Млађење, п. 1) а8 Dreiden, tritura. tio. 2) das Herabschlagen, decussio. 3) das Dreschen, (Schlagen), contusio. Млачење, п. Das gaumaфen, calefactio modica. Млачина, f. Die gauheit, tepiditas. Млачити, им, v. impf. lau тафеn, tepidum reddo. Млекар, m. (Рес. и Срем.) vide мљекар. Млеко, п. (Pec. и Cpem.) vide млијеко. Млетак, шка, m. (см.) vide Млеци. „У нашему Млетку бијеломе „У бијелу Млетку Латинскоме Млетачки, ка, ко, 1) venetianiid), venetus. 2) adv. venetianisch, more Ve neto. Млијечница, f. (Ерц.) eine uet efbaren Schwamme (Milchschwamm, Pfeffer. schwamm). Млин, m. vide воденица. opinor (cf. мислити) : „Млидијаше у њему је благо ,,Јер Босанци Турци млидијау Млитав, ва, во, човек, lan, ohne Kraft und Munterkeit, segnis. Млитоња, m. ein млитав човек. Млоги, га, го, mander, complures. МАОГО (comp. више), viel, multo. Млогозналица, f. Der Bielmiffer, mul tiscius. Млогознао, нала, ло, vielwijferi{d, multiscius: ми млогознали ! Мложење, п. дав Bermehren, Säufen, incrementum. Мложина, f. bie Menge, multitudo (al6 Gegenfas von малина) MAожии, Hм, v. impf. vermehren, augeo. Мложимисе, имсе, 'v. r. impf. fid stra mehren, augeri, succresco. Млозина, f. vide мложина. Млоштво, п. Die Wenge, multitudo, Мљезинац, нца, ш. бес lestgeborne, filius postremus. Мљезиница, f. bie Legtgeborne, filia postrema. Мљекар (мљечар?) м. (Ерц,) зграда, ђе се ражљева" млијеко, дiе міф Fammer. Mыеcкême, das Schnalzen mit den Lip • pen (wie die Schweine beim Fressen), sonitus manducantis porci. Мљескаши, мљештем, v. impf. mit den Lippen schnalzen, beim Essen, mando cum sonitu. Мљети, мељем, molo. v. impf. maglen, Maечap, m. (Epu.) 1) der Milchhänd. оба, í, код Срба је обичај, да вду љети, у неке свеце, кад не смију кашто се и преде на мобу -): зато се па онако A . Мој, моја, моје, 1) mein, meus. 3) fderzhaft als Gegentheil von немој : А. Немој Б. Мој, Бога ми. Moja, m. (Рес. и Срем.) vide Mojo. Urin, urina. Мокрење, п. 1) bab Hegen, madefa ctio. Молеровица, f. bie Dialerin, Dialerss Молибог, m. (fomifd, in ber une vote Молитвена чаша, f. Кад сватови дођу ђевојачкој кући и сједу за сто, онда (по обичају) отац ђевојачки донесе нову чашу, ше из Ње пију у здравље. Потом шу чашу спреме уз ђевојку и на вјенчању запоје из ње вином момка и ђевојку, и шо се зове молитвена чаша. Послије вјенчања млада остави молитвену чашу, и чува је (спомена ради) до смртии: "" Те узима чашу молитвену, Молиши, им, v. impf, кога bitten, Мокрина, f. òie Näße, mador, udor. lotium reddo. Моленије, п. (см.) at Beten, Flehen, rist rogo. Молитисе, имсе, v. r. impf, кoмe, bit. ten, rogo; Богу, beten, precor. Србли се обично моле Богу трипут на дан: у јутру кад устану, у вече кад оће да вечерају, и послије вечере кад оће да спавају. У јупіру се моле Богу кад које устане, послије вечере кад које доспије да спава, а пред вечеру (сви се моле заједно: мушкарци (пошто се умију: зашто се обично свагда пред јело умивају по рукама, а по варошима и послије јела, као и Турци) стану напријед, а жене и ђеца за њима; и ниједно не смије престати ни сјести, док смарјешина не сврши. Они се не моле Богу једнако, него што које зна оно и говори (шапкући; само с парјешина може говорити мало по 60ље, да се чује), и што жели оно иште (н. п. ја сам слушао ђе се моја мати моли Богу за мене и за мог брата, да јој будемо ЖИБИ И здрави и срећни. Тако сестра, ако Н Покло је опремила брата на војску, моли се Богу да јој здраво дође и т. д.); млоги овако почињу: „Да се са страом помолимо нимо Господу Богу и Богородици, благоме Рисму и часноме крсту” Уочи неђеље, и у очи велики празника, запале вошшану свијећу и прилијепе за зид, па узме старjeшина ватре и шамљана, те окади најприје свијећу (и икону ако имају), потом се окаде сви редом, и молесе Богу према свијећи. Осим тога Србљнн има обичај рећи: Боже помози и прекрсмитисе : кад сједе за трпезу да једе; кад оће да успане иза прпезе (но мадај каже : Бог да поможе и да наспори); кад оже да се напије ракије или вина; кад оће да леже спавати; кад оке да узјаше на коња и кад кине; кад што почиње радити, онда само рече: Боже помози, а не крстие; ма ко и кад оће да се напије воде ; кад зијевне и кад уздане онда рече: Боже М И Л О С П И БИ м и помози, или жива Богородице щ и помози; а кад уговара што да ради, или да иде куда, онда рече: ако Богда, или ако Бог да здравље. и т. Д. Моловање, д. 𐐨a. Dialen, pictio. Моловапи, лујем, v. impf. malen, pingo. Молац, лца, Sie Motte, Gdabe, tinea. Мољење, д. 1) даб Žitten, rogatus. 2) das Beten, precatio. Мома, f. (cm.) vide ђевојка. Удаласе мома да је није дома ; „Ајде мома да идемо дома Im Bulgarischen überhaupt statt heвојка. 2) Frauenname, nomen femi - „Који носи мор доламу „Мор доламу на грбава леђа Mopa, f are, што притискује љу де ноћу у спавању, бег 21р, ephialtes, incubus. Морава, f. 1) вода, што тече кроз Србију, и умјече у Дунаво код Кулича ниже Смедерева. 3) Die Unges gend der Morawa. 2) Frauenname, nomen feminae. Моравица, f. dim. v. Морава 3. Моравця, ваца, m. pl, намастиg y Србији : шаком за врат. ,,Море Марко! не ори друмова. , Море Турци! не газ те орања — Моренање, n. as mope-fagen, patio vocabuli море. Морекатисе, амсе, v. г. impf. море usu fagen. Морење, п. 1) bas Cövten, trucidatio 2) das Ermüden, defatigatio. Морем, море, cf. могу. Морија, f. (cm.) vide куга: „Кад морија Мостар поморила ,,Моравцима цркви допадоше Морача, f. 1) ријека у Ерцеговини Н M M M M M M Мочар, f. Sie Häffe vom Regen, udor, Мочаран, рна, но, н. п. вријеме, naf, udus a pluviis. Мочило, п. вир, не се кисели куђеља и лан, Die tiefere Stelle eines Bades, um Flachs darin zu rösten, locus fluminis ad macerandum linum. Мочионица, f. неколико ручица ку ђеље, или лана, што се свеже заједно (као сноп) кад се меће у мочило, ein Sund Flads zum Koften fasciculus lini macerandi: мокар као · мочионица. Мочица, f. dim. v. мотка. vus formicinus. Мравињи, ња, ње, meifen, formicae. susceptae, aut excitatae. Мраз, m. Der Froft, gelu. (Како му то каза, или како га виђе) паде му мраз на образ. Мразиши, им, v. impf. verfeinden, inimicum reddo. Мраз тисе, имсе, у г. impf. с ким, sich mit jemand verfeinden, cum aliquo inimicitias suscipio. Мразовим, та, то, н. п. зима, falt, frigidus, z. B. Winter Мрак, m. sie Jinferniß, tenebrae. Мрака, f. Die Fleinite Dienge, drachma (?): мема ни мраке. Мрамор, м. дес Marmor, marmor. Мраморје, п. (coll.) Diarmormere, marz mora: „Седлом биле о јаворје, „А копитом о мраморје Мрасав, га, во, mafig im Gefid te. Mpace, f. pl. Dafen, maculae, verrucae Мрачак, чка, m. hyp. v. мрак. Мрачан, чна, но, finfter, obscurus. Мрачење, n. 𐐨aš Jinfrermerden, obscu ratio. Мрачимисе, чисе, v. impf. finfter mee den, obscuror, tenebrae ingruunt. Мрва, f. 1) ein Profamen, micula. 2) нема ни мрве, ne mica quidem, Eein Bro famen! (auch keinen Tropfen). Мренми, им, v. impf. bröfeln, frio. Mpxеme, n. das Hassen, odium. molestus. Мрзими, им, v. impf. 1) на кога, е. nen hassen, odi. 2) mo мe мрзи, das ist mir zuwider. Mрзи га као слnjeпца пара. Mpujecm, f. (Epn.) der Rogen von kleinen Fischen, ova pisciculorum. cf. икра. Мријеститисе, списе, v. r. impf. (Ерц.) fich begatten, coeo (von Hühnern, Enten). Мријети, рем, мръо, v. impf. (Ерц.) sterben, morior. Мријешћење, n. (Ерц.) баб 2egatten (der Hühner), coitus. Mpx, m. das Begatten der Schafe, coitus ovium. Нема мрка без дебела брка. Mpx (comp. Mpчî), ка, ко, schwarz, ater. cf. uрн. Мркање, п. дав Begatten Der dafe, coitus ovium. Мркаписе, мрчесе, v. r. impf. m. j. OBIа, fich begatten, coeo. MpRвa, f. die gelbe Rübe, Möhrrübe, daucus Linn. Мркла, ла, ло; idwart, ater: мркли мрак. Mpkoв, m. der Rappé, equus ater. vide ѣранац, мрсиши, им, v. impf. 1) Fleischspeisen effen, vescor carnibus. 2) козе, овце, ihm Salz zu lecken geben, dare sal lambendum. 3) конgе, Zwirn verwickeln, verwirren, perturbo. Мрситисе, имсе, v. r. impf. Fleisch effen, vesci carnibus. Mpcни, на, но, н. п. дан, Fleifétag (im Gegensatz von Fasttag), dies crassa (?). Mpm, cf. mpm мpm. Momав, mва, Bo, todt, mortuus. Mpmay, мрда, m. der Todte, die Leis che, funus. Мрмачки, ка, ко, vide мртвачки. Мртва кост, f. eine Verhärtung unter der Haut. Moneau, m. vide мpman. Mрmвачкí, ка, no, 1) Leichens, Todteny funebris. 2) adv. wie eine Leiche, ut funus. Momenлo, n. die Schlaffucht, lethargus. Momвоnýano, m. ein schlaffer Meufs, ohne Kraft und Leben, socors |