Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Беспocлица , f. ) Sie ORupe , otiam: om- ich möchte geben, darem. Eigentlich ist

Ки бу ђего, на беспocлицiн. 2) рав es der (nun meist unabänderliche) Dptas Faulenzen, der Müsliggang, otiatio : tiv vom Zeitwort 6umu selbst. прођисе беспоcлице; по је беспо- Бибер, m. Pfeffer, piper. слица. 3) дer 2R ujjiggänger, otiator : Биберење, р. Вав Фfejfern, piperatio. иди беспocлицо једна !

Биберипци , им, v. impf. pfefern , pipero, Беспocличење , n. Ba8 22üffіggeben , otia- pipere condio. tio (?)

Баберні, на, но, н. п. зрно, Фfeets, Беспocличии, им, v. tіmрt. muffіggеѕ. Биберов, ва, вo, piperis. hen, otiari. .

Бивање, п. Вав оftеndlige Cepn, freБеспупно, пit auf redtem Bege, инэ quenter esse. . gerecht, inique.

Бивати, ам, у. impf. feyn, esse. Бестија, f. (у. Сријему ну Бачкој го. Бів, вола, m. Der Sui, bubalus.

воре бешпија) Vie Seitie, bestia (a18 Биволица , f. Die Buffеltu) , bubala. Schimpfwort)

Биволски, како , н. п. кожа , Зüfel. Бекар, д. човек неожењен, бипоgе. baut, pellis bubalina. relle, coelebs:

Биволче, чета,

2. das Büffelfalb, bu. „у бебара свавога шикара,

balus vitulus, „Понајвише буа и ушију.

Биједа, f. (Ерц.) unperiente Befфui. Бећарина, г. augm. р. бекар. 2) Sung- бigung, calumnia. Сачувај ме Боже gesellschaft, coelibatus.

биједе невидовне ; нашла га биједа Беларовање, п. баѕ Зunggefelenleбet, на суву пупу. vita coelebs.

Биједити, им v. impf. (Ерц.) кога, Бекаровати, рујем, v. impf. Зunggе. ungerecht beschuldigen, inique accuso.

selle seyn, als solcher leberi, coelibem bujohte, n. (Epit.) das ungerechte Bee vitam agere.

(chuldigen, accusatio iniqua. Беларски, кa, кo, 1) jungaefelif), coe- Бијел (comp. бjein), ла, ло, (Ерц.).

libis aut coelibum. 2) adv. auf Jungge. weiß, albus. fellen : Art, coelibum more.

Grijena, f. in der anekdotischen Nedents Беч, m, 23ien, Vienna.

art: Зашао као бијела по пазару, Бечеј, т. еtасt im Baпat. Бечејскі, er geht nach der Neibe alle ab. кa, кo, von Бечеј.

Бијела неђеља, f. (Ерц.) (cie meige 930Бечење, р. Вав (фief = 2nferen, torrus che) die Woche vor der großen gaite, aspectus.

Vorfaste, hebdomas apte jejuoium ma. Бечили, нм, v. impf. . ј. очи, die gnum , qua carnibus tantum abstine

Augen stier richten, stieren, rigidos figo tur, at non caseo , nec piscibus etc. oculos.

Бијела црква, f. (Epix.) 213 eiptieфen) Бéчинсе, имсе, т. г. impf. fфіеf аnje Städtchen im Banat. ben, torve tueri.

Бијелац, лца, m. (Ерц.) er edim met. „Бечу граде не бечисе на ме.—

equus

albus. Бечка, f. пиварско буре, бав Зіеrfав, Бијелити, им , v. impf. (Ерц.) 1) wеі. dolium cerevisiarian.

Ben, dеаlbo. 2) vidе бијељели. Бечкерек, m. etаѕt in Banat. Бечке- Бијелилисе, имce, v. г. impf. (Ерц.)

речанин, човек из Бечкерека. Беч- 1) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß һәречки, кa, кo, von Бечкерек. glänzen, albeo. Бечки , кa, кo, 1) 23iener, Wienerif%. Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, ха

Vienpensis. 2) ady. wienerifd, more me für eine weiße Henne, alba (galViennensium.

lina). Бечкиња, f. pie SBienerin, femina Vien- Бијело поље, р. (Ерц.) варош у Ертеnensis.

говини (код воде Лима). beranja, m. der Wiener, Viennensis. Бијељење, р. (Ерц.), 2) сав зеі[:en, Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој dealbatio. 2) das Glänzen, Weißfeyit,

гори. 2) село близу пог намастира. albitudo.

Бешеновачки, кa, кo, von Бешеново. Бијељслин, лим, y. impf. (Ерц.) wеip Бешика*, f. 1) vidе колијевка. 2) pic werden,

albesco. Blafe, vesica. cf. мијур.

Бијељина , f. etасt in Ser наиjа porn Бешкоп, m. (ст.) некакав љеб (3ів» Зворник. Бијељинац (нца), човек из kott?), panis delicatior :

Бијељине. Бијељинскii , ка, „И бешкопа љеба бијелога

Бијељина. Бештија, f. vіdе бестија.

Бијес, m. (Ерц.) pie But, rabies : биBu, Partikel, um den Dptativ anzuzeis јес те сколио (говоре псеmету); млн

ge, particula optatiyi, 2, 3, дао би, је отишао у ајдуке од бијеса,

[ocr errors]
[ocr errors]

њапче.

(Muthwille, liebermuth), Han 04 He- „Четрдесеп коња доседоue , воље ?

„Све Турсније добрије бињака Вијесан (comp. 6јешњи), сна, но, (Ерц.) Бињација*, ш. беr gute Seiter, aptus

i) wütend, rabiosus. 2) übermüthig, eques : superbus.

„У Турака с' врло добри коњи, Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vidе бијел. „И на коњма Турц бињације Бије град, m. (Ерц.) 23elgra, Belgradum. Бињашче*, taufeno, mille (иљада). Је. Бијоградац, граца, m. (Ерц.) беr Sel. дан је рекао бињашче, а други бн. grader , Taurinensis :

рашче , па су се опет погодили, „То гледају Турци Бијограци - biete immerhin ! Бијоградский, кa, кo, (Ерт ) .) BeІ. Бильніш*, m. ein ефarlaфemantel, ра. grader, beleradinus. 2) adv. belgra. lium purpureum. Difch, more belgradino.

Бір , m, оно жито, што људи дају Бијограђанин, m. (Ерц.) vide Бијогра- попу сваке године, дie Solectur рев дац.

Pfarrers, collecta parochi. Бијогратка, f. (Ерц.) бie Belgraverin, Бирање, р. Вав &lauben, Refen, lесtiо. mulier Belgradina.

Enpäibe, 1. das Abrichten, condocefaБијограче, чema , p. (Ерц.) ein junger ctio. Belgrader :

Бирати, ам, v. impf. Elauben, lеgеrе. „Што ће мени момче Бијограче, Бірати, ам, у. impf. н. п. коња, арах „Кад ми може запасп” Сарајевче richten, condocefacio. Бијеце, п. vіdе бјеланце.

Вирач, рча, т. Begens in Bognien, Бијочуt, m.vidе алка.

ober Зворник. bin, m. der Stier, taurus.

Биратиче °; cine, unum (један). с. биБіка, m. vіdе бик. Бика, f. (у Босни, особито по ва- Біри, бири ! @aut um bie jungen Trut. рошимга) vidе нена.

hühner zu rufen, sonus vocandi pullos Биковип, па, по, н. п. вo, Ctier : gallinae indicae. Dcs, bos taurus.

Бірка, (у Бачкој) 2rt Cafe, oyis Бикуље, f. pl. vіdе вимице.

genus. Било, р. Bеr рutѕ, bie Chlagaper, arteria, Бірманац, нца, т. беr іnіеrfоloat, Біља, f. 9Xame für eine weige 3iege, miles justus, continuus : yCaintai ra y

бирманце. Tiida, m. Name für einen weißen Ocho búpob, m. der unter • Kines im Dorfe, fen, bos albus.

genus magistri vici. bre, n. Kräuter, herbae.

Бировьев, ва, во, бев Birom, sculteti. Биљега, f. (Ерц.) 1) Жепngeiben, nota. Бирлаш, m. vіdе крчмар.

2) Ziel, meta; Zielscheibe, scopus. Бирлашев , ва, во; бев "Birthв, cauБиљежење, п. (Ерц.) бав Везеіфnen, ponis. notatio.

Біраінење, р. дав сфеntеn, cauponaБиљеякипи, им, y. impf. (Ерц.) без zeichnen, notare.

Бирлашиши, им, y. impf. 2Birth fepn: Біљин, на , но, деr wеipen 3iege, ca- cauponor.

Бирлашица , f. vіdе крчмарица. Биљнн, на, но, бев weipen ОФfen, bo. Бирлашки, на, ко. vіdе крчмарски. vis albi.

Ерца уз, т. (2Birthébau6) vidе крчма. Білька, f. See palm, calamus : нема Lырчанин, т. човек из Бирча :

дрва ни једне биљке; сув као биљка. „Док погубим Бирчанин? Илију Биљу р* , т. 1) дав Зreninglas, vitrum Бисаг, m. (највише се говори у млож.

usioriam. 2) das Krystalglas, vitrum 6pojy: 6ucare) der Quersad, 'mantica. crystallinum.

bucep, m. die Perle, margarita. Бімбаша *, m. ein Contmеnаnt von Бисерни , на , но, н. п. зрно, Perlens,

1000 Rann, chiliarchus. cf. војвода. Бісеров , ва, вo, margaritarum. Бимбашин, на, но, бев бимбаша, Бисерче, чета, п. (сл.) pie liebe fline chiliarchi.

Perle, margarita : Біна*, f. Bas Bebäuse, aedificium. „Ја јој реко добар вече дилберче ! bihuja*, f. der Balken an der Thür, in „Она мене: дођ довсче бисерче

Ben Ber Riegel bіnеіngeftopen wiro, Бискање, п. Вав gäufefumen, aufen, wenn man sie schließt, trabs recipiens pediculorum lectio. repagulum.

Біскалі, бишем, т. impf, кога, einem Биљак“, m. Bas Reitrop, equus equita- Läuse suchen, legere, pediculos. torius :

Бicmap, шpa, po, Elаr, limpidus.

capra alba.

[ocr errors]

prae albae. .

[ocr errors]

hacmpina, f. die Klarheit, limpitudo. Djeniva, f. (Epi.) die Bleicherinn, insoa Биіспірнуцца , f. ријека :

[atrix. „Док начини високе Дечане Бјелина, f. (Ерц.) Sie Beife , all dо. „У приморју код воде Биспирпце Бјелица, f. (Ерц.) н. п. шеница, јаб, ta, Битaнгa, f. (у Сријему, у Бачк, и у mpewa, die Weiße, alba (@is apo

Бан.) 1) љенивац, скипіница , der poji igra). Saulenger, qui nil аgit, otiator. 2) кљу. Бјелі аспі, піа, пio, (Ерц.) weiflic, се, које се нађе у селу или у пољу, albidus. а не зна се чије је, рав bеrrеnlojе Бјелобря, т. (Ерц.) Ser einen blpaket Pferd, equus domino carens.

Schnurbart bat, ahenobarbus (?) Бипанжење, п. дав Saui enje, cessa - Бјелов, m. (Epiya) ein tweiver рано, otiatio.

canis albus. Бижанжипясе, имce, v. г. impf, faul. Tјелов, ва, во, (Ерту.) pon per бјел : Gi. enzen, cessare.

che, querciuus. Біли, бијем, у imgf. 1) кога, flagen, Бјеловip, m. (Ерц.) Зtast іn frоа.

verbeтare. 2) (биіпи, будем) feyn, esse, tieii. Бјелова рац (рга), чохен из Ciecf. jecan.

ловара. Бјеловарсiп, кa, кo, point Билинсан, ишем, т. pf. Vergehe, prae- Бјеловар.

tеrlаbоr: било и биписало, п. і. Бјеловина, f. (Ерц.) Sid) еnусі; , lіgnum було, па и прошло.

quercinum. Бнтисе, бијемсе, v. т. impf. 2) fi) Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) бев wei Bert

fblagen, confligo. 2) биjусе рнбе, pot. gundes, canis albi. бer Segattung per sifфе, coco (de pi. Bјелогрлі, ла, ло. (Ерц. ст.) beif; scibus).

halsig, colli albi: Бішка, f. Sie C)(a+t, pugna,

„Град традила белогрла вила Dhy, m. die Pelische, Nagellum, scutica. bjetor 13, m. Weigarit , cluibus abis. Бичаље, п. беr peitfфеаftiel, manubri. Бјелолик , hа, но, Ерц.) weigbad 14, um scuticae.

facie alba. Биче, чепа, п. Зав etierlelli, taurulus. Бјелонога, f. (Ерц.) дie eijituf ine, Бичић, m, dim. р. бик.

Sernina pede albo: puukaume djebjer, m. (Eph.) die Flucht, fuga, bjesit лонога ! (in Be: 24 etiste pe:1 2,7 01:) :-)

су срамни, ал” су пробиплачні. Бјелопољанц, љца, m. човек из Бијелог Бјега, f. (Ерц.) само у овој загонет

ки: Чуча "чучи, бјега бјежи, скочи Бјелоцрквінск г., ha, кo, (Epiц.) sett чуча те увати бјегу (м. ј. мачка Бијела црква. нмиш).

Бјел г, л. Ерц.) дав weipe (imirriide) Бјегање, п. (Ерц.) vidе бјежање. Schwein, porcus albus. Бјегати, ам, у. impf. (Ерц.) vidе бје. Бјелуга, f. (Ерц.) Die Weije Cau, ѕtіѕ аllѕа.

Бјелугов, ва, во, (Ерц) Фев meijet. Бјегўнац, нца , m. (Ерц.) деr Slut: Schweines, porci albi. ling, fugitivus.

Бјелупак, тка, m. (Ерц.) Ber guar, Бјежан, f. (Ерц.) Sliebense, fugientes. Еј жан, т. (Epų.) der gern fliebt, fu. bjeza, m. ein Mannsname, nomen viri.

gitor. Бежанова мајка пјева, а Сто. Бјеснење, п. (Ерц.) 248 гоfen, irror. јанова плаче.

Бјеснило, п. (Ерц ) vide jecнoha. Бежање , . (Ерц.) сав slieben, fuga. Бјеснати, им , v. inpf. (Ерц ) ) to its Буежали ,. жим. у. imрt. (Ерц.) flieben, tend werden, rabiosus tio: Helito

бјесне пси ове године. 2) rajet, Bjén, m. (Epy.) eine Gattung Eiche, toben, wüten , furere. .quercus genus.

Бjecнofia, f. (Ерц) Pie But, furoг, Бјела, f. (Ерц.) само у овој загонепiкir : rabies,

Бјела бјелу зове : дај ми бјело б'јела Бјесомучан, чна, но, (Ерц.) Dam0» љеба испод 6°јела скулна (m. ј. овца и

nisd), daemoniacus. јагње).

Бјешњење , п. vіdе бјеснење. Бјеланце, п. (Ерц.) Ваз (Siweig, albumen. Благ, га, го, н. п. млијено, gut, füв. Бјеласање, п. (Ерт.) бав 23 ciplic) fеуп,

dulcis : Blißen, albicatio.

„Погибе им отца из Стамбола, Бјеласаписе, сасе, у. г. impf. (Ерц.) „Који благе рјечи говораіше, weißlich seyn, albico,

„Ког је царе био опремно Бјелило п. (Ерц.) 2) мјесто ќе се би- „Да по земьи благе зборн Р'јсчи;

jeau naamno, die Bleider, der Bleich. „Не бил” како земљу у Мінро plas, locus insolandіѕ lіntеis. :) Pic Благ дан, га дне , т. 1) і, - красно weiße S dy minke, cerussa.

.

ume. 2) großer Feyertag, dies fesius.

B

[ocr errors]

жами.

.quarzum Linn.

[ocr errors]

fugio.

bonus,

Благо, п. Сфав, Bel, pecinia : благо Блажити, им, т. impf. (доље преко

небројено ; при товара блага; Мораве) fo biel als мрсипти 1. „Ни је благо ни сребро ни злато Блапан, на, но, fothiѕ, mоrаtіg. „(Ни” су благо гроши ни дукати),

lutosus. „Већ је благо што је коме драго .

Блало, п. Roth, lutum. Благо мени ! благо mеби! благо њему, Бланко, m. ein Ranuname, pomen

фіbl mir! beatum me! Благо ли си мени! viri. Благовест, f. (Рес. и Срем.) vidе бла. Блашко ли си мени ! wohl mit, beaговијест.

tum me! Благовијест (говорисе и благовије. „Мене веле да ожене,

cmu.pl.), f. (Epn.) das Fest Mariä Ver: Блашко ли си умени! kündigung (den 25. März), annunciatio B. „Али жена њеба оле,

М.V.Благовмјест приповијест (што Тешка ли су мені. се тиче зиме). Да човен убије гују Блебетање, п. баѕ piappern, blateприје благовијести, па да усади у

ratio. њезину главу чено бијелога лука Блебетапи, бекем, у. impf. plappern, да никне до благовијести, па да bla'erare. га зађене за капу на благовијест Блебепуша, ғ. бав РІaupermani, ba. кад пође цркви, онда би познао terator , blateratrix. све жене које су вјешлице: све би Блед, да, до (Pec. и Срем.) vidе блијед. се кутииле око њега да му опіму, Бледепи, дим (Pec.) vidе блијеђели. или украду оно чено (тако припо- Бледни, кут (Срем.) vidе блијеђепи. виједају).

Бледоka, f. (Рес. и Срем.) vidе бље. Благодаран, рна, но, (у Сријему, у дока.

Бачк. и у Бан. по вароцима и по на- Блејање, п. Вав Blözen, balatusмастирима fammt aden ableitungen) Блејати, јим, v. impf. 1) büten, balo. dankbar, gratus.

2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio. Snarogapeibe, n. daß Danten, gratiarum baék, m. der B!öflaut des Schafe, baactio.

latus:

: макар блек не остао, ш. іда Благодарии, им, У. impf. Danten,

би ни једна овца не остала. gratias ago.

Блёка , f. Dав Бlofen, bаlаtiо: спојн Благодарностi, f. Dangbarbeit, gratus

блека оваца. animus.

Блёкнуппи, нем, v. pf. büten, balare. Благодал, f. See Gegen, favor, salus, Блесан, m. Dummbart, stultus. incrementum : благодат Божја пада Ближњење (близнење), п. Bie Beburt на земљу (кад иде киша).

von Zwillingen, partus geminorum. Haároje, m. Mannsname , nomen viri. Близанац, нца, m. Зwіlіng, geminus. Благосiљање, р. бав ееgnen, benedictio. Близаница , f. Die Smiling&fфwefter; geБлагосиљати, ам, v. impf. fegnen, bе. mella. . nedicere.

Близнад, f. (coll.) vidе близнови. Благослов, m, per Gegen, benedictio, Блізне, епа , п. Der 3mіlіng , geminus Благословина, f. tomije in per 2net. (sine discrimine sexus).

Bote, Eј пужан! ђе не ували за Блізнење, р. vіdе ближњење. осовину и за благословину, него за Блізни, f. pl. кад се уведу у брдо оно, што се смиче и намиче.

двије жице мјесто једне , и пако Благослвишн, им, т. pf. fegnen, be

остану у платну. nedico.

Близнип исе , имce. v. impf. Зmilinge Благочастивӣ Рим, т. (na ivo:35:) gebären, geminos pario.

fromm, rechtgläubig, Gott recht ver: Близнови, m. pl. Зіlіnge, gemini. ebreas, pius, orthodoxus: Србљи ка. Блізу, пabe, prope. жу: први је Рим био благочастиви, Блијање, . Der Surfal , profusio alvi. па ке бити и последњи.

Блијали, ам, v. impf. Diinn mifter, деп Блажен, на, но, felig, beatus , н. п. Durchfall haben, fluit alvus (pecori). блажена Марија.

Блијед (comp. бље $), да, до, (Ерц-) Блажені намицајушчи (јако ти уме bleich, pallidus. коша), tomif аlѕ аltflavifфе Фа. Блиједии, нм, 1 v. isapf. (Ерц-) ropic per biblifфеn Beligeeiten: Gelig Блијеђепи, блиједим, joreimeroen find, die sich davon machen beati pallescere. subducentes (se).

Блитва, f. цвекла, бic rothe Rӣbe Блажење, в. дав Сfen von guten (0. t. beta.

Sleifф:) Сpeifen, im @tgenfake бев Бливенії, на, но, н. п. лист, сјеме Fastens, epulatio.

von der rothen Rübe, betae.

.

[ocr errors]

осмак

ter.

Бљедіfia, f. (Ерц.) Sіе beihe Satte, den der liebe Gott gegeben, omnis pallor.

omnino, БЉување, п. Зав Breфen, уomitus. Богојављеније, п. vіdе Богојављење. Бљувати , љујем, у. impf. Dreфen, yomо. Богојављенска водица , f. ein Beib. Бьўвопине, f. pl. Вав Beggebroфent, wasser, das am Feste der h. drey Könis vomitus (auch fig.)

ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird, Бљунупи, нем, v. pf. Dreфen, evomo. aquae lustralis genus. Бљушав, ва , во , абgefфтatt (von Opei. Богојављење, п. (сав $eft bеr 6. Srep

fén), fastidii plenus, nullius saporis. Könige) epiphania domini. Бљумак, пка, кo, vidе бљушав.

Србљи приповиједају, да се ноћу Боб, m. Bobле, faba.

, уочи Богојављења сваке године оБоба, f. ш. ј. рачја, Жrch6roggen, ота твора небо, и да ће онда Бог даних cancri.

свакоме који што заиште (само да Бобара, f.

der Roggenkrebs, can- не ише више него једно). Бекоји Бобарац, рца, т. cer femina, ova ge- споје на пољу по цијелу ноћ не бих Бобарица", f. stans.

ли виђели кад се небо опівори, но Бобија (мала и велика), f. Serge in Ser то не може сваки виђепи. Тако се

Рађевина. Мала је Бобија на путу некакав догодио у соби кад се небо Кад се иде од намаспира Троноше отворило, и не имајући над изили к Дрини и Лозници ; и му се свра- на поље (да се не би међупим заКају црквaри о великим годовима ворило), промоли главу кроз про(лепи кад је лијепо вријеме) ще се зор да рече: дај ми Боже одмарају, пију и играју.

блага; но у ономе сырау и у ишњи Бобов , ва", во, н. п. лист, Зорпena , мјеспіо мога рече: „дај ми Боже од fabae.

„осмак главу.“ у пај час постане Бог , m. Bott, Deus; Saber 1) зао Бог, му глава колико осмак; піако да

in Der RepenBart, . B. пешко до је није могао кроз онај прозор увузла Бога, bеrtеufeit fфреr, vehеmen- ћи у собу док нијесу људи дошли

2) јаој мени до Бога мило. са сјекирама и начинили прозор вега! 3) на права (или на права прав

ки. Млоги се наБогојављење у јупіру

прије сунца купају у полону или у Бога , m. hyp. 9. Бог : карасе Бога (ка- ријеци (ако је вода смрзла, а онн жу bеци кад грми); мили Бого!

пробију лед). borazi, m. der Engpaß, fauces : Horoje, m. ein Mannsname, nomen viri.

„Друштва мало, а и по невјешто, Богољуб, m. Xannвпате, поmеn viri. „Не познаје саза ни богава

Богомоља, f. црква, Воttеваив, Bet) Богазлук*, m. у лисице оно бијело baus, Kirche, templum.

испод грла, беr sheil бев Ўиф#balges Богомољац (богомољац), љца, m. Bea

unter dem Halse, faux pellis vulpis. ther (z. B. vom Mönche), precator. Богаль , m. Bеr früppel, saucius, mutilus. Богоносац, сцa, m. (паф беm grіеф. Богаљас, па , пio, Eruppelhaft, mu- ၁၁၀၄) H. п. Игњаш богоносац, tilatus.

3gnatius theophorus. Богаство, в. ReiФtbum, diviliae. Богоносна, нa, нo (Өвообро; ), н. п. Бога, па, по, reim, dives.

оци. Богатство, д, уidе богаство. Богорадити, им, y. impf. искаши Богдан, ш. Хаппвате, поmеn yiri, Бога ради, betteln, mendicare. Богдана, f. ein Srauenname, pomen Богорађење, д. Ва4 Bettein, mеndісаtіо. feminae.

Богородица, f. (Gвотёхо;) Bottegебё. Hòre.b, m. ein Mann&name , nomen yiri. rerin, dei genitrix. Боги

душа, п. ј. Бог и душа. Богородичин, на, но, беr Bottegebä» Богњав, ва, вo, vidе осличав.

rerin, genitricis dei. Богиње, f. pl. vіdе oспице.

Sorocab, m. ein Mannsname, nomen Boruk, m. ein Mannsname, nomen viri. viri.

. Богмање, р. дав Бог ме! fagen, tеѕtа- Бод, т. 21rt ©tierey, genus picturaa tio deorum, juratio per deos.

ope acus. Богмаписе, амce, v. r. inpf. mit Бог Бодац, боца, т. н. п. во, Офs, per Me betbeuern, deum testor.

im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. bei Gott, me dius fidius. Бодач, m. н. п. вo, cin ftopiger Sфе, bos Бог вађа, г. намасыр у Ваљевској petulcus. наији.

Бодење, п. Вав ©teфet, punctio. Боговетній, на, но, in per Recen#art, Бодљив , ва, во, н. п. пірава, ftефепо, сваки боговешни дан, јебеп хая. pungens,

В 3

цита) Бога.

Бог ме,

« PreviousContinue »