- Маћедонски, ка, ко, тасевопі, macedonicus. Маки (говорисе и макнути), макнем, - Маћисе (говоре и макнутисе), мак- Мауна, f. bіe фote, siliqua, folliculus. • Маунање, дав Betommen der Shoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. - Маунашисе, насе, v. impf. н. п. гра, bülfen, Sulfen befommen, folliculos accipio. Мауница, f. dim, . мауна. Man! Laut, um die Kaße zu rufen, sonus vocandi felem: мац мацо мац! Маца, f. 1) һур. у. мачка, дав ä феп. 2) трава, што се њом мажу кошнице кад се роj стреса, vide матичњак 2. 3) кад се рој вата, или саћерује у кошницу, онда се виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед Мацо, сједо и ја. 4) (vie Glode der Beibenblute) дав Кафен, (Поссия) iu lus. Мацаст, та, то, н. п. крава, Faken= farbig, coloris felini. Mánene, n. das Werfen (von der Kaße), partus felis. Мацити, им, v impf. m. ј. мачка, lis mas. Мачва, f. једна кнежина Шабачке наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб тако у себицу, као у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску воду (осим оније села, која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају, да је Кнез Лазар питао Мило. ша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти Милошу Мачвани ? А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу" Онда Лазар ре Маче, чета, n. ber junge Kater, catulus felinus. Мачетина, f. augm. мачка. Мачина, f. augm. . мач. Мачићи, m, pf. (coll.) bie Jungen ber Kate, catuli felini. Мачица, f. dim. даõ àßеn, felicula, felis parva. Maчják, m. der Kahendreck, Koth, stercus felinum. Мачји, чја, чје, Kaßen, felinus. Мачка, f. 1) bie Raše, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудице (код плуга). Мачкодер, m. ber Kaßenfhinber, exco riator felium. Мачурина, f. vide мачешина. Mayap, m. der Madjar (Unger), Ungarus. Маџарење, п. бев Ungrifiren, mutatio in Ungarum. Маџарија, f. ber Saiferbulaten, aureus ungaricus. Маџарија f. (coll.) (taš Gemoger?) bie Madjaren, Ungari. Маџарина, f. augm. . Маџар. Маџариши, им, v. impf. zum Madichar machen, facio esse Ungarum. Маџаришисе, имсе, v, r. impf. ungern, abire in Ungarum." Маџарица, f. bie Табjасin (Ungerinn) Ungara. Маџаркиња, Т. н. п. сабља, бег Цве ger Gäbel, acinaces ungaricus: И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. Дав Таðrenland, Un= gern, Ungaria. ,, Маџарски, ка, ко, 1) ungrif$, ungaricus. 2) adv. ungrisch, ungarice. Маџаруша, f. m. ј. шљива, діе дете ne blaue Zwetschke, pranum (ungari cum), cf. пожешкиња. Маџарче, чета, п. ber junge Unger, adolescens ungarus. Маџун*, m. 1) bie Catmerge, electuarium. 2) ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius). Маша *, vide ватра. Маша, f. baš jehlen и банање - Spiel, error in ludo банање. Na unctio. Машчина, Машчурина, f.j angm. у. маст. Мê (ме)?), меа, m. (Рес. и Срем.) vide мије. Me, mich, me (acc. v. ja). Меана *, f. vide крчма. Меанисање, n. vide кочмљење 1. Медак, m. Mannšname, nomen viri. Медар, щ. дer Sonighänbler, mellarius. Медарница, f. bie onib, officina mellaria. Медвед, m. (Рес. и Срем.) vide међед. Медведак, тка, m. (доље преко Мораве) vide ронац я. Медведина, f. (Рес. и Срем.) vide меБедина. Медведица, f. (Рес. и Срем.) vide међедица. Медведник, m. (Рес. и Срем.) vide Медведов, ва, во, (Рес. и Срем,) vi- Медскање, п. дав Тебе Rufen, excla matio medet. Медећати, дечем, v. impf, тебе ки fen, exclamo medet. Медекнути, нем, v. pf. mebet rufen, exclamo medet. Меден, на, но, Sonig, mellitus. Медењак, m. 1) m. j. прстен, ein gelber Ring von Bronze, anulus aeneus. 2) медењаци, Sonigtuhen, placentae mellitae. Meдêm*! Ausruf eines sterbenden Tür, ten, exclamatio turcae morientis. Медија, f. Жеðina (?), Medina: „Кад устане кука и мотика, "Биће Турком по Медији мука Медити, им, v. impf. mit Sonig vet füffen, condio melle, mellio. Медий, на, но, bonigfüg, mellitus: „Капетане моја медна уста Медљање, п. дав 23erfujen mit o nig, mellitio. Медљаши, ам, vide медити. Медњаци, њака, m. pl. поток и брдо у Јадру, између села Тришића и Клубаца: „Од Медњака те до Копривњака Медо, m. hyd. son међед: 79 Сити бисмо и још бисмо, „Прде медо побјегосмо; ,, Да бијау стари "У гаће би срали. Медовина, f. ber Meth, mulsum: слашко као медовина; ,,С вечера ме вином умивале, „У по ноћи слатком медовином Медоња, m. Hame für einen fen, nomen bovis (an den мeheд denkend?). Медуља, f. Kuhname, nomen vaccae. Међа, f. 1) bie Srenje, terminus, limes. 2) das Gebüsch, fruticetum: Ето мајко из међе међеда Међед, т. (Ерц.) ber Bär, ursus. Међедина, 1. (Ерц.) 1) діе Бärenbout pollis ursina, 2) augm. у. међед. Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (изме» ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) Baren, ursi. Међеђа, ђа, ђе, (Ерц.) Särens, ursi nus. Међење, п. 1) baš Ungrängen, confinium. 2) das Begränzen, limitatio. Међер, adv, folglih, alfo, igitur, ergo: међер обила мајка родила обила јунака (cf. обил). Међиши, им, v. impf. 1) angranjen conterminus sum, 2) begränzen, Ìmitem pono. Међица, f. dim. 9. међа 2. Mehy, zwischen, inter. Међудневица (међу дневица), f. оне три неђеље дана, између госпође мале и велике (од 15. Августа до 8. Cenшeмвpиja), die Zeit zwischen des Мезил*, m, bie reitenbe poft, tabellarius publicus equester. Мезилана *, f. баз фоtaus, domus cursus publici. • Мезилски, ка, ко, 1) Woft., cursus publici. 2) als Courier, more tabellari = publici equo vecti. Мезгілџија*, m. vide мезулџија. Мезимац, мца, m. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) vide мљезинац. Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide мљезиница, Мезул, m. vide мезил. Мезулана, f. vide мезилана. Мезулски, ка, ко, vide мезилСКИ. Мезулџија*, m. ber Wojthafter, cursus publici curator. Mêj, m. cf. mê. Мејдан *, ш. мјесто, бес plak, forum; • мејдан дијелити, bueldiren, puguam ineo. Мејданџија *, m. ber Rämpfer, pugnator. Мек (comp. мекши), ка, ко, vide ме кан. Мека, f. дав Вöden ber Lämmer, balatus agnorum : „Стоји мека јањац за овцама Мекан, на, но, weih, mollis. Мекање, п. дав Blođen der Cämmer, balatio agnorum. Мекаши, мечим, v. impf. blöten, balo. Мекиње, f. pl. bie $leyen, furfur. Купио би га за мекиње. Мекнути, нем, v. impf. weich werden, mollesco. Мекнути, нем, v. pf. einmal blöden, edo balatum, Некопуш, та, то, ш. ј. коњ, који је тако слаб, да му узда на глави, или колан на трбуу, одма начини pany, ein zärtliches weichliches Pferd, дав teine Strapaje qushält, equus mollis, delicatus, Mekoma, f. die Weichheit, mollities. Мектербаша*, m. der Яа pelmeifler, magister concentus. Мектерин *, m. ber Mufifant, sympho niacus. Мекоуст, та, то, ж. ј. коњ, који се боји узде, weihmäulig, equus oris mollis. Мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, meicher Apfel обес Birne, malum aut pirum mite (molle). Мекушац, шца, m. рак кад се свуче у прољеће, дer Rrebs, ber fich ge häutet hat, cancer qui cutem posuit (ideoque tenerior est). Мекшање, п. бад Srweimen, mollitio. Мекшати, ам, v. impf. erweichen, mollio. Мекшина, f. vide мекота. Мела, f. bie liftel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци?). Мелез " m. der Zwitter (Mulatte), hibrida von Menschen und Thieren. Мелем*, т. дав flafter, emplastrum. Мелица, f. dim. 9. мела. Мељ, т. бес Sopfen, humulus lupulus Linn. Meьáвa, n. was gemahlen wird, quod molitur: нема Мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица шта да меље). Мељавити, им, v. impf, (ст.) cf. по Мељавити. Мељевина, f. bie Sopfenfaude, frutex „Убила га мемла од камена њање. Мењати, ам, (Рес. и Срем.) vide мијењати. Меови, m. р1. (Рес. и Срем.) ber 3, febalg, follis. cf. мије. Мера, 1. (Рес. и Срем.) vide мјера. cerae. Мерати, ам, v. impf. щ. ј. восак, Wachs ziehen, duco ceram. Мердивене *, f. pl. die Leiter, scala. Мерење, п. (Рес. и Срем.) vide мје рење. Мериши, им, (Рес. и Срем.) vide мјериши. Мерица, f. (Рес. и Срем.) vide мјерица. Меричица, f. dim. у. мерица, Меркање, и даš Vufmerfen, attentio. Меркаши, им, v. impf. aufmerten, attendo. Мермер*, м. der Marmor, marmor, cf. мрамор. Мертик, т. (по намастирима фрушкогорским) дав Beindeputat in ben Klöstern, vinum demensum monacho. Мерџан*, m. bie Roralien, coralla. Меса, f. һур. у. месо. Оке гуза месе, fagt man zum ertappten Fleischdiebe. Месан, на, но, von leifh, fReifhern, carneus: Месан ражањ, гвоздено нециво (п. ). прстен на проту).. Mecap, m. 1) der Fleischer, fleischern, carnarius, lauius, lanio. 2) der gerne Fleisch ißt, caraium amans. Месарев, ва, во, vide месаров. Mecaрнnga, f. die Fleischbank, macellum. Месаров ва, во, дев Sleifhers, Glei. scher, lanionis. Месарски, ка, ко, 1) leifher, lanionum. 2) aev. fleischermäßig, lauionis more modoque. Месец, т. (Рес. и Срм.) vide мјесец. Месечина, 1. (Рес. и Срем.) vide mje сечина. Месечни, на, но, (Рес. и Срем.) vide мјесечни. Месина, f. augm. у. месо: наждерао се месине. Месити, им, (Рес. и Срем.) vide мије сищи. Месић, т. намастир у Банату. ладе. Meco, n. das Fleisch, caro. Mecojehe, f. pl. der Fasching, die Cars nevalszeit, bacchanalia (?), tempus ante jejunium quadragesimale quo carnibus vesci licet christiauis. Мества, f. eine Hrt levernen Strumpfes, tibialum coriacae, Месловица, f. dim. 9. мества. misceo: мете свињама. Местимице, (Рес. и Срем.) vide мје стимице. Место, п. (Рес. и Срем.) vide мјесто, Месувеђе (месувеђе), f. pl. vide месо. јеђе. Месце, ц. dim. 9. месо: оћеш мало месца? Метало, п. ber Bormurf (des Sutters theils vor das Vieh), portio pabuli. Метаљка, 1. мјесто, ђе се момци меКу камена, біе Burfitätte, jactus (?). Метанија, f. (нето) bie tiefe Bene gung und Befreuzigung, prostratio, adoratio: ударити десет, или сто метанија. Мешаније су мале и бе лике: мале кад се човек прегне и Довати рукама до земље, а велике кад клекне на кољена и на руке па довати главом до земље. Мешанисање, дав едеen und Be kreuzigen in der Kirche, adorationis ge nus christianorum ecclesiae graecae. Метанисати, ишем, v. impf.tif neigen (oder auch niederfallen aufs An gesicht) und befreuzen, adoro prostra tus. Memâme, n. 1) das Hinlegen, Vorlegen, positio. 2) das Schießen, ejaculatio. 3) das Werfen (z. B. mit Steinen), jaculatio. Метати, мећем, v. impf. 1) legen, fien, vorlegen, роцо. 2) пушке, или Попове, schießen, jaculor. Mèmamиce, мeheмce, v. r. impf. 1) Kaмена, Steine merfen (ein Spiel), jacio saxum. Камена се међу момци Двојако: с рамена и омашке, 2) ногама, qušilagen, berumilagen mit den Füßen, jacto pedes: ,,Не мећисе ногама; „Није јорган поњава, „Веће моја долама. 3) на кога, пафarten, exprimo aliquem, similis sum. Метвица, f. bie Dünge (Hanje), men tha. м. д. Метнути, нем, v. pf. Jinlegen, feşen, ропо: метнути што у кесу, у торбу, на земљу; меса ручку (т.ј. мешнути у лонац, па приставити да се куба); говедима сијена и Мелінутисе, немсе v. r. pf. naфaт. ten, similem alicui fieri. Дете се мемне и на ујца преко Дунава, а камо ли не ће на слугу у кући. Memonja, f. der südöstliche Theil Sers biens, Metochia, Meha, f. das flüßige Futter des Biches, pabulum liquidum quod praebetur pecori. Мећава, f. ber dhnee furm, imber ni vium procellosus. Једе као мећава (сијено и сламу?). Меур, т. (Рес. и Срем.) vide мијур. Мецање, п. дав 2Beifhlagen, emol Мигање, п. baš Definen und ©hließen, Мигољење, n. dim. 9. мицање. * * , Маздрак m. vide копље. Мијајло, m. (ст.) vide Мијаило: nae. Mujam, m. Mannsname, nomen viri. Muje, ja, m. (Epu.) 1) der Schlauch, uter. 2) der Blasebalg, follis. Мијена, f. (Ерц.) (ber one fel, unð zwar) der Neumond, novilunium. O Мијени және не ће да перу кошуља: зашто кажу, да ће се онда свако приште у води (кад се покваси) омијенити, т.ј. постати као труло и одма се распасти и подерати. Мијењање, п. (Ерц.) даš Behfeln, дав Tauschen, mutatio, permutatio. Мијењати, ам, v. impf. (Ерц.) taufchen, commuto. Мијења као циганин коње. Мијењатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц. untereinander tauschen, permuto. Мијење, п. дав Kopfmafhen, lavatio capitis. Мијесити, им, v. impf. (Ерц.) ш. ј. e6, das Brot bereiten, paro panem. Мијешање, п. (Брц.) да фей, Ит rühren, mixtio. Мијешати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) ті schen, misceo. 2) umrühren, verso. Мијешашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.). fich abgeben mit einem, miscere se. Мијешење, п. (Ерц.) дав Säuern, fer mentatio. Мијешња, f. (Ерц.) bie Portion Mehl, um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae. Мијо, т. (Ерц.) һур. 9. Мијат. Мијобрат, т. Хапивате, поmen viri. Мијодраг, м. Тапи пате, nomen viri Мијољ дан, m. vide Миољ дан. Мијољштак, m. vide миољштак. Mujŷp, m. cf. Muyp. Мила, m. (Рес. и Срем.) vide Мило. Мила, f. rauenname, nomen feminae (сата). MAадHн, m. Mannsname, nomen viri.. Милак, т. Тапи пате, nomen viri. Miлaн, m. Mannsname, nomen viri. |