ђија био је по један војвода у свакој кнежини, тако је, н. п. Стојан Чупић био војвода у МачБи, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине се опет разДјељују на срезове (cf. срез).

"Он Турчину не да у кнежину, „Кад Турчина у кнежини нађе Кнежити, им, v. impf. als Anes titu liren, appello kneзum. Киежитисе, имсе, v. r. impf. fium Янев тафеп, fich biefen Namen anmaßen, arrogare sibi knesi dignita

tem.

Киез, т. 1) ürff, princeps, н. п. Кнез Лазар. 2) кнез вилајетски, оборкнез, башкнез, велики кнез (у Ерцеговини и војвода), т.]. поглавар над једном кнежином (или над читавом наијом), ber Янев, Крезия. Такови кнезови понајвише (особито по Ерцеговини, куд се нијесу претресали због ратова) имају царске бераше, и зову се бе Рашлије, као што су н. п. сад Караџићи у Дробњацима, Зимоњићи У Гацку И као што су били Рашковићи Старом Влау, и КарапанџиКи у крајини Неготинској. Таково кнештво остаје од оца сину:

„Кнеже Јањо од Сријема главо! ,,Колико и имаде година? (питао некакав паша Бијоградски Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски (као што су сад сви у Сријему, у Бачк. у Бан.) ein Dorffnes, Dorftih. ter, Dorfschulze, magister vici. Кнезовање, н. дав Киеве, imperium knesi habeo.

Кнезовати, зујем, v. impf. Янев fen, impero ut knesus.

Кнезовски, ка, ко, 1) Enci, knезоrum, 2) adv. wic ein kes, more knesi. Кнештво, п. das Knesthum, kuezi diguitas.

Кнешчић, m. dim, у. Кнез. Књегиња, f. vide кнегиња. Књежење, п. даš iene тафен зит Weinen (österr. das Rawnzen). Књезитисе, имсе, v. r. impf. Wiene тафеn zum Beinen (öfferr. raunzen). Књига, f. 1) ber Brief, literae, episto13. 2) дав Виф, liber: дали дијете на књигу, zum tubieren; изучно књигу, bat gang ausfluviert. Књигоноша, m. ber Briefträger, tabek larius.

Књижар, m. ber Buhändler инь Зиф binder, librarius.

Књижевник, m. ber Citérator, čer Be lehrte, eruditus, literatus. Књижетина, f. augm. 4. књига. Књижица, f. даß Dühlein, libellus. Књижурина, f. vide књижетина. Kö, кога, 1) wet? quis? a) mft, qui; ко што ла, nah Belieben, ut lupet, utrum praeplacet (fprüchwörtlich, seit bet une vote). Србљи приповиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству ранио зими свиње, на усно врућу мећу у корито; кад свинче опржи, а оно потрчи бржебоље са сурлом у снијег, онда Турчин помисли да оно BOAH снијега, него меће, па рече, „Ко

ce

шо ла.“

Кобељати, ам, v. impf. tollen, volvo. Кобила, f. 1) bie tute, equa. 2) у кашичаре воденице она гредица, што на њој стоји коло. 3) vide кобилица 2.

Кобилетина, f. augm. . кобила.

обилин, на, но, ber Stute, equae. Кобилица, f. 1) dim. 9. кобила. 2) дав Brujibein der Bogel, os sterui avium. Кобиља глава, f. ein Berg in der дег zegowina.

Кобили, ља, ље, бес Stute, equae. Кобили, им. v. impf, кога, ш. ј. слуМити коме да га нестане, ben Untergang ahnden, praesagio inter

tum:

„Сви су коњи зопцу позобали, "А мој доро није ни шакнуо:

Кованџија*, m. ber Bienenwärter, apiarius.

Кованџијин, на, но без Bienenwär= ters, apiarii. Кованцијнка, f. bie Krau дев Bienen. wärters, uxor apiarii :

"Да субаше љубе кованџијнке, „А анџије младе станарице Ковање, п. даś фтіеден, cusio. Ковати, кујем, v. impf. fфтеден, cudo. 2) коња, дав Wiero beflagen, munio pedes equi soleis ferreis :' „Ђе јунаци коње кују Koвâч, m. der Schmied, faber. Ковачев, ва, во, дев Ефтіедев, fаbri.

Ковачина, f. 1) bie Sifenfpäne, stri

cturae ferri. 2) augm. . ковач. Ковачица, f. bie mіедіn, uxor fabri: „Ковач кује, ковачица преде Ковачки, ка, ко, 1) деr mіеде, fаbrorum. 2) adv. nach Art eines Schmie des, more fabri.

Ковачница, f. bie #miebe, fabrica ferraria.

Ковиљ, т. (млоги говоре Ковиље),

1) намасмир на лијевом бријегу Дунава (близу Карловаца). 2) село близу тог намастира. Ковиље, n. stipa pennata Linn. „Лепа Пава у ковиљу спава, ,, Њој се Раде кроз ковиље краде. Ковница, f. діе 2ünge (дав runghaus),

moneta.

Коврчаст, та, то, Fraus, crispus.
Коврџак, т. діе cylindrifhe Mige čer
Manner in Bosnien, mitra cylindrica
virorum,

Ковча, 1. дав Seftel, fibula.
Ковче, f. pl. bie Seftel, fibulae.
Ковчег, м. (у Ерц.) діе те, Zrube,
arca, cista.

Ковчежић, m. dim. . ковчег.,
Ковчица, f. dim. у ковча.

Когод, когагод, (Рес. и Срем.) vide когођ.

Когођ, когагођ, (Ерц.) wer immer, quisquis.

Код, 1) беі, аpud; сједи код мене;

остао код куће; код воде. 2) код. новаца гладује; код коња иде пјешице; код жене иде неопран и т. д. Кодо ше (н. п. куће), flatt код ше, bei, ad.

Koma, f. 1) die Haut, cutis. 2) das

Fell, pellis. 3) das Leder, corium. Кожан, жна, но, ооп кожа, coriaceus. Кожење, п. даб Berfen der Siege, partus caprae.

Кожешина, f. augm, y. кожа.
Кожина, f. (у крајини Неготинској)

vide кожа.

Кожушина, f. augm. . кожу.
Кожушчић, .m. dim. 9. кожу.
Коза, f. Діе Зiege, capra.
Kosap, m. der Ziegenhirte, caprarius.
Козара, f. ber Plak, wo bie Biegen ge

schlachtet werden, macellum caprarium. Козарев, ва, во, vide козаров. Козарина, f. baš Siegengelo (für den

Sirten), pecunia pro capra pascenda. Козирица, f. 1) ber Siegent, stabulum, 2) bie Biegenbirtin, capraria. Koзápoв, Ba, Bo, des Ziegenhirten, caprarii.

Козарски, ка, ко, 1) ber Biegenhirten, caprariorum, 2) adv. wie cin Siegen birt, more capraгіі; говори козарски, eine Hrt Hothwelfh: крдокрђи комекрни, м. ј. дођи мени; крдокрие коси крвокрде, ш. ј. донеси воде и т. д.

Козиши, им, v. impf. werfen, pario (von der Ziege).

Козитисе, зисе, v. impf, werfen (yon der Ziege) pario,

Козица, f. dim. . коза,

Козја брада, f. Der Bobart, tragom pogon pratensis Linn.

Козја пица (и пичица), f. delphinium consolido Linn.

Козјевина, f. дав Biegenfeifh, caro caprina.

Козји, зја, зје, Siegen, caprinus. Која, m. (Рес. и Срем.) vide Којо. Којадико! припијевасе ђешто у пјес

Који, која, које, welcher, qui. Којигод, којагод, којегод, (Рес. иСрем.) vide којигођ.

Којигов, којагођ, којегођ, (Ерц.) wer immer, quicunque, quisqus. Којиму драго, којега му драго, wer immer, quisquis.

Којо, т. (Ерц.) һур. . Коста. Kojuн, m. Mannsname, nomen viri. Кока, f. hyp.у. кокош. Види моја ока, ђе се пече кока. Нека је кока шарена, па макар и не снијела јајета (m.j. нека је лијепа (жена или ђевојка), па макар ништа не знала). Кокало, m. ber ко fagt, qui protulit ко: А. Ко је то рекао? Б. Кокало (ди 16). Кокан, m. 1) in bem pri worte: не ма кола без кокана, дa ift Dabei unentberlich, hoc carere non possis. 2) cf. чалабрцнути.

Кокање, п. дав Braten (Röften) дев Kukuruz in Asche, tostio fructus zeae mais Linn.

Кокагии, ам, v. impf. н. п. кукурузе, braten (den Kukuruz), torreo. Кокица, f. 1) dim. 9. кока. 2) gevöffete Kukuruzkörner, grana zcae mais tosta. Кокот, т. 1) даš Sađern ber Senne, garritus gallinae. 2) (см.) vide пије

беница, а у сриједи мало шупља;

па кад се стане мотати на моновило, онда се почне изнутра. 3) читава језгра из ораа, der ganje Nußkern, nucleus integer.

Кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну обадва на ребра шако, да се не зна који је кога оборно, онда се каже: пали су кокошке. gleich fallen (im Ningen), ohue Entscheidung; daher der Kampf von neuem angeht, aequaliter.

Кокошчина, f. augm. 5. кокош. Кола, п. pl. ber Bagen, plaustrum. Кола, f. һур. . колач: да и мајка умијеси колу (жене говоре ђеци). Колајна, f. дав Тедаilon, groffe Dent münze, numus memorialis major. Колалом лалом! припијевасе на бабинама, ein Refrain der 2офе

Lieder, vox accini solita in carminibus ad puerperas.

Колан *, т. дer Gattelgurt, cingulam

sellae equariae.

Колар, m. ber Bagner, plaustrarius. Коларев, ва, во, vide коларов. Коларница, f. bie Bagneven, Bert stätte des Wagners, officina plaustra

Колач, т. 1) cine Het rabförmiges Brot panis genus. 2) ein kleiner Laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Backens, mitbäckt. 3) ein Laib Brot bei feyerlichen Gelegenheiten, н. п. крсни колач; Зла колача ! Колачара, f. игла, што има на глави каб колачић (по Србији и по Босни носе жене за капама), eine Att Schmucknadel, Haarnadel, acus. Колачи, m. pl. кад отиду просц да прстенују ђевојку (већ иси прошену) и да уговоре кад ће је водити, онда се каже (на неким мјестима, као н. п. у Јадру): отн ШАН на колаче (ићи ћемо на колаче; били смо на колачима т. д.); на неким мјестима говоре: отишли на прстен, на неким на уговор, а на неким на јабуку (на неким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду најприје на прстен, па на јабуку, па на уговор). Колачина, f. augm. у. колач. Колачић, m. dim. у. колач. Колачићи, ш. pl. cf. уштипак.