Метиљитисе, љесе, vide мешиља. писе. Метла, f. Der Befen, scopae. ria Linn. м. д. Метнути, нем, v. pf. binlegen, fegen, pono : Mемнуми што у кесу, у морбу, на земљу; меса ручку (m.j. мешнути у лонац, па приставити да се кува); говедима сијена и Мепнутисе, немсе, v. г. pf. namar, ten, similem alicui fieri. Дeте се мемне и на ујца преко Дунава, а камо ли не ће на слугу у кући. Memonja, f. der südöstliche Theil Ser. bieng, Metochia, - Meha, f. das flüßige Futter des Biches, litio. Мецати, ам, v. impf. н. п. јабуку, cicum : „Оборно мечем и мунаре Мечка, f. Die Bärin, ursa. Мешај, м. (Рес. и Срем) vide мјешај. Мешаја, m. (Рес. и Срем.) vide мјешаја. Мешање, п. (Рес. и Срем.) vide мије шање. Мешаоница, f. (Рес. и Срем.) vide mje шаоница. Мешаги, ам, (Рес. и Срем.) vide мије шами. Мешење, п. (Рес. и Срем.) vide мије шење. Мешелина, f. augm. 9. мещина. шина. Мешиница, f. dim. v. мешина. шња. Мешовим, ма, шо, (Рес. и Срем.) vide мјешовип. Mà, 1) mir, mihi (mi). 2) syntaktisch statt ми коња. Mina *, f. Obft (in der weitesten Bedeufung; aud) Sròbeeren, Küffe), poma (sensu latissimo): већ је доспјела сваha mula. el. Boke. Мигање, n. Das Deffnen unt Galichen. Мигољење, u. dim. 9. мицање. Мицамисе. * m. vide копљаник. , Маздрак nae. Mujam, m. Mannsname, nomen viri. uter. 2) der Blasebalg, follis. Мијењање, п. (Ерц.) аз зефfeln, да rühren, mixtio. * m. vide копље. , Ми ушами, ам, v. impf. (Eрц.) 1) mi schen, misceo. 2) umrühren, verso. Мијешатисе, avce, v. r. impf. (Ерц.) fich abgeben mit einem, miscere se. Мијешење, п. (Ерц.) Das Gauern, fer mentatio. Mujeшa, f. (Epg.) die Portion Mehl, um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae. Мијо, m. (Ерц.) hyp. v. Миjаm. Миладин, m. Mann name, nomen viri. Милана, f. vide Милена. шисе. MЯлam, m. Mannsname, nomen viri. 99 Милован, m. Mann nаmе, nomen viri. 2) die Liebe, amor; Liebesgabe, munus: „Нема лица без црвена винца, „Ни радости без зелена венца, „Ни милости без туђа јунака — „Браћа сеју врло миловала, Сваку су јој милост доносила, „Најпослије ноже оковане Милостив, ва, во, Ignädig, barm Милостиван, вна, но, berjig, cle mens. Боже милостиви ми помОЗИ (говоре ђекоји Србљи кадгођ уздану и зијевну). Милостиња, і. дas ulmojen, eleemosyna. Милош, m. Manngname, nomer viri, Милошева (Милешева и Миљешеска), f. намастир у Ерцеговини (чини ми се да је сад пуст). Колика је Милошева, да је пуна поскурица; „Док начини цркву код Требиња Миљешевку на Ерцеговини Милошта, m. cf. златоје. Милука, f. Frauenname, nomen feminae. Милун, m. Mann name, nomen viri. Милунка, f. Frauenname, nomen feminae. Милущин, m. Mann name, nomen viri. Милуш, m. Mannôname, nomen viri. Милашин, m. Mannôname, nomen viri. Ладо ле миле! „Попјевајте ми личице, MineBa, f. Frauenname, nomen feminac. nomen viri. Miлema, m. Mannsname, nomen viri. шева. Миличица, f. dim. 9. Милица. viri. Миливоје, m. Mann name, nomen viri. Милић, m. Жann name, nomen viri. Mûr, m. Mannsname, nomen viri. minae. Миљацка, f. вода, што мече кро „Сарајево што си потавњело? . Mare, n. (cm.) das Lieb (was einem Mиpâз*, m. die Erbschaft, hereditas : lieb ift), amor, deliciae: „Ој ђевојко миље моје! Маљен, м. Mann name, nomen viri. Миљешевка, f. (cm.) vide Милошева. Миљка, f. Frauenname, nomen fe остало му од мираза. Миран, рна, но, friebfertig, rubig. quietus, mansuetus.) Мирашчија *, m. Det Grbe, heres. Мирбожање, п. 𐐨аз gegenfeitige Rumen zu Weihnachten, exosculatio die Chri sti natalitio. minae. Мнько, m. Maungname, nomen viri. tere. Мимойћи (мимойћи), идем (и ми- лема. Минђуште*, f. pl. Die Dhrgehange, in auris. cf. обоци. Манђушице, f. pl. dim. 9. минђуше. Kirchenbuch, menaeum. Минејскі, ка, ко, 1) н. п. слова, C1)= rillifne Drudlettern, zum Unteridies von der Handschrift. 2) adv. wie geDrust, ut in libris est impressum, 3. 5. пише. у Мин "m, m. (у Сријему, у Бачк. и Мирбожашисе, амсе, v. r. impf. fi Eüssen (und den Frieden Gottes wüns fchen) zu Weihnachten, invicem se exosculari die natali Domini. cf. Божић. Мирбожимисе, имсе, v. г. pf. fid lif• Мирен, m. Жаnnôname, nomen viri. machen, pacificatio. 2) das (angeneh me) Riechen, odor. Мирија*, f. bie ubgabe, vectigal. cf. пореза, дација, данак. Мирис, m. Der Bohlgerud, odor. Мирисавка, f. bie Musfateller - Zraube, Muskat Traube, uva muscata. 3 cf. мамњаника. Мирисање, п. 𐐨a. Nieden, odor et odo ratio. Мирисами, ишем, v. impf. riechen, oleo et odoror. Мирити, им, v. impf. 1) (мирим) beru= ligen, paco. 2) (мирим) tieden, oleo: мири. Миритисе, umce, v. r. impf. Frieve machen, de pace ago. Мирјана, f. Frauenname, nomen fe minae. Mjepa, f. (Ep1.) 1) das Mak, mensura. 2) das Gewicht, pondus. Mjepа вjepa. Mjepa, f. hyp. v. mjeриuа. Mjepême, n. (Epп.) 1) das Messen, mensio. 2) das Wägen, pensio. Мјерити, им, v. impf. (Ерц.) 1) mef= fen, metior. 2) mägen, peudo. Mjeрн, (Ер.) ein Gefäß (Korb) von Bast, corbis genus. Мјеричица, f dim. v. мјерица. Mjeceu, m. (Epu.) 1) der Mond, 2) der Monat, mensis. Mjeсeuнa, f. (Epu.) 1) der Mondschein, fulgor lunae. 2) женско вријеме, дав Monatliche, menstruum. Мјесечни, на, но, (Ерц.), monatlid luna, menstruus. Mjeсmшvê, (Epu.) an Ort und Stek le, in loco ipso, in locum ipsum: Ha мјестимице (н. п. ђе је mо); показао му мјестимице; одвео га мјестимице. Mecmo, n. (Epy.) 1) der Ort, Plak, 2) (у Epn.) vide варош. 3) мјесто мене, Statt, Stelle, locus. Мјешај, т. (Ерц.) vide мијешња. Meшája, m. (Epu.) der Mundbäcker, pistor domesticus. Мјешаоница, f. (Брц.) дав 3immer (ver Ort), wo Brot bereitet wird, pistrina (?). Мешемина, f. augm. v. мјешина. Мјешина, f. (Ерц.) 1) Der Balg,pellis. 2) der Schlauch, uter. Мјешиница, f. dim. v. мјешина. Мјешовит (мјешовито), ма, то, (Ерц.) gemifct, mixtus. Мешчић, m. dim. v. мије. Млава, f. 1) пom. propr. eines Fluges in Gerbien. 2) nom. propr. Der Gegent an der Miava. Млавиши, им, v. impf. fdlagen, verbего : млави га киша ; 'млавиши кога балином. Мављене, n. ong Edlagen, verberatio. Млад (comp. мʌай), да, до, jung. juvenis. Млада, 1. Die Braut, sponsa (ein yoles hebdomas interlunis. cens, Млађан, на, но, dim. v. млад: „Не удрите млађано Бугарче Млађен, m. (Ерц.) vide Младен. Млађење, діe affectation, jung fenn ju molen, affectatio juventutis. Млаз, м. (foviel auf einmall bervor= schießt, wenn man melkt, daher) mpu млаза крви ударише из њега, ul ctus (?). Мʌак (comp. млачи), ка, ко, lau, tepidus, Млатање, п. Das umberfalagen, jactatio e. g. caudae. Млатами, ам, v. impf. berumidlagen, jacto: млага руком, као кобила репом, von einem der ungeschickt Kreuz schlägt. Млашиши, им, v. impf. 1) breiden, trituro. 2) н. п. јабуке, крушке, орае, herabbeuteln (башином), decutio poma ex arbore. 3) dreschen, i. e. schla gen, contundo. Млатишума, m. пјевају и приповиједају, да је, прије 100 година, некакаб Њемачки ценерао Станима Млашишума (или у пјесмама О. бор-млаш и шума, и Млашишума обор - ценерал) узео од Турака Нови пазар, и у њему сједио чимагу зиму; и да су с њим (кад се враmno Hampar) дошле Цимироме у Сријем (са својим кнезом кнежевим сином, а кнез је умръо у путу — Илијом Радоњићем. Тај се Илија Радоњић брашно опен нашраг, и онамо се мукао с Тура цима): Или 21 ,,А Спаниша Обор-Млатишума, „Он ошиде шер Новом пазару „Те расшави Босну од Стамбола „Млатишума обор-ценерале! ,,Шша ши радиш усред Турске? „Бабури нам на Беч ударише (кад га је звао ћесар намраг). Млатнути, нем, v. pf. cinen Edlag verfeßen, percutio. Млаћеница, f. сир, што се гради од пропа, што остане од скорупа кад се препира. Од маковога си. ра начине жене као колачиће, па Спремају чобанима за ужину. земье |