Page images
PDF
EPUB

Madma, f. der(Binder-) Schläger,iudicula. Maumuja, f. der Mönchemantel, palliuin Madka, f. das Bret, auf der der Hanf monachi. .

abgeklopft wird, frangibulum pro can- Mahmopoc, m. ein Mönchemantel, palnabi.

lium inonachi, маљo, m, vidе мањо.

манули, нем, v. pf. eine Bewegung Mã sva! Caut, um die Kuh herbeigulo- machen, schwingen, stringo.

cen, sonus alliciendi vaccain. Манулисе, немсе, у. г. р. 1) fit ei Máva, f. hyp. D. Mamu.

ner Sache begeben, desero rem. 2) sich Мамаль уга, f. vіdе качамак.

aufmachen, itineri se dare : М.:мац, мца, ш, деr $$деr, esca. „Па се ману преко поља, Mamurys, m. ein erdichteter Vogelname „Као зв'језда преко неба gum foppen, 9. d. quae alliciat anum: Mám, außer, ausgenommen, nisi, exА. Шrnia je nio (шпа по дречи у серtо quod — : мраку, у шуми) ?

„Ту ми седи младо момче Б. Мамигуз; бјежи, бјежи.

„Накиfіено, наређено, Мамхи, на, но, се: 2Xama , natris. . „Мањ што није ожењено Mánum, JM, v. inspf. locken, allicio: Mahkaeaibe, n. das Umsieben (des Vies мамица, f, dim. р. мама.

hes), mors bestiae: Мамичин, на, но, беr мамица, matris. Mањhавами; ам, v. impf. umfichen мамљење, т. дag gофеи, аllесtiо. (vom Viehe), mori (de bestia). Маму зање, р. Вав бpornсi, incitatio. мањкаліі, ам; v. pf. иmjtebeit, verte: Маму зати, ам, т. impf, fpornе, ad- den, niori. do calcar.

Мањма, meniger, minus. Mavyze*, f. pl. die Sporen, calcaria. мањо, m, ville маъеница, Мамуран, рна, но, вот таu fфе поф Маови , m, pl. 8. 3. боли ме глава на

benebelt, qui crapulam nondum exha- riaobe ; auf Augenblicke i stofwelje i lavit.

punctim, identidem. Мамурлук“, т. бie ?аф шебеп бев Хаца маовина , f. За 27ов, muscus.

fфее, dolor capitis cet. a crapula: раз- Мара, . 1) һур. р. Марија, 2) шарена биши мамурлук, бie Zameken бев 6yonija (österr. Frauenkäfer und das Rausdhes (wieder durch Drinken) ver: rientifеr, train. божји колек). treiben, crapulam discutio bibendo. Мараз *, m: i. 3. мараз на срцу, еr ift Мана, f. Sebier, Savet, vitium: нема innerlich krant (man sieht änderlich kei:

мане на њету никакве, cr ijt орие ne Ursache seines Uebelbefindens), malo Sebi.

intestino laborat. Mauácmi, m. vide yamachiup (mit al: Mapama *, f. das Tüchel, Tuch, sudarium: len Ableitungen).

Марамица, f. dim. 1) дав йеlеп; Мангулац, гулца, m, eine 2rt leit möz: sudariolum, 2) bei den lani mern das

barer Schweine, genus suis altilis. Taig der Ingéweide, sebum intestinuni Мангулица, f. eine 2lrt leit närtbarer bestiarum: Säue, geuus porcae altilis.

Марамчина , f. augm. 6. марама. Мангура *, f, eine 24rt 22 iinje, numi se- Марва, Ж. (coll.) дав 23ieb, pecudes ; nus ; нема ни мангуре.

pecus. Манда, f. Seauenname , поmеn feminae. Марвенії, на, но; н. п. вашар, діеу ; Мандал*, in. велика кључаніца пре- pecuarius. . . ко цијели праша, деr ѕiberriegci, ve- Марвінче, чепа, п. бав 23iej, pecus ctis portae.

(pecudis, bestia. Mon japa, f. ein Gericht von Schmalz, Maprema, m. (cm.) eigner Name einer Mehl und Wasser, cibi genus.

Kanone, nomen proprium torneuti: Мандра, f. vide стан і.

„Док ми гледа Крњо на Земуна ; Мандуша, f. Srauename, попеn fe- „A Маргепа на врачар на поље – minae.

Маргеліан, т. (у Сријему, у Бачк: и у Мани* (коме бити), іndесi. neilig, in- ban.) der Marketender; lixa, nuudinaa

vidiosus: нијесам му мани. Ko'mi tor castrensis. је мани, био пи у најму.

Маргешаница, 1. bie px @rtetenberin , Маннсами, нищем, v. impf. чему; nundinatrix castrensis.

или коме, аи зиjеgеn fіnvеn, rерегіо Маргелонски, ка, ко; ) г artetenter; quod reprehendum.

lixae. 2) ady. wie ein Marketender, inoz Маним, па, по, биттi, stupidus ; re lixa'e. будало манипа !

Марење, р: бав $йттері иіn ftpsé : Mahuk, m. eine Art kleinen Fisdes, pia sollicitudo. sciouli gezisi

Mapuja, fi Marié, Maidi

N

minae.

назвале:

Марніца, f. dina. 9. Марија.

Màmepérbe, n. die Begrüßung als Muts Маріїнка, f. Хrauename, nomen fe- ter, salutatio pro matre.

Маперешина, f, augm. 6. маши. Мартінкo, m. Лаппвпате, поmеn vігі. Материн, на, но, Bee Tutter, mлә Марити, ні, v. inpf. за кога, за tris.

шпio, jim tüm mern im etwaв: не ма- Материпи, нм, v. impf, iu ciner {4. ри за то, сuro.

gen: Mutter! saluto matrem. марица , f. ) dim, s. Марија. 2) вода Материца, г. Вie Rutter, Sarmutfit, (у Косову ?):

der Mutterleib, matrix, „На Марицу бијелити платно Малперицe, f. pl. Празник, којя сваг

„Окрећесе низ воду Марицу да пада у другу неђелу пред БоMapján, m. Mannsname, pomen viri. жик (а у прву пред оце): МалеМарјан, т. 1) (у Србији кажу Каур- рице су као женско крсно и е:

cKu) Der Siebzehner, numus 17 oru- зато је обичај у очи материца (илк ciferorum (Mariae imagine insignis.) на малперице у јутру), везалiн све 2) eine Münze von 10 Para's, numi жене, које су се мајке Turcici genus:

неке вежу за ногу без шале, а Маркih, m. dim. р. Марко.

пред неке само донесу уже, BAR Mpko, m. Marr, Marcus.

(по варошыма) пантљику, или гаMpma, f. Frauenname, nomen feminae. тан, па већ оне знаду шта је пр; мртин, m. Partin, Ber gewöhnliфе и морају се опікупљивати: орасима,

Name des Tanzbären, Martinus (ita сувим шљивама, јабукама, ракінvocant ursum saltare edoctum): AeA' јом, лијепом вечером и сјутрадан поиграј мој марлине !

ручком. місан, сна, но, vidе мастан. Мати, пере, f. vіdе мајка ; жива : Масла (gen. масала), п. р. бав gemeib.

пн је мати (i. е. би бijt glütliФ) te Dei, die leßte Delung: cBemuan begrüßt man den , der eben noch rest (свjeunіали) му масла.

kommt um allenfalls, wenn er mil, Маслен, на, но, fфтаlѕіg, fett, pin- mitzuspeisen.

gus: pinguedine imbutus , H. 1. pyke. Mamaja, m. Mathias, und Mattē.uk. Маслени, на, но, н. п. лонац, СФmal; , Матијаш, m. Лаппвате (воn Ман butyri.

ja), nomen viri. Маслењак, m. . . лонац, или куп, Матијца, m. dim. ь. Матија.

der Schmalztopf, olla, in qua butyrum Mamuja, f. i) die Bienenkonigin, z liquatuin

pum dux, regina. 2) der Thalweg, at Маслина, f. Ser 16аит, olea.

dius alveus fluminis: Macasaka, f. dic Olive, olea, oliva. Узела га вода на матцу Macro, n. 1) das Schmals, butyrum li- Mamayibâx, m. 1) die Zelle der Bienenko : quatum. 2) vide quye apa. 3) cbe je nigin, cellula reginae, 2) melissa officiMacao, Beranlassung,

nalis Linn. (sonst audy maija genannt. ille autor est :

и ту има његова Мамо, (Epiц.) hyp. 6. Мапија. масла; ни по није без његова ма- Мапiop, pa, po, alt, senex (bеfоnter

von den Thieren). Mácumija, f. eine Strieme, blauer Flecken, Mamópay, pya, m. der Uite (vom Tiles yibex.

ren), senex; auch vom Weinberge per Machory3, m. der Gourmand, liguritor, de man es gebrauchen. homo dclicatus.

Малоренье, в. дав 24ttern, senesceMach irya, ja, 30, lederhaft, delica

Матіоріна, f. (@ftеrе. Sіе 2elte) да? 1.. Mâcm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes ter, senectus,

Fett, pinguedo liquata.?) Salbe, unguen- Mamopam, HM, v. impf. alt werden to m, adeps. 3) човек црне масин,

altern, sepesco. (Farbe), atri coloris.

Маторка , f. Sіе 2tte, i. 8. beim et: Містан, сна, но, fett, pinguis.

flügel, senex cf. Mamopal, Мастило, п. (у Сријему, у Бачко иy Maha, f. 1 (у Сријему и у Бачкој говBan.) die Tinte, atramentum.

Makaa, f.) pe makuja) die Stiefmutte: . Macminiu , IM, v. impf. mit Fett be. Ich mußen, pingnedine imbuo.

Македонац, нца, m. Bеr асерпі Мала, m. (Рес. н Срем.) vide Мато. Macedo. Måmapa, f. ait Tichutuca (Weingefäß), Makeqohuja, f. Macedonien , Macedesia. vasis vinarii genus:

MaheAllka, f. die Macedoniern, Nacz„Додаје му чашу ч машару ч

donia mulier,

[ocr errors]

његово

Сла.

tia (?)

tus.

poverca.

[ocr errors]

felis parva.

Македонскі, ка, кo, macconift, као: „Еда Бог да, све крчил, а све macedonicus.

Мачва у прњу лежала ; а шпіого, Маћи (говорисе и макнупін), макнем, спекли, све Турцима у биједу даv: pf. rücken, moveo.

ли” Мачва је била (до 1804 год.) нај• Makuja, f. cf. makaa.

богалинја кнежина у Србији, него је МаКисе (говоре и макнуппсе), мак- ови година погажена и оплијењена. Hemce, v. r. pf. rüden, moveor.

„Равна Мачва бијела погача Maỹk, m. das Miau! vox felis.

„у богатој и поносној Мачви Маўкање, р, дав Riauen, mutіtіo felis. Мачванин, m, einer аив деr Xatfфта. May капн, учем, т. impf. miae, mutio. Мачванка, f. eine aus per natfффа. Маўкнути, нем, у. pf. ein miаи та • Мачвански (1 Мачвански), кa, кo , феn, mutio.

on per Мачва. Mayna, f. die Schote, siliqua, folliculus. Maye, nema, n. der junge Kater, caМаунање, дав ВеРоттеп беr еmоtеп,

tulus felinus. das Hülsen, folliculorum apparitio.

Мачепина, f. augm. 2 мачка. Маунаписе, нace, v. impf. н. п. гра, Мачина, f. augm. р. мач. hülsen, Hülsen bekommen, folliculos Maruku, m. pf. (coll.) die Jungen des accipio.

Kaße, catuli felini. Мауница, f, dim. 6. мауна.

Maunya, f. dim. das Käßchen, felicula, Mais! Laut, um die Kaße zu rufen, sopus yocandi felem: мац мацо мац!

Manjak, m. der Katendred, Koth, sterМаца , f. 2) һур. р. мачка, дав .

cus felinum. феп. 2) права, пито се њом мажу Мачји, чја, чје, Rasen -, felinus. кошнице кад се рој стреса, vide Мачка, f. 1) bie Waвe, felis. 2) дрво матичњак 2. 3) Кад се рој вата, криво, што стоји преко рудицө или саһерује у кошницу, онда се

(код плуга). Виче: сјед' мацо! сјед мацо ! сјед Мачкодер, т. беr Sagenfфіntеr, exco мацо, сједо и ја. 4) (bie Slote per

riator feliun. Beisenbite) дав явфеn, (loccus) іи. Мачурина, f. vіdе мачетина. lus.

Мацар*, m. See 2xabjar (unger), UnМацасп, mа, по, н. п. крава, taken- garus, farbig, coloris felini.

Маша рење, р. бев Иngrijiren, mutatio Májeme, n. das Werfen (von der Kage), iu Ungarum.

Маџарија , f. See Raifеrbuvaten, aureus Міцити, им, у impf. п. ј. мачка, ungaricus.

Junge werfen (von der Kate), pario. Marapuja f. (coll.) (das Gemoger ?) die 1ациисе, цисе, v. impf. п. ј. мач. Madjaren, Ungari.

ka, werfen (von der fiaße), pario. Маџарина , f. augm. p. Мацар. Мацоња , m. во мацас.

Мацарни, им, v. impf. Мацуља, f. крава мацасла.

didhar machen, facio esse Ungarum. m. das Sowert, ensis.

Мацарипінсе, имce, v, г. impf. sich vers Мачад, f. (coll.) vidе мачићи.

ungern, abire in Ungarum. чка , m. der Kater , catus , fe- Mapapuya, f. die Maðjarin (Ungerinn)

Ungara. Мачва, f. једна кнежина Шабачне Маџаркиња, т. н. п. сабља, беr una

нанје (између планине Цера и во- ger: Säbel, acinaces ungaricus: да Саве и Дрине). Мачва је сва рав

„И док ми је сабље мацаркиње на као и Бачка, само што је за- Маџарска, . Dав табfфаrеniano, Ийрасла у шуму. У Мачви могу бити gern, Ungaria. добре свиње, говеда, коњи, а осо- Маџарски, кa, кo, 1) ungrisda, unбило шеница (ниће се у Србији не garicus. 2) adv. ungrisch, ungarice. једе пшеничан њеб тако у себицу, Маџаруша, f. п. ј. шљива, бie gemei. као у Мачвii); али нема текућије во- ne blaue Zwetschke, prunum (ungari. да, него људи све пију бунарсну cum), cf. пожешкиња. воду (осим оније села, која су поред Мацарче, чета, р. Bеr junge Иnger, Саве й поред Дрине). Приповиједа

adolescens ungarus. ју, да је кнез Лазар пилао Мило. Мацун*, м. 1) bie Watmerge, electuaна Обилића (кад је дошао да иду riurn. 2) ein dergleichen Gericht, ci. на Косово) : „Камо пи Милошу bus (electuarius). Мачвани ?» А он му одговорио: Manua*, vidе валра. Оспали, чeспити кнеже, да крче Маша, ғ. дав їehleii tm банање • Epiel, и да сију шеннцу” Омда Лазар ре- error iu udо барање.

Na

partas felis.

zum Ma.

Mai,

Pläчак ,

lis mas. .

ropaeus Linn.

Маша , m. (Рес. и Срем.) vide Машо. Медікнути, нем, у. pf. medet rufen, Машала *, f. pie Satel , fax.

exclamo medet. Машање , n. Das Breifen in etwa®, in- Меден, на, но, фоnіg, mellitus. missio manus.

Медењаn, m. 1) п. ј. прстен, cin Машатисе, амсе, т. г. impf. greifen, gelber Ning von Bronze, anulus ae. immitto njanum.

neus. 2) медењаци, бропіgfumen, plaMawe*, f. pl. die Feuerzange, forceps. centae mellitae. Машитисе, имce, v. r. pf, hinеіngrеі. Мәдеп*! Дивецf eines ftеrbеntеn it fen, manum immitto.

Pen, exclamatio turcae morientis. Машице, f pl. dim. р. маше. Медија, f. Retina (?), Medina : Dawko, m. Mannsname, nomen viri. „Кад устане кука и мотика, Машлија, f. (у Сријему, у Бачк. и у „Бике Турком по Медији мука

Бан) бie nafфе, macula, поdus. медити, им, v. impf. mit onig beta Машљнков, ва, вo, von evonymus eu- süssen, condio melle, mellio.

Медий, на, но, bonigfüg, mellitus : Машљиковина , f. evonymus europaeus

„Капетане моја медна уста Linn.

Медљање, п. бав 23erfujen mit фра Машo, m. (Ерц.) һур. р. Марко ипо

nig, mellitio. Машко.

мед.љапи, ам,

vidе медипін. Маштрафа, f. ein Tas mit panжба. Медњаци, 1њака, m. р. поток и бр. be, poculum ansatnm.

до у Јадру, између села Тришћа Машћење, р. дав 25eftmieren mit Sett, и Клубаца : unctio.

„Од Медіњака те до КопривњакаМашчина, f. 1

Медо, m. hyd. pоп мeђед: Машчу рина, f.j augm. р. масш.

„Сити бисмо и још бисмо, Ме (меј ?), меа , m. (Рес. и Срем.) vide „Прде медо побјегосмо; muuje.

„Да биjay стари Mé, mich, me (acc. $. ja).

„У гаће би срали. Меана*, f. vіdе крчма.

Медовина, f. Ver 2Xety, mulsam; сладіМеанисање, р. vіdе крчмьење т.

но као медовина ; Меанисати, нитцем, vidе крчмити і, „С вечера ме вином умивале, Меанија“, т. vіdе крчмар.

„У по ноћи слатком медовином Меацијин, нa, нo, vidе крчмаров.

Мёдоња, m. 9Xame für einen Офјел, Меанцајнски, ка, ко, vidе крчмар

nomen bovis (an den Mehen denkend Меанипјски, кa, кo, I cки.

Медуља, f. Жирпате, поmеn vaccae. Мегдан, m. vіdе мејдан.

Mehå, f. 1) die Grenje, terminus, liМегданција, т. vіdе меіданција. mes. 2) das Gebüsch, fruticetum: Mea, m. 1) der Honig, mel. 2) med „Епто мајко из мeђе међеда (нама), vilе међу.

Mehed, m. (Epi.) der Bär, ursus. Медак, m. Rann&name, nomen viri. Међедина. 1. (Ерц.) 1) бie särenbaat Megap, m. der Honighändler, mella- pellis ursina. 2) augm. р. међед. rius.

keдицa, f. (Ерц.) vidе мечка. Megaphnya, f. die Honigstube, officina Meheqnik, m. berg in Serbien (L3NC. meliaria.

Бу Ваљевске и ужичhе наије). Медвед, т. (Рес. и Срем.) vide мe. м. Хедов, ва, во, (Ерц.) 'Вагеля, Бед.

ursi. Медведак, тка, m. (доље преко Мо- Mehebit, ђа, ђе, (Ерц.) 23irens, ursi

раве) vidе ронату 9. медведина , f. (Рес. и Срем.) vidе ме- Meheihe, p. .) Вав 2ngrängen, contфедина.

nium. 2) das Begrängen, limitatio. медведица , f. (Рес. и Срем.) vidе ме. Међep, adv, folgli, dіfo, igitur, erga. ђедица.

међер обила мајка родила обила медведник, m. (Рес, и Срем.) vide јунака (cf. обил). Међедник.

М'Бипи, им, v. impf. ) angrаngе. Медведов, ва, но, (Рес. и Срем.) vi- conterminus sum, 2) begränzen, lipi

dе мефедов, Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. п Срем.) vidе мија, f. dim, . међа 2. међељи.

Mhy, zpischen, inter. Мед кање, n. Das Reset • Rufen, excla- међу дневица(међу дневица),f.онери matio medet.

неђеље дана, између госпође мале Меделати, дечем, v. impf, meet rus и велике од 15. Августа до 8. Cerfen, exclamo medet.

пественја), die Zeit zwijgen die

Dus.

tem pono.

MEHOM

на

beiden Frauentagen, temporis intor Mekoma, f. die Weidheit, mollities. utramque festum В. М. У. intervallum. Мекшербаша * m. (der a pellmeister, међудневички (међудневички), ка, magister concentus.

ко, п, јаја, јагоде (то жене Мектерин*, m, Der Ruitant, ѕуmрhоостављају лијека ради).

niacus. Мезгра, f. Der Baumfaft, succus arbo- Мекоусп, па, то, м. ј. коњ, који ris.

се боји узде, weimäulia, equus Мезе*, зema, n, Ber gubig , бав Зubei. oris mollis.

pen, quod comeditur, posteaquam bi- мекуша, f. јабука промрзла, или bеris :

гњила крушка, wеіфеr apfel oper „А лијевом мезе му додаје

Birne, malum aut pirum mite (molle). = Мезево, р.

Мекушац, Ница, m. рак кад се свуче „Па не иди бијелу Будиму,

y npopeke, der Krebs, der sich gea „Већ ми ајде на Мезево равно häutet hat, cancer qui cutem posuit „На Трупину на воду студену

(ideoque tenerior est). „Када дођеш у поље Мезево, Мекшање, р. Bag &rweiben, mоllіtіо. „Живо прећи у Голени планину

Мекшапи, ам, у. inpf. erwеіфеп, 1 Мезелили, им, v. impf. Зubeigen, si

mollio. mul comedo.

Мекіціна , f. vіdе мекота. Mésia *, in, die reitende post, tabella- Mòna, f. die Mistel, viscum. Ha kojoj rius publicus equester.

се лијесці нађе мела, под оном Мезилана*, f. Sa® Woftbau, domus лијеском има гуза с драгим каcursus publici.

глави,

или још Бог лезилскі, кa, кo, 2) фоt ,, cursus зна каково друго благо поред ње

publici. 2) als Courier, more tabellari (тако приповнједају: зашто се меpublici equo vecti.

ла ријетко налази на лијести ?). Мезгіліција m. vіdе мезулција. Mene3*, m. der Zwitter (Mulatte), hiМезимац, мца, m. (у Сријему, у Бач

brida von Menschen und Thieren. кој и у Бан.) vidе мљезинац. Menem*, m. das Pflaster, emplastrum. Мезимица, С. (у Сријему, у Бачк. и Мелнца, f. dim. р. мела. у Бан.) vidе мљезінница,

Men, m. der Hopfen, humulus lupulus Мезул, m. уіdе мез1IA.

Linn. Мезулaнa, f. vide мeзилана.

Мељава, п, тав gemablen wirs, quod Мезулски, кa, кo, vide мeзилски.

molitur: нема мељаве (говоре у Mesynpuja *, m. der Posthalter, cursus Сријему, кад нема воденица шпа pablici curator.

да меље). меј, m. cf. ме.

Мельавити, нм, v. impf, (сп.) cf. поМејдан *, м. мјесто, беr Plas, forum; мељавити.

мејдан дијелити, рuеdіrеn, pugnam Meљевина, f. Sit Sopfen ause, frutex ineo.

humuli lupali Linn, Мејданција*, m. Ser Sämpfer, pngpator. Mehiiво, п. vіdе мељава. Мек (comp. мекші), кa, кo, vidе ме- Мемлa *, f. (сп.) :

„убила га мемла од камена Міка, f. дав Зlüden Ber gümer, bа- мена, f, (Рес. и Срем.) vidе мијена. latus agnorum :

менђеле*, f. p. pie prejje , prelum. „Стоји мека јањац за овцама Мењање, п. (Рес. и Срем.) vidе мијеМекан, на, но , meid, mollis. Мекање, п, дав 31ӧcten Ber gammer, Mњали, ам, (Рес. и Срем.) vidе миbalatio agnorum.

јењади. Мекати, мечим, v. impf. Glüchen, balo. меови, т. pl. (Рес. и Срем.) ter Зlas, Мекиње, f. pl. Die #teyen, farfur. Ky- sebalg, follis. cf. Muje. пно би га за мекиње.

Мера, f. (Рес. и Срем.) vidе мјера. мекнули, нем, т. impf. wei merten, Mepa, f. hyp. 6. мерица. mollesco.

Мерање, в. дав Дафв sieben, ductus Мёкнули, нем, т. pf. einmal bl&ten, edo balatum,

Мерали, ам, у. impf. п. і. Восак, Некопуп, па, по, п. ј. коњ, који је Wachs zichen, duco ceram. ако слаб, да му узда на глави, мердивене *, f. pl. die Leiter, scala. или колан на трбуу , одма начини Мерење, п. (Рес. и Срем.) rіdе мјеpany, ein zärtliches meichliches Pferd,

рење. dag feine Strapaze aushält, equus Mèpuman, hM, (Pec. n Cpem.) vide mje.. mollis, delicalus,

- рипн.

Кан.

њање.

cerae.

« PreviousContinue »