Page images
PDF
EPUB

се

BOAN

cursus:

и

Као

[ocr errors]

IUMO

ђија био је по један војвода у Књижарев, ва, во,

vidе књижаров. свакој кнежини, пиако је, н. п. Књижарница, f. Die Зиф баnсlung in Спојан Чупић био војвода у Мач- die Buchbinderen , officina libraria. си, Милони Стоићевић у iloцeри- Књижаров, Ва, во, де књижар, liни и т. д. „Кнежине се опепт раз- brarii. дјељују на срезове (cf. срез). Књижеван, вна, но , literarif, gelebrt, „Он Турчину не да у Кнежину,

eruditus. „Кад Турчина у кнезкини на е Књижевник, m. Ber gitérator, cer 06. Кнежинин, им, v, impf. ale Sneg titu lebrte, eruditus, literatus. liren, appello knezum.

Књижелина, f. augh. 8. Књига. Киёжитисе , имce, v. e. impf. ft sum Књижица, f. Tag iimlein, libellus.

#ne& maфent, fі, діеfеn Xamen an: Kiѣнаж урина, f. vіdе књижепина. maßen , arrogare sibi knezi dignita. Kò, kora, 1) wer? quis? 2) wrr, qui; tem.

KO Wmo na, nach Belieben, ut lubet, Киез, m. 1) Surft, princeps , н. п. Кнез utrum praeplacet (fprüchwörtlich, feit

Лазар. 1) кнез вилајелски, обор- деr anetoote). Срби приповиједају кнез, башкнез, велики кнез (у ве- како је некакав Турчин код Нијетацеговини и војвода), м. ј. по

ца у ропству ранно зими свиње, главар над једном кнежином (или па ўсуо пруһу мећу у корито ; Кад над читавом нанијом), Теr knев,

свињче опржи, а оно потрян кезus. Такови кнезови понајвише брже боље са сурлом у снијег, он(особипто по Ерцеговини, куд се ни- да Турчин помисли да оно јесу претресалі због ралова) има- снијега, него меће, па рече, „Ко ју царске берапе, и зову се бе. і пі ола. раплије, као што су н. п. сад коб, f. сусрет, бie Begegnung, осКараџићи у Дробњацима,

добра коб (говоре по краЗимоњ и ћи у Гацку

јини Неговинској кад се срещу су били Рашковићи у двојица). Спе аром Влау, и Карапанци- Коба, f. Һур. р. кобила. Ки украјини Неготинској. кобасица, f. Die Burjt, farcimen, boТаково кнештво остаје од оца tulus. сину:

Кобаснчар, т. 1) Ser Buritmафеr, far. „Кнеже Јањо од Сријема главо! tor. 2) der Liebhaber von Würsten, „Колико ти имаде година?

amans farciminum. (пнпао некакав паша Бијоградски Кобасичарев, ва , во , бев кобасичар, Кузиновића, или Пузиновића, Јању, кобасичаров, ва , вo, j fartoris, botuкнеза Сремачкога). 3) кнез сеоски larii. (као што су сад світ у Сријему, кобац, пца, m. Sеr Сperber, nisits. у

Вачі. y bau.) ein Dorfknes, Dorfridys Kobàijâibe, n. das Scharren mit den Füss ter, Dorfschuize, magister vici.

fen, strepitus pedum. Кнезовање , н. рав $file&fer 1, imperium Коба цаписе, ам се, v. r. impf. mit knezi habeo.

den Füßen scharren , strepo pedibus. Кнезовани, зујем, v. impf. Учиев fеуп, Кобељање , p. дав 23 äljen, Xolen, impero ut knezus.

volutio. Кнез Јвскій, ка, но, 1) Enejije, knезо- Кобељали, ам, y, impf. tolen, volvo.

rum, 2) adv. wie ein knes, more knezi. Kòbilna, f. 1) die Stute, eqoa. 2) y Кнештво, р. das Knestbum, kuezi

Канчаре воденице она гредица, diguitas. .

што на њој стојн коло. 3) vide Кнешчић, m. dim, р. Кнез.

Кобилнца 2. Књегнња, f. vіdе кнегиња.

Кобилепина, f. augm. p. кобила. Књежење, п. Вав iene haфen sum Кобилин, на, но, беt еtute, eqчае.

Weinen (österr. das Raunzen). Кобилица, f. 2) dim. 6. кобила. 2) да Кезиписе, имее, т. г. impf. Riene Brustbein der Vogel, os sterui avium.

machen zum Weinen (öjteri. raunzen). Koondâ riaea, f. ein Berg in der Hers Књига, f. 1) Ser brief, literae, episto- zegowina

la. 2) дав Ваф, liber: дали дијете Котип. 1, ља, ље, все еtute, eae. на књигу, $um etuvieren; жучно Кобили, им. v. impf. кога, м. ј. слуkibury, bat ganz aussludiert.

коме да га нестане, Tet Књигоноша , m. per 3riefträger, tabek Untergang ahnden, praesagio interi.

larius. Књижар, m. See Вифbänvier ипЗифа „Сви су коњн зопцу позовали, binder, librarius.

А мој доро није ни шакнуо:

[ocr errors]

tum:

nae.

ник.

m.

„Ногам бије, а утима сприже,

остао код куће ; код воде. 2) код. Често гледа на Кошмац планину: новаца гладује; код коња иде пје„Или коби мене, или себе

шице; код жене иде неопран и П. А. Кобљење, р. Фав Дnen, praesagitio.

Кодо пе (н. п. куће), tatt код пе, Ков, т. 1) коњски, дав @eräth sum bei, ad.

Фfеrѕеbеflagen. 2) косни, бав вся кожа, f, 1), pie paut, cutis. 2) Вав räth sum DengeIn per Cenfe. 3) женс- Fell, pellis. 3) da6 leder, corium. ки, vidе уковица.

Кожан, жна, но, по кожа, согiaceus. Kòba, f. der Schöpfeimer, urceus.

Кожење, о, раѕ Berfen Ber giege, parКована, f. 8rauenname, nomen femi

tus caprae,

Koжeтина, f, augm, p. кожа. Кованлук* (кованлун) m. vіdе уља- Кожина, f. (у крајини Неготинској)

vidе кожа. Кованција*, беr ѕienenwärter, Кожица , f. dim. p. кожа. apiarius. .

Кожу, жуа, m. Der Pels, vestis pellicea, Кованцијин, на, но бев Bienenmar: pellis villosa. ters, apiarii,

Koxyap, m. der Kürsoner (Pelzer), pellio. Кованийјнка, f. Die Srаи бев 3ienna Кожуарев, ва, во, бев Феlіеrs, pelwärters, uxor apiarii :

Кожуров, ва, во , lionis, „Да субаше љубе кованіцијнке, Кому рина , f. vіdе коженна. „A aнције младе спанарице

Кожурица, f. Die bautfür mige Cale Ковање, р. бав сфmieben, cusio. oder Rinde (3.8.des Specks, des Apfels) Ковали, кујем, v. impf. fф тістеп,

cortex. cudo. 2) коња, бав Рfеrѕ bеflagen, Кожушина, f. augm. 9. коку. munio pedes equi soleis ferreis :' Кожушчић, m. dim. p. кожу. „Бе јунаци коње кују

коза, f. Die giege, capra. KoBây, m. der Somied, faber.

Козар, m. per Siegenbirte, caprarius. Ковачев, ва, во, бев ефтіедев, fa- Козара, f. Der рlаѕ, mо bie зіеgеn gе. bri.

schlachtet werden, macellum caprarium. Ковачина, f. ) дie Wife of päne, stri- Козарев, ва , вo, vide козаров. сturae ferri. 2) augm. p. ковач.

Козарина, f. Das gіеgеngelo (für ben Kobaynija, f. die Schmiedin, uxor fabri: Hirten), pecunia pro capra pascenda. „Ковач кује, Ковачица преде

Козирица, f. 1) Der 3iegenitali, slabuКовачки, кa, кo, 1) беr Cmieдe, fa- lum, 2) die Ziegenhirtin, capraria.

brorum. 2) adv. nach Art eines Schmie: Козаров, ва, вo, Se8 3iegenbirten, des, more fabri.

caprarii. Ковачница, f. Die Chmieдe, fabrica Козарски, кa, кo, 1) Ser Siegenbirten, ferraria.

caprariorum. 2) adv. wie ein Riegen: Ковӣ», m. (млоги говоре Ковиље), birt, mоrе саргагіі; говори Козарски, 2) намасмир на лијевом бријегу

cine 2rt Rothmelf : Крдокрђи ірмеДунава (близу Карловаца). 2) село крни, лі. ј. дођи мени ; врдокрнеблизу мог намастира.

крси крвонрде, м. ј. донеси воде Ковиље, n. stipa pennata Linn.

и т. д. „Лепа Пава у Ковиљу спава,

Козни, им, y, impf. wеrfеn, pario „њој се Раде кроз Ковиље краде

(von der Ziege). Ковница, f. Die 2ӣnse (дав іnѕраив), Козитнсе, зисе, v. impf. weefen (von moneta.

der Ziege) pario, Коврчаст, па, пo, Fraus, crispus.

Козица, f. dim. p. Коза. Коврџак, m. pie cylindrifфе mike ter Козја брада, f. Der Soctsbart, trago

Dianner in Bosnien, mitra cylindrica pogon pratensis Linn. virorum,

Козја пица (и пичніца), f. delphinium Ковча, f. Sав феftel, fibula.

consolido Linn. Ковче, f. р. бie peftei, tibulae. Козјевина, f. дав 3iegenfleifф, caro: Ковчег, m. (у Ерц.) Sie Rijte, Trube, caprina.

Козій, зја, зje, Riegen s, caprinus. arca, cista. Ковчежић, m. dim. В. Ковчег.

кja, m. (Рес. и Срем.) vide Kojo. К вчица, f. dim. p ковча.

Којадико! припијевасе bешто упjесКогод, когагод, (Рес, и Срем) vide мама , н. п. когођ.

„сі! колико је уз море градова, Когођ, когаго, (Ерц.) wеr іmmеr, quis- oj! којадико уз море градова, quis,

„О). У сваки сам јунак долазно, Коа, 1) bei, apud; сједи од мене з oj! Бојадико јунак долазио

којаснутисе , немсе, v. г. р. fit fe. беница, а у сриједи мало шупља;

hen lassen, grüßen, praeteriens sa- па кад се стане мотами на моnіо. Juto.

вило, онда се почне изнутпра. 3) Којешта, којечега (и којешia), al. читава језгра из ораа, Ber gate

lerley, mas immer, varia, quidquid Nußkern, nucleus integer. in buccam venerit.

Кокошкe, adv. кад се двојица рву, који, која, које , meler, quі.

па падну обадва на ребра пако, Којисод, којагод, којегод, (Рес. и- да се не зна који је кога оборно, Срем.) vide кojигођ.

онда се каже : пали су кокошве . Којнгс), коjаrоk, којего), (Ерц.) per gleich fallen (im Ningen), ohne Ents immer, quicunque, quisquis.

scheidung; daher der Kampf von neuem којиму драго, којега му драго, феr angeht, aequaliter. immer, quisquis.

Кокошчина , f. augm. p. кокош. Kojo, m. (Ерц.) һур. р. Коса. Kina, n. pl. der Wagen, plaustrum. Kouin, m. Mánnsname , nomen viri. Кола, f. hyp. 9. колач: да и мајка Кска, f. hyp. p. кокош. Види моја ока, умијеси колу (және говоре феци).

ће се пече кока. Нека је кона шарена, колајна, f. дав гераіlon, grоjle Deni. па макар и не снијела јајета (m. ј. münze, numus memorialis major. нека је лијела (жена или ђевојка), Колалом лалом! припијегасе на бапа макар нiшпа не знала).

6uhama, ein Refraiu der Wochenbetts Кокало, m. per ко fаqt, qui protulit ко: Lieder, vox acciui solita in carmmibus А. Ко је по рекао ?

ad puerperas. Б. Кокало (ди fe16 ft).

Колан*, m. Der Cattelgurt, cingulam Кокан, m. ) і бет Сprimmorte: не sellae equariae.

ма кола без кокана, бав іt babei Колар, m. Der 28agner, plaustrarius. unentbehrlich, hoc curere non possis. 2) Konapes, Ba, 30, vide konapos. cf, чалабрцнупін.

Коларница, f. Die 213agnere, 13ert. кокање, в. дав Braten (2toiten) бев stätte des Wagners, oficina plaustra.

Hiukuruz in Alche, tostio fructus zeae ria. mais Linn.

Konapos, ne bo, deb Wagners, plauКокати, ам, т. impf. н. п. кукурузе,

strarii. braten (den Kukuruz), torreo:

Коласт, па , по, шарен на Бола, Кокица, f. 1) dim. p. кока. 2) geräftete rundgefleckt, maculosus:

Si ukuruzkörner, grana zcae mais tosta. у скуп свилен коласпе аздије Kolim, m. 1) дав заtеrn Vеr penne, Колац, поца, ш. Оer Phot, Pfay, garritus gallinae. 2) (cm.) vide nuje. palus.

Колач, m. 1) cine Art rasförmіgеѕ Brot „Куд с' не чује вaшке ни кокопа panis genus. 2) ein kleiner Laib Bret, Кокошање, п. Зав Вафеrn, gаrrіtіо. den die Mutter für das Kind, bei Gelea Kokomamu , kokem, v. impf. gadern, genheit des Backens, nitbädt.. 3) ein garrio.

Caió Brot bei feverlichen Gelegenheiten, KoKommuce, mce, v. r, impf. stolzie: н. п. крсни колач; зла колача !

ren, mie ein baba, superbio ut gal- Колачара, f. игла, што има на глаlus.

Eя као колачић (по Србији и во Босни Кокош, f. Die Senne, gəllina.

носе

za karama), eine Art Кокошар, m. 1) беr pubnerjtal, gal- Schmucknadel, Haarnadel, acus.

linarium, 2) беr üynermann, galli- Колачи, m. p. кад отиду просnarius,

да прстенују ћевојку (век Кокошињак, m. 1) der Hühnerstal, gal- прошену) и да уговоре над ће је воfinarium. 2) der Hühnerinist, stercus дити, онда се каже (на неким мјеgallinaceum.

спима, као н. п. у Јадру): олнКокошињії, ња, њe, Subner s, galli

колаче (ићи ћемо на

колаче ; були смо на колачима Кокошнца, f. dim. p. кокош.

к т. д.); на неким мјеспима говоре : Кокошјii, шја, шје, vide кокошн- от и јшли на прс (пен, на неким

на уговор, а на некім на јабу. Кокошка, f. 1) і. 4. кокош. 2) ein ку (на неким мјестима, као н. п.

Finäuel rohes Garn, glomus filorum у Бачкој, иду најприје на прстев, crudorum: мопла пређу на кокошку; па на јабуку, па на уговор). камотала велику кокошку.

Ова Колачина , "f.

augm. p. колач. кокошка није округла, као друго колачић, m. dirn. p. колач. клупко, него је дугуъасша као лу. Колачићи, ш. р. с. ушпиндак.

пао :

және

[ocr errors]

на

да сеus.

[ocr errors]
[ocr errors]

tex.

вала

љено.

Dus

Katra, adv. wie einen Pfahl (in die геlоnен, н. п. прво коло, друго

Höhe heben, und niederpflanzen, im коло, и т. д.
Ringen), ut palum defigo.

Konoboha, 1) der Unführer im Kolotanga
Колашин, m. град у Ерцеговини. choragus, 2) fig. der Unführer übers
Колебање, п. Вав edymanten, luсtuа- haupt, dux, choragus.
tio.

Коловоз, m. пут куда иду кола, ба Колебатисе, амсе, т. г. impf. fфтаnѕ Geleise, orbita. ken, vacillo, fluctuo.

Коловрат, m, Ber 213affеrwirbei , vorКолёвка , f, (Рес. и Сpevt.) vidе колијевка.

Коловрта , f. чија реда по говеда, Коледа,f. Притовиједају да су om- коловрпа наврrna ип. д. fpreфen

прије ишла момчад у очи Божића die Hirten, indem sie, einander zähs од куће до куће, те играла и пје- Tend, durch diese art los entscheiden,

некакве пјесме од коледе, wer von ihnen z. B. das Vieh von da m. јготово уза сваку ријеч говорили oder dort wegtreiben soll, formula pa. су коледо! Ја се мало опомињем storum , quis rejiciat pecus. из макове једне пјесме, како пје. Колопіуре, f. р. на развоју оно, о чевају да им праве буду млијечне, да му, висе нити. намузу пун кабао млијека, да оку. Колубара, f. Suр іn реr Ваљевска пају малога Бога:

наија. „Да окупам, коледо !

Konym, m. 1) die Scheibe, Wurfscheis Малог Бога, коледо!

be', discus (wird auch in gespielt, wie „и Божића, коледо!

der dioxos). 2) der Reif, Ring, orМомчад она, што играју и пје. bis , circulus. вају, зовусе коле, ани. Чимава Колупање, р. Зав Сpielen mit be коледа (реку и сад кашпо кад Wurflmeibe, disci lusus. виде млого људи заједно bе иде). Колуmаrrінсе. амсе.

v. r. impf. die Колеђани, m. pl. cf. коледа.

Scheibe werfen, diseun mitto, Колено, п. (Рес. и Срем.) vid, ко. Колутні , m. dim. p. колулі.

Колчак*, m. 1) апдепährer Slect, panКоленце, п. dim. 6. колено.

assutus. 2) Der Mufi, mauicae Колғp, m. (Рес. и Срем). vіdе коли- genus. јер.

kose, n. (coll.) die Pfähre, das Pfahl Колечке, f. pl. pie Räser am Pluge, mere, pali. rotulae aratri.

Кољено, р. (Ерц.) 1) бав Жnie, genu. Колиба, f. Die pütfe, casa.

2) die Generation (das Geschlecht), der Колубаш, m, Der Suarantinebiener, tami, gens: све до девет коље

(eigentlich der einer koauba vorsteht, на; девето кољено може се узептік; н. п. у Земуну), servus publicus qui „Проклето му племе и ко»но

pestis caussa separatos observat. Кљеновић, т. (у Брц.) ein Renfo Колибица , f. да 8 } fittment, casula, von guter altem auje, von Familie koanjebka , f. (Epu.) die Wiege, cunae, (кољено), iliustri loco uatus. cf. плеКолијер, т. (Ерц.) Der Stagen, lim- мик, одаковић.

bus collaris (?) franz. le collier. Кољнце, p. dim. . кољено 1. Колик, ка, но, 1) mie grор, quan- Кољяво, n. gePotter Seige ?, деr bеf Sem tus. 2) als groß, quantus.'

Lodtenmale (ha paku) und an Patron. KÒAJIKO', 1) wie viel, quantum. 2) sos tage (на слави) von briefter gefeguet, viel, quantum.

und
von den

Gäiten verkostet Коликогод, (Рес. и Срем.) vidе коли- wird (triticum) silirerrium. когођ.

Комäд, т. (тзбир.itte») Sag etilf, Коликого,, (Ерц.) 1) fovie іmmеr, f ustum. Оссом помаду туђа го

quantumcumque demum. 2) soviel im. веда чувати. Дан и комад (н. It. mer , quamtumvis.

uma) i. e. das tägliche Brot (üusa Колица, п. p. dim. 2. кола.

kommen). Количак, (количан), чка, кo, augm. 2. Комаданье, п. 2) Тав 3ernicien, dis

Sertio ) das Sriürnei, iracundia. Колишан (колицан), шна, dim. Koмa дaрa, f ракија од кукуруза, или од

другог каква жита, рісtur brants Kono, n. 1) das Rad, rota. 2) der Kreis, m.in, vinum usium - trimrulis. Cphblr

orbis. 3) der Solotanz, choreae genus. пакову раку овако неку: вамиКо се у коло вапна, у ноге се узда. јесе доста љetја и не itеку, tia

и с4) die Reifungszeit. j. B. der Sucbuje, қомадају укацу и наліпју водом і

KOAIK.

О,

р. колІК.

camera.

кад по ускісне и преври, онда пе- на комідбу, као на мобу, један ну ракију,

другое, те hоме и пјевају и приКомандати, ам, т. іmрt. 3eritičen, повиједају. dissecu in frusta.

Комилац, миотца, т. беr (futuru}=) Кoмaдaтисе, амсе, т. г. impf, fib ers Sdhaler, excorticator. zu: neis, irascor.

Komîn, m. der Rauchfang, Schornstein, Кома дина, f. augm. p. комад.

fumarium, cf. димњак, іt. il cammino. Комадић, m, din. Das & tusiyen, fru- Комина, f. 2) дie kreber, recremenstulium. .

tum.2) OA opaa, die grüne Schale der fioмap, m.(ст.) vide комарац :

Nul, cortex nucis. „Игра коња комар момче младо Комили, им, y. impf. 1) аblatten, Токрај Кошка когје цигерице

demo folia. 2) auslojen (den Kufuruz) Kovapai, pia, m.l die Muđe, culex, solvo cortice. . Комарица, f. empis Linn. Комљење, р. 1) бав 26Ыlatten, demКомарник, m. Ває Хер, ореr per Bors tio foliorum. 2) das Auslösen, excor

bang gegen die Zudringlichkeit der Müs ticatio.

den, plaga ad arcendos culices. Комнен, m. Лапnkname, pomen yiri Комарчев, ва , вo, Per Rite , culicis. (vom griechischen xouynuos?) Комбост, m. eine Opeije pon gefo: Комненија, f. Trauena me, momen femiten Sauerkraut, cibi genus,

e bras

nae (Anna Comnena). sica acida : исијечәсе кисео купус Комов , ва , во , pon 3ribern, e recre

mentis. на прополе па се скува ; потом се изуали из чорбе не се олади, па к мовача, f. vіdе комовица. се онда залучи бијелим луком (или к моенца, f, Ber grebеrbrantpein, lora поспе слачицам), и тако се једе usta. (уз пост).

Коменика, f. Der 5tifup, artemisia Комендim, m. Ber Commendant, dux. vulgaris Linn. (wird in der Satsota

Ова ријеч није била позната у als Feuerschwamm gebraudt). Србији до године 18o4, него су је Комора, f. 1) (у Сријему, у Бачкој и поліом пренијели одовуд (нз ёри- у Банату) pie famtter, јема и из Бачке) писари којекакви; 2) (у Србији, Босни и Ерцеговини) "cf. поглавар, управитељ :

das Felofuhrwesen, die lepensmittel. „Та Јакова "Српског комендата commeatus : отншли да носе ко0. Коменданов, ва, го, деб Sommenoans ре; још нам нијесу коморе дошле. ten, imperantis,

Коморица, f. dim. p. комора 1. Ком 'ндамскі, кa, кo, n) Sommen. Комірција*, m. Der Subrer eines Pad:

dante!: : , imperautum. 2) adv. wie ein pferdes, der Padknecht, commeatuum комлендал, more imperantis.

ductor,

, agaso : Комендија, т. (mit Dem Ryinевтив) bic „И погуби девет комерција Solocie, comoedia.

Компа, f. (у Новом саду) Die Sabre , Комендijaш, m, деr komjtiant, co- ponto.

Комушање, п. Зав ефülen (0er 9?йте, Комендијашев , ва, во, бев Romjoi. excorticatio. anten, comoedi.

Кому шали, ам, у. impf. н. п. opae, Комендијанилца, f. Pie Romjliantin, schälen, excortico.

comveda, (mima, mulier scenica). Комушина, f. Die 31ätter bes RuEuruit комендијалина, ка , ко, 2) Eomotiana kolbens nach der KOMUÆba, folia zeae

tiit , scenicus. 2) adv. komödiantiid, rejесta. cf, ољвина. scenice.

Komunja *, m. der Nachbar, vicinas, Комендiрање, п. Зав Commantiren, Комшијин, на, но, бев Хафbars, Commando, imperium.

cini. Комендiрапи, ам, v. impf. Pomman: Комшијница, f. Die ЭХафbarin, vдire:1, (gebieten), impero. cf. управ

cina.

Комшијнски, кa, кo, 1) пафbarli. „II рво јесте Лазаревић Луко, Комшијски, ha, кo, viciuorum, 2 „Који Шапцем комендира градом - adv. nachbarlich, more vicini. Комидба, даѕ аbbаttеn деr futurustol- Комшилук *, m. Die Rabbarfфаft, v

ben, wobei ein Nachbar dem andern cinia. . hilft, demtio foliorum a fructu zeae. Kóna, f. die Nachbarin, vicina (hyp. у Србији понајвише беру кукурузе коннијница): с комушином, па послије (код ку- „Кона кону преко плота звала — ke, или у пољу на рпи) ноћу иду Кона, m. (Рес. и Срем.) vide кoнo

[ocr errors]

фаи :

}

« PreviousContinue »