Page images
PDF
EPUB

curo.

шале ,

2

Марніца, f. dim. 9. Марија.

Mamepebe, n. die Begrüßung als Mut: Маріїнка, f. Srauenname, nomen fe- ter, salutatio pro matre. minae.

Матерешина, f, augn. 9. мати. Мартінкo, m. Лаппвпате, поmеn viri. Материн, нa, нo, Ber Rutter, maa марипти, им, v. impf. за кога, за tris.

шпио , fib tiim mern um еtmав: не ма- Материли, нм, v. impf. и еіnеr fа. ри за то,

gen: Mutter! saluto matrem. марица , f. :) din. b. Марија. 2) вода Материца, г. дie zutter, Bärnmutter, (у Косову ?) :

der Mutterleib, matrix, „На Моріцу бијелити платно Материцe, f. р. Празник, који сваг„Окрећесе низ воду Марицу

да пада у другу неђелу пред БоMapján, m. Mannsname, women viri. жик (а у прву пред оце). MameМарјачи, m. 1) (у Србији кажу Каур- рице су као женско крсно II Are:

C KH) Der Siebzehner, numus 17 öru- зато је обичај у очи материца (или ciferorum (Mariae imagine insignis.) на материце у јутру) везали све 2) eine Münze von 10 Para's, numi жене, које су се мајке назвале: Turcici genuis.

неке вежу за ногу без Маркih, m. dim. р. Марко.

пред неке само донесу уже, HAIR M0, m. Marf, Marcus.

(по варошы ма) пантљику, или гајMpma, f. Frauenname, nomen feminae. пан, па већ оне знаду шта је то; мртин, m. )?artin, cer gewöhnliфе и морају се опкупљивати: орасима,

Name des Tanzbären, Martinus (ita сувим шљивама, јабукама, ракиvocant ursum saltare edoctum): AeA' јом, лијепом вечером и сјутрадан поиграј мој марлине!

ручком. місан, сна, но , vidе мастак. Мати, пiepe, f. vіdе мајка ; жива Macra (gen. Nacâna), n. pl. das geweihs mu je mama (i. e. du bist glücklich) te Dei, die leßte Delung: coemhan

begrüßt man den, der eben nod rent (сојепіали) му масла.

kommt um allenfalls, wenn er will, маслен, на, но, fф maljig, fett, pin- mitzuspeisen.

guis: proguedine imbutus, H. 1. Pyke. Mamaja, m. Mathias, und Matthäus. Маслени, на, но, н. п. лонац, СФmalga, Матијаш, m, mann впname (son Машиbutyri.

ja), nomen viri. Маслењак, m. м. ј. лонац , или куп, Матијца, m. dim. b. Матија.

der Sd maistopf, olla, in qua butyrum Mamuya, f. 1) die Bienenfonigin, sliquatuin:

pum dux, regina. 2) der Thalweg, meгслина, f. Оer Defbaum, olea.

dius alveus iluminis : Маслянка, f. Dic tige , olea, oliva. „Узела га вода на мапіцу Macro, n. 1) das Schmals, butyrum li- Mamkynhâk, m. 1) die Zelle der Bienenko: quatt: m. 2) vidе цицвара. 3) све је nigin, cellula reginae. 2) melissa offici. масло, 23erantojjing,

nalis Linn. (fonjt aud) маца genaant. ille autor est: и му има његова Мато, m. (Ерц.) һур. р. Мапија. масла; ни по није без његова ма- Мапор, pa, po, alt, senex (befoncer?

von den Thieren). Máchajja, f. eine Strieme, blauer Flecken, Mamópai, pua, m. der Ulte (vom Thies yibex.

ren), senex; auch vom Weinberge wur Mach ry3, m. der Gourmand, liguritor, de man es gebrauchen. homs dclicatus.

Мапорење, п. Вав 21tern, senescenMacн гуя, за, 30, lеtеraft, delica

Матіоріна, f. (@ftеrе. Sie 2elte) баѕ a1= Mâcm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes ter, senectus.

Fert, pinguedo liquata. e) Salbe, unguen- Mamopamn, um, v. impf. alt werden, tnm, adeps. 3) човек црне маслiк,

altern, sepesco. (Farbd), atri coloris.

Малібрка , f. Sіе 21te, i. 3. beim SeМістан, сна, но, fett, pinguis.

flügel, senex cf. mamopai, Мастило, п. (у Сријему, у Бачк. иy Maha, fly Cријему и у Бачкој говоBan.) die Tinte, atramentum.

Mahaa, f.) pe makuja) die Stiefmutter, Маслипти, им, y. impf. mit jett bе. Ichinußen, pinguedine imbuo.

Македонац, нца, m. Ber Racebonier Mana, m. (Рес. и Срем.) vide Малio. Macedo. . Mamapa, f. Art Tichututa (Weingefäß), Makegonuja, f. Macedonien , Macedonia. vasis vinarii genus :

Mahi Ahka, f. die Macedoniern, MaceДодаје му чашу машару

donia mulier,

TILO

његово

Сла.

tia (?)

tais.

poverca.

ко ,

felis parva.

er), Un

Маћедонски, кa, кo, macebonif) » као: „Еда Бог да, све крчили, а све macedonicus.

Мачва у трњу лежала; а шпіого, Makи (говорисе и макнути), макнем, стекли, све Турцима у биједу даv. pf. rücken, moveo.

ли” Мачва је била (до 1804 год.) нај. Макија , f. cf. малаа.

богапија кнежина у Србији, него је Маһисе (говоре и макнутисе), мак

ови година погажена и оплијењена. Hemce, v. r. pf. rüden, moveor.

Равна Мачва бијела погача Mayk, m. das Miau! vox felis.

„у богатој и поносној Мачви Маркање, р. дав Riauen, mutіtіo felis. Мачванин, m, einer aus Der 2)atfфта. May катн, учем, у. impf. miauen, mutio. Мачванка, f. eine aus per natfфта. Маўкнути, нем, v. pf. ein miаи та. Мачвански (п Мачвански), ка , феn, mutio. .

pon per Мачва, Mayna, f. die Schote, siliqua, folliculus. маче, чета, р. беr junge katet, caМаўнање, дав Веtоmmеn реr eфote,

tulus felinus. das Hülsen, folliculorum apparitio.

Мачётина, f. augm. 2 мачка. Маунатисе, нace, v. impf. н. п. гра,

Мачина, f. augm. р. мач. húlsen, Hülsen bekommen, folliculos Mauuku, m. pf. (coll.) die Jungen der accipio.

Kate, catuli felini. Мауница, f. dim. 9. мауна.

Mannya, f. dim. das Kåßchen, felicula, Mau! Laut, um die Kaße zu rufen, so

рцѕ yocandi tеlеm: мац мацо мац! Mauják, m. der Satendrec, Koth, sterМаца , f. 1) һур. р. мачка, Рав &&$.

cus felinum. феn. 2) пірава, што се њом мажу Мачји, чја, чје, Rasen -, felinus. кошнице кад се рој стреса, vide Мачка, f. 1) бie Raвe, felis. 2) дрво матичњак 2. 3) кад се рој вата, криво, што споји преко рудице или саһерује у кошницу, онда се

(код плуга). Виче: сједиацо! сјед' мацо ! сјед? Мачкодер, т. беr Ragenfфіntеr, excoмацо, сједо и ја. 4) (bie Slote per

riator feliun. Beisenblute сав хавфе, (loccus) iu- Мачурина, f. vіdе мачетина. lus.

Мацар*, m. per Tatjar (u Мацасп, ма , по, н. п. крава, tаkеnа garus, farbig, coloris felini.

Маца рење, р. бев Иngrijirett, mutatio Mágere, n. das Werfen (von der Kage),

iu Ungarum. partns felis.

Маџарија , f. Ser Raifercutaten, aureus Міцити, им, у impf. п. ј. мачка,

ungaricus. Junge werf en (von der Kaße), pario. Marapuja f. (coll.) (das Gemoger?) die Maциписе, цисе, y. impf. п. ј. мач.

Madjaren, Ungari. ka, werfen (von der Lake), pario,

Маџарина, f. augm. p. Мацар. Мацоња , m. во мацас.

Мацарии,

им, v. impf. Зum 24Мацуља, f. крава мацаспа.

didhar machen, facio esse Ungarum. Mav, m. das Schwert; ensis.

Мацарипінсе, имce, v, r. impf, jih bеrѕ Мачад, f. (coll.) vidе мачићи.

ungern, abire in Ungarum. Мачак, чка , ш. деr kater, catus , fe- Мацарица, f. Die Rajarin (ungerinn)

Ungara. Мачва , f. једна кнежина Шабачке Маџаркиња, т. н. п. сабља, беr una

нанје (између планине Цера и во- ger: Säbel, acinaces ungaricus: да Саве и Дрине). Мачва је сва рав

„И док ми је сабље мацаркиње на као и Бачка, само што је за- Мацарска, К. Бав Хабјфаrеntап, иія расла у шуму. у Мачви могу бити gern, Ungaria, добре свиње, говеда, коњи, а осо- Маџарски, кa, кo, 1) ungrif%, арбиio iшеница (ниће се у Србији не garicus. 2) adv. ungrisch, ungarice. једе шеничан њеб тано" у себицу, Мацаруша, f. т. б. шљива, дie gemeiкао у Мачви); али нема текућије во- ne blaue Zwetschke, prunum (ungariда, него људи све пију бунарску cum), cf. пожешкиња. воду (осим оније села, која су поред Мацарче, чema, n. Der junge Иnger, Саве и поред Дрине). Приповиједа

adolescens ungarus. ју, да је кнез Лазар питао Мило. Мацун*, m. 1) die Latwerge, electuaша облића (кад је дошао да иду riuin. 2) ein dergleichen Geridt, cia на Косово): „Камо пи Милошу bus (electuarius). Мачвани ?» А он му одговорио :

маша *, vidе валраљ. Остали, честити кнеже, да крче Маша, f. Das səhlen im банање • Epiel, и да сију шеницу” Онда Лазар ре- Grror in hudo баңање.

Na

lis mas.

[ocr errors]

ПЕ

ropaeus Linn.

.

Машчу рина, г. *ugm. р. маси.

Маша , т. (Рес. и Срем.) vide Машо. Медикнути, нем, v. pf. meet rufen, Машала*, f. Bie Satel, fax.

exclanio medet. Машање, n. Das Breifen in etwas, im. Мәден, на, но, Honigs, mellitus. missio manus. .

Медењак, m. 1) п. ј. прстен, ein Машаптисе, амсе, т. г. impf. gteifet, gelber Ming von Bronze, anulus ae. immitto nanum.

neus. 3) медењаци, ponigtuфеn, plaMaue*, f. pl. die Feuerzange, forceps. centae mellitae. Машитисе, имce, v. г. pf, hinеіngrеі. Медеш*! Дивецf einев ftеriеnсеn Xito fen, manum immitto.

ten, exclamatio turcae morientis.

I be Машице , ftp. dim, p. маше.

Медија, f. Dretina (?), Medina :

А Mauro, m. Mannoname, nomen viri. „Кад устане кука и молика, Mäшлија, f. (у Сријему, у Бачк. и у „Биле Турком по Медији мука — Han.) die Mäde, macula, nodus. Медии, им, v. impf. mit реnig beta

» Машњиков, ва, вo, pon evonymus eu- fujjen, condio melle, mellio.

медии, на, но, bonigfüp, mellitus : Машњиковина , f. evonymus europaeus

„Капептане моја медна уста Linn.

Медљање, п. бав 23erfujen mit фол Мамо, т. (Ерц.) hyp. 9. Марко ипо

nig, mellitio. Машко.

медъати, ам,

уіdе медипін. Машрафа, f. ein ®Тав mit panshaa Медњаци, њака, m. р. поток и бр. be, poculum ansatnm.

до у Јадру, између села Тришића Машћење, р. Bas Beftmieren mit Sett, и Клубаца : unctio.

„Од Медіњака те до Копривњака — Машчина, f.

Медо, m. hyd. топ мeђед:

„Сити бисмо и још бисмо, Ме (меј ?), меа, m. (Рес. и Срем.) vide „Прде медо побјегосмо; Бије.

„Да биjay стари Me, mich, me (acc. v. ja).

„у гаће би срали. Меана*, f. vіdе крчма

Медовина, f. Der Rety, mulsam; слашМеанисање, р. vide"крчмљење т.

ко као медовина ; Меанисати, нитцем, vidе крчмии 1, „С вечера ме вином умивале, Меанција“, m. vіdе крчмар.

„У по ноћи слатком медовином Меацијин, нa, нo, vidе крчмаров. мёдоња, т. 9Zаmе fіr einen Offen, Меанцијнский , ка, ко, vidе крчмар

nomen bovis (an den Meken denkend?). Меанцијскӣ, кa, кo, jски.

Медуља, f. Subname, pomen vaccие. Мегдан, т. vіdе мејдан.

Miha, f. 1) die Grenze, terminus, Мегданција, т. vіdе меданија. mes. 2) das Gebüsch, fruticetum: M@A, m. 1) der Honig, mel. 2) MEA „Епо мајко из мење међеда (нама), vidе међу.

Међед, т. (Ерц.) Jer Bar, ursus. Медак, m, Запn$name, nomen viri. Ме,едина. 1. (Ерц.) 1) bie Barcapart Медар, ш. беr ponighänler, mella- polis ursina. 2) augm. v. Mehea. rius.

М.,едица, f. (Ерц.) vidе мечка. Медарница , f. Die ponigitube, officina ме,еднік, m. Serg in Gerbien (азме» meliaria.

Бу Ваљевске и ужичке наије). Медвед, т. (Рес, и Срем.) vide мe. М. Кедов, ва , bед.

ursi. Медведак, шка, m. (доље преко Мо- Mehehii, ђа, ђе, (Ерц.) 3ärens, urai

раве) vidе ронац 2. медседина , f. (Рес. и Срем.) vidе ме- Међење , p. . bas 21ngrängen, contkeдина.

nium. 2) das Begrängen, limitatio. медведица , f. (Рес. и Срем.) vidе ме- међep, adv, folglia), alfo, igitur, ergo : Бедица.

мектер обила мајка родила обіла медведник, m. (Рес. и Срем.) vide јунака (cf. обил). Међедник.

м'ђипил, им, v. impf. 1) angranjen. медведов, ва, во, (Рес. и Срем,) vi- conterminus sum. 2) begränzen, limi

de мeђедов. Медвеђя, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide м қица, f. dim. 2. међа 2. међеђи.

Mky, pilden, inter. Мед кање, n. Dав Rebet • Rufeit, excla- међудневнца(међу дневица),f.оне три matio medet.

неђеље дана, између госпође Aleдeлaти, дечем, v. impi, meet rus и велике (од 15. Авгу спа до 8. Сен fen, exclamo medet.

ITexte puja), die Zeit zwijgen 0

[ocr errors]

во,

(Epy.) Báren:

1

uus.

[ocr errors]

tem pono.

[ocr errors]

ко,

н.

меном

на

beiden Frauentagen, temporis intor Mekoma, f. die Weichheit, mollities. utramque festum В. М. v. intervallum. Мекшербаша*, m. Bеr $a pelmeifter, међудневички (међудневички), ка, magister concentus.

п, jaja, jаrоде (по жене Меклерин*, m, bеr nutant, ѕуmрhоостављају лијека ради).

niacus. Мезгра, f. See Baumjaft, succus arbo- Мекоуст, та, то, м. ј. коњ, који ris.

се боји узде, weimaulig, equus Мезе*, зела, n. Sеr Зubiв, дав Зubei.

oriş mollis. Ben, quod comeditar, posteaquam bi- мекуша, f. јабука промрзла, или beris :

Гњила крушка, wеіфеr apfel oper „А лијевом мезе му додаје

Birne, malum aut pirum mite (molle). Мезево, р.

Мекушац, шца, m. рак кад се свучо „Па не иди бијелу Будиму,

y nposeke, der Krebs, der sich gea „Већ и ајде на Мезево равно häutet hat, cancer qui cutem posuit „На Трутину на воду студену (ideoque tenerior est). „Када дођеш у поље Мезево, Мекшање, в. даg Norweiфеn, mоllіtіо. „Живо пређи у Голени планину

Мекшапи, ам, у. inpf. erweiфе11, Мезелтили, им, v. impf. 8ubcipen, si- mollio. mul comedo. .

Мекіціна, f. vіdе мекопа. Mézun *, m. die reitende Post, tabella- Mera, f. die Mistel, viscum. Ha kojoj rius publicus equester,

се лијесцн нађе мела, под ономс Мезилана*, f. Зав Фоftbau, domus лијеском има гуза с драгим каcursus publici.

глави,

или још Бог і езилскі, кa, кo, 2) Фоft, cursus зна каково друго благо поред ње

publici. 2) alb Courier, more tabellari (mако приповиједају: зашто се меpublici equo vecti.

ла ријетіко налази на лијесци ?). Мез.iлција m. vіdе мезулција.

Menez*, m. der Zwitter (Mulatte), hiМезимац, мца, m. (у Сријему, у Бач

brida von Menschen und Thieren. кој и у Бан.) vidе мљезіннац.

Мелем*, m. Вав Раftеr, emplastrum. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. н мелица, f. dim. р. мела. у Бан.) vidе мљезиница,

Med, in. der Hopfen, humulus lupulus Мезул, m, vide мeзiІА.

Lipp. . Мезулaнa, f. vide мeзилана,

Мељава, п. was gemalen wirə, quod Мезулски , кa, кo, vide мeзилски.

molitur: нема мељаве (гоноре у Mesynauja * , m. der Posthalter, cursus Сријему, кад нема воденица інша poblici curator.

да меље). Mej, m. cf. me.

Мељавици, нм, v. impf. (сп.) cf. поМејдан*, м. мјесто, беr рlаѕ, forum;

мејдан дијелиппи, диеliren, pugnam Meљевина, f. Die popfen ause, frutex ineo.

humuli lupuli Linn, Мејданција *, m. Bеr fümpfer, pngnator. Мељиво, п. vіdе мељава. Men (comp. мекши), кa, кo, vidе ме- мемла*, f. (сп.) :

„убила га мемла од камена Іс-ка, f. бав Blöden Ber gümer, bа- мена, f, (Рес. и Срем.) vidе мијена. latus agnorum :

Менђеле*, f. p. pie Prejje , prelum. „Стоји мека јањац за овцама Мењање, р. (Рес. и Срем.) vidе мије. M-кан, на, но, wei , mollis. Мекање, р. Зав Зlozen Ber gammer, Mihaлi , ам, (Рес. и Срем.) vidе миbalatio agnorum.

јеньали. Altкати , мечим, v. impf. Glücten, balo. Məови, т. р. (Рес. и Срем.) Еer Bla, Мекиње, f. pІ, Вie #teyen, furfur. Ky- febalg, follis. cf. мије. пио би га за мекиње.

мера, f. (Рес. и Срем.) vidе мјера. мекнули, нем , v. impf. Wei, merten, мера, f. Һур. р. мерица. mollesco.

Мерање, р. Вав Ваф зіеђеn, ductus Мекнути, нем, т. pf. einmal blöten, edo balatom,

мерами, ам, у. impf. п. і. Восак, 31екопуш, та, то, п. ј. коњ, који је Wachs ziehen, duco ceram. пако слаб, да му узда на глави, мердивене f. pl. die Leiter, scala. или колан на трбуу, одма начини Мерење, п. (Рес. и Срем.) vidе мје-. pany, ein s ärtliches meichliches Pferd, рење. дав teine etrapage au@balt, equus мериши, им, (Рес. и Срем.) vidе мјеmollis, delicalus.

рипін.

МелаБИІПн.

кан.

1њање.

2

cerae.

[ocr errors]

во, vide

сечина.

Мерица, f. (Рес, и Срем.) vidе мјерица. Метаљка, f. мјесло, ђе се момци мемёричицца, f. dim. р. мерица,

ky kamena, die Wurfstätte, jactus (?). Меркање, о бав 2ufmеttеn, attentio. Меланија, f. (ретё»ota) bic tiefe Bernei, Меркапи, им, v. impf. aufmerten, at- gung und Betreuzigung, prostratio, tendo.

adoratio: ударити десет, или спо Mėpmep*, m. der Marmor, marmor. cf. метанија. Мепаније су мален вемрамор.

лике : мале кад се човек прегне в Мерпик, m. (по намастирима фруш- довами рукама до земље, а велике

когорским) рав 13einbeputat in beti кад клекне на кољена и на руке па Klostern, vinum demensum monacho.

довати главом до земље. Мерцан *, m. Die fоrаtіеn, coralla. Метанисање, баѕ 9Xiеvеrfalen unt Tea Méca, f. hyp: v. Meco. Oke ryza mece, kreuzigen in der Kirche, adorationis

Tagt man zum ertappten Fieischdiebe. nus christianorum ecclesiae graecae. Месан, на, но, уon Sleifh, feifhern, Метанисаты, ишем, v. impf. Rф tief

carpeus : Mecaн раѓањгвоздено пе- neigen (oder auch niederfallen aufs Uns циво (п. ј. прстен на прсту)..

gesicht) und bekreuzen, adoro prostraMecâp, m. 1) der Fleischer, fleischern,

tus. carnarius, lauius , Ianio. 2) der gerne Memâine, n. 3) das Şinlegen, Vorlegen, Fleisch ißt, caraium amans.

positio. 2) das Schießen, ejaculatio. Месарев, ва, месаров. 5) das Werfen ( 3. B. mit Steinen), Mecâphiga, f. die Fleischbank, macellum. jaculatio. Mecápob Ba, bo, des Fleischers, Fleis Memam, mekem, v. impf. 1) leger, der : , lanionis.

figen, Worlegen, pouo. 2) пушке, или Месарски , кa, кo, 2) $leifфеr ѕ, la- попове, fфiepen, jaculoг. nionum. 2) aev. Fleischermäßig, lavionis Mémamice, mekemce, v. r. impf. 1.) Kmore modoque.

Meha, Steine werfen (ein Spiel), ja Месец, m. (Рес. и Срм.) vidе мјесец. cio saxum. Камена се меку момци Месечиңа, f. (Рес. и Срем.) vidе мје- двојако: срамена и омашке.

2) ногама, айвјФlagen, bеru mjФlagea Месечній, на, но, (Рес. н Срем.) vide

mit den Füßen, jacto pedes: мјесечни.

„Не мелисе ногама ; Месина, f. augm. 2. месо : накдерао- „Није јорган поњава,

„Веће моја долама. Месипи, им, (Рес. и Срем.) vidе мије- 3) на кога, лафarten, exprimo alique, сти.

similis sum. Месић, m, намастир у Банату.

мепівипа, Х. дie Runke (Pfanje), menмесилки, кa, кo, von Месик.

tha. . Мёсніі, на, но, н. п, покладе, деr lette Meпepижњача , f. п. і пушка, дів Fleischtag vor der großen Faste, dies Schånzilinte, teli majoris genus. praecedens jejunium magnum. cf. nok. Menepus m. die Erdschanje, aggeris ладе.

genus. Méco, n. das Fleisch, caro.

Memas, n, eine Krankheit der Stafe. Mecojehe, f, pl. der Fassning, die Cars morbus ovium. Србљи кажу да од м

nevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante шиља нема лијека, и зато припjejunium quadragesimale quo carnibus виједају, да су Нијемци увапнян Баvesci licet christianis.

вола, па га пали шта је лијел од Mecmba, f. eine Art ledernen Strumpfes, метиља; а он им казао: „Кад по. tibialun coriacae,

лишу све овце до једне, онда ону Меспівица, f. dim. 2. мества.

последњу треба обнијетін око помеспи, менем, v. impf. 1) Febren, ver- ра, па више ни једна не је липсаro. 2) мепте снијег, мећава.

пи осим ње.” Тада им је казао и меспи, менем, v. impf. etirübren, im- од кyrе да је лијеп куна и моmisceo: меме свињама.

І нь а. местимитце, (Re и Срем.) vidе мје- Метљав, ва, во, деп мепи» фабер, стимице.

оvіѕ mоrbo мeли correpta. . Меспіо, в. (Рес. и Срем.) vidе мјеспio, Meпиљање, п. За8 $rЁranten Ber Sta* Mecycehe (necybehe), f. pl. vide meco. fе ат мень, метиљ morbi irrup јеђе.

tio. Месце, и, dim. р. месо: оћеш мало Мепиљатисе, љајусе , v. г. impf н. р. месца?

овце, деп мепиљ беёommen, медь Метало, р. Ber gormurf (0e8 Sutters morbo corripi.

theils vor das Bich), portio pabali. Мешіљење, и. vіdе метиљазье.

се месине.

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »