Page images
PDF
EPUB

tum more.

nus. .

equorum. .

Конагција *, m. Ber Диаrtierniayer, de- Козьй, т. (voc. коњицу !) 1) dim. В. signator hospitiorum.

коњ (с.): Конак *, m. Тав диаrtіеr, bie Bob. „Ја не гледам павној ноћи доба,

пипg, habitatio, hospitium : примио „Ниш мој коњиц мутној води броді нас на конак; отишао да голови „Или му коњиц орону ? Конак: у владичину конаку.

„Коњ јунака оставио Конаковање, п. бав 26teigeii, ueber. „На злу мјесту у Косову; nachten , pernoctatio.

„Јунак коњу говорио : Конаковални, кујем, v. impf. überna. „Ој коњицу добро моје! ten, pernocto.

2) Name eines Insects, insecti genusi Конакчија , m. vіdе конагција.

3) на гуслама, vidе коњ 4. 4) град конату, нца, ш. 1) ein Smirnfaben, Ber у Ерцеговини:

Zwirn, filum. 2) das Ende, finis (aar „Век Турчина Богом побратима се ријетко говори, н. п. tоме не „у Коњицу бега Али - бега – ма ни краја ни конца ;

Коњчић, m, din. , коњиц. „Све му каза од краја до конца). Коњички, ка, но, 1) Xeiters, equitum: Конда (Конда), f. Хrauenname, nomen дванаеспи коњички сата од Бијо: feminae.

града. 2) adv. wie ein Xeiter, equiКондија , f. Seauenname , pom cn feminae. Кондр, m. (сп.) Xer Зефеr, poculam : Коњскрадица, f. Der Pfetsevich, fur „Кондир вина од дванаест ока

equorum. „Донеси ми кондир вина

Коњскій, кa, кo, .) Рferes, equipus. од три године

2) adv. wie ein Pferd, ut equus. Конђа , f. убрадач женски (особипо по коњскі камен, m. Cat BlaupitripІ.

Шум адији), eine 24rt meibliфе &opfbe. Коњувача, f. cine 24rt depfel, pomi ge

dedung, vittae genus. Коно, m. (Ерд.) hyp. p. коншија. Коњушар, т. Ver Pferschüter, custos Конопац, пца, m, ein Ctrit pon janf, funis cannabinus.

Коњушница, f. зидине у Поцерини, Kononba, f. Frauenname , nomen femi- cf. двориште.

Коњче, чeтa, n. ein Rüklein, equuКонопљан, нa, нo, Sanf• , cannabinus. leus. конопље, наља f. pl. per panf, can- Копан, пна, но, јфncelos, ubi sоlutae pabis.

jam sunt nives. KoHOnduka, f. die Hanfitaude, der Hanfs Könana, f. eine hölzerne Schüssel, scue ftängel, cannabis : манна као коно- tula, scutra.

Копанье, в. даs Braben, fossio. Конопиште, п. Ort, wo panf geftan. копар, пра, m. Oil, аnеthum graveo

den, ager, in quo cannabis fuit sata. lens Livn. Конопчић, э, dim. p. конопац. Konamin, am, v. impf. graben, fodio : конци, нацца, m. pl. Ver Зрісп, fla. когати кукурузе, виноград, купус Кончање, р. дав еtiсtеn mіt Зmirn, pi. и т. д. ctura acus et fili.

Копач, m. Ber Grabеr, fossor. Кончали, ам, т. і mpf. н. п. чарапе, Копачев , во, ва, бев ®rober, fossoris.

mit Zwirn sticken, pingo acu filo mua Копилад, f. (coll.) Die Saftarte, spurii. nita. .

Копилан, m. ein Gobn аuреr bеr &be, Кінчић, m. dim. p. конац.

Glius spurius. Коншија *, m. vіdе комшија.

Копіле, лела, p. ein kino auper See Кеншизин, на , но, vidе комшијин. der Ehe, spurius, spuria. Коняшнјница, f. vіdе комшијница. Копилиписе, имce, v. г. impf. trафа

tig werden in einem Alter von einem коншijekh, ha horvіdе комшијски.

Jahre (vom Schafe, von der Ziege), Коншiлук *, п. vіdе комшилук.

ingravidari aote jastam aetatem. Kõib, m. 1) das Pferd, equus. 2) der ftes Komanija, f. ein vor der Zeit trächtiges

bende Stab in: KANC - (piei. 3) der Maß- Schaf, Ziege, ovicula gravida ante juo tab im клис • uno im прстен • jpiel : stam aetatem. два коња, при котка. 4) (аиф коњиц) Koniљан, m. vіdе копилан. der Steg über der Violine , ponticulus, Konixebe, n. das frühe Tragen, ingras

cf. коньиц. (epau Frainifф кобилица). vidatio ante aetatem. Коњаник, m, vidе коњик.

Копірање, п. Сав Віmmеİn ter 213üra Коньк, м. деr Xeiter, eques.

nae.

[ocr errors]

Пъика.

mer, circumreptatio (scaturitio) vers Коьина, f, augm, 5. коњ.

mium.

ія

Копирайти , ам, т. impf. wimmel, sca- Корчипи, нм, v. p. fdreiten, gradior.

turio. Диф ein cinsiger 203ист копи. Корбач, т. (по Pвапіској и по Славора у рани.

нији) vidе камција. Копитњак, т. asarum europaeum Linn. Кордован, ш. бав &orbuаt = geper, alКопито, т. дer фuf, ungula.

ta Cordubensis. Копкање, д. dim. p. копатье.

Кордованција *, m. See Corpuan • Sa. Копкати, ам, dim. p. копали.

britant, alutarias. Копљаник, ф. деr ganjenträger (@ana Kope, f. pl. н. п. од ножа, или од књи. cier), hastatus.

re, 1) die Scheide, vagina. 2) das Heft. копљача , f. Vie Sahnenlanje, lancea sig- des Taschenmessers. 3) der Einband, nifera (?).

tegumentum . Копље, п. бie Wange, lancea, hasta. По- Корен, m. (Рес» и Срем.) vidе коријен.

слије боја копљем у трње. Одско- корёнак, нка , m. hyp. p. корен:

чило (или искочило) сунце с копља. „Заспала девојка дренку на коренкуКопнети, им, (Pec.) vidе кошњемін, Koperuma, f. Fluß und Dorf im Jadat, Копнина, f. fфncelofer plat, locus ni- (cf. Грнчара): vibus vacuus.

„Кореница село и ти ли си ? Копниши, им, (Срем.) vidе колњепи. „Да и није руде од лонаца, Копња, f. Dав Иmgraben, Иmbauen рев „Испод кућа чести воденица,

Weinbergs, des Kukuruzackers, fossio. „Не б се звала село, већ селиште. Колњепи, ним, у impf. (Ерц.) fфmel. Корење, и. ) (Рес, и Срем.) vidе ко

jen, liquesco (vom Schnee, aber auch ријење. 2) бie Bormurfe, exprоbrаtiо. vom Abliegen der reifen Wassermelone). Kopujen, m. (Ep4.) die Wurzel, radix. Копоран*, m. eine art #leiдев mit aer. Коријенак, нка, ш. Һур. р. коријен. meln, vestis manicatae genus.

Коријење, п. (Ерц. — coll. ) бie Bars Kònpena, f. (cm.) Art Ringes, annuli feln, radices. geous, (die Sängerin wußte es nicht Köpucah, cha, HO, vide

користан. zu erklären:

Қориспi, f. Der Zuken, дав Версіреп, „На руци му копрена од злата

utilitas. „є руке скиде копрену од злата, Користан, сна, но, gecei6lib, salrus: „с руке скиде па је мени даде: Бористан и во, крава. „На ћевојко копрену од злата Köpuma, n. pl. Wald in der szerzegowis „По чему ћеш мене споменути,

na, saltus in Hercegovina : „По копречи по ймену моме

„ударисмо кроз Корнија равна, Коприва, г. діе Refel, urtica.

„Сва корипна притиснула мама — копривица, f. Тав zeffelben, urticella. Корипаст, па , по, айёgchält, trog• Копривњак, m. Hзвор у Јадру (изме. artig, alveatus.

$у села Тркала и Пасковца); мн. коришћшце, п. баѕ Хröglein, alveolus. слим да би се лако звало мјесто, корито, п. беr krog, alveus. ље расипу коприве; али ја нијесам корити, им, v. impf. кога, einem Дега чуо :

würfe machen, exprobro. „Коњ до коња, јунак до јунака, Kopumuce, umce, v. r. impf. einander „Од Медњака те до Копривњака. Dormürfe maden, exprobraré sibi inКопрцање, п. баѕ Заppelin; palpitatio. vicdn. Копрцатисе , амсе, т. г. imp. 3appen, корица, f. dim. p. кора. palpito. .

Корпце, f. pl. dim. p. коре.. Копун, т. беr Жарап, саро.

Корјенчић, m. din. p. коријен. Коп унипнсе, нусе, у. r. inpf. tolsis Корман, т. бав еteuerrucer, guberni

ren, superbio, efferor. жопуњење, p. pas Ctolairen, super- Корманипи, им, т. impf. jteueen, gubitio. .

berno. Копца , t. dim. p. коб:

Корманош, m. Ber Cteuermann, guber„Добра га је котца сукобила Копча, f. vіdе ковча.,

Кoрмaнoшeв, ва, во, бев еteuermann, Копче, f. р. vіdе ковче.

gubernatoris, копчица, f. dim. p. копча.

Кормањење, п. Зав еteuer, guberKopa, f 1) die Rinde, cortex. 2) die Rin. natio. de, crusta.

Kópibaya , f. die Schildkröte, testudo. Корак, т. 1 der Schritt, passus.

Срби приповиједају, да је човек Коракљај, m. ј

(прије него је корњача на свијету Корачање, п. За ефreiten, gressus. била) умијесно погачу и нспекао коКорачам, ам, Ү, impf, freite, gradior, кош, па сјсо да једе, аушај не

culum, cf. крма.

[ocr errors]

nator. .

тачу па

[ocr errors]

nus.

рупи кухе његов на врата, а он он- bie A, 1389, на Видов дан (15. Зипу) да брже боље метне кокош на по- Serbiens Schidsal entsdied), Campus

поклопи чанком, и тако merularum. сакрије од кума. Кад кум отиде, Косовски, кa, кo, 1) von Косово, Cosи он устане опет да довaшн ко sovinus, 2) alt, nod) von den Zeiten der кош и погачу да једе, али се оно Koffovo. Schlacht, Cossovinus (maraсве (кокош, погача и чанак) пре- thonius). піворило у корњачу (шпио је сакрио Кост, f. Saf Bein, os. од свога кума). и тако поспане Коста, m. (cоutr.) Sonjtantin, Constanкорњача.

tinus. Жібрњачин, на, но, беr Сфilotröte, te- Коста, т. Һур. р. Костта. studinis.

Костадин, ш, Жоntantin, ConstantiКорњачица, f. dim. b. корњача. Е. Коров, m. Бав Иntrаut, herba inutіlів ; Коспајница; f. варош у Pватској (код не ма га ни од корова.

воде уне). Костајничанин, човек из Көрпа, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. Костајнице. Костајнички, кa, кo, по варошима) vidе кошарица.

yon Костајница. Коруна; f. die sforana, Corina lumen: Коспианин, ш. fontantin, Constan„Да почува чардак на Коруни

tinus. „Да не прође од Карловца бане Костатик, m, wide Костантин. Коршів , m. vіdе крчаг.

Коетобоља, f. Die Git, arthritis. Е Kic, m. Die 21mfel, merula.

Кострелi, f. (Рес. и Срем.) vidе коKüca, f. 1) die' Sense, falx foenaria. 2) стрије.

Die paare, capilli. 3) eine 24rt Berge, Костірецење, п. (Рес, и Срем. ) vide montis genus: опишао уз косу; Тан- костријешење. на коса, Дуга коса, ми ћева Кострёгипінсе, имce, (Ресь и Срем.) коса (у Јадру у Тршићкој пла- vid: коспријешилисе. нини).

Костријеші; f. (Ерц.) 3iegenpole, lana Кссана, f. Хrauenname, nomen feminae. caprina. Косањица, f. dim. p. коса 5.

Кіоспријешење, п. (Ерц.) бав ftruppige Fiсалi, пia, пio, Tangtaarig, comatus. Ausjehen, hirsutus aspectus, Коса, сца, р. 1) Der Diaber, müдеr, Костријешитисе, имce, v. т. impf. За fueuisex. 2) eine Art Insect, insecti зе- Haar sträuben, arrigu comam.

Kocmýp, m. nom. propr, einer Stadt: Косач, m. vіdе косац 1.

„У завадіц с Нином од Костура Косиба, f. Die Rayə, foenisectio. „Са Кличевца од трада Косптура — Косијер, т. (Ерц.) дав Xebenmeffer, Копалац, лца (или копаоца), р. (је. falx vinitoria,

дни говоре коплац) бic Söhlung pe8 Костр, m. (Срем.) vilе косијер.

Schlüsselbeins, jugulum. косипер, m. (xacaissos) Ba8 3inn, stan- Копао, пла, m. Bеr fejfel, ahеnum.

Komáp, m. 1) der Zaun um den HeuschoK chu , IIM, V. impf, mähen, meto, ber (um das Vieh abzuhalten), sepia foenum seco.

mentum circum metam foeni. 2) vide Косилисе , косисе, т. г. impf, н. п. Копар: сукно, ft apreisen, dеtеri.

„Бјежи млада бијелу Котару кісница , f. dim. p. коса.

Колтаранин, т. 1 Косішпе, n. Ber Cenjenitiel, manubrium Котарац, рца, m. I

човек из Кошара: falcis.

„Доке півоји Копіарани дођу Косјерево, п. намаслир у Ерцеговини „Ал' не гледа Копарац Јоване

(може бити да је сад и пусти ?). Колари, m. pl. Kocmaj, m. Serg in der Belgrader hauja : „Је си л чуо Латинско приморје, „Лала магла по голом Космају, „Код приморја ришћанскећоларе — „Са Космаја на Јанкове дворе Стојан оде у равне Кошаре — „Од Космаја гн'језда соколова Кошарица , f. Bеt fort, corbis. Кісні, на, но, н. п. нов, гладили- Копаричнца, f. дав Яrben, corbula. ia, Sensen: , falcis messoriae.

Komais, kolja, m. ein lleiner Stad für Koco, (chief, oblique.

läinmer, Zidklein u. dgl., stabulum par. Fiocobuk, f, das Junge der Amsel, pul- Vum. IIлении котац, као и и отпац. lus merulae.

Котит, им, v. impf. Weifen (ocn Per Косівът, ља, ље, 21mjet, merulae, Hündin, Labe), pario. hocobo, D. (mit und ohne 10.be) das Контисе, имсо, y, z, impr. Perfen, Amselfeld (berühmt durch die Schlacht, pario.

.

[ocr errors]

Пun.

fastum exerceo,

[ocr errors]
[ocr errors]

қотлар, ш. беr keffelfф mie, ahena- Кочина, f. 1) vide кoчeл. 2) BerfФlag rius.

(für Hühner, Hunde, Schweine), 20Котлярев, ва , во, бев Seplers, alie

theca. Коларов, ва, вo, narii.

Кочити, им, v. impf, bеттеп, inhibeo. Конплац, т. vіdе копалац.

Көчитисе, имce, v. г. impf. fteif thып, коп. ача, f. vіdе гвоздењак (копао). қот ина, f. augm. э. кошао.

Кочић, п. dim. 2. колац. Коплић, m. dun. p. кошао.

Кочопераң, pнa, нo, lebb aft, burtig. Колі, кріп, m. Bеr ѕеjjeiflider, ahena- strenuus. rum refector.

Коцамнпи човек (нијеси и дијете, Коплокрпов, ва , во , #effeifider: , re- Hero –), du bist kein Kind, soildera

fесtогіѕ ahenorum. Назимац кус кона erwachsen, alt, gescheut (mamop 40бус под котлокрповом кућом (ово сек), homo adultus. је некаква загонетка, али не знам Кощ, щ. деr Qorb (з. 5. 3um futurus, шта значн).

gu Filden, Fajolen), corbis. Кодбања, f. :) (у Србији) Per Disner: Коша, f. hyp. 2. кошуља.

kord, gallinarium (ad ova ponenda). Ta- Kowap, m. ein koul" zum Fisdfange.
дове се котобање оплету од бие- nassae majoris genus.
ле лозе, па се објесе испод стрее. Кошара, f. Ctай воn ѕlефtwegf, sta-
2) (у Сријему) кукурузни кош, на- bulum vimineum.
лик на чардак, eine art чардак ҳит Кошевина , f. eine ebеп абдеähete Bio
Kuluruz; horrei genus.

se, pratum recens desectum.
Kompљан, m. eryngium campestre Linn. Кошење, n. дав 27ähen, mеѕѕiо.
Kompљање, в. дав Хоlеn, fоllеrn (ein Кошија *, f. vіdе трка.
Spiel), volutio.

Қошиңа, f. augm. p. кош.
Копрљали, ам, v. impf. tolen, volvo. Коцић, m. dim. p. коні.
Копрљаписе, амce, v. r. impf. rolen Кошкање , n. Sеr Bortmefe, altercatio.
(fpielen), volvo.

Коликалінсе, амce, v. r. impf. 1) jans Коліршкање, p. dim. 6. котрљање. ken, wortwechseln, altercor. Копіршкацінсе, амҫe, dim. р. Копр- кошница, f. See BierenPorb, alyeare. љаписе. Теца се копршкају ова- Коцпцца , f. vіdе кошчица 2. скрсенију полупаним јайма (у Сри- қоштан, m. eine praise, herbae genus, јему).

Кошпан, на, но, beiner:1, osseus. Komýp, n. 1) vide Konym. 2) der Wachs: Koumay, 1) in der Redensart : yeami. stock glomus.

лисе у којштпац, п. ј. у кости (ка, Копту раље, р. бав Rolen, volutio. се рву). 2) планина близу Црне горе: Копірати, ам, v. impf. rolei, volvo. „Често гледа на Қошпац планинКоп урансе, амce, vidе колушаши- Коштуница копље. п. (сп.)

„Занска му копље кошпунцу — Кіцка, f. Der Bitrfel, tessera, talus. Кошпуњ (ора), m. (сп.) vidе коштуКоцкање, и. дав 20ürfeln, lusus tesse- њавац :

Виш куffе ми қQішпуњ ора ,
Koukáp, m. der Würfelspieler, luşor ta- „Те сам зубе поломнила
Torum.

Кошпуњав , ва , вo, barr (3. В. Зіс Коцкаптисе, амсе. v. r, impf. würfeln, aber auch der Mensd), durus. talis ludo.

Коштуњавац, вца, m. ш. ј. ора, фаtе Кочан, m. vіdе кочина 2.

tę Nuf, nux dura. Кочење, п. 1) бав реттеп бев заве, Коштурница, г. зав 5einhaus, 0552

inhibitio. 2) das Steifwerden, rigor. rium, Кочет, f. vіdе костријелі.

кошуља, f. Sa Scm, indusium. Кочијаш, m. Der Suriber, auriga. Кошуљепшина, Ж. ang. p. кошуља. Кочијашев, ва, во, бев Surfфеrѕ, au- кошуљица , f. dim. ) гаѕ еmоtеп, rigae.

indusiolum. 2) das Schafhäuten (beira Кочијашење, п. Вав Жutfфіеrеn, auri- foetus), am

lion. gatio.

Кошула, f. 1) дie SiejФtus, Siддia, Кочијашини, им, т. impf. Putfфieren, cerva. 2) Frauenname, nomen femidae. aurigor..

3) ein Kuhname, nomen vaccae. Кочijäшніг , ка, но, :) Sutfфеrѕ, auri- Кошутица , . 1) dim. p. кошупта 2 ең і

garius. s) ady. nach Kütscher Art, more ne Pflanzenart, genus plantae. aurigae.

Кошчнца, f. 1) dina. tai Beinment, Korje, f, pl. der Bauernwagen mit zwei siculum. 2) der Seri(im Pflaum u. dgl.. Pierden, currus,

pucleus. .

се.

rarum.

[ocr errors]

vaccarum.

nae.

[ocr errors]

Крава, f. Sie sub, vacca.

јине и Кључа), и два намаспира : Крава, f. hyp. р. права.

В рамна и Букова (Букова је маКраветнина, f. augm. p. крава.

ли на мастирип баш код НеготиКавин, на, но, деr fr), уассае. на). Од Царичине до Праова нала. Кравца, f. dim. . крава.

зесе прокони испод земље, куда је крављача, f. Bie Selie, per Relefibet, некад вођена вода на Праово; dulctra.

људи онуда приповиједају, да су до Крављії, ља, ље , Rubя,

скора налазили и чункове од олова Краву рина , f. vіdе правелина.

и растапали на планета пушчана. Kparji, m. Mannsname, nomen viri. Ниже Царичине имају зндине од Крагујевац, вца, т. варош у Србији. некакве старе цркве: онуда људи "Крагујевачкат, кa, кo, Don'Крагује. приповиједају, да је онђе погинуо вац. Крагујевчанин, човек из Кра- Краљевић Марко (кад су се гујевца.

Турци били с Власнма), и да му је Kра 1ънв, ва, во, бiebija, furax. она црква била начнењена на гробу. Крідљивац, вца, m. Biebijфее Renfф, Од југо-западње стране међuКраTurax.

јина с Кључем (Кладовском нанKpaqlBHija, f. Die Stehlerin, diebisches јом). У къучу има око придесеті 3 eib, fur, femina furax.

села, но данас не ма ни једнога СріпKpaha, f. der Diebstahl, furtum.

ског, него су све Влашка, а имена Краисав, іn. 27 аппвпате , poinen viri. села сва су Српска, н. п. ГрабоКрансава, f. Хraиепиате, поmеn femi- вица, Каменица, Врбица, о

стров гол и т. д. Ў Кључу је Kpaj, m. der Rand, das Ende, der Saum; варозц и мали градић Кладово на Bir (Seqen: крај од мараме ; оптицао

Дунаву; с горњу страну кладова на крај свијета ; у наutем крају по- знаду се до воде некакве спіаре зита не ма; од краја до йонца.

дине, а ниже Кладова (око по са, Kpai, am Ufer, bei

па далеко) зналу се на суву (осо„Тевојка сједи крај мора

бчто из Влашке спиране) зидине од „Бевојка је крај горе стајала

Трајанова моста , онојем у људи Kpaja, f. Frauenname, nomeu feminae. онуда јоји припогиједају којешта. крајац, ајца, m. Вав &nse (von EuФ).

Обадвије су ове кнежине суллани

јине, и зато су некако од стариКрајина, f. 1) дie Brenje, fines. 2) Ter

не оспале піе у њима нијесу суглі Krieg, bellum : „Ој крајино! крвава аљино,

Турцы, него Српскі кнезови (при„Крвав блио, но те завргао.

повијдају да су піакови ферман од 3) крајина Негопі инска: је.

цара имали, да не смије Турчин о

полікованим коњем наступити на дан комад земље између Тимока, Дунава, Кључа и Поречкије плани

пу земљу). Крајинскін је кнез сједно на. украјинні (онуда људи не ка

у Неготину, а од Кључа у Кладожу Крајина Неготинска, него само

ву (нигђе у Србији, ни у Босни, ни

у Ерцеговини, не кнезују варошаКрајина: зашто они и не чују да

ніг сељацима, до пу). Брајински је има Крајина и у Босни, као ни Бо

кнез бивао од кољена Карапаншњаци што не чују за ову Краји

цна, а од Кључа се миењао чену) има око педесет села, но није

сто. Ти су кнезови купили порезе су сва Српска, него има и Влајиќије.

и остале данне, па су новце (коСрбљи у Крајини говоре : зајац,

лико је било одређено да се даје оца п, жељезо, грнац, дрее (аљине), грајали (мјесто гово

сулпанији) давали бегу, који је дорипи), кокина (мјесто кожа ),

ламо из Цариграда и сједио у Кла

дову, бег је слао у Цариград; а ни мјесто нам, н. п. да ни си ти! жив господару (мјесто да си нам

сад, како су Карапанііли оставипи жив ) и пi. д. украјини је ва.

ли Крајину и већ готово сви изу: рош мали градић, што је зидао

мрли, почео се и Крајински , кнез Пасманција) Неготин (два сапа

мијењапии (и остало се готово све од Дунава и од Тимока), спаре зи- Крајна, на, но, vidе крајњи.

промијенило). дине "Праово (на Дунаву), извор крајнгіци, ника, т. рі: бie Beld mult ІЦаричина (од прилике сапі н по од Дунава, имало мање од Него

der Dhrdrüsen, tumor parotidum. Інна), ријека За мна,

варо

Крајњи, ња, ње, äuperft, extremus шица (са старим зидинама) Брза Крајишник, m. See 21nsrenger, com finis. паланка (на Дунаву, на меѣи Кра. Крајишничкі, кa, кo, 1) Sen (tirti

[ocr errors]

тала

« PreviousContinue »