Page images
PDF
EPUB

2

Тоднути, нем, vidе боцнути.

Божић ми је дошао ; ако сам се отБођани, m. р. намастир у Бачкој. крила , према свом Њеверу). На не. Тоански, кa, кo, von Бођани.

һим мјестима (као по Босии и по Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо. Ерцеговини) сјачу на Божић, м. ј. Божана, f. Хrauennaтe, nomen feminae, домаћин рано ујутру віче : сјај Божанство, р. Die Bottheit, divinitas : Боже и Божић у нашему, или

има ли у mој књизи шпого) од бо на ш шој (по имену свим кућанима жанства ?

редом). Притовије дају да је отишао Божидар, m. Rann&name, nomen viri. некакав Србин свом бегу у Скочић Божитѣп, ња, њe, vidе божићни. (ниже Зворника) да иште шенце Божић, m. (dim, p. Бог ) 23eibnaditen, за чесницу, а бег му казао: „даћу Festum nativitatis Christi.

тн шенице, али ако оћеш један У очи Божића, пошто се бадња- „пупі н мени сјакнуши.” Србљин ци унесу унуту и наложе на ватру,

казао да оке, узео шепицу и сјаку зміе домакица сламе и квочући (а

нуо му на Божић: сјај Боже и за њом bеца пијучући) простіре по

Божићу и на ще му бегу на соби, или по кући, ако не ма собе.

Скочи f y. До малог Божића го. Потом узму неколика ораа и баце

ворнсе, кад се двојица срещу на по сламіі. Послије вечере пјевају

путу, или кад који Yом дође у и веселесе. Кад у јутру услану нај

кућу, ристос се роди (мјесто прије отиде једно ме донесе воде,

добро јутро, помоз' Бог и добар вено понесе жипа те поспе воду (као

че), и одговараое ва истину родіолази је) кад к њој дође. Том во

ди; mако и кад се пије, мјеспіо дом умијесе чесницу и налију ру

спасујєe и на здравље. чак піе приставе. Кад се пооду. Божићни, на, но, н. п. ражаю, сви

Божићко , m. Ranuname, nomen viri. апри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу Божиковање, . Рав їepern per sei).

jefa, Weihnachte: , festi natalis Christi. за ручак, избаце по неколике пуішке (mако и у јутру рано кад усілану)

nachten, celebratio festi natalis Christi. за се онда скуйе си око софре Божиһовали, Кујем, y, impf. Die дзеі). пе се моле Богу (држећи свако іо nachts Fenertage zubringen, agere diem једну воштану свијећу у рукама) и

festum natalis Christi. мирбожају се, т. б. изљубесе Божица, f. Trauenname, nomen feminae. сви редом говорећи: „Мир Божји Божје дрвце, в. Die etabrpurs, artemi„Ристос се роди , ва истину роди, Божји, жја, жје, gottlid, divinus.

sia abrotoitum Linn. поклањамосе Рислу и Рисову ро: Божји "дай, m. први дан по Бонжћу, жанспіву.” Попом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковелі ну

Der Tag nach Weihnaditen, dies primus сади у жито, које споји на софри post nativitatem Christi. укаквој карлици, или у чанку (ска- Бого, m. (Ерц.) ein 2Xannвпате, покојако життio пoмијешано заједно ; у men viri, пом житу стоје и колачи којека- Божогсобац, пца, т. калуђер из Је. кон), те онђе мало погоре па и русалима, ein Rönd ppm b. Brabe, угасе оним житом. Оно жито по

inonachus sancti scpulcri. слије дају жене кокошима да носе Божур, т. Die Pionie , 89іфfrofe, paeoјаја. Кад почну ручamii , неки нај

nia officinalis Lion. прије он усе сира, неки печенице , а Бонн, m. ein Xan:#name, nomen viri. неки (као по сријему и по Бачкој) Боица , m. Лаппвпате , uomen viri. прије свега срчу нареник, но ра- Бој, m. 1) vidе бипка. 2) ефläge, verније млоги не пију први дан због bеrа: умръо од боја. врућице. Оно пола ручка усптану у Боја*, f cie Sarbe, color: славу иломе Колач какого, но Боја, f. 1) һур. р. Богдана. 2) hyp. 9. крсном нмену, само

Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо. жољнва. На Божиќ се обично руча Бојаси (као, рекао би), etma, fortаѕѕе : с вреће (проспiресе празна врећа он мисли бојаги да ми то не знамо. мјесто чаршава, или по чаршаву), Бојазан, зна, но, furtfam, tіmіdus. и софра се не диже (нити се лука Бјак, бојка , m, dim, p. бој: чиспи) за при дана. Први дан Бо- „Бојан бишіе и помиришесе жића нико нн ком не иде у кућу, Бојана , f. 1) ein $rauenname, nomen осим полажа јника. о Божиfiy feminae. 2) ријека по тече поред се опити и пољували није ника- Скадра. кове срамопе (ако сам се опила, Бојаписе, јимсе, т. г. impf. 1) fіктеп,

ILITIO

не ма

[ocr errors]

fen, doleo.

timeo. 2) бојимсе ке доћи, іt bеr- Боља, f. hyp. 4. бол. muthe, opinor.

Бољap, m. Der Bojar (Brope), magnas, Bojarija *, m. der Färber, tinctor. optimas, in den ungrischen Chronitert Бојење, р. дав $örben, tinctio.

bojeroues. bojim, um, v. impf. färben, tingo.

Бољарка, f. 1 pie Bojarin, uxor bojar, Бојни, на, но, н. п. копље, седло, Бољаркиња, f. Schladt: , Krieges. , bellicus.

Бољарски , ка", ко ) боjаrif, optimaБоjo, m. (Ерц.) тур. . Богић.

tum. 2) adv. wie ein 60.pap, more boБојчепа , m27аппвпате, поmеn yiri. jeronis. Бок, m. Sie Geite, latus.

Бољепи, боли, v. impf. (Ерц.) fфтеrѕ Бокал, т. (it, il bocale) Beфer, poculuin.

Бољепица, f. рана каква на пелу, бie. Eokap,'m. 1 eine Kanne von Feyance,

Wunde, vulnus, Білара, f, i vаѕ fаvеntіnum.

Бољи, ља, ље, і) беffеr, melior, 2) 66Бокарица, dim. 2. бокара.

se! lauf! curre. Б квица, f. Der 9213egerid, plantago. Бољма, Бејfer, melius. Болор, m. Вав 23йјфсi, бie Otause, Бор, m. Die Söhre, (Riefer) pinus silve

fasciculus caulium ejusdem herbae. stris Linn. Бокорић, m. dim. р. бокор.

Боравили , нм, у. impf. 1) Тебеn, ago, Бокпiep, m. per 2xamtwähter (@jterr. dego : како боравиш? bе боравиш Watter), vigil nocturnus.

сад? 2) (сп.) санак боравиши, fФlaa box, m, der Schmerz, dolor.

fen, dormio : Болан, болна (говорисе и бона, боно), „И под јелом санак боравио

HO, 1) Frank, aegrotus, 2) traurig, tri- „Леже јунак санак боравити - stis: шппа по учини болан брате! . Боранија; f. Die now grunen Sifolen, „Што је болан слуго Милупине! phaseoli virides, immaturi. „Зар издаде цара на Косову? Ерања, f. планина у Рађевини. Болезања , f. (спі.) vidе болест : Борба, f. Der Ctreit, pugna, certamen. „А ГБог пусти мешку болезању, Борење, п. Зав &&mpfen, certatio. „Болезању, страшну срдобољу — bopuje, f. pl.(cm.) ein music. Instrument : Болесан, сна , но, vidе болестан. Удариіне зиле и борије Bonechlik, m. der Kranke, aegrotus. Борипинсе, имce, v. г. impf, tümpfen, Болесница, f. Die &rante, aegrota, certare, aud бори се с душом, ее Bonecm, f. die Krankheit, morbus.

liegt im Todeskainpfe, agonizat. Болестан, сна, но, Prant, aegrotus. Hôpie, n. (coll.) Kieferwald pinetum. Болети, боли (Pec.) vidе бољеми. Борна сукња, f. (ст.) faltenreit, plibonékit, ka, ke, mitleidig, gefühlvoll, carum plenus, cf. саборини :

theilnehmend, qui movetur alterius ma- „Ко пи реза борну сукњу? 16. Фав брrіфwort не ма болећега Боров, ва , вo, sobrena, piueus , epine bat folgende Erzählung zum Grunde : silvestri.

Разбољеласе жена усред зиме, па Боровина, f. Wieferbols, liguun pіnі silјој пало на ум на букову мезгру; муж

vestris. јој каже: „Бог с побом жено ! оп- Боровица, f. Зафоlvеr, juniperus куда сад буква мезгра? Сад бук- Боровница, f. communis Linn. „ве пуцају од мраза.” А она му од- Борогово, п. планина у Босни : говори: „Е! мој човече! не ма бо. „й Пaпрafу близу Борогова — „лећега, а он бн наложио ватру Бороје, m. ein Mannsname, nomen viri. „око букве, па би се буква опкра- Бос , боса , со , barfup, nudi pes. вила и било би мезгре.

Босанац, нца , т. vіdе Бошњак : Болешљив, ва , вo, Erünәli, valetudi- „Јер Босанци Турции млидијау. narius.

Босанка, f. 1) Die Bopnieri, femina Болешчина , f. augm. b. болест.

Bosnensis. 2) п. і. чуптура, 2rt чуБолипін, боли, (Срем.) vidе бољети. тура, vasis vinarii genus. Боловање, т. дав ХranЁfern, aegrotatio. Босанлија*, m. vіdе Бошњак: Боловапн, лујем, v. impf, frant fеп, Да не удре Турци Босанлије — aegrotare.

Босански, како; 1) бор nif, bosniБолдхан*, m, vidе лађа:

cus; 2) adv. boßnisch, bosnice. „Иду л Савом водом болозани Босиљак, љка, т. (једни говоре и 6 oБола, f. велики дуhан, бав Шешёве, CHOK) Basilienfraut, ocimum basilicum der Laden, taberna.

Linn. Болпација*, m. Bеr ein Bepi6e bält, Босиље, п. vіdе босиљак: до је смиKaufmann , mercator,

ље и босиље,

[ocr errors]

kums,

Босиљка, f. ein Travenname , Domen te- „Ађевојка седам бошчалука, minae.

„Нипі су ткани нити су предени ; Босиљков, ва , во , н. п. киша, Bajilis „Ни у ситно брдо увођени, basilici.

„Већ од чиста златна саљевани —. Боснок, m. vіdе босиљак.

Брабоњак, њка, p. cin füge!феn Зіся Босна, 1) беr Stuр Зорпа; 2) бав gano genkoth, globulus stercoris caprini. Boßnien:

„Стара баба у брабоњке гапта: „Те је шаље на Босну поносну „Жив” ми синци, све су гола говна,

И чeспиту Босну полазити Брабоњање, р. ваз 2Xijten Ber giege, „Од честипе Босне каменните

caprae cacatio. Босоног, га, го, у једну ногу обу. Брабоњапи, ам, у. impf. miten (oon

вен, а у другу бос, пиr auf einem der Ziege) caco (de capra).

Fuße bekleidet, altero pede nudus. Apab, m. Schafvieb, ohne Rücksicht aufs Босопиња, f. Darfujigteit, pedum nu- Geschlecht, oder alter, pecus, oves, ditas. .

Брава, ғ. бав ефIof , serra. Бостан*, m. 2) Refonengarten, hоrtus Бравање, р. Bеr ефafgang, incessus,

peponum; 2) Melonen selbst, pepones ut ovis est. et anguriae. .

Браван, ам, у. impf. или без паDocmanume, n. Drt, wo ein Melonen. меши као овца, geben wie ein ефaf.

garten gewesen , locus ubi olim pepo- ut ovis incedo. nes sati erant.

Бравац, вца", т. 1) vide репар. 2) Бостанов , ва , во, н. п. сјеме , Reloa Mannsname, nomen viri. nen: peponum.

Бравица, f. dim. р. брава. Бостанција*, m. Ber Reiоnеngаrtnеr, Брављи, ља, ље, ефaf. , ovillus.

hortulаnus. Бостанцији красавце Бравче, чепіа, д. ein &tid Caf. продавалтін.

ovicula. Бсти , бодем , v. impf. fteen, pungo. Ерада, f. 1) Ser Bart , barba. 2) дав Бісуп, m. 1) вода у Сријему (утјече Жіпп, mentum. 3) кукурузна, беr Bart

у Саву ниже Раче). 2) село на уло. am Kukuruz, barba zeae. ку ме воде у Саву.

Брадавица, f. 1) бie Barge, verruca, Deja, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. 2)Ha Cich, die Brustwarze, papilla mame Duija, f. eine stedende Pflanze, playtae pungentis genus.

Брадање, п. Боцање, p. dim. р. бодење.

Брадат, па, по, бärtig, barbatus. Боцапи, апi, dim, p. 6ости.

Брадати, дају, т. impf. щ. ј. куку„Боцкање, п. dim. . боцање. .

рузи. % цукали, ам, dim. р. боцами. Ерадва, f. Зіmmеrаrt, ascia, Ботуман, m. бав Хафоrоt, #lenenbrot, Брадветина, f. augm. р. брадва. papis furfureus.

Брадвица, f. dim. р. брадва. Боцнути, нем, . pf, einen eti, gе. Брадвурина, f. vіdе брадвенна.

Браденина, f. augm. р. брада. Бош*,

, празно, Teer, vacuus (in Xing* Брадики, m. pl. 1) само у овој заго, fpiet). cf. прстен.

нәпіки; нако пиће брадиће, виш” Бошарија*, vidе исјечак.

брадића усточике, вни усточнБошлање, n. cf. прстен.

fa носочие, виш” носочића глеБошкали, ам, v. imp. cf. прстен. дочике, виш” гледочила челочнбе, Howko, m. ein Mannsname, nomen viri. виш челочића Гојко крмке враћа Бошнути, нем, v. pf. cf. прстен. (т. з. брада, успа, нос, очи, чело Бошњак, m. Der Bonnier, Bosnus homo. и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Бошњакиња, Т. 4vide Босанка 1.

Брадица, f dim. р. брада, Bärtlein, Бошњакуша, f. 3

barbula. Бошњацин, т. бer Bosnier, Bosnus : Брадурина. f. vіdе брадептина. „Јанко гледа Рељу Бошњанина - Бразда, f. Die Surt, lira. Бошњачки, кa, кo, 2) беr Soniet, Браздили, кмі, y. impf, градик

bosporum, 2) adv. nach Art der Boßs бразду, fur сфеn, sulcare: nier, more bosnorum,

, Бразду бразди, воду мами. Бошча*, 1) Wideltuch, involucrum Spaja, m. (Pec. u Cpem.) vide 6pajo:

2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae- Сви су болесни, осим килавога cinctorium, 3) der feinste türkische Tas браје.

bak, nicotianae genus optimum. Spajan, m, 1) Bruder (vertraulich 34 Бошҷалук*, m, Befфеnе pоn рет., einem Freunde) fraterculus, 3) Mannee

Dosen, Estrümpfen, donum amictus; name, bomen yiri,

mae.

ben, pungo.

Брајица Mannsname , homen Братик m. 1) vide синовац, 2) Xanns. yiri,

name,

nomen viri. Брајо, т. (Брц.) vide брајан.

Брапо, m. (Брц.) hyp. 6. брап. Hpane! Bruder, frater!

Брашов, ва, вo, Brucer&s, fratris. Брана, f. 1) дав 23ebe, moles. 2) eine Бралски, кa, кo, i) brüberlib, fra

2rt &gge, occae genus. cf, дрљача. ternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Брандла, f. Die Runte, funiculus incen- Братство і, vide брапинспиво. diarias (Brändi?).

Браптучед, р. брап од сприца, се Бранење, n, vide брањење.

Twisterlind, patruelis : npso tipamyБранііі, . у пушке од оздо што чеди, по су од два брата, феца; покрива обарачу..

а друго браптучеди, по су Ђеца Бранили, им; v. impf. webren, de- првобралучеда. fendo.

Братучеда, f. сестра од стрицца, Бранице, f. pl.. ј. јабуке , или круш- Geschisterkind, soror patruelis.

ke, gepflüdtes, nicht herabgeschütteltes Spany4e40B, Ba, bo, dem Geschwisters

Obit, poma decerpta , non decussa. tind gehörig, quod patruelis est. Браничевац, вца, m. ein Branits Spaka, f. (coll.) die Brüder , fratres. Toewer.

Браћанци, наца, m. р. (сп.) Зrüber, Браничевка , f. eine Branitfфереrіn. fratres: Браничево, р. тако се зове Пожаре. Ти имадеш девет мили брата, вачка наија (п. ј. од Мораве па Ти поведи девет браһинаца. доље до Торечке ријеке и до Омољ• Браћица, f. dim. 2. брака, скије планина).

Браца , m. hy p. , брапі. Браничевскіі, кa, кo, Branitfфе. Браца, m. (Рес. и Срем.) vidе брацо. wers, 2) wie in Branitidemo.

Брацин, на, но , бев браца , frаterБранко, m. Запавпа те, nomen viri. Брацин, на, но, culi. Брање, п. н. п. кукурузно, дав Refen, Брацо, m. (Ерц.) hyp. 2. брап.

(Fechren, Ernten,) messis zeae. Брачннац, нца ш. брдо у Јадру (го. Брањевина, f. Bebege, septum (silvae пово на међи наије Ваљевске, Шаpars septa.)

бачке и Зворничке). Брањење, в. дав 23ebren, defensiv. Брашанце, п, "dim. р. брашно : дај ми Браспво, п. vіdе братство.

мало бранаица. Spam, m. der Bruder, frater.

Брашанчево, в. рas Srоntеіфnamfe Брата, m. 1) (Рес. и Срем.) vide бра- (Der Katholiken), festum corporis Christi.

mo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашнав, ва, вo, mit Rehl beftreut, Браптац, браца, п, һур. р. брат.

farina conspersus. Брати, берем, v. impf. н. п. кукуру- Брашнара, f. 2) Rehitаmmer, pepus

зе, јабуке, грожђе, lefen, B 5. farinaria, 2) (у Сријему) бie arrеft. Obst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz, tammer der Geistlichen , carcer sacerlego, meto.

dotalis (weil es ehemal eine Mehltam. Брапијенци , м. р. (ст.) vide бра- mer war.) Кинци:

Брашнени (брашнент), на, но, н, п. „Купи нејак царевић Урошу, mopoa, Mehl:Sack, farinae (servandae.)

Купи д'јете ништа не бесједи, Брашно, р. Зав леbt, farina. „Јер не смије од три братијенца, Брашњеница, f. јело што се носи

„Бралијенца при Мрњавчевића на пуш, Хtfeзebrung, viaticum : Бралимити, им, v. impf. MOAHMK А. шпа пти је у порби. кога да буде брапі, бейреrn, (bitten Б. брашњеница. daß einer mein Bruder sey), fratrem „Па спремише лаке брашњенице. te salute.

Брблање, п. vіdе блебеmање. Бранимљење, и, дав Зrüдеrn, appel- Брблати, ам vіdе блебепташи. latio fratris.

Брбло, m. Ber Plapperet, blаtеrо. Братимство, n. bie Brаtіmfфаft, fra- Брбљање, п. vіdе брблање. terba necessitudo.

Бъбљашн, ам, vide брoлaти. Браннац, нца, m. side братучед. Брбучитии, нм, v. pf, тумарипти у Брашин, на , но, vide братов,

шпо руком, или главом, fфii el pinə Братин, на, но, урт "браш, fra- ein fahren, immitto manum. terculi.

Брвина, f. даска , или греда, што се 1 Братинскӣ, yidе братск.

мене преко воде, да само људи Брашинство, п, бit Зейдеrfфаft, fra- могу прелазити, деrеteg, ponticulus. ternitas.

Врвнање, р. Вав Дufbaftеn, tiguorиш, * Брашиши, им, rіdе браници, trabium superpositio.

то ,

н. 2,

жена ,

Може

ласно ності

meus .

[ocr errors]

Бренапи, ам, v. impf. aufbafter ,tra- den 6pe fagen, imperiose dico, dico bes trabibus superponere.

бре. Брвно, р. Der Salfen, tignum, trabs (eit Бреќиња, Г. ) Веr еvеrbеrbaum, sorbus Brett an drey Finger did).

torminalis Liun. 2) die Frucht davon, Бргљало, р. човек који бргља, ден sorbuin. fфnell unt unperjtanoli, fprimt, bla, Брёкињов , ва, во, н. п. дрво, лист, tero.

vom Sperberbaum, sorbitorminalısLion. Тргљање, п. Зав fфuele unveritänolidфе Бреме, мена, и. дie Burbe, onus. Svredhea, blateratio.

Бремени, па, трељапін, ам, V. impf, говорити schwa.zgere Frau, gravida.

брзо да се не , може разумјетіі, Бременица , f. успа адугачка вучија, schnell und verytändlich sprechen, піако да се

blatero. Terља као јаре на лупапку. на рамену, или двије натоварван Брда, 1. pl. (Begend an der Grenze geo - на коња, Хragfap, dolium portatile. gen Montenegro :

Бресква , f. (једни говорен прасква) Kia 1а Турци Брда поараше,

1)Pfersichbaum, amygdalus persica Liun. Paьна Брда и камене Ровіце

, 2) die Frucht davon, malum persicum, Траір, п. 3греrbiatta cher, qui pec- Бресквица , f. din. 9. брссква. unes textorios conficit.

Брi спi, m. (Рес, и Срем.) vide бријесп. Брдарев , ва , во , бев seberblaftmas Греспов, ва , во, хітеп, ulmeus, Традіров, за, вој феr, ejus qui pc- Брестовац, вца m. Inftab, baculus cuines textorios conficit.

ulmens. Ердэшце, п, din, p. брдо.

Брестовача, f. Imod, fustis D!. Бр1 'vәк, љка чn, dim. р. брдо. Tрдила , u: pl. рав, morin дав брдо ftebf. Брестовина, f. Ulmenholz, lignum Ердо, в, 1) cer Berg, mons. 2) женско, 1:Imeum. Weberblatt, pecten textorius.

Бреціње, р. vіdе врекање, Брдоенні, па, пio, bеrgіg, mou. Бре цаписе, амce, vidе брекалтисе,

Бреша, f. eine 21st Slіntе toon Brescio) Е, ђанин, т. човек из Брда,

sclopi speeies : Бранка, f. жена из Брда:

Пуна ми је бреша орамену1Послаћу ти другу и преслицу Брешчић, m. vіdе брежуљак.

Па піи преди како и Брђанка Брже боље, fo ft nеll аl möglid) , quam Бре! interi. mpеrаudі: дај бре! камо citissime : како га угледа, а бре! ајде бре !

брже боље сакри. Бріг, m. (Рес. и Сремт.) vide бријег. Бржење, п. Вав Сporten, incitatio. Брег вит, на, пo, bügelig, clivosus. Біз (comp. бржії), за, 30, fфnel, Брегово, п. 1) Corf aint lіntеn ujer citus. des Timok. 2, Nuinen einer Stadt an bpjá nananka, f. Städtchen an der rechten Ufer des Dimor, dem Dorfe Donau smifфен Кладово ипо Праово, gegenüber.

5psârbe, n. das Eilen festinatio. Бреговск it, кa, кo, von 23regovo. Брзали, ам, v. inpf. eilen, festinare Speryhmua, f. eine Art Vogels, avis

iu opere faciendo. quaedam. ,

Брзина, f. Die GфneligFeit, velocitas. Брежуљак, љка m, dim. 9. брег. Брзипи, им, v. impf. м. ј. коња, Does, vide 6e3 (in allen Zusammenses spornen, incitare. Bungen).

Брзніца , f, вода, ђе пече брзо преко Бреза, f. Die Birte, betula alba Linn. катења, tеde in Вафе, то ес Ерезић, m. eine junge 23itte, betula sc) i ell über Kiefel dahu rinnt, locus alba,

ubi flumea per silices deproperat. Трез?к, m. Der Birtenmals, bеtuletum. Брзоналаңачнії, ка , ко , Berfoрalanter. Брезица, f. din. 2. бреза.

Брзоналанчанин, m, човек из Брзе Брезов, ва, во", birfen, bеtulinus. Брезовац, Еца, m, birgenitab, bаси. Брзоплет, n. eine 24rt in &іlе gе fоф. lus belulinus.

tenen Zauns, sepis species tumultua. Брезовача, f. See Bitten floct, fustis riae. betulinis.

Epiira, f, Sorge, cura. Брезовина, f. Dirzenbols, lіgnum be- Бріденти, ди, v. impf. (Рес.) ljuden. Трекање, п. дав $re fagen , imреrаtіо Бр: bети, бриди; v.impf. Ерц. jpгario, per yocera бре!

Брні ікан, жна, но , bеfоr gt, ѕоlliсitus. Spesamuce, ance, Y. I, impf, zu jeman: bpusraube, 4 Das Anhäufen des Mile,

он се

паланке.

« PreviousContinue »