Lexicon serbico-germanico-latinum

ђија био је по један Бојвода у свакој кнежини, мако је, н. п. Стојан Чупић био војвода у Мачби, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. „Кнежине се опет раздјељују на срезове (cf. срез). „Он Турчину не да у кисжину, „Кад Турчина у кнежкини нађе Кнежими, им, v. impf. al$ Ancs titu liren, appello kneзum. Киежимисе, имсе, v. r. impf. fid) zum Kines maden, lid Dicfen Diamen an. mafen, arrogare sibi kuesi dignita

tem.

Киез, m. 1) fürft, princeps, н. п. Кнез Лазар. 2) кнез вилајемиски, оборкнез, башкнез, велики кнез (у Ерцеговини и војвода), м. j. noглавар над једном кнежином (или над читавом наијом), Der Knes, Киезия. Такови кнезови понајвише (особимо по Ерцеговини, куд се нијесу претресали због ратова) имају царске берате, и зову се берамлије, као што су н. п. сад Караџићи у Дробњацима, Зимоњићи у Гацку, и као шмо су били Рашковићи Старом Влау, и КарапанџиКи у крајини Неготинској. Таково кнештво остаје од оца сину:

„Кнеже Јањо од Сријема главо! „Колико ми имаде година? (пишао некакав паша Бијоградски Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кнеза Сремачкога). 3) кнез (као што су сад сви у Сријему, y Вачк. у Бан.) ein Dorifnes, Dorjrid, ter, Dorfschulze, magister vici. Киезовање, н. даб Kuesfera, imperium

сеоски

knezi habeo.

Кнезовами, зујем, v. impf. Rues fenn, impero ut knesus. Киезовски, ка, ко, 1) Enetic, knezorum, 2) adv. mic ein Кнез, more knezi. Кнештво, n. das Knesthum, kuesi

diguitas.

Кнешчић, m. dim. 9. Кнез.
Књегиња, f. vide кнегиња.
Књежење, n. Das Dliene maden zum

Weinen (österr. das Raunzen). Књезишисе, имсе, v. r. impf. Wiene machen zum Weinen (österr. raunzen). Књига, f. 1) ber Srief, literae, episto

la. z) 𐐨аз Биф, liber: дали дијете на књигу, zum Stuvieren; кучно књигу, bat gang ausfluviert. Књигоноша, m. Der Brieftrager, tabek

larius.

Књижар, м. 𐐨er Budhänder uno Bud). binder, librarius.

Књижарев, ва, во, vide књижаров. Књижарница, f. bie udanblung unb die Buchbinderen, officina libraria.

Књижаров, ва, во, деб књижар, li

brarii.

Књижеван, вна, но, literarifd, gelelet,

eruditus.

Књижевник, m. ber giterator, cer Bes Icbrte, eruditus, literatus. Књижешина, f. augm. v. књига. Књижица, f. bas Büdlein, libellus. Књижурина, f. vide књижемина. Ко, кога, 1) wet? quis? 2) wet, qui; ко што ла, nady Belieben, ut lubet, utrum praeplacet (sprüchwörtlich, seit 𐐨ес une votc). Србљи прнповиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству ранио зими свиње, па усно врућу мећу у коримо; кад

се

свинче опржи, а оно помрчи бржебоље са сурлом у снијег, онда Турчин помисли да оно БОЛН снијега, него меће, па рече, „Ко што ла."

Коб, f. cycpem, Die Begegnung, occursus: добра коб (говоре по крајини Негопинској кад ce cpemy двојица).

Коба, f. hyp. 9. кобила.
Кобасица, f. bie urft, farcimen, bo-

tulus.

,,Ногам бије, а ушима стриже Често гледа на Кошмац планину: ,,Или коби мене, или себе Кобљење, п. Das unen, praesagitio. Ков, ш. 1) коњски, да, Geräth zum pferbebeidlagen. 2) косни, баз 3cs räth jum Dengeln ber Genfe. 3) женски, vide уковица. Koвa, f. Der döpfeimer, urceus. Кована, f. Jrauenname, nomen femi

nae.

Кованлук* (кованлук) m. vide уља

ник.

Кованџија*, m. der Bienenwärter, apiarius.

Кованџијин, на, но без Bienenwärters, apiarii. Кованциjнка, f. bie Frau bes Bienen. wärters, uxor apiarii : „Да субаше љубе кованџијнке, „А анџије младе станарице Ковање, п. 𐐨аз Gamieven, cusio. Ковати, кујем, v. impf. famieven, cudo. 2) коња, дав fers beflagen, munio pedes equi soleis ferreis : ' „Ђе јунаци коње кују Ковач, m. Der Gamie, faber. Ковачев, ва, Бо, деб фmieves, fa

bri.

Ковачина, f. 1) bie Gifefpäne, stri

cturae ferri. 2) augm. y. Ковач. Ковачица, f. Die Gamievin, uxor fabri: „Ковач кује, ковачица преде Ковачки, ка, ко, 1) Der Gdmieve, fabrorum. 2) adv. nad urt eines Gamie

des, more fabri.

Ковачница, f. bie Gamieve, fabrica

ferraria.

Ковиљ, m. (млоги говоре Ковиље), 1) намасмир на лијевом бријегу Дунава (близу Карловаца). 2) село близу мог намастира. Ковиље, п. stipa pennata Linn. ,,Лепа Пава у ковиљу спава, „Њој се Раде кроз ковиле краде. Ковница, f. òie Wiünge (bas Münzhaus),

moneta.

Коврчаст, ма, то, Fraus, crispus. Коврџак, м. дiе cylindrifфe Müke ver Manner in Bosnien, mitra cylindrica virorum.

Кожица, f. dim. v. кожа.

Кожу, жуа, m. Der felt, vestis pellicea, pellis villosa.

Koжyap, m. der Kürschner (Pelzer), pellio.
Кожуарев, ва, во, Des Delgers, pel-
Кожуâров, ва, во, lionis,
Кожурина, f. vide кожешина.
Кожурица, f. Die bautförmige Gdale
oder Rinde (3.B. des Specks, des Apfels)

cortex.

Кожушина, f. augm. y. кожу.
Кожушчић, .m. dim. v. кожу.
коза, f. Die Biege, capra.
Козар, m. Der 3iegenbirte, caprarius.
Koзapa, f. der Plak, wo die Ziegen ges
schlachtet werden, macellum caprarium.
Козарев, ва, во, vide козаров.
Козарина, f. bas Biegengelo (für Den

Sirten), pecunia pro capra pascenda. Козирица, f. 1) ber 3iegenital, stabulum, 2) Die giegenbirtin, capraria. Козаров, ва, во, Des 3iegenlirten,

caprarii.

Козарски, ка, ко, 1) ber 3iegenhirten, caprariorum. 2) adv. mie cin fiegena hirt, more capraгіі; говори козарски, eine urt Kothmelid : крдокрђи крмекрни, м. ј. дођи мени; крдокрие крси крвокрде, m. j. донеси воде и т. д.

Козиши, им, v. impf. werfen, pario (von der Ziege). Козимнсе, зиce, v. impf. werfen (von der Ziege) pario, Козица, f. dim. v. коза, Козја брада, f. Der bodsbart, trago pogon pratensis Linn.

Козја пица (и пичлца), f. delphinium

consolido Linn.

Кок

Којаснутисе, немсе, v. r. pf, fid) fes
ben laffen, grüßen, praeteriens sa-
luto.
Којешта, којечега (и којешта), al
lerley, was immer, varia, quidquid

319

Koj

in buccam venerit.

Који, која, које, weldet, qui.
Којигод, којагод, којегод, (Рес. и-
Срем.) vide којигођ.
Кој геђ', којагођ, којегођ, (Ерц.) wer
immer, quicunque, quisquis.
Којиму драго, којега му драго, wer
immer, quisquis.

Којо, m. (Ерц.) hyp. v. Kocma.
Којчин, m. tannoname, nomen viri.
Кока, f. hyp.v. кокош. Види моја ока,
ђе се пече кока. Нека је кока шарена,
па макар и не снијела јајета (m. j.
нека је лијепа (жена или ђевојка),
па макар ништа не знала).
Кокало, м. бес ко fagt, qui protulit ко:
А. Ко је то рекао?
Б. Кокало (оu felbft).
Кокан, m. 1) in bem Gpridworte: не
ма кола без кокана, Das ift Dabei
unentbehrlid), hoc carere non possis. 2)
cf. чалабринути.
Кокање, д. òås Braten (Köften) без
Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae
mais Linn.

беница, а у сриједи мало шупља;
па кад се стане мотая на мом-
вило, онда се почне изнутра. 3)
читава језгра из ораа, Der ganje
Nußtern, nucleus integer.
Кокошке, adv. кад се двојица рву,
па падну обадва на ребра тако,
Да се не зна који је кога оборно,
онда се каже: пали су кокошке.
gleich fallen (im Ningen), ohne Ent:
scheidung; daher der Kampf von neuem
angelt, aequaliter.
Кокошчина, f. augm. v. кокош.
Кола, n. pl. Der Wagen, plaustrum.
Кола, f. hyp. 9. колач: да ти мајка

умијеси колу (жене говоре ђеци).
Колајна, f. bas Mitevaillon, groje Dent.

münze, numus memorialis major.
Колалом лалом! припијегасе на ба-
бинама, ein Kefrain Der 2Bodenbett
Lieder, vox accini solita in carminibus
ad puerperas.

Колан *, м. дer Gattelgurt, cingulam
sellae equariae.

ria.

strarii.

Koʌар, m. Der Bagner, plaustrarius.
Коларев, ва, во, vide коларов.
Коларница, f. Die Wagnerei, Serts
stätte des Wagners, oficina plaustra-
Коларов, во, Det Magners, plau-
Коласт, ма, мо, шарен на кола,
rundgefleckt, maculosus:
„У скут свилен коласте аздије
Колац, коца, m. Der Pflod, Wiest,
palus.
Колач, m. 1) cine Hrt rabförmiges Brot
panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot,
den die Mutter für das Kind, bei Gele
genheit des Backens, mitbäckt.• 3) ein
Laib Brot bei feyerlichen Gelegenheiten,
н. п. крсни колач ; Зла колача !
Колачара, f. игла, што има на гла-
Ен као колачић (по Србији и по Босни
Носе жене за капама), eine Act
Schmucknadel, Haarnadel, acus.
Колачи, m. pl. кад ошиду просц
да прстенују ђевојку (Бек пси
прошену) и да уговоре кад ће је по-
дити, онда се каже (на неким мје-
спима, као н. п. у Јадру): опи
ШАН на колаче (ићи ћемо на
колаче; били смо на колачима и
m. д.); на неким мјестима говоре:
омишли на прстен, на неким
на уговор, а на неким на јабу.
ку (на неким мјестима, као н. п.
у Бачкој, иду најприје на прстев,
па на јабуку, па на уговор).
Колачина, f. augm. v. колач.
Колачић, m. dim. v. колач.
Колачики, ш. pl. cf. уштипак.

Кокагчи, ам, v. impf. н. п. кукурузе,
braten (Den Kuturug), torreo.
Кокица, f. 1) dim. v. кока. 2) geröftete
Kuturuzförner, grana zeae mais tosta.
Коком, m. 1) bas Bađern ber Senne,
garritus gallinae. 2) (cm.) vide пије-

шао:

„Куд с' не чује вашке ни кокоша — Кокошање, n. Das Gadern, garritio. Кокопами, коћем, v. impf. gađern, garrio. Кокошимисе, имce, v. r. impf. ftolgie= ren, wie ein Jahn, superbio ut gal

lus.

Кокош, f. Die Jenne, gellina. Кокошар, m. 1) Der Subnerftall, gallinarium, 2) Der Sünnermann, galli

narius.

Кокошињак, m. 1) der Hühnerstall, galfinarium. 2) der Hühnermist, stercus gallinaceum.

Кокошињи, ња, ње, бес, galli

naceus.

Кокошица, f. dim. v. кокош.
Кокошја, шја, шје, vide кокоши-

Њи.

Кокошка, f. 1) i. q. кокош. 2) cin Knäuel rohes Garn, glomus filorum crudorum: мога пређу на кокошку; Ова камотала велику кокошку. кокошка није округла, као друго клупко, него је дугуљаста као лу.

Колачки, adv. wie einen Pfall (in bie
Höhe heben, und niederpflanzen, im
Ringen), ut palum defigo.
Колашин, m. град у Ерцеговини.
Колебање, п. vas d wanten, fluctua-

tio.

Колебатисе, амсе, v. r. impf. idmans fen, vacillo, fluctuo. Колевка, f. (Рес. и Срем.) vide колијевка. Коледа, f. Приповиједају да су отприје ишла момчад у очи Божића од куће до куће, ме играла и пјеВала некакве пјесме од коледе, m.j.готово уза сваку ријеч говорили су коледо! Ја се мало опомињем из макове једне пјесме, како пjевају да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека, да оку. пају малога Бога: Да окупам, коледо! Малог Бога, коледо! ,,И Божића, коледо!

Момчад она, што играју и пјевају, зовусе колеђани. Чимава коледа (реку и сад кашто кад виде млого људи заједно ђе иде). Колеђани, m. pl. cf. коледа. Колено, п. (Рес. и Срем.) vide ко.

љено.

Коленце, n. dim. 9. колено.
Колер, m. (Рес. и Срем). vide коли-
jep.

Колечке, f. pl. bie Käver am pfluge,

rotulae aratri.

Колиба, f. Die Sütte, casa.
Колибаш, т. е Duаrаntänеdіеnеr,
(eigentlid) Der einer колиба yor telt,
н. п. у Земуну), servus publicus qui
pestis caussa separatos observat.
Колибица, f. bas Hütten, casula.
Колијевка, f. (Ерц.) Die WBiege, cunae,
Колијер, m. (Ерц.) ber Kragen, lim-

bus collaris (?) frang. le collier.
Колик, ка, ко, 1) mie groß, quan-
tus. 2) ais groß, quantus.
КОЛИКО, 1) wie viel, quantum. 2) (0
viel, quantum.

Коликогод, (Рес. и Срем.) vide коли-
когођ.

Коликого, (Ерц.) 1) foviel immer,
quantumcumque demum. 2) foviel im.
mer, quamtumvis.
Колица, n. pl. dim. 9. кола.
Количак, (количак), чка, ко, augm. У.

колик.

Колишан (колишан), шна, wo, dim.

5. колик.

Koso, n. 1) das Rad, rota. 2) der Kreis, orbis. 3) ber Kolotang, choreae genus. Ко се у коло ваша, у ноге се узда. 4) die Reifungszeit. z. B. der Kürbisse,

v. r. impf. die Колушић, m. dim. v. колуш. Scheibe werfen, discum mitto. Колчак *, m. a) angenäbrer fled, pannus assutus. 2) der Muff, manicae genus.

Kobe, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahl.
mert, pali.
Кољено, п. (Epu.) 1) das Knie, genu.
2) die Generation (das Geschlecht), der
Cramm, gens: све до девет коље-
на; девето колено може се уземи;
„Проклето му племе и кољено
Кељеновић, m. (у Брц.) ein Men

von autem altem Hause, von Familie
(колено), illustri loco uatus. cf. пле-
мић, оџаковић.
Колнце, п. dim. y. кољено 1.
Кољ Бо, n. gefodter eiger, Der bef bent
Lodtenmale (на дakи) und am Patron.
tage (на слави) vom Wriefter gejegnet,
und von den Gästen verkostet
mirs (triticum) silicernium.
Koмáд, m. (~ò xoμpátiov) das Stück,
frustum. О СБОм комаду туђа го-
веда чувати. Дан и комад (н. п.
има) i. е. das tägliche Brot (Auss
Комадање, n. a) 𐐨as gerfüeen, dis-
fommten).
Комадара,Гракија од кукуруза, пли од
sectio, 2) das (Srzürnen, iracundia.
другог каква жита, енi Scrubraunts
mein, vinum ustum e fritmentis. Србљи
макову раки у овако пеку: нами-
јесе доста љеба и испеку НА
комадају у капу и нали у водом;

11 с

Ꭺ

Комадамисе, avce, v. r. impf. fid er= ju nen, irascor.

Комар, m.(см.) vide комарац :
, Игра коња комар момче младо
Покрај ћошка козје џигерице
Комарац, рца, m. Die Dude, culex,
Комарица, f. f empis Linu.
Комарник, m. bag Heu, over ber Bors
hang gegen die Zudringlichkeit der Müs
dea, plaga ad arcendos culices.
Комарчев, ва, во, де ми е, culicis.
Комбост, m. eine Speije von gefoф=

ten Cauerfraut, cibi genus, e bras-
sica acida: иćијечесе кисео купус
на проколе па се скува; потом се
изради из чорбе те се олади, па
се онда залучи бијелим луком(или
поспе слачицам), и тако се једе
(уз пост).
Комендат, m. Der Gommen𐐨ant, dux.
Ова ријеч није била позната у
Србији до године 1804, него су је
потом прени ели одовуд (из
јема и из Бачке) писари којекакви;
cf. поглавар, управитељ:
,.Та Јакова Српског комендата
Комендошов, ва, то, деб Commenians

Комадина, f. augm. y. комад.
Комадић, ш, dim. vas tuudjen, fru- Комина, f. 1) Die žreber, recremen-

stulum.

tum.2) од ораa, Die grüne dale ber stul, cortex nucis.

Комими, им, v. impf. 1) ab5latten, demo folia. 2) auslöjen (den Kukuruz) solvo cortice.

dem

Комљење, п. 1) bag ubblatten,
tio foliorum, 2) das Auslösen, excor-
ticatio.

Комнен, m. Mannsname, nomen viri
(vom griemijden xousnućs?)
Комненија, f. Jraucuname, nomen femi-
nae (Anna Comnena).
Комов, ва, во, von Žrébern, e recre-

mentis.

ten, imperantis.

Комендатска, ка, ко, 1) Gemmens
Dantes :, imperaulam. 2) adv. wie cin
комдендам, 'more imperantis.
Командија, 1. (mit Dem linesmus) Die
Somecie, comoedia.

Комендијаш, m. 𐐨er Romöviant, co

moedus.

Комендијашев, ва, во, без котöді.
auren, comoedi.
Комендијашица, f. Die Lomoviantin,

comveda, (mima, mulier scenica). Комендијашка, ка, ко, 1) Fomovian= tisch, scemicus. 2) adv. komödiantisch, scenice.

Комендирање, n. Das Gommandiren,

Commando, imperium.
Комендíрами, ам, v. impf. Pomman=
Diren, (gebieten), impero. cf. управ-

љаши:

на комидбу, као на мобу, један другоме, ще коме и пјевају и приповиједају.

„Прво јесте Лазаревић Луко,
„Који Шапцем комендира градом -
Комидба, да 21bblatten der Rufuruz ol-

ben, wobei ein Nachbar dem andern

bilft, demtio foliorum a fructu zeae.
У Србији понајвише беру кукурузе
с комушином, па послије (код ку-
ће, или у пољу на рпи) ноћу иду

Комилац, миоца, m. Der (futuruz:)
Schaler, exeorticator.

KомAн, m. der Rauchfang, Schornstein, fumarium, cf. димњак. it. il cammino.

К мовача, f. vide комовица.
Комовица, f. Der Ereberbranntmein, lora

usta.

Комоника, f. Der Seifuf, artemisia

vulgaris Linn. (wird in der Batschla als Feuerschwamm gebraucht). Комора, f. 1) (у Сријему, у Бачкој и у Банату) ie Sammer, 2) (у Србији, Босни и Ерцеговини) das Feldfuhrwesen, die Levensmittel, commeatus: отишли да носе комо.

camera.

ре; још нам нијесу коморе дошле. Коморица, f. dim. v. комора 1. Коморџија*, m. Der Führer eines Wad pferdes, der Packknecht, commeatuum ductor, agaso:*

,,И погуби девет коморџија Компа, f. (у Новом саду) èie Jahre

Ponto.

Комушање, n. vas dälen (ber 9luft),

excorticatio.

« Previous Continue »

Books