Page images
PDF
EPUB

Метиљитисе, љесе, vide мешиља.

писе.

Метла, f. Der Befen, scopae.
Метлица, f. dim. 9. метла.
Memловина, f. Das Defentraut, scopa-

ria Linn.

м. д.

Метнути, нем, v. pf. binlegen, fegen, pono : Mемнуми што у кесу, у морбу, на земљу; меса ручку (m.j. мешнути у лонац, па приставити да се кува); говедима сијена и Мепнутисе, немсе, v. г. pf. namar, ten, similem alicui fieri. Дeте се мемне и на ујца преко Дунава, а камо ли не ће на слугу у кући. Memonja, f. der südöstliche Theil Ser. bieng, Metochia,

-

Meha, f. das flüßige Futter des Biches,
pabulum liquidum quod praebetur
pecori.
Мекава, f. Der Gdneefturm, imber ni-
vium procellosus. Једе као менава
(сијено и сламу?).
Мeyp, m. (Рес. и Срем.) vide мијур.
Мецање, п. Das Deidia)lagen, emol-

litio.

Мецати, ам, v. impf. н. п. јабуку,
weichschlagen (Elopfen), emollio.
Мечет, m. Die of dée, templum tur-

cicum :

„Оборно мечем и мунаре Мечка, f. Die Bärin, ursa. Мешај, м. (Рес. и Срем) vide мјешај. Мешаја, m. (Рес. и Срем.) vide мјешаја.

Мешање, п. (Рес. и Срем.) vide мије

шање.

Мешаоница, f. (Рес. и Срем.) vide mje

шаоница.

Мешаги, ам, (Рес. и Срем.) vide мије

шами.

Мешење, п. (Рес. и Срем.) vide мије

шење.

Мешелина, f. augm. 9. мещина.
Мешина, f. (Рес. и Срем.) vide мје-

шина.

Мешиница, f. dim. v. мешина.
Мешња, f. '(Рес. и Срем.) vide мије-

шња.

Мешовим, ма, шо, (Рес. и Срем.)

vide мјешовип.
Мешћема*, f. ber Ridterflußl, tribunal.
Мешчић, m. dim. v. me.
Mú, wir, nos.

Mà, 1) mir, mihi (mi). 2) syntaktisch statt
мој : јеси ли ми виђео брама, украо

ми коња.

Mina *, f. Obft (in der weitesten Bedeufung; aud) Sròbeeren, Küffe), poma (sensu latissimo): већ је доспјела сваha mula. el. Boke.

Мигање, n. Das Deffnen unt Galichen.
Auf und Zugehen, micatio?
Мигами, ам, v. impf. aufs uno z1ges
ben, mico?

Мигољење, u. dim. 9. мицање.
Мигољитисе, имсе, v. г. impf. dim. 9.

Мицамисе.

* m. vide копљаник.

,

Маздрак
Миздраклија
Маздрачић, m. dim. v. миздрак.
Muja, m. (Рес. и Срем.) vide Мијо.
Мијаило, m. )lidael.
Мијајло, m. (cm.) vide Мијаило:
,.А Мијајло књигом из њедара
Мијак, m. Mann name, nomen viri.
Мијан, m. Жann name, nomen viri.
Mujaна, f. Frauenname, nomen femi-

nae.

Mujam, m. Mannsname, nomen viri.
Mije, ja, m. (Ep.) 1) der Schlauch,

uter. 2) der Blasebalg, follis.
Мијена, f. (Ерц.) (Der Monômedfel, un
gwar) Der Meumond, novilunium. ()
мијени және не ће да перу кошуља:
зашто кажу, да ће се онда свако
прпиште у води (кад се покваси)
омијеними, m, j. постати као
мруло и одма се распасти и по-
дерами.

Мијењање, п. (Ерц.) аз зефfeln, да
Tauschen, mutatio, permutatio.
Мијењаши, ам, v. impf. (Ерц.) taufden,
commuto. Мијења као циганин коње.
Мијењатисе, амсе, v. г. impf. (Ерц.)
untereinander tauschen, permuto.
Мијење, п. дas Kopfmaiden, lavatio ca-
pitis.
Мијесити, им, v. impf. (Ерц.) ш. ј.
љеб, 𐐨as Brot bereiten, Pare panem.
Мијешање, п. (Ерц.) 5 mifen, ume

rühren, mixtio.

* m. vide копље.

,

Ми ушами, ам, v. impf. (Eрц.) 1) mi schen, misceo. 2) umrühren, verso. Мијешатисе, avce, v. r. impf. (Ерц.) fich abgeben mit einem, miscere se. Мијешење, п. (Ерц.) Das Gauern, fer

mentatio.

Mujeшa, f. (Epg.) die Portion Mehl, um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae.

Мијо, m. (Ерц.) hyp. v. Миjаm.
Majoбpam, m. Mannsname, nomen viri.
Мијодраг, m. ТапиЗнате, nomen viri.
Миол дан, m. vide Миољ дан.
Mujŷp, m. cf. миyp.
Мијољшшак, m. vide миомак.
Мила, м. (Pec. и cpem.) vide Мило.
Мила, f. Frauenname, nomen feminae
(cara).

Миладин, m. Mann name, nomen viri.
Милак, m. Жann name, nomen viri.
Miлaн, m. Mannsname, nomen viri,

Милана, f. vide Милена.
Миланко, m. Mann name, nomen viri.
Милање, д. Die Geremonie von мила-

шисе.

MЯлam, m. Mannsname, nomen viri.
Милашисе, амсе, v. r. impf. Припо-
виједају, да се Ерцеговци милају на
Божић с чесницом, м. ј. узму двоји-
ца чесницу, па је окрећу међу со-
бом и пита један другога: „Ми-
лам ли се" (ш. ј. помила ли се иза
чеснице) ?" Онај му одговори: „Ми.
лаш мало. А онај прен онда рече:
„Сад мало, а до године ни мало
(м. j. да роди жито добро, и да ма-
ко велика буде чесница, да се ни
мало не помила иза ње).
Mнлâш, m. Mannsname, nomen viri.

99

[ocr errors]

Милован, m. Mann nаmе, nomen viri.
Миловање, п. 1) bas Ciebgofer, blandi-
tiae. 2) das Lieben, amatio.
Миловати, лујем, v. impf. 1) liebte-
fen, blandior. 2) lieben, amo.
Милоје, m. Mannšname, nomen viri.
Милојица, m. cf. Златоје.
Милојка, f. 1) 𐐨a. Majolica. Gefdier,
vasis fictilis genus. Тако у нашој ча-
сној Церовој (Церова, село у Рађе-
вини) све оке и милојке (у припо-
вијетки). cf. бокар.
Милојко, m. Dannéname, nomen viri.
Милокрван, вна, но, liebenswürdia,
čem man gut feyn muß, amabilis : није
лијепа, али је милокрвна.
Милорад, m. Жannoname, nomen viri.
Милосав, м. Мани пате, nomen viri.
Милосник, m. Der liebhaber, amasius.
Милосница, f. Die Beliebte, amasia.
MAôem, f. 1) die Gnade, gratia, favor:
,,На милости Царе господине

2) die Liebe, amor; Liebesgabe, munus: „Нема лица без црвена винца, „Ни радости без зелена венца, „Ни милости без туђа јунака — „Браћа сеју врло миловала,

Сваку су јој милост доносила, „Најпослије ноже оковане Милостив, ва, во, Ignädig, barm Милостиван, вна, но, berjig, cle mens. Боже милостиви ми помОЗИ (говоре ђекоји Србљи кадгођ уздану и зијевну). Милостиња, і. дas ulmojen, eleemosyna. Милош, m. Manngname, nomer viri, Милошева (Милешева и Миљешеска), f. намастир у Ерцеговини (чини ми се да је сад пуст). Колика је Милошева, да је пуна поскурица; „Док начини цркву код Требиња Миљешевку на Ерцеговини Милошта, m. cf. златоје. Милука, f. Frauenname, nomen feminae. Милун, m. Mann name, nomen viri. Милунка, f. Frauenname, nomen feminae. Милущин, m. Mann name, nomen viri. Милуш, m. Mannôname, nomen viri.

Милашин, m. Mannôname, nomen viri.
Миле! додајесе ђешто у пјесмама на-
крај врсте, н. п.
„Ђурађ коси по побрђу,

Ладо ле миле!

„Попјевајте ми личице,
миле мој миле!

MineBa, f. Frauenname, nomen feminac.
Милен, m. Mann name, nomen viri.
Милена, f. Frauenname, nomen feminae.
Миленко (Миленко), m. Mannšname,

nomen viri.

Miлema, m. Mannsname, nomen viri.
Милети, лим, (Рес.) vide миљеми.
Museu, m. Mannsname, nomen viri.
Милешева (Милешева), f. vide Мило-

шева.

Миличица, f. dim. 9. Милица.
Мило, n. Die lauge gum Ropfrvalden.
lixivium ad lavandum caput.
Múлo, m. (Epy.) Mannsname, nomen

viri.

Миливоје, m. Mann name, nomen viri.
Милија, m. Жаnnšname, nomen viri.
Милија, f. Frauenname, nomen feminae.
Милијаш, m. Mannôname, nomen viri.
Милин, m. annoname, nomen viri.
Милина, f. даs Liebfein, gratia: не мо-
же од милине (н. п. да се нагледа
кога).
Милинко (Милинко), m. vide Миленко.
Милисав, m. Mannšname, nomen viri.
Милисава, f. Frauenname, nomen fe-
minae.
Милитар, т.
(у Сријему, у
Милитарац, рца, м. . Бачк, и у Бан.)
der aus der Militär, Grenze ist, homo
e regione militari.
Милитарија, f. vide милиција.
Милитарски, ка, ко, 1) Militars, mi-
litaris. 2) militarif, militari modo.
Милиши, им, (Срем.) vide миљеми.
Милитисе, лисе, v. r. impf. н. п. ни-
щта ми се не мили, піфts freuet
mich, arrideo.

Милић, m. Жann name, nomen viri.
Милица, f. Frauenname, nomen feminae.
Милиција (милиција), f. òie Ditilis (Bes
gend), terra militum.

[ocr errors]
[ocr errors]

Mûr, m. Mannsname, nomen viri.
Миља, f. 1) hyp. v. Миљана и. МИЛИЦ
Миљана, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Миљацка, f. вода, што мече кро
Сарајево:

„Сарајево што си потавњело?
„Или ме је куга поморила,
„Ил' Миљацва вода поплавцла

.

Mare, n. (cm.) das Lieb (was einem Mиpâз*, m. die Erbschaft, hereditas : lieb ift), amor, deliciae: „Ој ђевојко миље моје! Маљен, м. Mann name, nomen viri. Миљешевка, f. (cm.) vide Милошева. Миљка, f. Frauenname, nomen fe

остало му од мираза. Миран, рна, но, friebfertig, rubig. quietus, mansuetus.) Мирашчија *, m. Det Grbe, heres. Мирбожање, п. 𐐨аз gegenfeitige Rumen zu Weihnachten, exosculatio die Chri sti natalitio.

minae.

Мнько, m. Maungname, nomen viri.
Mamo, vorbei, praeter.
М.iмогред, im Borbeigehen, obiter,
in transitu.

tere.

Мимойћи (мимойћи), идем (и ми-
моиђем), v. pf. porbeigehen, prae.
Мимойћисе (мимоићисе), идемсе (и
мимонђемсе), у. r. pí. c ким, bei
einander vorbeigehen ohne sich zu sehen,
praetereo praeter amicum quia eum vi-
deam, aut ille me.
Мимоћи, ођем, vide мимоићи.
Миндрос, м. (у Сријему, у Бачк. и
у Бан.) узеш и кога на мандрос,
durchbeuteln, excutio.
Минле *, лета, n. Bolt, gens; пасје
минле! Седамдесет и седам мин-

лема.

Минђуште*, f. pl. Die Dhrgehange, in

auris. cf. обоци.

Манђушице, f. pl. dim. 9. минђуше.
Минеј, м. as Minäon (Mnzo») ein

Kirchenbuch, menaeum. Минејскі, ка, ко, 1) н. п. слова, C1)= rillifne Drudlettern, zum Unteridies von der Handschrift. 2) adv. wie geDrust, ut in libris est impressum, 3. 5. пише.

у

Мин "m, m. (у Сријему, у Бачк. и
Бан.) Die Dinute, minutum. cf. час.
Минути, нем, v. pf. 1) vorbeigeben,
nidjt freffen, praetervolo. Опремаосе
човек (који се био скоро оженио)
на војску, а жена увразила конац
у иглу, да нешто зашије; но бу-
дући да није добро виђела, зато
није могла одма да уврзе, него
промашала мимо ушице иглене го.
горећи: „Мини га сабља, мини га
пушка" као да муж рече да она
њему врача; али он опази шта је,
па рече: „Минуло је мене свако
добро, кад сам ја тебе узео."
Мио, мила, ло, lieb, carus.
Миол (Мијољ?) дан, ља дне, т. (Тi
daelis, festum Arch. Michaelis ?) dies
29. Sept.
Миољштак (Мијољштак), m. ber den
Erzengel Michael als Hauspatron ver.
elet, cliens Arch. Michaelis,
Mip, m. 1) der Friede, pax. 2) Friede,
Kube, рах: сједи с миром (док ни
је било с чиром).
Mipa, f. Grauenname, nomen feminae.

Мирбожашисе, амсе, v. r. impf. fi Eüssen (und den Frieden Gottes wüns fchen) zu Weihnachten, invicem se exosculari die natali Domini. cf. Божић.

Мирбожимисе, имсе, v. г. pf. fid lif•
fen auf Weihnachten, exosculari se die
natali Domini.

Мирен, m. Жаnnôname, nomen viri.
Múpene, v. 1) das Beruhigen, Friedes

machen, pacificatio. 2) das (angeneh me) Riechen, odor. Мирија*, f. bie ubgabe, vectigal. cf. пореза, дација, данак. Мирис, m. Der Bohlgerud, odor. Мирисавка, f. bie Musfateller - Zraube, Muskat Traube, uva muscata.

3

cf.

[ocr errors]

мамњаника.

Мирисање, п. 𐐨a. Nieden, odor et odo

ratio.

Мирисами, ишем, v. impf. riechen,

oleo et odoror.

Мирити, им, v. impf. 1) (мирим) beru= ligen, paco. 2) (мирим) tieden, oleo: мири.

Миритисе, umce, v. r. impf. Frieve machen, de pace ago.

Мирјана, f. Frauenname, nomen fe

minae.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Mjepa, f. (Ep1.) 1) das Mak, mensura.

2) das Gewicht, pondus. Mjepа вjepa. Mjepa, f. hyp. v. mjeриuа. Mjepême, n. (Epп.) 1) das Messen, mensio. 2) das Wägen, pensio. Мјерити, им, v. impf. (Ерц.) 1) mef= fen, metior. 2) mägen, peudo. Mjeрн, (Ер.) ein Gefäß (Korb) von Bast, corbis genus. Мјеричица, f dim. v. мјерица. Mjeceu, m. (Epu.) 1) der Mond, 2) der Monat, mensis. Mjeсeuнa, f. (Epu.) 1) der Mondschein, fulgor lunae. 2) женско вријеме, дав

Monatliche, menstruum.

Мјесечни, на, но, (Ерц.), monatlid

luna,

menstruus.

Mjeсmшvê, (Epu.) an Ort und Stek le, in loco ipso, in locum ipsum: Ha

[ocr errors]

мјестимице (н. п. ђе је mо); показао му мјестимице; одвео га мјестимице.

Mecmo, n. (Epy.) 1) der Ort, Plak, 2) (у Epn.) vide варош. 3) мјесто мене, Statt, Stelle, locus. Мјешај, т. (Ерц.) vide мијешња. Meшája, m. (Epu.) der Mundbäcker, pistor domesticus.

Мјешаоница, f. (Брц.) дав 3immer (ver Ort), wo Brot bereitet wird, pistrina (?).

Мешемина, f. augm. v. мјешина. Мјешина, f. (Ерц.) 1) Der Balg,pellis. 2) der Schlauch, uter. Мјешиница, f. dim. v. мјешина. Мјешовит (мјешовито), ма, то, (Ерц.) gemifct, mixtus. Мешчић, m. dim. v. мије. Млава, f. 1) пom. propr. eines Fluges in Gerbien. 2) nom. propr. Der Gegent

an der Miava. Млавиши, им, v. impf. fdlagen, verbего : млави га киша ; 'млавиши кога

балином.

Мављене, n. ong Edlagen, verberatio. Млад (comp. мʌай), да, до, jung. juvenis.

Млада, 1. Die Braut, sponsa (ein yoles
Jahr nach der Hochzeit noch).
Млада неђеља, f. Die Neumокотофе,

hebdomas interlunis.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

cens,

Млађан, на, но, dim. v. млад: „Не удрите млађано Бугарче Млађен, m. (Ерц.) vide Младен. Млађење, діe affectation, jung fenn ju molen, affectatio juventutis. Млаз, м. (foviel auf einmall bervor= schießt, wenn man melkt, daher) mpu млаза крви ударише из њега, ul ctus (?).

Мʌак (comp. млачи), ка, ко, lau, tepidus, Млатање, п. Das umberfalagen, jactatio e. g. caudae. Млатами, ам, v. impf. berumidlagen, jacto: млага руком, као кобила репом, von einem der ungeschickt Kreuz schlägt.

Млашиши, им, v. impf. 1) breiden, trituro. 2) н. п. јабуке, крушке, орае, herabbeuteln (башином), decutio poma ex arbore. 3) dreschen, i. e. schla gen, contundo. Млатишума, m. пјевају и приповиједају, да је, прије 100 година, некакаб Њемачки ценерао Станима Млашишума (или у пјесмама О. бор-млаш и шума, и Млашишума обор - ценерал) узео од Турака Нови пазар, и у њему сједио чимагу зиму; и да су с њим (кад се враmno Hampar) дошле Цимироме у Сријем (са својим кнезом кнежевим сином, а кнез је умръо у путу — Илијом Радоњићем. Тај се Илија Радоњић брашно опен нашраг, и онамо се мукао с Тура цима):

Или

21

,,А Спаниша Обор-Млатишума, „Он ошиде шер Новом пазару „Те расшави Босну од Стамбола „Млатишума обор-ценерале! ,,Шша ши радиш усред Турске? „Бабури нам на Беч ударише (кад га је звао ћесар намраг). Млатнути, нем, v. pf. cinen Edlag verfeßen, percutio. Млаћеница, f. сир, што се гради од пропа, што остане од скорупа кад се препира. Од маковога си. ра начине жене као колачиће, па Спремају чобанима за ужину.

земье

« PreviousContinue »