――

Каљужа, f. Die lade, pfüge, palus. Каљужање, п. Das Bälgen Der Someine in ber lade, volutatio suum in palude. Каљужатисе, амсе, v. r. impf. fid in der Pfüße wälzen, volutor in palude. Каљун, m. Die Balione, navis genus: „Уватише два каљуна златна Камара, f. vide гомила. Камаша *, ie infe, Intereffe, fenus: дао новце на камаму. Камен, m. Der Stein, lapis. Камен, на, но, fteinern, lapideus. Каменар, m. Der Steinmeg, lapicida. Каменим, ма, мо, fteinig, petrosus. Каменитисе, имсе, v. г. impf. verftei=

nern, stupefio, saxeus fio. Каменица, f. један камен, ein cingel=

ner Stein, lapis, saxum. Каменица, f. ако се зову млога села, као н. п. Каменица у Сријему, у Јадру, у кључу (код Кладова, ђе данас не ма ниједнога Србљина, него Власи). Каменчић, m. dim. bas Steinden, lapillus.

Камењак, m. ein Drt, wo viel Selfen liegen, locus saxosus. Камење, п. (coll.) Das Geftein, saxa. Камењење, n. Das Berfteinern, stupor. Камзе *, f. pl. у ножа оно ђе се држи руком, дав Тrefferleft, manubrium

cultri.

Ками, (понајвише у Ерц.) vide камен:
ками ми у срце.
Камила, f. a, amel, camelus (xáundo5).
Камилавка, f. Die Möndötappe, cucul-

lus monachi.

Камичак, чка, m. vide каменчић.
Камиш m. Das pfeifenrole, tubulus
fistulae. cf. чибук.
Камишовина, f. Der Galingbaum, vi-

·

burnum.

*

Камкање, n. bat Borjammern, lamen

tatio.

Камкати, ам, v. impf. vvrjammern, la

mentor. Камо? мо

- bin? qaorsum? камо се ми? камо он? камо новци? Камџија*, f. bie Rarbatide, Die Knute, der Kandschu, scutica, flagellum. Камџијање, п. Das Deitfen, flagellatio. Камџијаши, ам, v. impf. peitid)en, flagello.

Канабе бема, n. vide канапе. Канаве вema, n. der Flaschenkeller,

•

Flaschenkorb, sporta ampullaria, Канап, m. Der (Janfs) faven, Spagat, funiculus cannabinus. cf. дремва, врвца. Канапе (канабе)*, пема, п. дer Sofar das Kanapee, lectus. Канат, м.

:

- ђе паде горњи канат цркве

Кандил, м. (см.) vide кандило :
,,Златан кандил од дванаест ока-
Кандило, n. Die angelampe (yor bee
Mutter Bottes), lucerna (lampas) pen-

silis.

.

Кани нсе, имсе v. r. impf. sich an:
schicken,
, paro me: канио сам се да
ми дођем.

Канков, m. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) 𐐨ес Eripper, gonorrhoea.
Кано (каоно?), wie, ut, quemadmodum.
Кановци, m. pl. (може се једноме рећи

и кановац). По неким селима у Бијоградској наији имају људи обичај те говоре готово уза сваку ријеч каном, каном бамо. На Врачару 1804 године прозвали су и (Билограђани и други бекари којекакви) защо кановцима и под смијевали су им се којешта, и полико пута мало се нијесу из пушака тукли зато. Каном, cf. кановци. Канон, м. (cm.) Kanon (Rirdenfitte),

canon :

,,Ђе Србиње јунак причешћује ,,Без канова и без испое једи — Канта, f. Urt Baffergefäffee mit Sandyas be, hydriae genus (e Germania adlatum). кантар*, m. Die Bage, libra. Кантар кадија (мјера вјера), Die аgе foll es entscheiden. Кантарина, f. 1) at Sagegelb, pесиnia pro pendendo. 2) augm. v. кантар Кантарски, ка, ко, н. п. кука, јаје, Wages, librae.

Кантарџија *, m. ber Nagemeifter, zy

gostates.

Кантарџијин, на, но, без аgemcis ffers, zygostatae.

Канура, i, ein Stren (Bunt) Baummol lengarn, fasciculus filorum gossypino

rum.

Камуши, нем, v. pf. tropfen, decidit

stilla.

Канчело, n. ein Stren (Hund) 3wirn,

filorum tortorum.

Канџа*, f. 1) bie Krale (Dee Mòler3), unguis. 2) der Haken, harpago (auf Schif fen), cf, чакља. канџија*, f. vide камилја. Канџијање, n. vide камџијање. Канџијали, ам, vide камџијатни. Кањерисање, n. Das Borfingen, prae

centus.

Кањерисати, ришем, v. impf. (по намастирима, особини у Србији) ус fingen, praecino (vom Movijen i čer in Bücherarmen Kirchen den Octoich n. a. von einer Seite der Sänger auf die ans dere überträgt, und zugleich den Sâns gern vorfingt).

Капетаничин, на, но, ее капетани

ga, uxoris belli ducis.

Kaпemáнов, ва, Bо, des Feldhaupt. manns, ducis. Kaпеmáновay, вa, m. einer von des

Hauptmanns Leuten, homo ducis. Капетански, ка, ко, 1) н. п. плата, Feldhauptmanns- Sold, ducis und ducum. 2) adv. wie ein Feldhauptmann, more ducis aut ducum.

Капетанство, D. Die Gelbhauptmann.

schaft, imperium.

Капетина, f. augm. v. kana. Kanuja*, f. das Thor, porta. cf. врama. Kanuk, m. der Theil des Kopfs, den die (türkische Feß-) Müße bedeckt, pars capitis, cui insidet mitra. Капица, f. dim. 9. капа. Kanuuja, m. der Thorwächter, janitor. Капиџик * m. dim. v. Kапиja. Kanлap, m. der Korporal, decurio. Капларија, f. ðie Korporalidaft, impe

"

rium und manus decurionis.

Kаплâров, ва, Bo, des Korporals, de

curionis.

Kaплâровипа, f. die Korporalin, uxor

decurionis.

Капларчић, m. dim. 9. каплар.
Капља, f. vide кап.

Kaпиa, f. dim. das Tröpfchen, stillula.

Капурина, f. vide капешина. Kanym, m. der Kaput (österr.), Kapot, genus togae.

Kánya, f. dim. ♥. кaп. Kap, m. 1) das Ausschelten, increpatio: кар је Божји дар, али је мука кад бију па не даду плакати. 2) * vide 6pura, Sorge, cura.

Kaравлашнâ, f. die Walachey, Valachia. Kapaвлашкй, ка, ко, 1) walachisch, va. lachus. 2) adv. walachisch, valachice. Каракоса, f. Die Gd marzhaarige, puella nigris capillis, cf. прнокоca. Kapamaнка, f. eine Art Bien, piri ge

nus.

Kapaн, m. Mannsname, nomen viri. Карановац, вца, (или Карановци pl.), m. Etavt in Serbien (на десном бријегу Мораве, према ушоку Ибра у Мораву).

Карановачки, ка, ко, уоп Карановац.
Карановчанин (Карановчанин),
човек из Карановца.
Каранфил*, m. vide каравиље.
Kapambe, n. das Ausschelten, objurgatio.
Kápamu, ам, v. imрf. ausschelten, ob-
Jurgo.

Kapamиce, amce, v, r. impf. einander schelten, objurgare se invicem. Kapayaa, f. der Wachthurm, specula,

turris excubitoria.

Kapâu, m. eine Art Fisch, piscis genus. Карашчић, m. dim. 9. караш.

Kарвâн, m. die Karawane, còmmeacomitatus.

tus,

Kápem, m. die Strafe beim прсmенSpiel, mulcta (poena) in ludo annuli. Каремими, им, v. impf. im прстен

Spiel frafen, multo in ludo annuli. Карећење, п. даб Strafen im промена

Spiel, multatio in ludo annuli. Kapuкa, f. der Reif, Ring, der das Rohr der Flinte an den Schaft befestigt, orbis. cf. павша, Карикача, f. vide кариклија. Kapiκлnja, f. eine Art runde Müße derHer. zegowiner, galerus hercegovinensium. Карли*, adj. indecl. befummert, sollicitus, vide брижан. Kapanya, f. eine Art Trogschüssel, alveus.

Карта, f. Die Spielfarte, charta lu

soria.

Кармање, д. das Kartenspiel, lusas

chartarum.

Kam*, m. 1) das Stockwerk, contigna-
tio: кућа на два каша. cf. бој, ма-
ван. 2) eine Reihe Schnüre am Kleide:
удри три ката гајтана,
Камана*, m. Der Sujar, miles eques.
Катанац, нца, m.1) bab unhängeidlog.
(frang. le cadenas) reseda sera apposita.
2) das Gelb-kraut, luteola Linn.
Капански, ка, ко, 1) bufariid, eque
stris. 2) adv. bufarift, more equitis.
Камарка*, f. Der Draftbaum, malus.
каши *, m. vide крвник.
Kamкaд, dann und manu, subinde.
Капран*, м. 𐐨er Kienruf, fuligo pinea.
Катраница, f. bas Gefäß fur Die Hagen.

schmiere, vas in quo axungia asservatur. Kakýnзя, нка, м. das Knabenkraut, orchis satyrium.

Kayk, m. 1) der Laut des Truthahns,
galli indici sonus. 2) * vide чалма.
Каукање, n. a dreien Der Zrats
benite, vox gallinae indicae.
Кауками, учем, v. impf.tven gaut bes
Каўкнуши, нем, v. pf. turbahns
von sich geben, edo sonum galli iv-
dici.

Каурин *, m, ber Ungläubige, incredulus.
Kayрма*, f. vide дроб.
Kayрcka, f. das Land der Ungläubigen,
(Ungern End
ferra incredulorum
Deutschland).
Каурски, ка, ко, 1) ung läubifd,, in.
credulorum. 2) adv. nach Art der Un-
gläubigen, more incredulorum.
Кафа, f. (у Сријему, у
по варошима) vide кава.
Кафана, f. vide кавана.
Кафтан*, m. Der Raftan, tunicaes
togae genus,
Каца, f. cie Kufe, Zanne, labrum.
Kaukame, n. das Tröpfeln, (abfalles
des Gewinns) beim Kleinhandel, lu
celli adventus.

caftanus ?

Кацками, ка, v. impf. tröpfeln, lucellan

venit: кацка пара.

Качамак, м. (у Банату говоре и кула
der Kukuruzbrey, Polenta von Mais,
polenta e zea mais Linn.
Качанік, т.

Бачк. и

Бак

22

„у Клисури испод Качаника -
Осма Муса увр Качаника
Качар, m. Der Fafbinver, vietor.
Качара, f. зграда ђе стоје капе, No

Hütte, wo die Fässer mit Pflauma
ftehen, tugurium ad labra.

Kaчaрев, ва, BO, Įdes Faßbinders, vis BO, toris. у Качаров, ва, Качица, dim. у. капа.

Кашагија *, f. 𐐨er Gtriegel, strigilis. Кашаљ, шља, m. Der Sufen, tussis. Кашика*, f. ber göffel, cochlear, ligula, cf. жлица. Кашилук *, m. ber Stahl (an ber Flinte) chalybs sclopi.. Кашичар, m. cin göffelmader, cochlearius. у Србији највише цигани Влашки граде кашике (времена, корита и карлице), и носе по селима, од куће до куће, ме продају и дају за брашно. Кашичара, f. м. ј, воденица (помочара), што јој коло стоји усправо; а пера су у маковог кола као кашиKe, eine Bachmühle mit aufrechten Rä dern, molae parvae genus.

Кашичарев, ва, БО, vide кашичаров.

Кашичарка, f. (Влашка циганка) cine
Löffelmacherin, cohlearia.
Кашичаров, ва, во, деб göfffers, co-

chlearii.

Кашичица, f. dim. Das gülfelden, ligula.

Kaшkem, m. das Casquet, galeae ge

Каштар, мра, ро, н. п. вино, Бегб, fauer, acerbus.

Кашлю, unveiten, subinde. Квака, f. vide кука. Kaap, m. die Beschädigung, damnum. Кваран, рна, но, verborben, corruptus, Кварење, п. Даз Bejdäbigen, Server ben, corruptio. Квариши, v. impf. yerberben, corrump. Квас, м. 11) Der Sauerteig, ferКвасац, сца, m. Jmentum.2)faure Wild womit man die frische säuert, fermen

tum.3) пиварски квасац, біе Бiet. befen, fermentum. Квасими, им,

v. impf. negen, hu

mecte.

Квашеница, f. Broti nitten in Gрети und Schmalz, cibi genus.

Квашење, n. bab Hegen, humectatio. Kвèка, f. das Wehgeschrey (des jungen Safen), gemitus (lepusculi). Квéкнуши, нем, v. pf. квек-[ф rener (mie ein junger Safe) ingemisco ut lepascalus.

.

Kвéчае, n. das Wehschreyen (des jungen Safen), gemitus lepusculi. Квечами, чим, v. impf. квек = fdreyen, gemo ut lepusculus. Квоцање, n. Das Giudfen дег (Bluds) Senne, glocitio.

Квоцами, вочем, v, impf. gluđen, gludien, glocio. Квочка, f. 1) bie Bluchenne, gallina glociens. 2) bei dem Doppel- Rabosch die Hälfte, die der Gläubiger behält, (die andre heißt nnae: also Henne und Hühnlein) pars major bacilli numeris notati (рабош dicti). Квочемина, f. augm, v. квочка. Кврга, f. Der Musmude, excrescens giba

ber.

Кврка, f. ba Rnurren, stridor (e
Kase).
Киркнути, нем, v. pf. Enutren, im-
murmuro (sicut felis).

Kврчане, n. das Knurren der Kaße, mur

muratio.

Кврчаши, чим, v. impf. Enurren, mur

muro.

Кеба, f. (понајвише у Бачкој) ein

kleines Taschenmesser, cultellus plicatilis. Потрже као кебу иза појаса. Кéбица, f. dim. v. кеба. Keвmâne, das Beffen der Jagdhunde, allatratio canis venatici.

Кевмами, Ећем, v. impf, befgen mio ein Spürhund, latro ut canis sagax. Кекавац, вца, m. ber Kroate (IBindi

sche), der kaj (statt mma) spricht, slavus Croata, qui кај dicit (pro шпа). Кењача, f. маст што се увати на главчини, или на осовини, біе адеп schmiere, die zwischen der Achse und der Nabe sichtbar wird, axungia apparens ex parte utraque rotae. Кепец, m. Der 3merg, nanus њо, маљеница, смармали.

cf, ма

Kep, m. Der Spurhunt, canis sagas.
Кера, f. hyp.9. кер.
Керица, f. dim. v. кера.
Керка (Крка?) f. намастир у Далма-
цији.

Керов, ва, во, дез Gpurhunòó, saga

cis canis.

Керовљи, ља, ље, н. п. праг, бee Spürhunde, canum sagacium. Kepyma, f. die Spürhündinn, canis sagax femina.

Керушин, на, но, бес Сpürlün inn

canis sagacis,

Кецеља, f. 𐐨ic Gourse (cas Bortud)

der Frauen, praecingulum. Кецељица, f. dim. v. кецеља. Кецкање, n. dim. 9. кецање. Кецками, ам, v. dim. v. кецами. Кецнути, нем, v. 'pf. (bie giege) mit

dem Ausdrucke Keu vertreiben, forts Eeben, abigo capellam.

Кечење, п. даš ulufpaffen, (3. 2. im Ballspiel), captatio.

Кечика (кечига), f. vide носпвица. Кечими, им, v. impf. aufpaffen (im Ballspiel), capto (pilam). Кешке*, кещa, n. eine Speife von Bei= zen uno Fleifd, cibi genus (solemnioris). Киван, вна, но, на кога, Der et al

wider einen auf dem Herzen hat, iratus alicui.

Кидање, n. 1) bas Gntgwenreifen, ruptio. 2) das Ausmisten, purgatio stabuli.

Кидаши, ам, v. impf. 1) reißen, cumpo. 2) aušmiften, purgo stabulum. Кидисами, ишем, v. pf. geroaltfame Hand anlegen, vim infero: oke cam себи да кидише.

Кидљив, ва, во, н. п. пређа, maš gern reift, quod facile rumpitur. Kија Осјеклија, m. (см.) : ,,Ченерао Кија Осјеклија „Он отиде шеер' Бајној луци Кијавица, f. bas Miefen, sternutatio. Кијак, m. Der Knittel, fustis. Кијамет*, m. ver Sturm (eig. u. fig.), see Belt Onde, mundi interitus : куда ћеш ши на том кијамему? као у очи кијамета.

Кијање, п. дав Miegen, sternutatio. Кијати, ам, v. impf. niegen, sternuto Кијача, f. vide кијак. Кијачић, m. dim. 9. кијак. Kијачица, f. dim. 9. кијача. Кијачки, adv. mie mit einem Knittel, ceu fuste: ударио га пушком кија. чки (mit bem Kolben). Кика *, f. Der 3opf, cauda (capillorum); ријетко се чује у простом говору, него у приповијеткама и у пјесма. - Чима, н. п. Спопаде га за кику ча се обрке, кика се омаче „Ајдук чешља кику у буквику, „Са својом се киком разговара: „Кико моја! ђе ћеш опаднути? Кикање, п. даб 3iehen beim 3opfe. Кикатисе, амсе, v. r. impf. вућисе

――――――

с ким за кнку, fid) bei 𐐨ем Зоре nehmen.

Кикинда, f. Stabt im Banat. Кикош, f. vide кокош. Приповије дају да се некаква Српкиња потурчила у суботу, а у неђељу виђела сво га оца е носи кокош да прода, па му рекла : „по што Влаще кикош?" (aud) als.Sprüdrvet). Kina, f. 1) der Auswuchs an Baume, tuber. Намећесе као кида на грбаво дрво. 2) Der Brud im Unterleibe, hernia. 3) ein Betreivemag.

einem

mensurae genus.

Килав, ва, во, 𐐨er einen Brud bat, herniosus. Сви су болесни, осим кила. вога браје.

Киʌавити, им, v. impf, кога, einem (durch Anstrengung) einen Bruch vers ursachen, concilio heruiam. Килављење, п. об Berurfachen eines Bruchs, conciliatio herniae. Кинђурење, д. Das ulufpugen, exornatio.