Masama, f. der(Binder-) Schlägel,tudicula: Mâлка, f. das Bret, auf dem der Hanf abgeklopft wird, frangibulum pro can nabi. Маљо, m, vide мањо. Mâ ma! Laut, um die Kuh herbeizuloden, sonus alliciendi vaccam. Máma, f. hyp. ♥. мamи. Мамаљуга, f. vide качамак. Maмay, мшa, m. der Köder, esca. Mamurys, m. ein erdichteter Vogelname zum foppen, q. d. quae alliciat anum: А. Шma je mo (wima mо дречи у мраку, у шуми) ? Б. Мамигуз; бјежи, бјежи. Mампп, на, но, der Mama, matris. Máмнши, им, v. inpf. locken, allicio: Maмидa, f. dim. y. Mama. Мамичин, на, но, бес мамица, matris: Máмbênе, n. das Locken, allectio. Mamy same, n. das Spornen, incitatio. Mамузаши, ам, v. impf. spornen, addo calcar. Maаmyзe*, f. pl. die Sporén, calcaria. Мамуран, рна, но, vom Naude nоф benebelt, qui crapulam nondum exhalavit. Мамурлук *, m. die Nachwehen des Raus fches, dolor capitis cet. a crapula: paзбити мамурлук, Die gameken Des Rausches (wieder durch Trinken) vertreiben, crapulam discutio bibendo. Máнa, f. Fehler, Tadel, vitium: немa мане на њему никакве, er ift ohne Fehl. Manacmip, m. vide нaмacing (mit al len Ableitungen). Мангулац, гулца, m. eine urt leit mäft= barer Schweine, genus suis altilis. Mангулuua, f. eine Art leicht mäßtbarer Saue, genus porcae altilis. Maнryрa, f. eine Art Münze, numi ge nus ; нема ни мангуре. Манда, f. Frauenname, nomen feminae. Мандал *, I. велика кључаница преко цијели врата, дег Sherriegel, ve ctis portae. Manapa, f. ein Gericht von Schmals; minae. Máни* (коме биши), indecl. neidig, invidiosus: нијесам му мани. Копи је мани, био ми у најму. Манисами, нишем, v. impf. чему; HAH KOMе, auszusehen finden, reperio quod reprehendam. маниm, mа, mo, dumm; stupidus ; будало манита! Манић, m. eine Art kleinen Fisches, pis sciculi genus Maнmиja, f. der Mönchemantel, palliuin monachi. Maнmopoc, m. ein Mönchsmantel, pallium inonachi. Манути, нем, v. pf. cine Semegung machen, schwingen, stringo. Манушисе, немсе, v. г. pf. 1) что, ei= ner Sache begeben, desero rem. 2) sich aufmachen, itineri se dare: ,,Па се ману преко поља, Као зв'језда преко неба Maí, qußer, ausgenommen, nisi, excepto quod-: „Ту ми седи младо момче „Накићено, наређено, Mажкáɛaше, n. das Umstehen (des Vies ,,Мањ што није ожењено — Мањкавати, ам, hes), mors bestiae: v. impf. umstehen Maькашш, aм; v. рf. umstehen, verres (vom Viehe), mori (de bestia). cken, mori. маове > Maшмa, weniger, minus. Мањо, m. vide маљеница. Маови, m. pl. 3. 2. боли ме глава на auf Augenblicke, stoßweise, punctim, identidem. Mаовина, f. das Mos, múscus. Mápa, f. 1) hyp. v. Maρпja. 2) шaрeйа 6убuna (österr. Frauenkäfer und Mas rienkäfer, train. божjи волеk). Мapa3*, m. ¿. 23. мараз на срцу, er ift innerlich krank (man sieht äußerlich keine Ursache seines Uebelbefindens), malo intestino laborat. Mapama, f. das Tüchel, Tuch), sudarium: sudariolum, 2) bei den Lammern das Mapвa, f. (coll.) das Bieh, pecudes; pecus. Марвени, на, но, н. п. вашар, Biel., pecuarius. Марвинче, чета, п. дав 2iеs, pecus Maprema, m. (cm.) eigner Name einer Mаргеmаниja, 1. die Marketenderin nundinatrix castrensis, Maprèmâncкй, ка, Kо; 1) Marketender; lixae. 2) ady. wie ein Marketender, imore lixae. Mapene, n. das Kümmern um eiÿâð þ sollicitudo. Mapuja, f. Marié, Maria; N Марица, f. dim. 9. Марија. minae. за Маринко, m. Manu name, nomen viri. Марити, им, v. impf. за кога, што, фümmen um etmaß: не мари за мо, curo. Марица, f. 1) dim. 9. Марија. 2) вода (у Косову?): „На Марицу бијелити платно „Окрећесе низ воду Марицу Maрjoн, m. Mannsname, uomen viri. Марјан, m. 1) (у Србији кажу Каур ски) ber etebgehner, numus 17 ruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Münze von 10 Para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim. v. Марко. Name des Tanzbären, Martinus (ita vocant ursum saltare edoctum): дед’ поиграј мој мартине! Масан, сна, но, vide мастак. Масла (gen. масала), n. pl. as gemeib. te Del, Die legte Delung: светили (сејештали) му масла. Маслен, на, но, i maljig, fett, pinguis, pinguedine imbutus", н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, фтálý, butyri. Маслењак, m. m. j. лонац, или ћуп, der Schmalztopf, olla, in qua butyrum liquatum. Маслина, f. Der Delbaum, olea. Масло, п. 1) Das chmals, butyrum liquatum. 2) vide цицаа. 3) све је Що Његово масло, Beranlajjung, ille autor est: и my има Његова масла; ни то није без егова ма сла. Mácниa, f. eine Strieme, blauer Flecken, vinex. Масногуз, m. Der Gourmand, liguritor, homo delicatus. Масн’гуз, за, 30, lederhaft, delica tus. Macm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes Sett, pinguedo liquata.t) Salbe,unguentum, adeps. 3) човек црне масти, (Farbe), atri coloris. Мастан, сна, но, fett, pinguis. Мастило, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Die inte, atramentum. Мастити, им, v. impf. mit Sett be. schmußen, pinguedine imbuo. Mámа, m. (Рес. и Срем.) vide Mamo. Mamapa, f. Art Tshutura (Weingefäß), vasis vinarii genus: Додаје му чашу и мамару Mameрeе, n. die Begrüßung als Muts ter, salutatio pro matre. Матерешина, f. augm. . мати. Материн, на, но, бес Mutter, m tris. Матери, им, v. impf. žu einer fac gen: Mlutter! saluto matrem. Материца, f. cie Mutter, Bärmutter, der Mutterleib, matrix. Материце, f. pl. Празник, који сеагда пада у другу неђелу пред Божић (а у прву пред оце). Малерице су као женско к рсно име: зато је обичај у очи материца (или на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ногу без шале, а пред неке само донесу уже, или (по варошима) пантљику, или гајман, па већ оне знаду шта је мо и морају се откупљивати: орасима, сувим шљивама, јабукама", ракијом, лијепом вечером и сјутрадан ручком. Мами, мере, f. vide мајка; жиса ми је мати (i. e. Du biit glüdlid) begrüßt man den, der eben noch rect fommt um allenfalls, menn er will, mitzuipeifen. Матија, m. tathias, und Matt äus. Матијаш, m. Mann name (von Mameja), nomen viri. Матијца, m. dim. . Матија. Mamuna, f. 1) die Bienenkönigin, -pum dux, regina. 2) Der Ehalmeg, me dius alveus fluminis: Маћедонски, ка, ко, масе𐐨onifd), macedonicus. macedonisch, Маћи (говорисе и макнути), макнем, - Макисе (говоре и макнушисе), мак- chen, mutio. Мауна, f. ðie фote, siliqua, folliculus. Маунање, да8 Belommen Der Gdoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. Маунашисе, насе, v. impf. н. п. гра, bülfen, Julien befommen, folliculos accipio. Мауница, f. dim, v. мауна. Mai! Laut, um die Kaße zu rufen, sonus vocandi felem: мац мацо мац! Мáца, f. 1) hyp. 5. мачка, Das Räk. Фен. 2) трава, пито се њом мажу кошнице кад се poj cmpeca, vide матичњак 2. 3) кад се рој вата, или саћерује у кошницу, онда се Виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед' мацо, сједо u ja. 4) (Die Flode der Beibenblüte) Das Rägden, (floccus) iu lus. Мацаем, ма, то, н. п. крава, Fatenferbig, coloris felini. Мацење, п. даs Berfen (von der Kage), partas felis. ка, Майиши, им, v. impf. m. ј. мачка, lis mas. Мачва, f. једна кнежина Шабачке наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб мако у себицу, као у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску воду (осим оније села, која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају, да је Кнез Лазар питао Мило ша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): ,,Камо ми Милошу Мачвани ?" А он му одговорно : Осмали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу" Онда Лазар ре --- као:,,Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у трњу лежала; а штогон спекли, све Турцима у биједу дали" Мачва је била (до 1804 год.) мај богатија кнежина у Србији, него је ови година погажена и оплијењена. ,, Равна Мачва бијела погача Мачванин, m. einer aus der miatfmma. „У богатој и поносној Мачви Мачванка, f. eine aus Der Matima. Мачвански (и Мачвански), ка, ко, Маче, чета, n. ber junge Sater, cayon Der Мачва. Мачемина, f. augm. у мачка. Мачина, f. augm. v. мач. Мачићи, m. pf. (coll.) Die Jungen ber Rage, catuli felini. Мачица, f. dim. Das Rätden, felicula, felis parva. tulus felinus. Мачјак", m. Der Ragenbred, Roth, ster cus felinum. Мачји, чја, чје, Sagen., felinus. Мачка, i nase, felis. 2) дрва криво, што стоји преко рудице Мачкодер, m. ber Kagenidinber, exco(код плуга). riator felium. Мачурина, f. vide мачешина. garus. Маџарење, п. veb ungrifiren, mutatio ungaricus. Маџарија f. (coll.) (tas Bemoger?) Die Маџар. Madjaren, Ungari. = Маџаркиња, f. н. п. сабља, бес Ип ger Gäbel, acinaces ungaricus : „И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. bas mavi arenland, un Маџарски, ка, ко, 1) ungrifd, ungern, Ungaria. garicus. 2) adv. ungrisch, ungarice. Маџаруша, f. m. j. шљива, дiе gemeis ne blaue 3metidite, prunum (ungari cum), cf. пожешкиња. Маџарче, чета, п. дer junge unger, adolescens ungarus. Маџун*, m. 1) bie Catmerge, electuarium. 2) ein dergleichen Gericht, ci. bus (electuarius). vide ватраљ. , Маша* Na Маша, m. (Рес. и Срем.) vide Машо. missio manus. Машамисе, амсе, v. r. impf. greifen, Маше*, f. pl. Die Feuerzange, forceps. Машице, f. pl. dim. v. маше. . evonymus europaeus Машо, m. (Ерц.) hyp. 9. Марко циò Машко. Маштрафа, f. ein Glas mit San ha= bt, poculum ansatum. Máшkene, n. das Beschmieren mit Fett, unctio. Машчина, f. claugr Me, mich, me (acc. v. ja). Медак, m. Dannôname, nomen viri. Медарница, f. bie Scnigftube, officina mellaria. Медвед, m. (Рес. и Срем.) vide me ђед. Медведак, шка, m. (доле преко Мо- , Међедник. Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) viде међедов. Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide међеђи. Мед кање, n. Das Miebet = Kufen, excla matio medet. Медеками, дечем, v. impf, mebet cus fen, exclamo medęt. Мед Meh 392 Медекнути, нем, v. pf. mevet rufen, exclamo medet. Меден, на, но, Sonigs, mellitus. gelber Ring von Bronze, anulus ae- centae mellitae. Медêm*! Mušruf eines fterbenben Turo fen, exclamatio turcae morientis. Медија, f. Dedina (?), Medina: „Кад устане кука и мотика, „Биће Турком по Медији мука Медими, им, v. impf. mit Sonig vee füffen, condio melle, mellio, Медии, на, но, bonigfüg, mellitus : „Капетане моја медна уста Медљање, п. баб Derfumen mit so nig, mellitio. Медњаци, њака, m. pl. поток и брМедљаши, ам, vide медити. До у Јадру, између села Тришка и Клубаца : „Од Медњака ме до Копривњака Медо, m. hyd. von међед: „Сити бисмо и још бисмо, ,,Прде медо побјегосмо; „Да бијау стари „у гаће би срали. Медовина, f. Der Weth, mulsum: слаш ко као медовина; ,,С вечера ме вином умивале, ,,У по ноћи слатком медовином Медоња, m. Name für einen Dojen, nomen bovis (an den meheд denkend?). Медуља, f. Rubname, nomen vaccae. Међа, f. 1) Die Grenje, terminus, li mes. 2) das Gebüsch, fruticetum : ,,Епо мајко из међе међеда Међед, т. (Ерц.) ber Bät, ursus. Међедина. 1. Ерц.) 1) bie Бárengaut polis ursina, 2) augm. v. међед. Међедник, m. Derg in Serbien Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Медов, га, ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међеђи, ђа, ђе, (Ерц.) 3ären=, ursiво, (Ерц.) arena, изме ursi. nus. confi Међење, n. 1) bas ungrängen nium. 2) das Begränzen, limitatio. Mehep, adv. folglich, also, igitur, ergs: међер обила мајка родила јунака (cf. обил). обни Међипи, им, v. impf. 1) angrangen. conterminus sum, 2) begränzen, tem pono. lami МЂица, f. dim. 9. међа 2. Међудневица(међудневица),f. онемен Mohy, zwischen, inter. неђеље дана, између госпође мање и велике (од 15. Августа до 8. Cez шeмвриja), die Zeit zwischen die beiden Frauentagen, temporis inter utrumque festum B. M. V. intervallum. Међудневички (међудневички), ка, н. п. јаја, јагоде (мо жене остављају лијека ради). Мезгра, Ғ. бес Вaumjaft, succus arbo ко, ris. , Мезе*, зема, n. ber 3ubig, 𐐨аз 3ubei. beris : „А лијевом мезе му додаје Мезево, п. „Па не иди бијелу Будиму, „Већ ми ајде на Мезево равно ,,На Трушину на воду студену „Када дођеш у поле Мезево, „Живо пређи у Голеш планину - Мезетими, им, v. impf. žubeißen, si mul comedo. Мéзил *, m. Die reitenbe Port, tabellarius publicus equester. Мезилана *, f. bas Northaus, domus cursus publici. Мезилски, ка, ко, 1) soft., cursus publici. 2) alò Courier, more tabellari publici equo vecti. Мезалџија m. vide мезулџија. Мезимац, мца, m. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) vide мљезинац. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide мљезиница, Мезул, m. vide мезил. Мезулана, f. vide мезилана. Мезулски, ка, ко, vide мезилски. Мезулџија*, m. Der Poßthalter, cursus publici curator. Mej, m. cf. me. Мејдан *, m. мјесто, ее Wlak, forum; мејдан дијелиши, Dueliten, puguam ineo. Мејданџија *, m. Der Kämpfer, pugnator. Мек (comp. мекши), ка, ко, viđe Me кан. Мека, f. bas löden ber gämmer, balatus agnorum : „Стоји мека јањац’ за овцама Мекан, на, но, wei, mollis. Мекање, п. даô bloden ver gammer, balatio agnorum. Меками, мечим, v. impf. böđen, balo. Мекиње, f. pl. Die Eleven, furfur. Ky пио би га за мекиње. Мекнули, нем, v. impf. weid werben, mollesco. Мекнути, нем, v. pf. cinmal blöđen, edo balatum. Мекопуш, та, то, п. j. коњ, који је мако слаб, да му узда на глави, или колан на трбуу, одма начини pany, ein zärtliches weichliches Pferd, дав Peine Strapaze aushält, equus mollis, delicatus, Mekoma, f. die Weichheit, mollities. niacus. Мекоуст, та, то, м. ј. коњ, који се боји узде, weidmäulig, equus oris mollis. Мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, meider upfel ober Birne, malum aut pirum mite (molle). Мекушац, шца, m. рак кад се свуче y пpоzeke, der Krebs, der sich ge= häutet hat, cancer qui cutem posuít (ideoque tenerior est). Мекшање, п. Dag Grmeiden, mollitio. Мекшати, ам, v. impf. erweichen, mollio. Мекшина, f. vide мекота. Мела, f. Die Dliftel, viscum. На којој се дијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (мако приповиједају: зашто се мела ријепіко налази на лијесци ?). Меле3*, m. ber 3witter (Dulatte), hibrida von Menschen und Thieren. Мелем*, m. даš Nflafter, emplastrum. Мелица, f. dim. v. мела. Мељ, м. бес бopfen, humulus lupulus Linn. Мељава, п. мas gemablen wirð, quod molitur: нема мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица шпа да меље). Мељавими, нм, v. impf. (см.) сf. по мелавиши. Мељевина, f. bie Sopfenfraude, frutex ,, убила га мемла од камена њање. Мењати, ам, (Рес. и Срем.) vide мијењати. Мéови, m. pl. (Рес. и Срем.) дег 51 -, cerae. Мерами, ам, v. impf. m. ј. восак, рипи. |