Marape, ema, n. der Esel, das Eselein, asellus. Магарећи, ка, ke, Eselss, asininus. Б. Узјао на магарече. Магарица, f. die Eselin, asina. Магаричин, на, но, der Eselin, asinae. Магарчев, ва, во, деs Esels, asini, н. п. Магарчево брдо уКарловцима (близу • Магарчева брда има онђе један извор, који се зове Ешиковац, а ешек у Турском језику значи магарац: даклем је Ешиковац род с Магарчевим брдом!). Магарчење, п. das Handeln oder Reden wie ein Esel. Магарчина (магарчина), f. augm. v. магарац. Магарчиши, им, v. impf. кога, zum Esel machen, reddo asinum. Магарчитисе, имсе, v. r. impf. sich wie ein Esel betragen, dicere aut facere ut asinus. fel, asinta ад у 50 имагай centenarium. Мажење, п. даs Verhätscheln, corruptio mulus, mula. Мазгал, т. eptiae: прави кајекакве мазгалије. Мазгов, m. der Maulesel, mulus. Мазија, f. 1) vide челик. 2) die Probe des glühenden Eisens, und heißen Was sers, experimentum per ignem. У Србији и сад кашто ваде мазију, ш ј. кад на каквога човека реку да је што украо, а он се одговара да није, онда узваре пун казаи (или велики котао) воде, па у ону врелу воду метну комад врућа усјала гвожђа (или камен), а онај, на кога веле да је украо, засуче рукаве, па објема рукама извади оно гвожђе из воде. Ако он не буде украо оно што на њега говоре, не ће се ожећи ни мало, ако ли буде украю, изгореће му руке (ја не знам ни једнога, који је вадио мазију да се није ожегао, а знам двојицу што су им руке изгореле: Паншу Стаменићу из Јадра из зела Тршића, и Митру Туфекчији из Рabeвине из села Мојковића). Мазиши, им, v. impf. н. п. дијете, hätscheln, corrumpo nimia indulgentia. Мазнуши, нем, v. pf. 1) einmal schmieren, ungo. 2) einen Hieb versehen mit dem Säbel, Stoď, percutio. Маина, f. die Windstille (auf dem Fluße), linum. Мајин, на, но, vide мамин. ter, matris. Мајкина душица, f. der Quendel, thy mus serpillum Linn. Мајмун, m. der Affe, simius. Мајсторисање, и. das Verfertigen ei. ner Sache als Meister, Мајсторисати, ришем, v. impf. meis stern, als Meister an etwas arbeiten, artificium exerceo in aliqua re. Мајсторица (и мајсторица), f. die Meisterin, uxor magistri. Мајсторичин (и мајсторичин), на, но, der Meisterin, magistrae. Мајсторов, ва, во, des Meisters, magistri. Мајсторски, ка, ко, 1) meisterlich, egregius. 2) adv. meisterlich, egregie. Majyp, m. der Meierhof, villa. Мајурица, f. die Meierin, villici uxor, villica. Мајуричин, на, но, der Meierin, vil licae. etiamsi: макар како било; макар ни један не дошао. Макаре, f. vide скеле. Макиш, ње, лијевом бријегу Топчидера). Макља, f. das Schabmesser, Schabeis sen (?), culter doliarii. Макљање, п. das Schaben, rasio. Макљати, ам, v. impf. 1) schaben, scabo. 2) fig. fur: schlagen, dedolo. Макљица, f. dim. v. макља. Макнайрала, auf und davon, abiit, ex т. поље код Бијограда (на cessit cf. издирала. Макнути, нем, vide маћи. Макнутисе, немсе, vide маћисе. Mako! (ein charakteristisches Intercalare, wenn ein Zigeuner redend eingeführt wird). Маков, ва, во, Mohns, papavereus. Маковишme, n. 1) Ort, wo ehemals Mohn gestanden, locus ubi papaver fuit. 2) планина (или брдо?) у Србији. cf. Дрмановина. Маковски, ка, ко, н. п. кец, дав Treffle. As. Manca, т. (Рес. и Срем.) vide Максо. Максим, т. Maximus, Maximus. Максимац, мца, m. dim v. Максим. Максимчић, m. dim. v. Максимац. Максо, т. (Ерц:) һур. у. Максим. Man*, 1) das Vermögen, facultas: „Млада мома мал до века — 2) мал му је, es geschieht ihm recht, habeat sibi. Мала, f. vide маала. Малаксати, кшем, v. pf. schwach were den, debilitor. دو Мала пушка, f. die Pistole, pistola (telum manuarium ignivomum. Мале! Mutter! mater! (wie брале, селе, q. d. мати гле): „Пођо по путу мале! по камениту, „Срето девојку мале! из бање идеМален ален, на, но, vide мали. Малеша, m. Mannsname, nomen viri. Малеш, т. Mannsname, nomen viri Мали (coтр. мањй), ла, ло, Elein, Mamaja, Malta(?), Meleda(?), Melita: Der Kleine, kleins : L 紅 Маљица, f. der(Binder-)Schlägel,tudicula: Маљка, f. das Bret, auf dem der Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro cannabi. Маљо, m. vide мањо. Mã mà! Laut, um die Kuh herbeizulocfen, sonus alliciendi vaccam. Мама, f. hyр. у. мати. мраку, у шуми)? -. Б. Мамигуз; бјежи, бјежи. - Мампи, на, но, der Mama, matris. - Мамити, им, v. impf. locken, allicio: Мамица, f. dim. v. мама. Мамичин, на, но, дег мамица, matris: Мамљење, п. das Locken, allectio. Мамување, п. das Spornen, incitatio. Мамузали, ам, v. impf. spornen, ad do calcar. „Ту ми седи младо момче „Накићено, наређено, „Мањ што није ожењено Мањкавање, п. das Umstehen (des Vie hes), mors bestiae: Мањкавати; ам, v. impf. umstehen (vom Viehe), mori (de bestia). Мањкапи, ам; v. pf. umstehen, verre đen, mori. Мањма, weniger, minus: Мањо, m. vide маљеница, Маови, m. pl. z. B. боли ме глава на маове, auf Augenblicke, stoßweise, punctim, identidem. Маовина, f. das Mos, muscus. Мара, 1. 1) hyp. v. Mapuja, 2) шарена бубица (österr. Frauenkäfer und Mas rienkäfer, krain. божји волек). Мараз, т. д. В. мараз на срцy, er ist innerlich krank (man sieht äußerlich keine Ursache seines Uebelbesindens), malo intestino laborat. Mapama*, f. das Tüchel, Tuc), sudarium: Марамица, f. dim. 1) das Lüchelchen; sudariolum. 2) bei den Lammern das Talg der Ingeweide, sebum intestinuni bestiarum: Марамчина, f. augm. v. марама. Марва, f. (coll.) das Vieh, pecudes; pecus. Марвени, на, но, н. п. вашар, Vieh, pecuarius. Марвинче, чета, n. das Vich; pecus (pecudis), bestia. Maprema, m. (cm.) eigner Name einer Kanone, nomen proprium tormenti: „Док ми гледа Крњо на Земуна, .,, ...А Маргета на Врачар на поље Маргетан, ш. (у Сријему, у Бачка и у Бан.) der Marketender, lixa; nundina tor castrensis. Маргетаница, 1. die Marketenderin, nundinatrix castrensis, Маргетански, ка, ко, 1) Marketenders; lixae. 2) adv. wie ein Marketender, inoz re lixae. Манић, m. eine Art kleinen Fisches, pi-sollic em, desciculi genus Mapuja, f. Marié, Marini N Маријца, f. dim. 5. Марија. minae. Маринко, m. Mannsname, nomen viri. Маслен, на, но, schmalzig, fett, pin- butyri. Маслењак, т. п. j. лонац, или ћуп, der Schmalztops, olla, in qua butyrum liquatum Маслина, f. der Delbaum, olea. Маслинка, f. die Olive, olea, oliva. Масло, п. 1) das Schmals, butyrum liquatum. 2) vide цицвара. 3) све је то његово масло, Veranlassung, ille autor est: и му има његова масла; ни то није без његова ма сла. vibex. Machuца, f. eine Strieme, blauer Flecken, Масногуз, m. der Gourmand, liguritor, homo delicatus. Масногуз, за, 30, leckerhast, delica tus. Macm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Die Tinte, atramentum, Матерење, п. die Begrüßung als Muts ter, salutatio pro matre. Матерешина, f. augm. v. мати. Машерин, на, но, der Mutter, ma tris. Материти, им, v. impf. zu einer fas gen Mutter! saluto matrem. Материца, f. die Mutter, Bärmutter, der Mutterleib, matrix, Материце, f. pl. Празник, који сваг да пада у другу неђелу пред Бо жић (а у прву пред оце). Мате рице су као женско крсно име: зато је обичај у очи материца (вак на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ногу без шале, а пред неке само донесу уже, най (по варошима) пантљику, или гартан, па већ оне знаду шта је пго, и морају се откупљивати: орасима, сувим шљивама, јабукама, ракијом, лијепом вечером и сјутрадан Ручком. Мати, тере, f. vide мајка; жа ти је мати (i. e. du bist gludlia) begrüßt man den, der eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er wil mitzuspeisen. Mamuja, m. Mathias, und Matthauk Матијаш, m. Mannsname (von Mam ja), nomen viri. Матијца, ш. dim. v. Матија. Машица, f. 1) die Bienenkönigin, pum dux, regina. 2) der Thalweg, me dius alveus fluminis: „Узела га вода на машицу Матичњак, m. 1) die Zelle der Bienente nigin, cellula reginae. 2) melissa ofici nalis Linn. (sonst auch mana genaast Mámo, m. (Ept.) һур. у. Матија. Mamop, pa, po, alt, senex (besonde von den Thieren). Mamopan, paren): der Alte (vom Th ren), senex; auch vom Weinberge mur de man es gebrauchen. Маторење, п. das Altern, senesce Маторна, f. (öfterr. die Aelte) das tia (?) ter, senectus. Маториши, им, ѵ. impf. alt wud Маторка, f. die Alte, z. B. beim Ot flügel, senex cf. маторац, Маћа, f. (у Сријему и у Бачкој гов Маћаа, f. ре маћија) die Stiefmati Македонац, нца, m. der Macedonie noyerca. Macedo. Mamapa, f. Art Tichutura (Weingefäß), Makedonija, f. Macedonien, Maced vasis vinarii genus: „Додаје му чашув машару Маһедонка, f. die Macedoniern, Macr donia mulier, er Македонски, ка, ко, macedonisch, macedonicus. Маћи (говорисе и макнути), макнем, v. pf. rücken, moveo. Маћија, f. cf. маħаа. - Маћисе (говоре и макнутисе), макнемсе, v. г. pf. rücken, moveor. chen, mutio. - Маӯк, т. дав Miau! vox felis. Маукање, п. das Miauen, mutitio felis. Маукати, учем, v. impf. miauen, mutio. • Маукнути, нем, v. pf. ein Miau ma. • Мауна, f. die Schote, siliqua, folliculus. 4 Маўнање, даs Bekommen der Schoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. - Маўнашисе, насе, v. impf. н. п. гра, hülsen, Hülsen bekommen, folliculos accipio. 5 Мауница, f. dim. v. мауна. May! Laut, um die Kaze zu rufen, sonus vocandi felem: мац мацо мац! Маца, f. 1) hyp. у. мачка, das Käk 3. chen. 2) трава, што се њом мажу кошнице кад се poj cmpeca, vide за матичњак 2. 3) кад се рој вата, или саћерује у кошницу, онда се Виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед мацо, сједо и ја. 4) (die Flocke der Weidenblüte) das Kätzchen, (floccus) iu lus. Мацаст, та, то, н. п. крава, kakenfarbig, coloris felini. (1) Мацење, п. das Werfen (von der Kake), partus felis. Мациши, им, v. impf. m. j. мачка, Junge werfen (von der Kake), pario. -Мацитисе, цисе, v. impf. m. j. мачha, werfen (von der Kake), pario. Мацоња, , т. во мацасть Мацуља, f. крава мацаста. Мач, m. das Schwert; ensis. Мачад, f. (coll.) vide мачићи. Мачак, чка, m. der Kater, catus, fe lis mas. Мачва, f. једна кнежина Шабачке наије (између планине Цера и во2 да Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а осо 1 шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан деб тако у себицу, if kao у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску amopas као: „Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у трњу лежала; а штогон стекли, све Турцима у биједу дали" Мачва је била (до 1804 год.) нај богатија кнежина у Србији, него је ови година погажена и оплијењена. „Равна Мачва бијела погача -„У богатој и поносној Мачви Мачванин, m. einer aus der Matschwa. Мачванка, f. eine aus der Matschwa. Мачвански (и Мачвански), ка, ко, von der Мачва. Маче, чета, п. der junge Kater, ca tulus felinus. Мачетина, f. augm. v мачка. Мачина, f. augm. v. мач. Мачићи, m. pf. (coll.) die Jungen der Kake, catuli felini. Мачица, f. dim. das Kitchen, felicula, felis parva. Мачјак, m. der Kahendreck, Koth, stercus felinum. Мачји, чја, чје, Kaken, felinus. Мачка, f. 1) die Kase, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудице (код плуга). Мачкодер, m. der Kakenschinder, exco riator felium. Мачурина, f. vide мачешина. Mauap*, m. der Madjar (Unger), Ungarus. Маџарење, п. des Ungrisiren, mutatio iu Ungarum. Маџариja, f. der Kaiserdukaten, aureus ungaricus. Маџарија f. (coll.) (das Gemoger?) die Маџаркиња, Ұ. н. п. сабља, der Une укуки воду (осим оније села, која су поред Маџарче, чеma, n. der junge Unger, (a) Dit Саве и поред Дрине). Приповиједа ју, да је Кнез Лазар питао Мило. * колића (кад је дошао Мило edonienMacex на Косово): „Камо ти Милошу Мачвани ? А он му одговорно и да сију шеницу" Онда Лазар ре |