Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

canon :

Каљужа, f. Die ®афе, Рfüge, palus. Кандил , m. (сп.) vide кандило: Каљужање, о. Вав 3dlsen per Bфweine „„Златан кандил од дванаесті ока —

in der Lache, volutatio suum in palude. Kauguro, n. die Hängelampe (vor der Каљужаптисе, амce, v. г. impf. " ft in Mutter Gottes), lucerna (lampas) pen

зilis. .

. der Pfüße wälzen, volutor in palude. Каљун, m. bie Balione , navis genus: Канипнсе, имce, y. г. impf. jih an? „Увапише два каљуна златна

fфіеn, paro me : канио сам се да Камара, f. vіdе гомила.

ми дорем. камата bie Ninje, Snterefe, fenus : Канков, т. (у Сријему, у Бачк. и у дао новце на камату.

Hah.) der Tripper , gonorrhoea. Kamen, m. der Stein, lapis.

Кано (каоно ?), mie, ut, quemadmodum. Камен, на , но, fteinern, lapideus, Кановци, m. р. (може се једноме реks Каменар , m. Bеr еteinmеѕ, lapicida. и кановац). По неким селима у Каменит, па, по, fteinig, petrosus. Бијоградској наији һмају људи обиКаменишисе, имce, v. г. inpf. beriteta чај не говоре готово уҙа сваку риnern, stupefio , saxeus fio.

јеч каном, каном бамо. Ha Каменица, f. један камен, еіn еіngel: Врачару 1804 године прозвали су и ner Stein, lapis, saxum.

(Бијограђани и други белари којеКаменица, f. како се зову млoгa ce- какви) зато кановцима и по

ла, као н. п. Каменица у Сријету, Смијевали су им се којешипа, и поу Јадру, у Кључу (код Кладова, ђе лико пута мало се нијесу из пушаданас не ма ниједнога Србљина, не.. на пукли зато. го Власи).

каном, cf. кановци. Каменчић, m. dim. Bas eteinфеn, la- Kəнон, т. (сш.) Sanon (Sirenjitte),

pillus. Kamenâk, m. ein Ort, wo viel Felsen „Те Србиње јунак причешћује liegen, locus saxosus.

„Без канона и без испов'jеди — Kaméibe, n. (coll.) das Gestein, saxa. Kâhma, f. Art Wassergefässes mit Handhas камењење, р. Bag 3erfteinern, stupor. be, hydriae genus (e Germania adlatum). Камзе *, f. р. у ножа оно ће се држи Канпар*, m. Die Bage, libra. Кантар

руком, бав Rеffеrеft, mapubrium кадија (мјера вјера ), Die Bage jou cultri.

es entscheiden. Ками, (понајвише у Ерц.) vidе камен: Каннарина, f. .) бав 28agegeto, pecuками и усрце.

nia pro pendendo, 2) augm. p. кантар. Камила, f. Sав Ramel, camelus (xtapnos). Канпарски, кa, кo, н. п. кука, јаје, Kamiibka, f. die Mönchbkappe , cucul. Wages, librae. lus monachi.

Канпарција *, m. Bert 2agemeiter, zyКамичак, чка, m. vіdе каменчић. gostates. камин * m. дав Pfeifenrорr, tubulus Кантаријин, на, но, бев 23agemei. fistulae. cf. чибук.

fters, zygostatae. қамишовина,

f. Bеr СФlingbaum, vi- Канура, f, ein Ctren (ВипD) Baumwols burdum.

lengarn, fasciculus filorum gossypinoКампање , п. Фав Зоrjаmmеrn, lamentatio. .

Канути, нем, т. pf. tropfen, decidit Камкати, ам, v. inpf. Worjаmmеrn, la- stilla. mentor.

Канчело, p. cin Ctren (Buny) 3pira, като ? фо hin? quorsun? kamo ce filorum tortorum. пи? камо он? камо новці ?

Кана*, f. 2) дie krale (Фев 241er3), unKamuja *, f. die Karbatsdie, die Knute, guis. 2) der Haken, harpago (auf Seif

der Sandschu, scutica , lagellum. fen), cf. чакља. Камцијање, р. баѕ peitfфеn, Ilagellatio. Канција“, f. vіdе камилја. Камцијали, ам, v. impf. peitfфе, fla- Канцијање, п. vіdе камнјање. gello.

Канцијали, ам, vidе камцијати. Канабе бета, п. vide канале. Каньерисање, п. Ваз 23orjingen, prae. Канаве вета, п. Ver Stafфеntеder, centus.

Flaschenkorb, sporta ampullaria. Каньерисати, ришем, v. impf. (по нЗКанап, m. per (panf.) fаден, Сpagat, fu- маспирима , особинзо у Србији) рес

niculus cannabinus. cf. дретва, врвја. singen, praccino (vom Novigen, der in 4 Канапе (канабе) *, пета, р. Der eofa, Bücherarmen Kirchen den Octoid u. a. das Kanapee, lectus.

von einer Seite der Sänger auf die an: канат, m.

dere überträgt, und zugleid den Sana ke даде горњи Канаш цркве - gern vorfingt).

rum.

[ocr errors]

nus.

Kao, wit, quemadmodum.

Карабе, f. pl. vіdе карабље. Као, кала, m. vіdе блато, глиб.

Карабице, f. pl. dim. p. карабе. Каон, нa, нo, vidе каљав.

Карабље, f. p. 1) eine art pirtenflüfe, Каоно, wie, sicut.

fistulae genus. 2) на гадљима, ба Kân, f. der Tropfen, stilla.

Flötenstück am Dudelsack, fistula utriКапа, f. Die Rappe, Ruse, cappa (?),

culi. cucullus.

Карабљице, f. pl. dim. p. карабље. капак *, пка , vidе заклопац.

Карабогданска, f. Die Rolau, MolKanamasļuja *, m. der Deckenmacher, opi

davia : fex stragulorum.

Дмитар узе земљу Каравлaшку, Капање, а. бав Хripfeln, stillаtiо. „Каравлaшку и Карабогданску Капара, f. (ital, caparга), дав 2ngeto, Каравида , , f." srauename, nomen fearrba.

minae. Капарисали, ришем, v. pf. pеrаngеt. Карав іље, n. Die Relie, dianthus caroden, arrka firmo.

phyllus Linn. Капали, пљем, v. impf. tröpfen, stillo. Kaрaвлa*, влаа, m. See Balaфe au8 See Kanemán, m. der Hauptmann, Felds Walachery, Valachus proprie e terra hauptinann, triburus, dux,

Valachiae. Капетанија, f. Das Romanso, impe- Kaрaвлаиња, f. Die зalackin, mulier yarium unt manus : изгубио капетани

1acha. ју; дошао с капеланијом.

Kapabaamika, f. die Walacher, Valachia. Капетаница, . Die Srаи бев Xelshaupt. Kaрaвлaшкі, на, ко, :) mala bifo, va manns, uxor ducis.

lachus. 2) adv. walachild, valachice. Капетаничин, на , но, Вее капетани- Каракоса , f. Die Gф marshaarige, puelда , uxoris belli ducis.

la nigris capillis, cf. црнокоса. Капетанов, ва, вo, peg Selbhaupt. Караманка, f. eine 21st Sirn, piri gemanns,

ducis. Катепиановац, вiza, m. einer von дев Каран, m. 2Rann&name, nomen viri.

Hauptmanns Leuten, homo ducis. Карановац, віца, (или Карановци pl.), Капепіанснії, кa, кo, 1) н. п. плата,

m. etact it Certier (на десном бри. Feldhauptmanns: Sold, ducis und du- jery Мораве, према упіоку ибра у cum. 2) adv. wie ein Feldhauptmann, Мораву). rore ducis aut ducum.

Карановачкії, ка, но, воn Карановац, Катепіанство, п. біe Setobauptmail. Карановчанин (Каранівчанин), schaft, imperiun.

човек из Карановца. Капепина, f. augm. . папа.

Каранфил*, m. vіdе каравиље. Kanuja *, f. das Thor, porta. cf. bpama. Карање, р. дав 2 #f еltеп, objurgatio. Kanuki, m. der Theil des Kopfs, den die Kapamu, am, v. impf. aubsdelten, oba

(türkische Fe6-) Müße bedeckt, pars ca- jurgo. . pitis, cui insidet mitra.

Kapamince, ance, v, r. impf. einander канца, f. dim. 6. капа.

schelten, objurgare se invicem. Kamquja *, m. der Thorwächter , janitor. Kapayaa *, f. der Wachthurm, specula, капищик m. dim. . капија.

turris excubitoria. Kainap, m. der Korporal, decurio. Kapaw, m. eine Art Fisch, piscis genus. Капларија, f. Die Rorporalit aft, impe- карашчић, m. dim, p. караш. rium und manus decurionis.

Карван*, m. дie Saravane, commeaКапларов, ва, во, бев Яorporaїв, de- tus, comitatus. curionis.

Кареп* m. die Strafe beim npemenКапларовица, f. Sie korporalin, uxor Spiel, mulcta (poena) in ludo annuli. decurionis: :

Карептилии, им, т. impf. іт прспенKaллaрчић, m. dim. 2. Каплар.

Spiel ftrafen, multo in ludo annuli. капља , f. vіdе кап.

Каређење, р. давеtrafen im прсненкапљица, f. din. Das gröpfфеn, stil- Spiel, multatio in ludo annuli. lula.

Карика, f. Bеr feif, Ring, tеr рав Капу рина, f. vіdе капелина.

Robr der Flinte an den Sdaft befestigt, Kanym, m. der Kaput (österr.), Kapot, orbis. cf. павла, genus togae. .

Kapihaчa, f. vіdе кариклија. Капца, f. dim. p. кап.

Kapiikanja, f. eine Art runde Füße der Hers Káp, m. 1) das Zusschelten, increpatio: segowiner , galerus hercegovinensium.

кар је Божји дар, али је мука кад Карли*, adi. indeci. befur mert, solliciбију па не далу плакати. 2) * vide tus, vide брижан. брига, Corgе, сига.

Карлица , f. eine 24rt gregfфüffet, аlrеаѕ.

[ocr errors]
[ocr errors]

ко,

Sria.

cartarum,

[ocr errors]

Карл чица, din. p. карлица.

Касно, (у Сријему, у Бачк. иу Бан.vide Карловац, вца, m, Rarljtact, Carlo- доцкан. stadium, cf. Карловци.

Kacmpona, f. die Casserole (Kastrole) Карловачкіt, ha, 1) Karlowißer,

şartago manubriata. Carlovicensis. 2) Karlstädter, Carlosta- Kam*, m. 1) das Stockwerk, contigoadiensis.

tio : кућа на два капа. cf. бој, maКарловкиња, f. 1) Warlowicerin, Carlo- Bah. 2) eine Reihe Schnüre am Kleider Vicensis mulier:

удри три каша гајтана, „А што су ми Карловкиње

Капана*; т. беr jujar, miles eques. беле румене

Капанац, нца, р.) тав 2nbаngеfоlов. 2) die Siarladterin, Carlostadiensis (franz.de cadenas) reseda sera apposilde mulier.

2) das Gelb-kraut, luteola Linn. Карловци, ваца, m. pl. 1) Sarfomik Капански, ка, 110, 1) bufarii , equе.

(ul aimien), Carlovicium. a) (горњи) stris. 2) adv. bufarift, more equitis. vade Карловац,

Kamaркa *, f. Sеt a ftbaum, malus. Карловчанин, т, 1) Rarlomiser, homo Каптил , m, vidе крвник.

Carloviceasis. 2) Karlstädter , Carlo- Kamkan, dann und manu, snbinde. stadiensis.

Капиран*, m. Pеr fіеnruf, fulіgo pinөг. Карта , f. Die Spieltarte, charta lu- Капираница, ғ. ба8 8efät für Die 28age»

(chmiere, vas in quo axungia asservatur. кірпање, д. das startenspiel, lusas Kakynai, uka, m. das Knabenfraut,

orchis satyrium. Kapmap, m. der Kartenspieler, lusor Kayk, m. 1) der laut del Truthahns, Cisarlarius.

galli indici sonus. 2) * vіdе чалма. Карппара, г. bie Wartenaufflägerin, Каўкање, п. дав ефreyen See rut»

velula e chartis lusoriis vaticinaus. henne, vox gallinae indicae. . Картаписе, амce, v. г. impf, karten Kay капии, учем, v. impf. деn gaut Se3 spreien, ludo chartis.

Хаўкнути, нем, у. pf. ] Truthahns Карпаш, m. vіdе карлар.

von sich seben, edo sonum galli 12Карт ун, m. (у Сријему, у Бачкој и dici.

y ban.) der Baumwollen jeug. (Gattun, Kaypit*, m, der Ungläubige, incredulus. öfterr. gemein : Karton) textum xyļi- Kaypma*, f. vide Apoo.

Қау рска, f. сав gano per ingläubigt, Каруце, г. р. (о. Зtat. carozza) бес terra incredulorum (ungern Wigeit, die Stutsche, rheda.

Deutschland). каручице, f. pi, dim. p. каруце. Kayo Chi, Na, Ho , 1) ưng Lãnbif& , in Каручні, ңа, що, н. п. коњи, Rutfф • credulorum. 2) adv. nach Art der Un: гibedarius. .

gläubigen, more incredulorum. Kấc, m. der Trab, gradus tolutilis. Кафа, f. (у Сријему, у Бачы, и у Бан. Касаба *, f. мала варошица , ein $le. по варошима) vide кава,

chen, Marktfleden, oppidulum, vicus. Kapana, f. vide kabaha. Kacano, m. Draber, gradieus tolutim. Кафтан*, m. Ser Rajtan, tunicae set касалов, ва, во , без касало,

togae genus, caftanus ? код касалове куће, fift man je: Каца, f. die Rufe, 13 аппе , labrum. mand (in April), 'wenn man ihn durch Kallkaihe, n. dag Tröpfeln, abfalles vergebliche Gänge foppen will.

des Gewinns) beim Kleinhandel, la Касање, о, бав Зraben, gradus tol

celli adventus. tilis.

Кацкати, кa, v, impf. tröpf:It, lucellane Касапин*, m, vidе месар. Нови паса

yenit: кацка пара. пи под реп кољу.

Качамак, m. (у Банату говоре и Бума) Касапилии, им, v. impf. сјећи месо , der Kukuruzbrey. Polenta von Maida Fleisch ausbauen, lanius sum.

polenta e zea mais Linn. Касапљење , п. фав Sleifфbauen, ars

Качанік, т. lanii.

»y Клисури испод КачанҢка Касапница, f. vіdе месарница.

Оспа Муса увр Качаника Касапски, кa, кo,

vide

месарски. Kayap, 'm. der Faßbinder, vietor, Касапи, ам, т. impf. traben, tolutim Качара, f. зграда ће споје кате, incedo.

Hütte, wo die Fässer mit Pflaumaa Каскање, p. dim. 2. қасање.

stehen, tugurium ad labra. Касками, ам, т. dim. p. касапин. Капарев, ва, во, 10ев Харбіддғtї, тіл Касниши, им, (у Сријемуу Бачк. и у Качаров, ва, вo, jtoris. Бан.) vidе доцници.

Качица, dim. 2. капца.

num,

[ocr errors]

чинило се као капа.

cf. Anija.

Качни, на, но, н. п. обруч, хар , Квашење, п. бав eken, humeсtаtiо. Wanne: , labrorum.

Квека, f. Bas Bebgеfфеер (бев јugen Kaukáte, n. das Flüssigtreten des Rothes, фаfen), gemitus (lepusculi). conculcatio luti.

Квёкнутии, нем, v. pf. квек - freper Качкати, ам, т. impf. Ben Roth ѕеrѕ . (wie ein junger Hafe) ingemisco ut waten, conculco lutum.

lepuscalus. Каша, f, .) беr Brey (@fterr. Prein), Sіе Квечање, р. бав Верфеереп (бев јuna

@euge, alica. 2). hyp. . кашика. gen Halen), gemitus lepusculi. Каша, f. кад се штого, врло рас- Квечати, чим, v. impf. квек • fфере,

кува, или се измијеша пако, да се genio ut lepusculus. не зна шта је, беr Зrey, puls : на- Квоцање, р. Das intfen Ber (@lut»)

Henne, glocitio. Кашагија *, f. Beretriegel, ѕtrіgilis. Квдцати, вочем, v, impf, gluten, Кашаљ, ішља, т. беr uftеn, tussis. gludsen, glocio. Кашика*, f. Ber göffel, cochlear, ligula, Квочка, f. .) бie ®Iudbenne, gallina

glociens. 2) bei dem Doppel : Rabord Kaways, m. der Stahl (an der Flinte) die Hälfte, die der Gläubiger behält chalybs sclopi.

(die andre heißt nnae : also Henne und Кашичар, m. ein göfeImaфer, cochle- Hübnlein) pars major bacilli numeris

arius. у Србији највише цигани Вла- notati (paboju dicti). шки граде кашике (времена, ко- Квочепина, f. augm. 9. квочка. рита и карлице), и носе по селима, Кврга, f. Der Дившифв, excrescens gibод куће до куће, пе продају и bee. дају за брашно.

Карка, f. Вав #nurren, stridor (бер Кашвічара, f. п. ј, воденица (поточа- Maße).

ра), што јој коло споји усправо; а Коврин упи , нем, v. pf. Enurren, imпера су у таковог кола као каши. murmuro (sicut felis). ke; eine Sachmühle mić aufrechten Näs Kopyake, n. das knurren der Lage, murdern, molae parvae genus.

muratio. Кашичарев, ва, во , vidе кашичаров. Кврчапи, чим, т. інтpf. Enurren, murКашичарка, f. (Влашка циганка) eine Löffelmacherin, cohlearia.

Кеба, f. (понајвише у Бачкој) eit Кашнчаров, ва, во, бев giflers, co- kleines Taschenmesser, cultellus plica. chlearii.

tilis. Попрже као кебу иза појаса. Кашнчица, f. dim, pas guijelen, lі- кебица , f. dim. 9. кеба. gula.

Кевање, бав Вердеа реr Задобилсе, Kaukėm, m. das Casquet, galeae ge- allatratio canis venatici.

Кевлапи, вкем, у. impf, befsen mie „Код Кесара обрштери баше

ein Spürhund, latro ut canis sagax. „И носише од злата кашкете Кекавац, вца, m. Sеr frоаtе (23invit Кашљање, р. за 3 фuftеn, tuѕѕitiо. (che), der kaj (statt uma) spricht, slavus кашљашно, љем, у. impf. bujtei, tussio. Croata , qui & aj dicit (pro uma). Кашљив, ва, во, дел фирten babeno, Кеньача, f. маст што се увати на tussi laborans.

главчини, или на осовини, бie 23age 4 Каштар, тра, ро, н. п. вино, bеr, schmiere, die zwischen der Achse und der fauer, acerbus,

Nabe sichtbar wird, axungia apparens Katumo, zuweilen, subinde.

ex parte utraque rotae. Квака, f. vіdе кука.

Kenéis, m. der Zwerg, nanus

cf, Mac Keap, m. die Beschädigungi, damnum. њо, мањеница, стариали. Кваран, рна, ю, persorbeit, corruptus. Kep, m. Ser Gріїrkuno, canis, ѕаgах. Кварење, р. зав зејфätigen, Berber: кера, f. bур.р. кер. ben, corruptio.

Керица, f. dim. p. кера. Кварипи, v. impf, bеrbеrреn, corrumpo. Kерка Крка?) f. намасшир у ДалмаКвас, m. 1.) der Sauerteig, fer

цији. Квасац, сца, т. - Jinentum.2)saure Milch Képoo, Ba, bo, des Spürhunde, saga

womit man die frische säuert, fermen- cis canis. tum.3) пиварски квасап, дie Sier» Керівљи, ља, ље, н. п. праг , der hefen, fermentum.

Spürhunde, cavum sagacium. Квасилій, им, т. impf, negen, hu- Керуша, f. Die Gpürküncinn, canis s

mecto. Квашеница, . Зrotfфnitten in @pern перушин, на, ню, дее Сpurђйлдinn, und Sd malz, cibi genus.

canis sagacis,

muro.

[ocr errors]

gax femina.

rectus.

Кес: М.

Керче, чeнa, p. bas epurbinoфen,

wider einen auf dem Herzen hat, iraCatulus sagax

tus alicui. Kica*, f. 1) der Beutel, crumena. 1) saccu. Кидање, п. 1) сав &nt;merreigen, rap

lus.2) der Beutel als bestimmte Zahl,(500 tio. 2) das Uudmisten, purgatio staР:arter), cruiuena, sacculuus continens buli. 50 piastros.

кидати, ам, v. impf. 1) reigen, cumро. Kicra , f. eine Art Fisch, piscis genus. 2) aušmisten, purgo stabulum. к с жица, f. dim. p. кесега.

Кандисати, ишем, v. pf. gemaltfame Kecep*, m. eine Art Zimmerort, asciae Hand anlegen, vim infero : oke can

genus, d-labra. 2) (iderzweise) der себи да кидиніе. Sart, barba.

Клідљив, ва , во, н. п. пређа, was gern Кессіпина, augm. p. кеса.

reift , quod facile rumpitur. Kecelija*, m. ein türlischer Straßen: Кнја Осјекляja, m. (ст.) : rauer zu Pferde, latro turcicus equo „Тенерао Кија Осјеклија

„Он отиде шеер Бајној луци Kecim*, m. 1) eine Bauschsumme, aver. Kijaвица, f. дав тieper, stеrрutаtiо.

sto: Влашка плаћа Турскоме цару Киjan, m. per kniittel, fustis. кес м, п. ј. плаћа осјеком. 2) Rietbe Kujamem*, m. der Sturm (eig. u. fig.), der fiir den jruchtgenuß, aversio pro usu- Welt Ende, mandi interitus : kyaa kent fruclu, die meist in einem Theile der піи на том нијамепу? као у очи sruht felbit beitebt : дао краве под кијамета.

Kйјање, р. бав Riegen, sternutatio. кёсити, им, т. impf. п. ј. зубе , Die Кијан, ам, v. inpf. niepen, sternuto

Zähne weisen, ostendo dentes, rin- Krijaчa, f. vіdе кнјак. gor.

Клјачић, m. dim. p. кијак. Кесип се, имce, v. г. impf, Тафе или Кајачица , f. dim. p. кнјача. die Zähne weiien, ringor.

Kujaukiî, adv. wie mnit einem Knittel, Кесица , f. dim. Bad Beutelen, mar- ceu fuste: ударно rа пушком hија. supiolum

YKI (mit dein Kolben). Кеспен, m. die Sastanie (österr. die Кнка *, f. Der 3opf, cauda (capillorum} ;

Kesten), Baum und Frucht, castanca. ријетко се чује у простом говору, Кестен :h, m. per kajtanienwal. (Хе. него у приповијеткама и у пјесма. stenwald), castavetum.

ма, н. п. Спопаде га за һику

ЧиКеспење, р. (coll.) vie kajtanien, ca- ча ее обре, кика се оміче staneae.

„Ајдук чешља кику у букенку, Кесу рина, f. vіdе кесетина.

„Са својом се киком разговара: Kemeyuu, eine Art serbischen Tanzes, „Кико моја ! bе fеш опаднути? choreae serbicae genus.

Кнкање, п. 48 3ien en beim gopfe. Kêy, m. das 28 in den Karten, monas Кікатисе, амсе, r. impf. byknce (chartarum lusoriarum).

с ким за кнку, ftd bei де зорје Ker! | interj. Laut, um die 3:egen zu nehmen. Keija! ) treiben, sonus agentis capras.

Кикинда, f. etаѕt im Banat. Кецање , п. Сав Rebrufen, vox кetz. Кикбш, f. vіdе кокош. Приповије доју Кецали, ам, у. impf. Ees rufen, dico да се некаква Српкиња потурчила ketz.

у суботу, а у неђељу виђела ско. кецеља, f. die Сфurse (Bas BortuФ) га оца ће носи кокош да прода, der Frauen, praecingulum.

па му рекла: „пош по Вла ше кецељица , f. dim. p. кецеља.

кикош ?” (аиф ав.epritvoet). Кецкање, p. dim. p. кен алње.

Kina, f. 1) der Uusid uch an einem Кецкапи, ам, т. dim. p. кецати.

Baume, tuber. Hanekece kao XnAX Кецнупн, немс, у. pf. (bie 3iege) mit на грбаво дрво. 2) Der Brut im

dem Ausdrude Key vertreiben, forts Unterleibe, hernia. 3) ein Getreidemas, teken, abigo capellam.

mensurae genus. Кечење, п. Вав "ufpajfen, (з. 3. im Kйлав, ва, во, деr einen Bruh bat, herBallspiel), captatio.

niosus. Сви су болесни, осим кила. Кечика (кечига), f. vide нoствица. вога браје. Кечити, им, т. impf. aufpaffen (im Kaлaвипи", нм, у. impf, кога, einea Baafpiel), capto (pilam).

(durch Anstrengung) einen Brud bers fіенке *, кета, п. eineepeife on Bei. ursachen, concilio heruiani.

3еп и по $leif, cibi genus (solemnio- Килављење, п. гав 3erurfaфen eine8 ris).

Bruch 8, conciliatio herniae. Ківан, ва , но, на кога, реr еtiар Кинђурење, в. дав 2ufpute, exornаtiо.

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »