Конагџија*, m. Ner Duartierniadjee, designator hospitiorum. Конак m. das Quartier, die Woh. nung, habitatio, hospitium: примно Ueber нас на конак; отишао да готови конак: у владичину конаку. Конаковање, n. bas ubfteigen nachten, pernoctatio. Конаковами, кујем, v. impf. übernaфten, pernocto. Конакчија, m. vide конагџија. Kонап, нпа, m. 1) ein Zwirnfaden, der Zwirn, filum. 2) das Ende, finis (aлn се ријешко говори, н. п. томе не ма ни краја ни конца ; „Све му каза од краја до конца). Конда (конда), f. Stauenname, nomen feminae. Ћоидија, f. Frauenname, nomen feminae. Кондор, m. (см.) Der eder, poculum: „Кондир вина од дванаест ока „Донеси ми кондир вина од три године Конђа, f. убрадач женски (особимо по Шум адији), eine Urt weiblide Kopfbes deckung, vittae genus. Коно, м. (Ерц.) hyp. v. коншија. Конопац, пца, m. ein Gtrid von Sanf. funis cannabinus. Конопља, f. Frauenname, nomen femi nae. * , Кончић, m. dim. v. конац. * Коњиц, м. (гос. коњицу 1) 1) dim. v. коњ (см.): „Ја не гледам мавној ноћи доба, ,,Ним, мој коњиц мутној води брода „Или му коњиц орону? „Коњ јунака оставио ,,На злу мјесту у Косову; „Јунак коњу говорио: „Ој коњицу добро моје! 2) Name eines jnfects, insecti genus. 3) на гуслама, vide коњ 4. 4) град у Ерцеговини: „Век, Турчина Богом побратима „У Коњицу бега Али - бегаКоњичић, m. dim. v. коњиц. Коњички, ка, ко, 1) Reiters, equitum : дванаест коњички сама од Бијо града. 2) adv. mie ein Keiter, equi - tum more. Коњокрадица, f. ber Pfееvе iеб, fur equorum. Коњски, ка, ко, 1) Pferdes, equinus. 2) adv. wie ein Pferd, ut equus. Коњски камен, m. Daf blauvitripl. Коњувача, f. eine urt Mepfel, pomi ge nus. Копати, ам, v. impf. graben, fodio : копати кукурузе, виноград, купус и ш. д. Копач, m. Der Graber, fossor. flias spurius. Копиле, лета, n. ein Rinb außer ber der Ehe, spurius, spuria. Копилишисе, имсе, v. г. impf. träch tig werden in einem Alter von einem Jahre (vom Schafe, von der Ziege), ingravidari ante justam aetatem. Копилица, f. ein vor der Beit trädtiges Schaf, Ziege, ovicula gravida ante ju stam aetatem. Копиљан, m. vide копилан. Копиљење, n. Das frühe Eragen, ingra vidatio ante aetatem. Копирање, п. Dab Wimmeln бег писа mer, circumreptatio (scaturitio) vers mium. Копирати, ам, v. impf. wimmeln, scaturio. Mud ein einjiger Wurm копира у рани. Копимњак, m. asarum europaeum Linn. Копито, п. ver Suf, ungula. Копкање, п. dim. v. копање. Копками, ам, dim. v. копати. Копљаник, m. der Canjenträger (lan cier), hastatus. Копљача, f. bie Fahnenlange, lancea signifera (?). Копље, n. Die gange, lancea, hasta. По слије боја копљем у трње. Одскочило (или искочило) сунце с копља. Копнети, им, (Рес.) vide копњеми. Копнина, f. Фneelofer Plat, locus ni vibus vacuus. Копниши, им, (Срем.) vide копњеши. Копња, f. дав Umgraben, umbauen Des Weinbergs, des Kukuruzackers, fossio. Копњеши, ним, v impf. (Ерц.) i mel zen, liquesco (vom Schnee, aber auch vom Abliegen der reifen Wassermelone). Копоран *, m. eine uet leives mit ller. meln, vestis manicatae genus. Копрена, f. (см.) Urt Kinges, annuli genus, (bie Gängerin mugte co nit zu erklären): ,,На руци му копрена од злата „С руке скиде копрену од злата, „С руке скиде па је мени даде: „На ђевојко копрену од злата ,,По чему Кеш мене споменути, ,,По копрени по имену моме Коприва, 1. Die Meffel, urtica. Копривица, f. дa celen, urticella. Копривњак, m. извор у Јадру (између села Тршића и Пасковца); мислим да би се тако звало мјесто, ђе расшу коприве; али ја нијесам Kopaчими, им, v. pf. dreiten, gradior. ta Cordubensis. Х Кордованџија *, m. ber Goronan-ka. brifant, alutarius. Kope, f. pl. н. п. од ножа, или од књиre, 1) die Scheide, vagina. 2) das Heft des Taschenmessers. 3) der Einband, tegumentum. корен, m. (Pec. и Срем.) vide коријен. Коренак, нка, m. hyp. 5. корен: „Заспала девојка дренку на коренкуКоренима, f. Slug ano Dorf im Navar, (cf. Грнчара): ,,Коренища село и ти ли си? ,,Да ми није руде од донаца, „Испод кућа чести воденица, ,,Не 6 се звала село, већ седиште. корење, п. 1) (Рес. и Ср м.) vide ко ријење. 2) біе Bormürfe, exprobratio. Kopnjen, m. (Еpu.) die Wurzel, radix. Коријенак, нка, m. hyp. v. коријен. Коријење, п. (Epц. - coll.) Die Bu (Ерц. Burs geln, radices. Корисан, сна, но, vide користан. Корист, f. Der Hugen, Das Bebcinen, utilitas. Корисман, сна, но, дебеi liф, salvus: користан ми во, крава. Kopuma, n. pl. Wald in der Herzegowis na, saltus in Hercegovina: ,,Ударисмо кроз Корита равна, ,,Сва Корита притиснула шама Коришаст, а, о, ugehölt, trog. artig, alveatus. Кориташце, п. 𐐨as Tröglein, alveolus. Корито, n. Der Erog, alveus. Кориши, им, v. imp. кога, einem Бога würfe machen, exprobro. Кориписе, имсе, v. r. impf. einander Vorwürfe machen, exprobrare sibi invicem. Корица, f. dim. v. кора. корманиши, им, v. impf. fteuern, gu berno. • Корманош, m. Der Steuermann, guber nator. Корманошев, ва, во, 𐐀et teuermanns, gubernatoris. Кормањење, n. baš Steuern, guber natio. Корњача, f. bie dilòfröte, testudo. Србљи приповиједају, да је човек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у шај нас рупи кум његов на врата, а он онДа брже боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад кум отиде, и он устане опет да довами кокош и погачу да једе, али се оно све (кокош, погача и чанак) претворило у корњачу (што је сакрио од свога кума). И тако постане корњача. Корњачин, на, но, 𐐨ес Edilòlröte, te studinis. и Корњачица, f. dim. v. корњача. Коров, м. 𐐨a. untraut, herba inutilis; не ма га ни од корова. Корпа, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. у по варошима) vide комарица. Коруна, f. bie Korana, Coruna flumen: „Да почува чардак на Коруни „Да не прође од Карловца бане Коршов, m. vide крчаг. Koc, m. die Amfel, merula. Koca, f. 1) Die Genfe, falx foenaria. 2) Die Saare, capilli. 3) eine Mrt Berge, montis genus: пишао у косу; Танка коса, Дуга коса, Мићева коса (у Јадру у Тршићкој планини). Косана, f. Frauenname, nomen feminae. nus. Косач, m. vide косац 1. falx vinitoria." Косгр, m. (Срем.) vide косијер. Kocumeр, m. (colesos) das Žinn, stan Косматик, m. vide Костантин. Костобоља, f. Die Sidt, arthritis. Кострем, f. (Рес. и Срем.) vide костријем. Кострешење, п. (Рес. и Срем.) vide коспријешење. Кострéumuce, имсе, (Рес. и Срем.) vide костријешишисе. Костриjеm, f. (Ерц.) Зiеделю Пe, lana caprina. Костријешење, п. (Ерц.) аз ftruppige Ulusieben, hirsutus aspectus. Костријешитисе, имсе, v. r. impf. bas Haar sträuben, arrigo comam. Костур, m. nom. propr, einer Gract: „У завади с Нином од Костура „Са Кличевца од града Костура Кошалап, лца (или котаоца), m. (je, дни говоре комʌац) Die Şöhlung des Schlüsselbeins, jugulum. " Komao, maa, m. der Kessel, ahenum. Komap, m. 1) der Zaun um den Heuschober (um das Vich abzuhalten), sepimentum circum metani foeni. 2) vide Комари : } „Бјежи млада бијелу КомаруКошаранин, m. máрац, рца, m. ,,Доке швоји Кошарани дођу „Ал, не гледа Кошарац ЈованеКошари, m. pl. „Је си л' чуо Латинско приморје, ,,Код приморја ришћанске кошаре „Стојан оде у равне Комаре Кошарица, f. bee Korb, corbis. Комаричица, f. Dов Rörbфen, corbula. Комай, коца, m. cin leiner Etan für Lämmer, Zicklein u. dgl., stabulum parvum." Племи котац, као пи и отац. Коими, им, v. impf. merien (ven Der Hündin, Kase), pario. коммисе, имce, v. r. impf. merfen pario. Човек из комара: Комлар, т. бес effelf mies, ahena rius. Котларев, ва, во, без Reflers, ahe- rum refector. Комлокрпов, ва, во, Reffelfliderfs, refectoris ahenorum. Назимац кус кона бус под котлокоповом кућом (ово је некаква загонетка, али не знам шта значи). Кошобања, f. 1) (у Србији) ve übners ford, gallinarium (ad ova ponenda). TaБове се котобање оплету од биједе лозе, па се објесе испод стрее. 2) (у Сријему) кукурузни кош, на лик на чардак, eine urt чардак jum Kukuruz, horrei genus. Комрљан, m. eryngium campestre Linn. котрљање, п. Das Holen, Rollern (cin Spiel), volutio. Комрљами, ам, v. impf. rollen, volvo. Комрљаписе, амсе, v. r. impf rollen (fpielen), volvo. Копршкање, n. dim. 9. копрљање. Копршкашисе, амсе, dim. 5. котрљашисе. Беца се копршкају о ва скрсенију полупаним јаима (у Сријему). Komyp, m. 1) vide колуm. 2) der Wachs stock, glomus. Komypâne, n. das Rollen, volutio. Комурами, ам, v. impf. rollea, volvo. Кошуратисе, амсе, vide колушати се. Коцка, f. бес ürfel, tessera, talus. Коцкање, п. Das Hurfeln, lusus tesse rarum. Коцкар, м. дек 2ürfclipieler, lusor ta lorum. Коцкаписе, амсе, v. г. impf. murfeln, talis ludo. Кочак, m. vide кочина 2. rigae. Кочијашење, n. Das Rutfdieren, auri 1 gatio. Кочијашими, им, v. impf. lutfdieren, aurigor. Кочијашки, ка, ко, 1) Rutfфers, aurigarius. ) adv. nach Kutscher Art, more aurigae. Кочије, f. pl. ber Bauernwagen mit zwei Pierden, currus, Кочина, f. 1) vide кочем. 2) Berilag (für Hühner, Hunde, Schweine), zotheca. Кочити, им, v. impf. bemmen, inhibeo. Кочимисе, имсе, v. r. impf. fteif thun fastum exerceo, Кочић, m. dim. 9. колац. Кочоп ран, рна, но, bhaft, burtiga strenuus. Коџамиши човек (нијеси ги дијете, него), du bist kein Kind, soudera erwachsen, alt, gescheut (mamoр 40гек), homo adultus. кош, m. Dee gorb (z. H. zum Rufuruje zu Fischen, Fasolen), corbis. Коша, f, hyp. 5, кошуља. Koшap, m. ein Koш zum Fischfange. nassae majoris genus. Кошара, f. Stau von Flecimerf, sta bulum vimineum. Кошевина, f. cine chen abgemähete i лисе у кошшац, m. j. у косми (кад се ргу). 2) планина близу Црне горе: „Често гледа на Кошмац планинуКоштуница копље. п. (см.) „Заиска му копље коштуницу Коштуњ (ора), m. (см.) vide кошту. Њавац: „Виш куће ми коштуњ ора, „Те сам зубе поломила Кошмуњав, ва, во, баст (3. B. Die Hiu aber auch der Mensch), durus. Кошмуњавац, вца, m. щ. j. ора, фаг te guf, nux dura. Кошмурница, f. baš Heinhaus, ossarium. Кошуља, f. bas semb, indusium. Кошуљешина, f. augm. v. кошула. Кошуљица, f. dim. 1) Das Hember, indusiolum. 2) das Schafhäutchen (bein foetus), amnion. Koшyma, f. 1) die Hirschkuh, Hündia, cerva. 2) rauenname, nomen feminse. 3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кошутица, 4. 1) dim. v. кошума 2 ne Pflanzenart, genus plantae. Кошчица, f. 1) dim. vas Beinden, os siculum. 2) der Kerú (im Pflaum u. del nucleus. Крава, f. bie Ruh, vacca. mulctra. Крављи, ља, ље, Rubs, vaccarum. гујевца. Крадљив, ва, во, дiебi, furax. Крадљивац, вца, m. Ditijder Drenf ), furax. Крадљивица, f. bie Stehlerin, viебі фе Weib, fur, femina furax. Kpaha, f. der Diebstahl, furtum. Краисав, m. tann name, nomen viri. Краисава, f. Frauenuame, nomen femi nae. Kpaj, m. der Rand, das Ende, der Saum; Die Бедено: крај од мараме ; опишао на крај свијета; у нашем крају пога не ма; од краја до конца. Краї, am ufer, bei -: „Бевојка сједи крај мора „Ђевојка је крај горе стајала Краjа, f. Frauenname, nomen feminae. Kрajau, aja, m. das Ende (von Tuch). Крајина, f. 1) bie Orenge, fines. 2) ber Krieg, bellum : „Ој крајино! крвава аљино, „Крвав био, ко ме завргао. 3) Крајина Неготинска: један комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкије планина. У К рајини (онуда људи не кажу Крајина Неготинска, него само Крајина: зашто они и не чују да има Крајина и у Босни, као ни Бошњаци што не чују за ову Крајину) има око педесет села, но нијесу сва Српска, него има и Влашкије. Србљи у Крајини говоре : зајац, оцам, жељезо, грнац, дрее (аљине), грајами (мјесто говорими), кожина (мјесто кожа), ни мјесто нам, н. п. да ни си ми жив господару (мјесто да си нам ши жив) и т. д. У Крајини је варош (и мали градић, што је зидао Пасманџија) Неготин (два сама од Дунава и од Тимока), старе зидине Праово (на Дунаву), извор Царичина (од прилике сам и по од Дунава, и мало мање од Негошина), ријека Замна, мала варошица (са старим зидинама) Брза паланка (на Дунаву, на међи Кра јине и Кључа), и два намастира: Врамна и Букова (Букова је маЛи нама мастирић баш код Неготина). Од Царичине до Праова налаземе прокопи испод земље, куда је некад вођена вода на Праово; људи онуда приповиједају, да су до скора налазили и чункове од олова и расма папали на манета пушчана. Ниже Царичине имају зидине од некакве старе цркве: онуда људи приповиједају, да је онђе погинуо Краљевић Марко (кад су се Турци били с Власима), и да му је она црква била начињена на гробу. Од југо-западње стране међићрајина с Кључем (Кладовском наијом). У Кључу има око тридесет села, но данас не ма ни једнога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Каменица, Врбица, ()стров гол и т. д. Ӯ Кључу је варош и мали градић Кладово на Дунаву; с горњу страну Кладова знаду се до воде некакве старе зидине, а ниже Кладова (око по сата далеко) знаду се на суву (особимо из Влашке стране) зидине од Трајанова моста, о којему људи онуда још припобиједају којешта, Обадвије су ове кнежине султанијине, и зато су некако од спарине остале ше у њима нијесу судили Турци, него Српски кнезови (приповијдају да су макови ферман од цара имали, да не смије Турчин о полкованим коњем наступити на глу земљу). Кразински је кнез сједио у Негошину, а од Кључа у Кладову (нигђе у Србији, ни у Босни, ни у Ерцеговини, не кнезују варошани сељацима, до му). Крајински је кнез бивао од колена Карапанџића, а од Кључа се мијењао чесмо. Ти су кнезови купили порезе и остале данке, па су новце (колико је било одређено да се даје султанији) давали бегу, који је долазно из Цариграда и сједио у кладову, а бег је стао у Цариград; а сад, како су Карапанџићи оставили Крајину и већ готово сви изумрли, почео се и Крајински кнез мијењанин (и остало се готово све промијенило). Крајници, ника, m. pl. bie Gefdroulft Крајни, на, но, vide крајњи. der Ohrdrüsen, tumor parotidum. Крајњи, ња, ње, äußerft, extremus Крајишник, m. Der ungrenger, confinis. Крајишничка, ка, ко, 1) Den (tütti= |