochsen oder Küht, juvenci aut juvencae. Jуnak, m. der Held, heros,

- Јунаков, ва, во, bes Helben, herois: Јунакова мајка најприје заплаче. Јунац, нца, m. Der junge D6, Stier, juvencus.

Јуначење, п. даб $apferthun, virtutis

ostentatio.

Јуначина, f. augm. 9. јунак.
Јуначитисе, имсе, v. r. impf. d alb
Held stellen, virtutem ostento.
Јуначки, ка, ко, 1) belvenmäßig,
roicus. 2) adv. heroisch, heroice.
Jунaшmво, n. das Heldenthum, der He
roičmuš, virtus.

he

Jýнe, неma, n. ein junger Ochs oder Kuh, junges Kini, juvencus, aut juvenca. Јунећи, ћа, ће, vom јуне, juvenci aut juvencae.

Јуница, f. bie junge Rub, juvenca.
J ничица, f. dim. 5. jyница.
Јунчић, m. dim. v. јунац.
Јурве, alersing6, omnino, cf. јамачно.

заиста.

>

Јурење, n. vide Ћерање.
Јурити, им, vide ћераши.
Јурми
m. 𐐨er Cturm, impetus.
Јуриша, m. Mannoname, nomen viri.
Јурашање, n. as Stürmen, oppugnatio.
Јуришати, ам, v. impf. ftürmen, im-

*

pugno.

Јуришими, им, v. pf. ftürmen, impe

tum facio.

Крош, m. vide урош.
Јутарце, n. dim. v. jympo.
Јутрења, f. Die etie, sacra matutina

(antelucana).

Jympo, n. 1) ber Morgen, mane. 2) Der
Morgen, das Juchart, jugerum.
Jympokлek, m. (in einem muthwilligen
Scherz, als Arzney angerathen),__der
Menschenkoth, stercus. q. d. der Mor-
genhock.
А. Боли ме зуб.

?

Б. Метни мало јутроклека. А. Шma je mo јутрокʌек? Б. Зар не знаш шта је јутроклек lympoc; утр ке } heute früh, hodie mane. Гулрошњи, ња, њe, von Diefem Mor. cen, hujus mane. утрошњица, f. Baffer von heute früh,

aqua hausta hoc maue:

"А моја би мајка јутрошњицу пила 1ypña, f. 1) der ausgewaltte Leig, massa farinacea distenta. 2) eine nudel ge Paste, die auch über den Winter aufbewahrt werden tann, maccheroni (?)

pastillorum genus. уче, geftern, heri. учер, учера,

[blocks in formation]

Каблар, т. 1) Ser Rüfner, opifex urnauarius. 2) планина у Србији. Кабларев, ва, во, Кабларов, ва, во, Des Kufnerš, urnarii. Кабларски, ка, ко, 1) Der Kujner, urnariorum. 2) adv. more ein каблар, мо

re urnarii.

Каблина, f. 1) augm. . кабао. 2) im Mühlbau eine Einfagrohre, tubus immissus canali.

Каблић, m. dim. 9. кабао, Das Gincez chen, urnula.

Каблица, f. eine urt кабао für Miild), Käse, vasis genus lacti aut caseo adser. vando.

[ocr errors]

Kaвa, 1) ver Kaffee, coflea. 2) das KafКабличица, f. dim. 9. каблица.

jehaus, taberna coffearia: „Одшеташе у каву велику, ,,Па сједоше по кави великој Кавад, m. eine Urt iveibliden $bertleids, tubicae muliebris genus. Кавал

m. eine art tuizer (Ruženarti

9

ger) Flinte, flintae genus. Кавана *, f. vide кава 2. Кавга *

Кавгаџија

?

f. der Zauk, rixa. cf. cɛaha. m. Der Stanfer, rixalor: ,,У пику су мешке пијанице, ,,А у кавзи љуте кавгаџије Кавез m. der Käfig, cavea.

*

Кавени, на, но, Najfees, coffeae iuserserviens (. B. Löffel, Schaie).

*

m. der Kaffeesieder, caupo

[ocr errors]

Как нија
coffearius.

Кавеџијин, на, но, без Капсе everb,

·

thermopolae.

Кавецаjница, f. Die Haffeeflieverin, thermopolae uxor.

vide јуче.

Кавжење, u. Das 3auten, rixatio.

учерањдан, деп Zag porђer, pridie Кâвжипінсе, имсе, v. r. impl. под зака

ejus diei.

Een, rixari.

K

.

Kaд, m. das Räucherwerk, suffimentam. KaA 1) wann, quando? 2) da, quando. Kaдa 3) Zeit, Musse, da man etwas thun tann: не мам кад. Када, f. 1) hyp. 9. кадуна. 2) дiе хан ne, labrum, lacus, vannus. Кадагод, (Рес. и Срем Кадагођ, (Ерц.) vide kaдгo. Кадар , Apa, po, fähig, im Stande,

\)}

*

potis.

Кадашњи, ња, ње, von wann, von welcher Zeit her, ex quo. Kaдгод, (Pec. n Срем.)] 1) wann immer, Кадгођ, (Ерц.) Jquandocumque. 2) irgendwann, dann und wann, aliquando. Каде, vide кад.

Kадива *, f. 1) der Sammet, Sammt, panni bombycini genus. 2) (каднвича) die Sammelblume, tagetes Linn. cf. кадипа.

Кадивица, f. dim. cf. кадива 2. Кадија m. der Kadi (Richter), judex. Кадијин, на, но, без па𐐨i, judicis. Кадијница, f. кадијна жена, Des Ravi Frau. Kадйjнскй, ка, kо, 1) der Kadi, judicum. 2) adv. richterlich, judicum more. Кадилук m. der Gerichtsbezirk, Ge. richtssprengel, dioecesis judicialis. Kадинап, нпа, m. der Gerichtsdiener, lictor, viator.

*

*

[ocr errors]
[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

"

Kanш * m. 1) der Riemen, lorum. 2) ein
Bret zum Schiffbau, tabula.
Kanшâьe, n. das Niemenschneiden. Bre-
terschneiden, dissectio in lora, tabulas.
Кайшати, ам, v. impf. резами на кан-

ше, н. п. сланину, in Kiemen, Bre ter schneiden, disseco in lora, tabulas. Каишић, m. dim. 9. канш. Кайшлије *, m. pl. m. j. опанци, Art Opanken, hypodematis genus. Kajâme, n. 1) das Nächen, ultio. 2) das Bereuen, poenitentia.

Kajáca *, 1) der Gurtriemen, lorum cinguli equarii. 2) der Säbelriemen, lorum acinacis:

„Трипута је опасао пасом, „А четвртом од сабље кајасом Kajamи, jeм, v. impf. Kora, rächen, ul

ciscor.

Кајалисе, jемсе, v. г. impf. bereuen,

poenitet.

Kajraнa, f. eine Art Eyerspeise, fercu lum ovorum (?):

Kajдa *, f. die Musiknote, modus musi-
cus. Од ме кајде не ма Бајде.
Кајмак *, m. vide скоруп.
Kajcep (Kajcap)*, m. Kärmefinleder, co-

rium coccineum.

Kajсерли (кajсapan)*, adj. indecl. von Karmesinleder, coccineus.

Kájenja, f. 1) die Aprikose, prunus armemaca Linn. 2) die Früchte davon, prunum armeniacum, praecoquum. Káka, f. Kak (in der Kindersprache), ster

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Б. Какни па лазни (па ћеш виђети

како је).

- Kako, 1) wie, ut? како му драго, wie immer, utcumque; Kako mako, so wie es ist, prout. 2) wie, sobald, ut primum. 3) feit, feitdem, ex quo. Каков, ва, во, vide какав. - Какогод, (Рес. и Срем.) Kakoгch, (Eрu.) Каконо, м. ј. како. Káкоmане, n. das Gaksen, clangor. Káкomamи, кokeм, v, impf. gaksen,

>

9

clango. Калабалук * m. vide МАожина. Kaлaвakeе, A. das Kalfatern, refectio, densatio navis.

ཆ་

[ocr errors]

wie immer, utcumque.

Калавапити, им, v. impf. m. ј. лађу, Falfatern, reficio, denso.

Kanaврe, f. pl. eine Art kurzer Hofen, cf. пеленгаће.

Калај *, m. vide косимер.
Kaлajяcâже, n. das Verzinnen, inductio

stanni.

Kaлájисaши, ишem, v. impf. u. pf. ver jinnen, stanno induco.

Kaлáj^uja *, f. ein zinnerner Teller,

orbis stanneus'

Калајни, на, но, ginnern, stanneus. Калајџија m. 1) der Verzinner, qui obducit stanno. 2) der Haustrer, insti

*

"

tor.

Kaлaм*, m. das Propfreis, surculus. cf.

Калем.

Kàламшши, им, v. ímpf. propfen, in

sero.

Kаламеже, n. das Propfen, insitio. Kaлayжье, n. das Wegweisen, mon

stratio viae.

Kanayз*, m. 1) der Wegweiser, dux viae. 2) der Unterhändler des SchweinhändIers, procurator suum.

Kалаузши, им, v. impf. den Weg weir fen, monstro viam.

Калауштина, f. Das Gelb, Die Belol. nung für den калау3, pecuniae debitae ты калауз.

Калац, лца, m. baš junge Gras, herba recens: пустно коња на калац; ипд im Scherie von den Türken, wenn sie im Dieglige fino, пустио гузицу на

калац.

Kasau, m. der Taugenichts, Lump, homo nihili.

Kasammypa, f. ein Schimpfwort vom
Hunde, convicium in canem.
Kaдpa, f. die Heerstrasse, gepflaster.

*

te Straffe, via strata.

Kaдрм mи, им, v. impf. pflastern, mu

mo,

sterno.

haдpмêне, a das Pflastern, muni

tio viae.

Kâ^e, m. (jutraulich, von Kasyhep) lie

[blocks in formation]

Калпачић, m. dim. v. калпак. Kanyhep, m. der Mönch, monachus. Калуђерак, рка, m. hyp. v. калуђер. Kanyhерêñе, n. das Einmönchen, im

monachatio, consecratio monachi Kaлуheрии, иN, v. impf. einmönchen,

consécro monachum. Kaлyheришйсе, имсе, v. r. impf. Mönch werden, consecror monachus. Kaлyhepnya, f. die Nonne, monialis. Калуђеричин, на, но, дег Попne, mo

nialis.

Kaлуhеров, ва, Bо, des Kalugiers, mo

uachi.

Kaлyhерскí, ка, ко, 1) mönchisch, mo
nasticus. 2) adv. möndisch, monastice.
Kaлyhêрсmво (налуheрcmвo), n. das
Mönchthum, res monastica.
Калуђерче, чема, п. даб Döndlein,

monachiscus.

"

Калуђерштина, f. augm. v. калуђер. Калуп m. 1) das Modell, die Form, forma. 2) калуп дувана, ein Pad Rauchtabak, fasciculus nicotianae. Каʌупити, им, v impf. н. п. дуван, den Rauchtabak pressen. Kaлуnaêне, u. das Preffen des Rauch

tabats

1 Калчине *, f. pl. од сукна као велике чарапе, што се носе у чизмама (у Србији и у Босни), eine uet tuwrnet Strümpfe (italianife?) tibialium genus. Kaba, f. eine Art Speise, cibi genus. Kabae, Ba, BO, mit Koth beichmugt, coeno inquinatus.

Kábaшe, n. das Besudeln mit Koth, inquinatio coeui. Kábam, am, v. impf. mit Koth besus dela, coeno inquino KábeДe, n. das Küpten, refrigeratio.

« PreviousContinue »