Марица, f. dim. 9. Марија. ninae. за Маринко, m. ann name, nomen viri. Мариши, им, v. impf. за кога, што, фümmern um etmas: не маРи за mo, curo. Марица, f. 1) dim. 9. Марија. 2) вода (у Косову?): „На Марицу бијелити платно „,окрећесе низ воду Марицу Mapjoн, m. Mannsname, nomen viri. Марјан, m. 1) (у Србији кажу Каур ски) Der Siebžehner, numus 17 cruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Miünje von 1o 'para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim. v. Марко. Name des Tanzbären, Martinus (ita vocant ursum saltare edoctum): дед’ поиграј мој марлине! Масан, сна, но, vide мастак. Масла (gen. Mасала), n. pl. as gemeins te Det, Die legte Delung: светили (свјештали) му масла. Маслен, на, но, i maljig, fett, pinguis. pinguedine imbutus, н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, фmálks, butyri. Маслоњак, m. m. j. лонац, или ћуп, ber edmaljtopf, olla, in qua butyrum liquatum· Маслина, f. ber Delbaum, olea. Маслинка, f. bic Dlive, olea, oliva. Масло, п. 1) bas chmals, butyrum liquatum. 2) vide цицвара. 3) све је 7110 Његово масло, Beranlajjung, ille autor est: и му има његова масла; ни то није без његова ма сла. Масница, f. eine Strieme, blauer Fleden, viber. Mâcm, f. 1) das Schmalz, gefchmolzenes Fett. pinguedo liquata.) Salbe, unguentnm, adeps. 3) човек црне масти, (Farbe), atri coloris. Мастан, сна, но, fett, pinguis. Мастило, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Die inte, atramentum. Мастити, им, v. impf. mit jett be. id) mužen, pingnedine imbuo. Mama, m. (Peс. и Срем.) vide Mamo. Mamapa, f. auct Zidutura (Weingefäf), vasis vinarii genus: „Додаје му чашу и мамару полотен Mameрebe, n. die Begrüßung als Muts ter, salutatio pro matre. Матерешина, f. augm. v. мати. Материн, на, но, Der Mutter, ma tris. Материми, им, v. impf, ju einer fa gen: Diutter! saluto matrem. Материца, f. cie Mutter, Bärmutter, cer Diutterleib, matrix. Материце, f. pl. Празник, који сваг да пада у другу неђеду пред Божић (а у прву пред оце). Mameрице су као женско к рсно име: зато је обичај у очи материца (или на материце у јутру) везали све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ногу без шале, а пред неке само донесу уже, или (по варошима) пантљику, или газтан, па већ оне знаду шта је и морају се откупљивати: орасима, сувим шљивама, јабукама, ракијом, лијепом вечером и сјутрадан ручком. Mamи, mepe, f. vide мајка; жиса ши је мати (i. e. Du biit glüdlid) begrüßt man den, der eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er will, mitzufpeifen. Матија, m. Mathias, und mattau. Матијаш, m. Жапп пame (von Mamuja), nomen viri. Матијца, m. dim. v. Матија. Машица, f. 1) bie Bienenfonigin, a pum dux, regina. 2) der Thalweg, medus alveus fluminis: "" , Узела га вода на матицу Матичњак, m. 1) е зеле дей вiсненнó nigin, cellula reginae. 2) melissa officinalis Linn. (fonit aud) маца genannt. Мамо, m. (Ерц.) hyp. v. Матија. Матор, рa, po, alt, senex (befoncers von den Thieren). Mamóрац, рца, m. Der 2lte (vom hies ren), senex; auch vom Weinberge wür? de man es gebrauchen. Маморење, n. Das Wlltern, senescentia (?) Матюрина, f. (öfterr. Die 2lelte) 𐐨аз 211 ter, senectus. Mamopumи, им, v. impf. alt werden. altern, senesco. Маморка, f. bie allte, g. 2. beim Ge filügel, senex cf. маторац, Маћа, f. (у Сријему и у Бачкој говоMahaa, f. pe Makuja) die Stiefmutter, noverca. Маћедонац, нца, m. Der Маседопіс Macedo. Македонија, f. Жасеdonien, Macedonia. Маћедонка, f. Die Dracevonieru, Macedonia mulier, Маћедонски, ка, ко, macedonisch, macedonicus. Маки (говорисе и макнути), макнем, v. pf. rücken, moveo. Маћија, f. cf. макаа. Макисе (говоре и макнушисе), макнемсе, v. г. pf. rüden, moveor. Mayk, m. das Miau! vox felis. Маукање, п. даô Mtauen, mutitio felis. Маукати, учем, v. impf. miauen, mutio. Маўкнути, нем, v. pf. ein Miau ma. chen, mutio. Мауна, f. Die фote, siliqua, folliculus. Маунање, да8 Belommen Der Geoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. Маунашисе, насе, v. impf. н. п. гра, bulfen, Julien belommen, folliculos accipio. Мауница, f. dim. 9. мауна. Мац! Caut, um bie Rate zu rufen, sonus vocandi felem: мац мацо мац! Маца, f. 1) hyp. 5. мачка, Dað Räß. den. 2) прага, што се њом мажу кошнице кад се poj cmpeca, vide матичњак 2. 3) кад се роj вама, или саћерује у кошницу, онда се виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед' мацо, сједо u ja. 4) (Die Flode der XBeibenblüte) Das Lägden, (floccus) iu lus. Мацаем, ма, мо, н. п. крава, laten= farbig, coloris felini. Мацење, п. даб Berfen (von der Kage), partas felis. Мацити, им, v impf. m. ј. мачка, lis mas. Мачва, f. једна кнежина Шабачке наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва рав на као и Бачка, само што је зарасла у шуму. у Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особимо шеница (ниђе се у Србији не једе меничан љеб тако у себицу, као у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску воду (осим оније села, која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају, да је Кнез Лазар питао Мило ша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): ,,Камо ми Милошу Мачвани?" А он му одговорио: "Оспали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу” Онда Лазар ре као: ,,Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у трњу лежала; а шпогон спекли, све Турцима у биједу дали” Мачва је била (до 1804 год.) нај богатија кнежина у Србији, него је ови година погажена и оплијењена. ,, Равна Мачва бијела погача „У богатој и поносној Мачви Мачванин, m. einer aus Der Miatfmma. Мачванка, f. eine aus Derat. Мачвански (п Мачвански), ка, ко, yon Der Мачва. Маче, чема, n. ber junge Rater, ca tulus felinus. Мачепина, f. augm. у мачка. Мачјак", m. Der Ragenbred, Rotly, stercus felinum. Мачји, чја, чје, Sagen., felinus. Мачка, f. 1) bie Sase, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудицө (код плуга). Мачкодер, m. bee Sagenfainter, exco riator felium. Мачурина, f. vide мачешина. garus. Маџарење, n. bes ungrifiren, mutatio Manapuja f. (coll.) (das Gemoger?) die zum Madichar machen, facio esse Ungarum. Маџаритисе, имce, v, r. impf. fid vets ungern, abire in Ungarum. Маџарица, f. bie Dračjarin (Ungerinn) Ungara. Маџаркиња, f. н. п. сабља, бес Ин. gera Gäbel, acinaces ungaricus : „И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. bas mabicarenland, uns gern, Uugaria. Маџарски, ка, ко, 1) ungrifd, ungaricus. 2) adv. ungrisch, ungarice. Маџаруша, шва, Die gemei ne blaue 3metidle, prunum (ungari. cum), cf. пожешкиња. Маџарче, чема, u. Der junge Unger, adolescens ungarus. Маџун*, m. 1) Die Catwerge, electuarium. 2) ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius). Mama*, vide ватраљ. Маша, f. as jehlen im банање - Spiel, error in ludo барање. Na Маша, m. (Рес. и Срем.) vide Машо. missio manus. Машатисе, амсе, v. г. impf. greifen, Mame*, f. pl. die Feuerzange, forceps. f. evonymus europaeus Мáшо, т. (Ерц.) hyp. v. Марко илò Машко. Маштрафа, f. ein Glas mit Jan𐐀ђа bt, poculum ansatum. Máшkene, n. das Beschmieren mit Fett, unctio. Машчина, f. U Me, mich, me (acc. v. ja). Медак, m. Dannśname, nomen viri. rius. Медарница, f. bie Sonigftube, officina meliaria. Медвед, m. (Рec. n Chem.) vide me. Медведак, шка, m. (доле преко Мо- matio medet. V. pf. medet rufen, Меден, на, но, Sonigs, mellitus. gelber Ring von Bronze, anulus ae- centae mellitae. Медекнути, нем, exclamio medet. Медém*! Musruf eines fterbenben uг. Медий, на, но, bonigfüg, mellitus: vide медити. Медњаци, њака, m. pl. поток и брдо у Јадру, између села Тршића и Клубаца : „Од Медњака ме до Копривњака Медо, m. hyd. von међед: ,,Сими бисмо и још бисмо, ,,Прде медо побјегосмо; „Да бијау стари „у гаће би срали. Медовина, f. bér Wetl, mulsum: слап ко као медовина; „С вечера ме вином умивале, „У по ноћи слатком медовином Медоња, м. game für einen Dofen, nomen bovis (an den meħeд denkend ?). Медуља, f. Rubname, nomen vaccae. Међа, f. 1) Die Grenje, terminus, limes. 2) das Gebüsch, fruticetum: ,,Емо мајко из међе међеда Међед, т. (Ерц.) Der Bär, ursus. Међедина. 1. (Ерц.) 1) Die Härenbaut pollis ursina, 2) augm. v. међед. Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Serg in Serbien (изме, ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, (Ерц.) Baren., во, ursi. Међеђи, ђа, ђе, (Ерц.) Hären=, ursi nus. Међење, n. 1) Das ungrängen, confinium. 2) das Begränzen, limitatio. Међер, ady, folglid), alfe, igitur, ergo међер обила мајка родила обила јунака (cf. обил). Међими, им, v. impf. 1) angranjen, conterminus sum. 2) begrängen, himitem pono. Међица, f. dim. 9. међа 2. Mehy, zwischen, inter. Међудневица(међудневица), неђеље дана, између госпође мале и велике (од 15. Августа до 8. Сепmeмвpиja), die Zeit zwischen dis „А лијевом мезе му додаје Мезево, д. ,,Па не иди бијелу Будиму, „Већ ми ајде на Мезево равно „На Трушину на воду студену „Када дођеш у поле Мезево, „Живо пређи у Голеш планину Мезелиги, им, v. impf. žubcigen, si mul comedo. * 9 Мезил *, m. Die reitenbe poft, tabellarius publicus equester. Мезилана*, f. bas Northaus, domus cursus publici. Мезилски, ка, ко, 1) Noft., cursus publici. 2) alb Courier, more tabellari publici equo vecti. Мезалџија m. vide мезулџија. Мезимац, мца, m. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) vide мљезинац. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide мљезиница, Мезул, m. vide мезил. Мезулана, f. vide мезилана. Мезулски, ка, ко, vide мезилски. Мезулџија *, m. Der Porthalter, cursus publici curator. Mej, m. cf. me. Мејдан *, m. мјесто, бес Wlag, forum; мејдан дијелиши, Dueliren, pugnam . ineo. Mekoma, f. die Weichheit, mollities. Мектербаша * m. der Kapellmeister, magister concentus. • Мектерин*, m. деr Mufilant, sympho niacus. Мекоуст, ма, мо, м. j. коњ, који се боји узде, meidmäulig, equus oris mollis. Мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, meider upfel обес Birne, malum aut pirum mite (molle). Мекушац, шца, m. рак кад се свуче y пpoлeke, der Krebs, der sich ge= häutet hat, cancer qui cutem posuit (ideoque tenerior est). Мекшање, п. 𐐨ag Grmeiden, mollitio. Мекшати, ам, v. impf. ermeiden, mollio. Мекшина, f. vide мекота. Мела, f. Die Mliftel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (мако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци (). Меле3*, m. Der 3witter (Mulatte), hibrida von Menschen und Thieren. Мелем*, м. дав flafter, emplastrum. Мелица, f. dim. v. мела. Мељ, м. бес бSopfen, humulus lupulus Linn. Мељава, п. was gemahlen miro, quod molitur : нема мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица luma да меље). Мелáвими, нм, v. impf. (см.) cf. по мелавими. Мељевина, f. bie Sopfenftaude, frutex ,,убила га мемла од камена њање. Мења, ам, (Рес. и Срем.) vide мијењати. Меови, м. pl. (Рес. и Срем.) ber Blac cerae. Мерами, ам, v. impf. m. j. восак, Wachs ziehen, duco ceram. Мердивене *, f. pl. die Leiter, scala. Мерење, д. (Рес. и Срем.) vide Mje-. рење. Мериши, им, (Рес. и Срем.) vide Mje рими. Мерица, f. (Рес. и Срем.) vide мјерица. Меричица, f. dim. v. мерица. Меркање, и да3 Mufmerfen, attentio. Мерками, им, v. impf. cufmerten, at tendo. Мермер*, м. дес Marmor, marmor, cf. мрамор. Мершик, m. (по намастирима фрушкогорским) доb iBeindeputat in ben Klöstern, vinum demensum monacho. Мерџан *, m. Die Koralien, coralla. Meca, f. hyp.. Meco. Okе гуза месе, faat man zum ertappten Fleischdiebe. Месан, на, но, von Fleifd), fleiien, carneus: Месан ражањ, гвоздено нециво (м. ј. прстен на прему).. Mecap, m. 1) der Fleischer, fleischern, carnarius, lanius, lanio. 2) der gerne Fleisch ißt, caraium amans. Месарев, ва, во, vide месаров. Месарница, f. die Fleifdbant, macellum. Месаров ва, во, деб Fleifders, Fleis scher =, lanionis. Месарски, ка, ко, 1) Fleischer, lanionum. 2) aev. fleifdermäßig, lanionis more modoque. ладе. Meco, n. das Fleisch, caro. Mecojehe, f. pl. der Fasching, die Cars nevalsgeit, bacchanalia (?), tempus ante jejunium quadragesimale quo carnibus vesci licet christiauis. Mecmвa, f. eine Urt levernen Strumpfes, tibialum coriacae, Мествица, f. dim. 9. мества. misceo: Mеше свињама. Местимице, (Rec. и Срем.) vide Mje стимице. Место, п. (Рес. и Срем.) vide Mjecmo Месувеђе (месувеђе), f. pl. vide meco. јеђе. Месце, n, dim. 9. месо: оћеш мало месца? Метало, п. ber Bormurf (bes Tutters theils vor das Vich), portio pabali. · Метаљка, 1. мјесто, ђе се момци меКу камена, діе 2urfftätte, jactus (?). Метанија, f. (eva) Die tiefe Berneis gung und Bekreuzigung prostratio, adoratio: ударити десем, или сто метанија. Метаније су мале и ве лике: мале кад се човек прегне н довами рукама до земље, а велике кад клекне на кољена и на руке па довати главом до земље. Метанисање, даз 9 iедесfаuen und Bes kreuzigen in der Kirche, adorationis ge nus christianorum ecclesiae graecae. Метанисати, ишем, v. impf. d tief neigen (oder auch niederfallen aufs An gesicht) und bekreuzen, adoro prostra tus. 1 Memâne, n. s) das Hinlegen, Vorlegen, positio. 2) das Schießen, ejaculatio. 3) das Werfen (z. B. mit Steinen), jaculatio. Метами, мекем, v. impf. 1) legen. figen, vorlegen, pouo. 2) пушке, или mопове, schießen, jaculor. Металисе, мећемсе, v. r. impf. 1) камена, Steine merfen (ein Eriel), jacio saxum. Камена се међу момив двојако: с рамена и омашке, 2) ногама, ausidlagen, berumi lager mit den Füßen, jacto pedes: „Не ме исе ногама; „Није јорган поњава, Веће моја долама. 29 3) на кога, лафаrten, exprimo aliquem, Мешвица, f. òie Münge (Pflanze), men similis sum. tha. Метерижњача, f. м. ј. пушка, Echang flinte, teli majoris genus. Метериз m. die Erdschanze, aggeris genus. Meman, p. eine Krankheit der Schafe, morbus ovium. Србљи кажу да од мешиља нема лијека, и зато прип виједају, да су Нијемци уватили ђавола, па га питали шта је лијек од метиља; а он им казао: „Кад по липшу све овце до једне, онда ону последњу треба обнијети око шоpa, па више ни једна не е липса. ми осим ње. Тада им је казао и од куге да је лијек кука и мо м ика. Мепиљав, ва, во, деп метиљ Бабене, ovis morbo метил correpta. Метилане, п. Das GrEranten ver Shar fe am метил, мемиљ morbi irrup tio. Мешиљатисе, љајусе, v. г. impf н. п. овце, деп метил боmmen, меши morbo corripi, Мешиљење, ù. vide метиљање. 4 |
