Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

MAR

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Maákere, n. 1) das Dreichen, tritara. Maokuha, f. die Menge, multitudo (als

tio. 2) das Herabschlagen, decussio. Begenfat von малина) 3) das Dreschen, (Schlagen), contusio. Maoxunu, um, v. impf. vermehren, Млачење, в. дав ацтафеnt, calefa - augeo. ctio modica.

Мложитисе, имсе, т. т. іmрt. i str. Млачина, f. Die gaubeit, tepiditas. mehren, augeri, succresco. Млачити , им, v. impf. Tаи тафеn, te- Млозина, f. vіdе мложина, piduin reddo .

Maoumbo, n. die Menge, multitudo. Млекар, m. (Рес. и Срем.) vidе мљекар. Мъезинац, нца, ш. беr gеttgeborne, Млеко, п. (Рес. и Срем.) vide .. filius postremus. јеко.

Мљезиница, f. Die gegtgeporne, filit Метак, шка, m. (сп.) vide Млеци. postrema. „У нашему Млепіку бијеломе — Мъекар (мљечар ?) m. (Ерц,) зграда, „у, бијелу“ Млетку Лапшинскоме — ће се ражљева млијеко, pie pilф. Млетачкі, кa, кo, 2) penetianift, kammer.

venetus. 2) adv. venetianisch, more Ve- Maeckebe, das Schnalzen mit den lips neto.

pen (wie die Schweine beim Fressen), Млетачкиња, f. Sie Benetianerin,Veneta. sonitus manducantis porci. Млећак, һка, ко, н. п. чоа, fфwаф Мљескапи, мљештем, v. impf. mit anzufühlen, debilis (de panno).

den lippen chnalzen, beim Essen, magМлеци, Млетака, m, p. 23enebig , do cum somitu. Venetiae.

Мљещи , мељем,

v. impf. mahlen, Млечан, чна , но, (Рес. и Срем.) vide molo. млпјечан.

Мљечар, m. (Ерц.) 1) беr milbank Млечанин, т. der Venetianer, Vene- ler, lactarius. 2) das Milchmaul, amans tus.

lactis. cf. мљекар. Млечар, ш. (Рес. и Срем.) vidе мље. Мљечика, г. (Ерц.) "pie 213olfs milk , euчар.

phorbia Linu. Млечац, чца, m. (Рес. и Срем.) vide Моба, f, код Срба је обичај, да вду млијечац.

љетін, у неке свеце, кад не смију Млечина, f. (Рес. и Срем.) vidе мље. сәби радити, газдама на мобу,

пі. ј. без планше, само за јело и за Млечница , f. (Рес. и Срем.) vidе мли- пике. Највише иду на мобу пе жајечница.

њу (ријепко косе, копају кукурузе, Мливо, т. (у Ерц.) vide брашно : купе сијено или шљиве" — кашпо самръо га у мливо.

се и преде на мобу - ): запо се Млијеко, п. (Ёрц.) pie milm, lac. жетелачке пјесме зову и мобарМлијечан, чна, но, н. п. крава, mil: ске пјесме. На мобу највише reich, dives lacte.

иду млади момци, bевојке и младе, Млијечац, чца, m. Sifфmilm, lac pi- и свако се обуче и накипи, као на scis. .

васкрсеније, или на цвијепти, һад Млијечница, f. (Ерц.) eine Art ef;baren иде цркви или намастиру, па ци

Schwamm (Milchid wamm, Pfeffer јели дан жањући пјевају, чепајуfchwamm).

се, шалесе и веселесе, а послије Млин, m. vіdе воденица,

вечере играју и пјевају до неко доМлинар, m. udе воденичар:

ба ноки. На неким мјеспанма (као За млинара не би ни динара

у Сријему) кад дожању њиву па пођу Млим, иш ; млидија, (Ерц.) meinen, кући на вечеру, онда ћевојке наopinor (cf. мислипи):

чине од марама барјаке, „Млидијаше у њему је благо

с барјацима иду пјевајући, „Јер Босанції Турци млидијау ви сватови или војници; кад дођу Млитав, ва, во, човек, Tatt , ohne пред кућу, онда пободу барјаке у Kraft und Munterleit, segnis,

земљу. Моба се обичю купи на Млкоња, m. ein млнпав човек. мрску, и домакин треба да је часМлоги, га , го, тапфеr, complures. пін као кад слави крсно име (зато Maoro (comp. Bhuê), viel, multo. свагда н зову гaзде на мобу: зашМлогозналнца, f. Ser 23ielwiffer, mul- по сиромаси не мају чим да часtiscius.

те). На мобу дођу и пријатељи Млого знао, нала, лo, otelmifferifф, из други села, и сваки доведе' са multiscius : : и млогознали !

собом по неколико момчади, ђевоМложење, р. Вав 23ermepren, paufen, јака и млади. На мобу се оптимаincrementum.

ју које ће поки.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

па онако Као как

[ocr errors]

ње

[ocr errors]

1

[ocr errors]

„Жетву жела моба Тодорова Mõnepoengja, f. die Malerin, Malersa „На крај, на крај моја силна мобо— frau, uxor pictoris. „Бул кадуна мобу сакупила Молерски, кa, кo, 1) Talets, pictoMo6ap, m. der auf der moba arbeitet, rum. 2) adv. wie ein Maler ,, more operis adjutor gratuitus.

pictoris. Мобарица , f. Die 21rbeiteriun auf Bee Moлибог, m. (tomif, in per dnevbote моба, аdjutrix gratuita :

von der Türki:1, die den serbischen „Мобарице моје другарице !

2ӧn jo безеіфnet ftatt богомољац). Удрите га колом и дилчеком Monumea, f. 1) das Gebet, preces. Kon Мобарски, кa, кo, 1) н. п. пјесме, Срба кад се које разболи, слабо

cf. моба. 3) аdу. wie ein мобар, ut траже лекара, него попа или калумобар.

фера да му чати молитву малу Могу, "(можеш и мореш,

може и

или велик у: мала се молитва чаморе, можемо и моремо, можете и ли од главе, од грознице и од Mopeme, Morý ich kann, possum. други којекакви мали болести; а Moryk, ka, ke, möglich, possibi- велика кад човек није при себи, неМогулан, іна, но, lis.

го бунца и плашисе. Мала је моМодар, дра, po, bau, lividus.

литва до скора била у Србији за E. Модрина, f. pie 3läие, дав 5lar lіvоr. марјаш, а велика за грош, а сад Модриписе, имce, v. impf. blаu fери, ваља да су и оне поскупиле. 2) liveo.

ићи на молитву, jih porfegnen Taffen 2

Модрица, f. Bеr bTauе led, liyor. (von den Wöchnerianen nach 40 Tagen), Можданик, m. онај Клин, шпо др

purificor. жи наплатке један за други. молитвена чаша, f. Кад сватовик междина , f. (augm, p. мозак) мозак дођу ћевојачкој кући и сједу, за

из костију, дав Жnoфenmart, medul- спо, онда (по обичају) отац ћевојачla ossis.

ки донесе нову чашу, те из мозак (и мозак), мозга, m. Pa8 -бir, пнју у здравље. Потом ту чашу cercbrum.

спреме уз њевојку и на вјенчању мој, моја, моје, 1) mein, meus. 9). загіоје из ње вином мома и ђевој

fcherzhaft als Gegentheil von Hemoj: ку, и по се. зове
А. Немој

чаша. Послије вјенчања млада осБ. Мој, Бога ми.

пави молипівену чашу, и чува је Moja, m. (Рес. и Срем.) vide Mojo. (спомена ради) до смрпін : Mojacay, m. Art Aussages, leprae genus. Те узига чашу молитивену, Мојење, р. Вав Зеhaupten pap еtpq8 Молнии, им, . impf. кога bitter, mein ist, arrogatio.

rogo. мојипи , им, v. impf. fagen Paji einer Молиписе, имce, v. г. impf, коме, bit.

(etwas) m ein ist, meum dico esse ; da. ten, rogo ; Богу, betein, prеcог. Србber pak 3weiheittige: ја га и својим ми се обично моле Богу припуп и мојим, (а он се одриче).

на дан: у јутру кад усліану, у вече Mojo, m. (Ерц.) һур. р. Мојсило. кад оfе да вечерају, и послије ве- Мојсило, m. 9R ofев. Moses.

чере кад оfе да спавају. У јупіру се Mojcun, m. Moses (in den Vollserzäh. моле Богу кад које устане, пос.

lungen vom Jap Mojcka), Moyses. лије вечере һад које достаје да Мокар, кра, ро, пар, uduѕ, mаdіdus.

спава, а пред вечеру сви се моле Mokpafia, f. (in anständiger Rede) der заједно: мушкарци (пошто се умиUrin, urina.

ју: зашто се обично свагда пред Мокрење, р. 1) бав Xeben, mаdеfa- јело умивају по рукама, а по варосtiо. .

шима и послије јела, као и Турци) Mokpina, f. die Näße, mador, udor. спітану напријед, а жене и Ђеца за Мокрипти, им, y. impf. 1) переп, ma- њима ; и ниједно не смије пресшаdetacio. 2) harnen, mejo.

пи ни сјесни, док старјешина Мікриписе, имсе, т. г. impf. Farnen, не сврши. Они се не моле Богу Jotium reddo.

једнако, него што које зна оно Mørehnje, n. (cm.) das Beten, Flehen, и говори (шаһ, һи ; само спаpje

preces ad Deum: прими Гоолоде шина може говорили мало по боБоже моје мало моленнје за вели- ље, да се чује), и шпо жели оно и

ко име твоје (кад се моле Богу). иште (н. н. ја сам слушао ће се Monep, m. der Maler, pictor.

моја магии молін Богу за мене и за млеров, ва, во, бев 2 aler, picto- мог брата, да јој будемо живи и

здравii и срећнци, Тано сестра, ако

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

помолимо

H

nomen viri.

fusco

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

M

а он fe

[ocr errors]
[ocr errors]

је опремила брата на војску, мо- мукче, ema, 2, дав 25ürfФlein, adoли се Богу да јој здраво дође и пi.

lescentulus. д.); млоги овако почињу: „Да се Момчекања, f. augm, p. момак. са страом

покло- мучило, Mannsname, нимо Господу Богу и Богородици, Момчина, г. vіdе момчекања. благоме Рису и часноме крсту” Момчић, m. dim. р. момак. уочи неђеље, и у очи велики праз- мор*, adj. indecl., Dunfelblau , ника, запале воштану свијећу и

coeruleus : прилијепе за зид, па уэте спаpje

„Који носи мор доламу шина ватре и тамљана, пе ока

„Мор. доламу на грбава леђа — ди најприје свијећу (и икону ако

мора, f. агеri, што притиснује љуимају), потом се ока де сви ре

де ноћу у спавању, бer 21р , ephialдом, и молесе Богу према свијећи.

tes, incubus. Осим тога Србљнн има бичај морава, f. .) вода, што пече кроз рећи: Боже помози и прекрс

Србију, и упjече у Дунаво код Ky. пилисе: кад сједе за прпезу да једе; кад оfе да успане иза презе

лича ниже Смедерева. 3) бie unyt:

gend der Morawa. 3) Frauenname, (но падај каже : Богда поможе

nomen femipae. и да наспори) ; кад оже да се напије ракије или вина; кад оће да моравці, ваца, м. р. намастир У

Моравица , f. dim. . Морава 3. леже спавати; кад оkе да узјаше

Србији: на коња икад кине; кад Іо по

„Моравцима цркви допадоше чиње радити, онда само рече: Боже помози, а не крстисе; па

и шу аци Беру погубише ко и кад оће да се напије воде ;

мрање, п. (у сријему, у Бачк. и у кад зијевне и кад уздане онда

Бан.) аѕ , necessitas: ако не

fe сам (од своје воље), рече: Боже милостиви помозди, или жива Богородн- под мориње (у Србији би казала: це ЈП и

ofе ако му се и не ће). помози; а кад уговара Морасп, па, то. vіdе мор. шло да ради, или да иде куда, мерапи, ам , v. impf. (у сријему. онда рече: ако Бог да , или ако Богда здравље. и пi, д.

Бачк. ну Бан. а у Србији, у Бормоловање, п, ба в Хаlеn, pісtiо.

ни и у Ерт, говорисе (мјесто моМіловапи, лујем, т. impf. malent,

ра) ваља, преба, н. п. ваља pingo.

ми ићи (преба или); треба да буде мољац, љца, Sie Rotte ,СФабе,

cogor tinea.

и п. д.) muffen, oportet me -,

. Мољење, п. 1) дав 3itten, rogatus. 2)

Mopâu, m. eine petersilähnliche Pflanje: das Beten, precatio. Мома, г. (сп.) vidе kевојка. Удала. Морача, f. .) ријека у Ерцеговины се мома да је није дома ;

?) намастир (у Ерцеговини). „Ајде мома да идемо дома

Mpe, n. das Meer, mare. Зm Bulgarifфеn iberty aupt flatt ѕе. Море ! interj. С овом се ријечір Bojka. 2) Frauenname, nomeu femi- зује као неко спарјешинство (пад

мало мање него са бре!). Кад ре" Момак, мка, m. 1) Ser Sunglіng, Вие: че раван равноме море.. онда (che, juvenis. 2) der Knappe, Knecht, који (особило Ђеца и моvчад) 01puer, miles : култовски момак; Ка- говори: „Море пи до кољена, а говра Ђорђијни момци.

на до ушију.” А кад рече млађи момачки, кa, кo, 1) Зüngling81, ju-, спар:јему море! онда онај пнта:

venilis. 2) Burschens, Knappen-, pu- „Ко је півој море ?” па оке онога erorum. 3) adv. wie ein Momak, more шаком за врапі. juvenis, pueri.

„Море Марко! не ори друмова. Momawmeo, n. der Burschenstand, fa

„Море Турци! не газ'me oрaњa mulatus, militia.

Морскатье, n. Рав море - fagen, Momŵp, m. Mannoname , nomen viri.

patio vocabuli

море. мумков, ва, во, бев момак, juvenis. Моренаписе, амсе, т. г. impf. море“ Момковање, п. реr unqlingejtan, sagen. adolescentia , status juvenilis.

Морење, п. 1) das Tödten,
Момковати, кујем, v. impf. ein мо- 2) das Ermüden, defatigatio.

Mak regn, sum juvenis, puer , miles. мреш, море, cf. могу.
Момчад, f. (coll.) дie Surfфеn ри. Морија, f. (ст.) vidе нуга :
Момчадија, f. (coll.)eri, juүецеѕ. „Кад морија Моспар поморила -

[ocr errors]

herbae gcnus.

[ocr errors]
[ocr errors]

у

pae.

usur

trucidatie .

rinus.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

морити, им, y, impf. .) tösten, inter- Moyap, f. die Nässe vom Regen, udor. imo. 2) ermüden, fatigo.

Мочаран, рна, но, н. п, вријеме, пав, Mopim, m. die Maroich, Marisus."

udus a pluviis. Морска, ка , ко, Хеге ?, Cee i, ma- мочило, п. Енр, ђе се кисели куђеља и

man, die tiefere Stelle eines Baches, Міруна , f. Der Saufen, acipenser buѕо um Flachs darin zu rösten , locus fluLiun.

minis ad macerandum linum. мруница, f. dim, p. моруна.

Мочионица , f. неколико ручица кумруњt, ња, њe, paufen , buѕоnis. ђеље, или лана, што се свеже заМосков, m. der Russe (Mosforiter), једно (као сноп) кад се меће у моRussus. ,

YAO, ein Hund Flachs zum Nösten , Москвија, f. vide Московска :

fasciculus lini macerandi: Mokap kao „IIолећела два врана гаврана

мочнонија, „Од Ознје преко Московије :

Мочица , f. dim, v. мотка. Москвіпи, им, v. impf ruffijiren, Мошње, f., pl. Der Soperfасt, scrotum: facio esse Russim.

мошњице , f. pl. dim. р. мошње. Московиписе, имce, v. г. impf. ruffіfі. Мошланица , f. 1) vide бреина. 2) на. ren, russizo.

маспир негkе у Босни (може билік Москвљев,

ва, во, без Москов, да је сад и пусти) :
russi.
.

„Моштаницу украјини љупіој — Московьење, р. бав їuffiftren. Mowmn, f. pl. die Reliquien (Sebeine) den московска , f. Ruplane, Russia.

Heiligen , sanctorum reliquiae (ossa). Московскir , кa, кo, i) ru j71 f , rus- Мрав, m. Die 21meife, fornica.

sicus. 2) adv. russisch, more russico. Мравак, вка , m. hyp. 5. мрав. Mộcm, m, die Brücke, pons.

Мравињак, т. Ver 2imeifenbcufe, acer» Моспар, m. Stadt in der Herzegos

yus formicinus. mina.

Мравнњії, ња, ње, 2meifeni , formicae. Мостаранин, т. 1 човек из Мос- Мравил, m. dim. р. мрав. Мостарац, рца, m. Jтара.

Мражење , п. дав Xerfeinen, inimicitia„Мостаране до мора јунаке

rum susceptio, aut excitatio. „На Мостарце до мора јунаке Mpamiiba, f. 'die Perseindung, inimicitiae Моспарлија *, ш. vіdе моспарац. susceptae, aut excitatae. . Моспарсни , KI, кa, Dioftaret. Мраз, m. Bеr $roft, gеlu. (Како му по Мосур, ш. велика цијев дрвена, што каза, или како га виђе) паде му

және на њу мотају пређу (кад оке мраз на образ.
да снују)

Мразити, им, y. impf. perfeinten, iniМосу рић, m. dim. р. мосур.

micum reddo. Moniäње, р, дав фаjpeln, ductio ilo- Мрізілисе, имсе, т. г. impf. с ким, rum in rhombum.

sich mit jemand verfeinden, cum aliquo Мопапій, ам, v. impf. bаjpein, duсо inimicitias suscipio. fila in rhombum.

Мразвит, па, по, н. п, зима, Palt, Молика, f. Die Sade, Saue, ligo. frigidus, . B. Winter Mòmakba,f. dielluflösung des Räthiels,mo. Mpak, m. die Finsternis, tenebrae.

muka und milkba auf einmal zu sagen: Mpaka, f. die kleinste Menge, drachma (?):
A. Реци ми у један пуш тиква и нема ни мраке.

Mpayop, m. der Marmor, marmor.
Б. Можнква.

Mpamópje, n: (coll.) Marmorwerk, mar, Мичица, f. dim. р. мопика. мопичній, на, но, н. п. ушін, држа- „Седлом биле о јаворје, лица, der Haue, ligonis.

„А копитом о мраморје мошка, f. Die etange, pertica. Mpacab, ra, Bo, malig im Gesichte. Momobno, n. 1) der Haspel, die Weis Mpace, f. pl. Masen, maculae, verrncao,

fe, rhombus. 2) мотовило преке. Мрачак, чка, m. hyp. р. мрак. Молідвиоца, п. dim. р. мотовило. Мрачан, чна, но, fіntеr, obscurus. Мопрење, п. Die 21uffit, pas eeken Мрачење, п. Bas Sintermeroen, obscu. auf etwas, inspectio.

ratio. Momiриши, им, т. impf, jufehen, in- Мрачитисе, чисе, y. impf. fіnіtеr meri

den, obscuror, tenebrae ingruunt. Mók , f. die Kraft, vires.

Mpea, f. 1) ein Brosamen, wicula.“ 2) me. Mokas, fina, no, kräftig, starf, forbis. ма ни мрзе, ne mica quіdеm, tein Broә Mòkn, Mory, verinögen, können, poss samen! (auch keinen Tropfen). 5иш. cf. могу.

мрвици, им, ү. impf. Drojein, frio.

молка.

3

mora :

tueor.

[ocr errors]

Мрвица , f. dim. р. мова. Ко не купи Мрківљев, ва, во, бев Харреn, equi мрвице, не ќе стећи пунице.

atri. Мрвичку, vidе мрвке.

Мрколасті, па, по, fфwarsli, niMpeke, ein kleinwenig, pauxillum. gellus, subniger. Мрвљење, р. Вав Зrüfein, frіаtіо, Мркоња, ш. беr fфware Офв, bos мівчице, dim. 6. мреке.

ater. мргодитисе, имce, v. г. impf. fr. ein Мркоњин, на, но, бев јфwarsen Оф.

finsteres Gesicht machen, obscuro yul. sen, bovis atri. tum.

Мркуља, f. eine fфware Sup, vacc Mprohême, n. das Finstersehen, vultus nigra. obscurus.

Мркуљин, на, но, беr fфwarjen Rub, мрдање, р. vіdе врдање.

vaccae atrae. . мрдати, ам, vidе врдаши.

Мркуша, fфwarse Btute, equa nigra. Мрднути, нем, vide

врднути. Мркушин, на, но, беr fфwarsen &tus Mpher, m. Mannsname, nomen viri. te, equae atrae. Мрежа, f. дав 9xеѕ, rеtе.

Мокша, m. Mаnавпате, поmеn viri. Мрежнца, f. dim. Das ekфеn, reticu- мрљање, в. дав Dur) ftreiben, deletio, lum,

scripti inductio. Мрена, f. 1) eine 24rt Pleinen Sifфев, мрљати, ам, v. impf. Durфjtreiфер,

pisciculi genus. 2) Frauenname, nomen deleo scriptum. feminae.

Mpмлање (мрмљање), п. Вав Лиеmеlр, Мреница, f. dim. р. мрена.

murmuratio, mussitatio. мрест, f. (Ресь и Срем.) vidе мријеспи. Мрмлanx (мрмљати ), ам, т. іmрі. Мреспінмисе, списе, (Рес. и Срем.) murmeln, mussito. vidе мриjеcпишисе.

Мрницање, п. Сав преrftänstiфе Марі Мрепи, ем, мръо, (Рес, и Срем.) vide pern (z. B. des stammelnden Kindes,

, мријети.

des Sprachfremden), blateratio. Мрёiuћење, п. (Рес. и Срем.) vidе мри- Менішати, ам, у. inpf. киреritаnрlіф jeruhење.

daberplappern, blatero. Можење, n. das Hassen, odium. Mộc, m. Fleischspeise (im Gegensat det Мржња, f. Der фав, odium.

Fastenspeise), cibus carnarius (). мрзак (comp. мржи), скa, кo, guwiser, Мрсак, ска , m, cin SleijФtag, diеѕ сагmolestus.

narius (?). Мрзиши, им, v. impf. 1) на кога, еі. Мрсан, сна, но, н. п. лонац, јело, за

пеn yaffen, odi. 2) по ме мрзи, бав Fleisch speisen gehörig, carnarius. ift mir gumiser. Мрзи га као слијеп- Мрсипешка, f. uno m. per am Sreitage ца пара.

Fleisch ißt, qui die veneris non abstiMpnjecm, f. (Epr.) der Rogen von net a carnibus.

kleinen Fischen, ova pisciculorum. cf. Mộcumu, HM, v. impf. 1) Fleisdspeisen икра.

е јfen, vescor carnibus. 2) козе, овце, Мријеслитисе, стисе, v.r. impf. (Ерц.) ihm Salz zu lecken geben, dare sal lam

sich begatten, coeo (von Hühnern, Ens bendum. 5) конце, Зpien permiteln, ten).

Verwirren, perturbo. Мријепи, рем, мръо, ү: inpf. (Ерц.) Мрсилисе, мсе, т. г. impf. Sleijd sterben, morior.

essen, vesci carnibus. Мријешћење, п. (Ерц.) бав Веgаttеn Мрснії, на, но, н. п. дан , Sleifфај (der Hühner), coitus.

(im Gegensat von Fasttag), dies crass Mök, m. das Begatten der Schafe; coi- sa (?).

tus ovium. Нема мрка без дебела Мрі, cf. трт мрпі. брка.

Мрлiaв, тва, вo, tot, mоrtuus. Мрн (comp. мрчії), кa, кo, fфwark, Мрлац, мірца, m. Ber gоttе, дie gei.

аtеr. cf. црн. Мркање, п. бав Зеgаttеn реr ефafe, Мрпачки, кa, кo, vidе мрловачки. coitus ovium.

Мртва коспi, f. eine 23erbärtung unter Мркалінсе, мрчесе, т. г. impf. ш. ј. der Haut. овца, fit bеgаttеn, coeo.

Мрпiвац, т. vіdе мрлату. Мрква, f. Die gelbe Rübe, 22&perübe, мрювачкі, ка , кo, i) Reiten, gotten daucus Linn.

funebris. 2) adv. wie eine leiche, ut Мркл, ла, ло; fфwars, ater : мркли funus. мрак.

Momeno, n, die Schlaffudit, letharg tisi Mpkól, mi der Rappé, cquus ater. vide Momeonyaao, m. ein schlaffer Meula Врана,

Obne Kraft und Leben, socors:

4

фе, funus.

« PreviousContinue »