Млађење, п. 1) а8 Dreiden, tritura. tio. 2) das Herabschlagen, decussio. 3) das Dreschen, (Schlagen), contusio. Млачење, п. Das gaumaфen, calefactio modica.

Млачина, f. Die gauheit, tepiditas. Млачити, им, v. impf. lau тафеn, tepidum reddo.

Млекар, m. (Рес. и Срем.) vide мљекар. Млеко, п. (Pec. и Cpem.) vide млијеко.

Млетак, шка, m. (см.) vide Млеци. „У нашему Млетку бијеломе „У бијелу Млетку Латинскоме Млетачки, ка, ко, 1) venetianiid), venetus. 2) adv. venetianisch, more Ve

neto.

Млијечница, f. (Ерц.) eine uet efbaren Schwamme (Milchschwamm, Pfeffer. schwamm).

Млин, m. vide воденица.
Млинар, m. vide воденичар:
За млинара не би ни динара
Млим, иш; млидија, (Ерц.) meinen,

opinor (cf. мислити) : „Млидијаше у њему је благо ,,Јер Босанци Турци млидијау Млитав, ва, во, човек, lan, ohne

Kraft und Munterkeit, segnis. Млитоња, m. ein млитав човек. Млоги, га, го, mander, complures. МАОГО (comp. више), viel, multo. Млогозналица, f. Der Bielmiffer, mul

tiscius.

Млогознао, нала, ло, vielwijferi{d, multiscius: ми млогознали ! Мложење, п. дав Bermehren, Säufen,

incrementum.

Мложина, f. bie Menge, multitudo (al6 Gegenfas von малина)

MAожии, Hм, v. impf. vermehren, augeo.

Мложимисе, имсе, 'v. r. impf. fid stra mehren, augeri, succresco. Млозина, f. vide мложина. Млоштво, п. Die Wenge, multitudo, Мљезинац, нца, ш. бес lestgeborne, filius postremus. Мљезиница, f. bie Legtgeborne, filia postrema.

Мљекар (мљечар?) м. (Ерц,) зграда, ђе се ражљева" млијеко, дiе міф Fammer.

Mыеcкême, das Schnalzen mit den Lip • pen (wie die Schweine beim Fressen), sonitus manducantis porci. Мљескаши, мљештем, v. impf. mit den Lippen schnalzen, beim Essen, mando cum sonitu. Мљети, мељем,

molo.

v. impf. maglen,

Maечap, m. (Epu.) 1) der Milchhänd.
ler, lactarius. 2) das Milchmaul, amans
lactis. cf. мљекар:
Мљечика, f. (Ерц.) Die Bolf mild, eu-
phorbia Linn.

оба, í, код Срба је обичај, да вду

љети, у неке свеце, кад не смију
себи радими, газдама на мобу,
m. j. без плаше, само за јело и за
пиће. Највише иду на мобу ме жа
њу (ријешко косе, копају кукурузе,
купе сијено или шљиве

кашто

се и преде на мобу -): зато се
жетелачке пјесме зову и мобар-
ске пјесме. На мобу највише
иду млади момци, ђевојке и младе,
и свако се обуче и накити, као на
васкрсеније, или на цвијети, кад
иде цркви или намастиру, па ци.
јели дан жањући пјевају, чепају.
се, шалесе и веселесе, а послије
вечере играју и пјевају до неко до-
ба ноки. На неким мјестима (као
у Сријему) кад дожању њиву па пођу
кући на вечеру, онда ђевојке на-
чине од марама барјаке,
с барјацима иду пјевајући,
ви сватови или војници, кад дођу
пред кућу, онда пободу барјаке у
земљу. Моба се обично купи на
мрску, и домаћин треба да је час-
ти као кад слави крсно име (зато
свагда и зову газде на мобу: заш-
то сиромаси не мају чим да час-
me). На мобу дођу и пријатељи
из други села, и сваки доведе са
собом по неколико момчади,
ђево-
јака и млади. На мобу се отима-
ју које ће поћи.

па онако
као как-

A

Н Покло

је опремила брата на војску, моли се Богу да јој здраво дође и т. д.); млоги овако почињу: „Да се са страом помолимо нимо Господу Богу и Богородици, благоме Рисму и часноме крсту” Уочи неђеље, и у очи велики празника, запале вошшану свијећу и прилијепе за зид, па узме старjeшина ватре и шамљана, те окади најприје свијећу (и икону ако имају), потом се окаде сви редом, и молесе Богу према свијећи. Осим тога Србљнн има обичај рећи: Боже помози и прекрсмитисе : кад сједе за трпезу да једе; кад оће да успане иза прпезе (но мадај каже : Бог да поможе и да наспори); кад оже да се напије ракије или вина; кад оће да леже спавати; кад оке да узјаше на коња и кад кине; кад што почиње радити, онда само рече: Боже помози, а не крстие; ма ко и кад оће да се напије воде ; кад зијевне и кад уздане онда рече: Боже М И Л О С П И БИ м и помози, или жива Богородице щ и помози; а кад уговара што да ради, или да иде куда, онда рече: ако Богда, или ако Бог да здравље. и т. Д. Моловање, д. 𐐨a. Dialen, pictio. Моловапи, лујем, v. impf. malen,

pingo.

Молац, лца, Sie Motte, Gdabe, tinea. Мољење, д. 1) даб Žitten, rogatus. 2)

das Beten, precatio.

Мома, f. (cm.) vide ђевојка. Удаласе мома да је није дома ; „Ајде мома да идемо дома Im Bulgarischen überhaupt statt heвојка. 2) Frauenname, nomen femi

-

„Који носи мор доламу „Мор доламу на грбава леђа Mopa, f are, што притискује љу де ноћу у спавању, бег 21р, ephialtes, incubus. Морава, f. 1) вода, што тече кроз Србију, и умјече у Дунаво код Кулича ниже Смедерева. 3) Die Unges gend der Morawa. 2) Frauenname, nomen feminae.

Моравица, f. dim. v. Морава 3. Моравця, ваца, m. pl, намастиg y Србији :

шаком за врат.

,,Море Марко! не ори друмова. , Море Турци! не газ те орања — Моренање, n. as mope-fagen, patio vocabuli море. Морекатисе, амсе, v. г. impf. море

usu

fagen.

Морење, п. 1) bas Cövten, trucidatio 2) das Ermüden, defatigatio. Морем, море, cf. могу. Морија, f. (cm.) vide куга: „Кад морија Мостар поморила

,,Моравцима цркви допадоше
,,И mу аџи Беру погубише -
Морање, п. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) аз мup, necessitas: ако не
ће сам (од своје воље),
а он ке
под морање (у Србији би казали:
oke ако му се и не ће).
Мараши, ам, v. impf. (у Сријему,
Мораст, та, mo, vide Mop.
Бачк. и у Бан. а у Србији, у Бот-
ни и у Ер. говорисе (мјесто мо
ра) ваља, преба, н. п. ваьа
ми ићи (треба ићи); треба да буде
и ш. д.) muffen, oportet me -, cogor.
Mopâu, m. eine petersilähnliche Pflanze,
herbae genus.

Морача, f. 1) ријека у Ерцеговини
2) намастир (у Ерцеговина).
Mipe, n. das Meer, mare.
Море! inter]. С овом се ријечи пока-
зује као неко старјешинство кад
мало мање него са бре!). Кад ре
че рабан равноме мо ре! онда не-
који (особило ђеца и момчад) од
говори:,,Море пи до колена, а гов-
на до ушију.” А кад рече млађи
старијему море! онда она пита:
,,Ко је твој море ?" па оће онога

Н

M

M

M

M

M

M

Мочар, f. Sie Häffe vom Regen, udor, Мочаран, рна, но, н. п. вријеме, naf, udus a pluviis.

Мочило, п. вир, не се кисели куђеља и лан, Die tiefere Stelle eines Bades, um Flachs darin zu rösten, locus fluminis ad macerandum linum. Мочионица, f. неколико ручица ку

ђеље, или лана, што се свеже заједно (као сноп) кад се меће у мочило, ein Sund Flads zum Koften fasciculus lini macerandi: мокар као

·

мочионица.

Мочица, f. dim. v. мотка.
Мошње, f. pl. Der Soveniad, scrotum.
Мошњице, f. pl. dim. v. Mошње.
Моштаница, f. 1) vide брина. 2) на
мастир негђе у Босни (може бити
да је сад и пуст):
Моштаницу у Крајини љутој -
Moшmи, f. pl. die Reliquień (Gebeine) den
Seiligen, sanctorum reliquiae (ossa).
Mpab, m. Die Ulmeife, fornica.
Мравак, ска, m. hyp. 5. мрав.
Мравињак, м. 𐐨er umeifenicufe, acers

vus formicinus.

Мравињи, ња, ње, meifen, formicae.
Мравик, m. dim. 9. мрав.
Мражење, n. baš 'Gerfeinden, inimicitia-
rum susceptio, aut excitatio.
Mpaжьa, f. die Verfeindung, inimicitiae

susceptae, aut excitatae. Мраз, m. Der Froft, gelu. (Како му то каза, или како га виђе) паде му мраз на образ.

Мразиши, им, v. impf. verfeinden, inimicum reddo.

Мраз тисе, имсе, у г. impf. с ким, sich mit jemand verfeinden, cum aliquo inimicitias suscipio.

Мразовим, та, то, н. п. зима, falt, frigidus, z. B. Winter Мрак, m. sie Jinferniß, tenebrae. Мрака, f. Die Fleinite Dienge, drachma (?): мема ни мраке.

Мрамор, м. дес Marmor, marmor. Мраморје, п. (coll.) Diarmormere, marz

mora:

„Седлом биле о јаворје, „А копитом о мраморје Мрасав, га, во, mafig im Gefid te. Mpace, f. pl. Dafen, maculae, verrucae Мрачак, чка, m. hyp. v. мрак. Мрачан, чна, но, finfter, obscurus. Мрачење, n. 𐐨aš Jinfrermerden, obscu

ratio.

Мрачимисе, чисе, v. impf. finfter mee den, obscuror, tenebrae ingruunt. Мрва, f. 1) ein Profamen, micula. 2) нема ни мрве, ne mica quidem, Eein Bro famen! (auch keinen Tropfen). Мренми, им, v. impf. bröfeln, frio.

Mpxеme, n. das Hassen, odium.
Mpama, f. der Haß, odium.
Мозак (comp. мржи), ска, ко, gumiver,

molestus.

Мрзими, им, v. impf. 1) на кога, е. nen hassen, odi. 2) mo мe мрзи, das ist mir zuwider. Mрзи га као слnjeпца пара. Mpujecm, f. (Epn.) der Rogen von kleinen Fischen, ova pisciculorum. cf. икра. Мријеститисе, списе, v. r. impf. (Ерц.) fich begatten, coeo (von Hühnern, Enten).

Мријети, рем, мръо, v. impf. (Ерц.) sterben, morior. Мријешћење, n. (Ерц.) баб 2egatten

(der Hühner), coitus. Mpx, m. das Begatten der Schafe, coitus ovium. Нема мрка без дебела брка.

Mpx (comp. Mpчî), ка, ко, schwarz, ater. cf. uрн.

Мркање, п. дав Begatten Der dafe,

coitus ovium.

Мркаписе, мрчесе, v. r. impf. m. j.

OBIа, fich begatten, coeo. MpRвa, f. die gelbe Rübe, Möhrrübe,

daucus Linn.

Мркла, ла, ло; idwart, ater: мркли

мрак. Mpkoв, m. der Rappé, equus ater. vide ѣранац,

мрсиши, им, v. impf. 1) Fleischspeisen effen, vescor carnibus. 2) козе, овце, ihm Salz zu lecken geben, dare sal lambendum. 3) конgе, Zwirn verwickeln, verwirren, perturbo. Мрситисе, имсе, v. r. impf. Fleisch

effen, vesci carnibus. Mpcни, на, но, н. п. дан, Fleifétag (im Gegensatz von Fasttag), dies crassa (?). Mpm, cf. mpm мpm.

Momав, mва, Bo, todt, mortuus. Mpmay, мрда, m. der Todte, die Leis che, funus.

Мрмачки, ка, ко, vide мртвачки. Мртва кост, f. eine Verhärtung unter der Haut. Moneau, m. vide мpman. Mрmвачкí, ка, no, 1) Leichens, Todteny funebris. 2) adv. wie eine Leiche, ut

funus.

Momenлo, n. die Schlaffucht, lethargus. Momвоnýano, m. ein schlaffer Meufs, ohne Kraft und Leben, socors