Page images
PDF
EPUB

gefester Ritung, ex opposito. 2) ent. Напкрити, ријем, v. pf, bоn обеп зи. gegen obviam. cf. cycper.

deđen, contego desuper. Насупи, спем, т. pf. anfфüttei, af- Натовариши, им, v. pf. belaben, орего. fundo.

Натопиши, им, v. pf. 1) in Menge Hacywami, um, v. pf. in Menge dör. schmelzen, liquo. 2) anschmelzen (durde ren, torreo.

Schmelzen besudeln), liquando maculo. Hamahaње, п. Зав &іngieffe, infusio. Налопрчитисе, имce, v. г. pf. anlaus Натакати, пачем, v. impf. einfфеля fen, incurro : који трчи, он се нfen, infundo.

попр.н. Напан (говорисе и наплакнупін), ак- Напорипи, им, т. pf, anmiften, sterнем, v. pf. aufpiepen, tigo.

cus facio (vom Bieb). cf. пор. Hamera, f. с напегом, Enapp, mit Haпoчипи, им, v. pf, einfфеntеa, in

fundo. Mühe, taum, vix, anguste. Hàmera, f. } der Heber , sipho.

Напипевање, п. (Ресь и Срем.) vide нamНапегача, f.j

пијевање. Наmеrачица , dim. р. нarrieгача. Натпевали, ам, (Рес. и Срем.) rida Hamerbaj, m. ein Schluc, Trunf, potio натпијевали. semel hausta.

Напевали, ам, (Рес, и Срем.) vide Hameruymu, v, pf, anziehen, attraho, наппјевали. adstringo.

Наплевантисе, амсе, (Рес. и Срем.) напежица, f. dim, p. наmеrа.

vidе натпијеваписе. Налезање, п. 1) 'бав Дngieben, astri- Натпиздак, спка, m. cin beil ped ugs

ctio. 2) das Anstrengen, astrictio. 3) das terleibs (Venusberg?), mons Veneris.

knappe Leben, vila indiga, misera. Напијање, п. бie krinEmette, sponsio Напезати, ежем, т. impf. 2) anielyet,

bibendi. adstringo. 2) knapp auskommen", par- Hammujamu, am, v. impf. zu Scandea vo (anguste) vivo.

trinken, vinco bibendo. Haméзаписе, шежемсе, v. impf. fi, Haппијатисе, амсе, т. г. impf. eine anstrengen, contendo.

Trinkwette eingeben, contendo biben

do. Напенпапи, ам, v. pf. Derleiten, ten

to, induco : који га ђаво наленпа Наліпијевање, п. (Ерц.) бie Bingwette, на ло? ef. навратити, навестіг. und der Sieg im Singen, sponsio aut

victoria cantus. Наперами, ам, (Рес. и Срем.) vide наfерапін.

Натпијевати, ам, т. impf. (Ерц.) із Напералінсе, амсе, (Рес. и Срем. ) Singen übertreffen, vinco cantu. vidе наћераписе.

Напинјеватисе, амce, v. г. impf. (Ерн.) Напернівање, п. (Рес. и Срем.) уide eine Singwette eingehen, contende наfеривање.

cantu, Натертівати, рујем, (Рес» и Срем. ) Натпис, m. Die Auffrift, inscriptio. vidе наћеривалін.

Натписали, ишем,

v. pf. 1) drauf Наперiвагінсе, рујемсе, (Рес. и Срем.) (dyreiben, inscribo. 2) im Sdreibea vidе наћерикансе.

übertreffen, scribendo vinco." Напанскапи, ам, v. pf. anjtopfen, in- Натписивање, п. 1) дав Дrberfrei. farcio.

bell, inscriptio. 2) das Uebertrenen im Напискивање, р. Сав біnаnkructen, Schreiben, victoria scripturae. protrusio.

Натписівати, сујемі, v. impf. :) über> Натисківали, кујем, v. impr. Finan ihreiben, inscribo. 2) im Søreibex drücken, protrudo.

übertreffen, vinco scriptura. Напискиватисе, кујемсе, т. г. iinpf. Натписиватписе, сујемсе, т. г. impf.

за ким, ft aufmaфen, инд cinem пафа eine Schreibewette eingehen, certo scrie seßen, insequor.

ptura. Наліпснути, нем, у. pf. н. п. лађу на німпипи, пијем, v. pf, su Сфank=0 BOAY, hinandrücken, protrudo.

trinFen, vinco bilbendo. Натиснутисе, немсе, v. г. pf. за ким, Націоншавање, . pie Pigmette, sponeineni na chießen, insrqui aliquem,

sio n;ejendi. Напицање, п. За 21 njpiepen, fixio. Нашпношавапій, ам, х. impf. übеrрife, Нашнцами, ичем, у. impf, anjpiepen, vinco mejendo. figo.

Напишаватисе, амсе, т. г. impf. Накрівање, п, ба зидеden, conte- ne Pißwette eingehen, sponsionem faсtiо.

cio mejendi. Накривати, ам, v. impf. обен зиде. Напипішати, ам, Ү. pf überpijen, ya#3, dеѕuреr coatego,

co mejendo.

[ocr errors]

sum.

Hamnjebama, am, v. pf. (Ep4.) übersin. Hamypumice, imce, v. r. pf. rich dran gen, cantu vinco.

machen, accingi. Натприповедати, ам, (Рес, и Срем.) Натушкали, ам, vide

надршками. vidе натприповиједапн.

Напући, учем, v. pf. 1) in Xenge ftof= Натприповиједали, ам, у. pf. (Ерт.) sen, schlagen, macto, contundo. 2) H.

im Erzählen übertreffen, vincere uar- п. капу на главу, fеt аnmафеп, figo. ratione,

3), mit Mühe herausbringen, (etwas Напіпрічати, ам, vidе натприповије- schlecht geschriebenes), extundo. дати.

Налібінсе, учемce, v. г. pf. fih pol Натра, f. 1) vidе разбој 1. 2) оно, што anfressen, impleo ventrem.

және у један пул поврал е с гор- Напуцање, n. дав реrаtsbringen, exњега врапила (опкала сам једну tricatio. натру, или двије).

Напіўцапии, ам, т. impf. mit kühе bеrѕ Намраг (0. і. на праг), gurud, retror- ausbringen, vis eruo.'

Наћање, р. vіdе ноћивање. Hamparoka, m. der rückwärts gebet, re- Наћапин, ам, vide новивати: tronieator (de cancro):

„Зна Кадрија ће наћа галија — „Курвин напрагођа

Håkbe (hafic), f. pl. der Grottrog, Bad: Hampante, rüdlings, retrorsum; růds trog, alveus panarius. wärts, retrorsum.

Hаfерапи, ам, v. pf. (Ерц.) .) binans Натргати, ам, v. pf. in Renge plit = treiben , odigo. 2) nöthigen, inipello. Феn, decerpo. .

Наkерапінсе, амce, v. r. pf. (Ерц.) на - Натренк, m. добро направен и kora, anfahren, invehi.

чврст сомун (у Србији и у Босни по Накерiвање, р. (Ерц.) :) Тав inanBapowuma), eine Art dichtes Brot, pa- treiben, adactio. 27 das Nöthigen, adnis genus.

actio. 3) das Anfahren, invectio (in натрица , f. dim. 6. натра.

aliquem). Натркивање, р. дав Дnlaufen, inсur. Hаfəрівали, рујем, v. impf. (Ерц.) 1 an= sio.

treiben, adigo, 2) nöthigen, adigo. Hampkisamit, Kyjem, v. impf.' anlav. Hakepisamice, pyjemce, v. r. fr. (Epr.) fen, incurro.

anfahren, invehi Напірљати, ам, v. pf. reiben, anrei. Нали, нађем, v. pf. finsen, inveio. ben, affrico.

Hákuce, hakemce, v. r. pf. 1) sich befine Напролали, ам, v. pf. н. п. пун птур, Deni, sum : нашаосе у чулу; onomatop: (icherzhaft) cum strepitu cou- „Смиљанићу! домадәр се наћи —

2) нашло се дијете, зие 23 eIt fоиз Натрпати, ам, v. pf. anhäufen, accи. men, nasci: malo.

„У мог сина слијепца Гргура, Напрпи, рем, напръо, v. pf. in Rena „У њега се мушко чедо нађе ge areiben, scindо рокве.

На лит, им, v. pf. п. і ушін, (pis Наприписе, имce, v. pf. vіdе нагу- ßen, arrigo. знисе.

Нaудин, им, v. pf. Bife 8 }ufügen, Натрунили, им, т, pf. Сplitter pin. malo afficio.

einwerfen (ing Wasser), assulis turbo. Наузнако, 1 rütlinge, auf dem іія Налтруо, рула, лo, angefault, subpи. Најзначиці, j cer, supinus. tridus.

Hayk, m. (1) die Lehre, der Unterridit, Наmрч на прч (одговорио циганин, Наука, г. jdisciplina. 2) то је наука,

или циганка, кад су га питалі, ка- das ist nicht natürlidhes Bedürfniß ,

ко ће му нађести име ђептелгу). fondern) Angewohnheit, consuetudo, Натрчавање, п. vіdе налеркивање. assuetudo. Натрчаваш, ам, vidе наmркивати.

Наумилти, им, v. pf. sich vornehmen, Натрчап, чим, v. pf. 1) aniaufen, in

decerno. carro. s) anlaufen, offendo.

Haychuja, f. Der keimende Schuurbart, Напіўжили, жи, v. pf. коме, rangen, Janugo in Jabio superiori: nieki Ny ce urgen (zur Nothdurfi).

тргла на усница. Hámypa, f. das Naturell, indoles, cf. Hay Hamil, im, v pf. 1) iehcen, doceo : буд.

на учио га писати. 2) lernen, disco : Haritурање, п. vіdе набацивање.

научю књигу ; научно писати. Hamy pamı, am, 1) v. impf. vide ha5a- Hayrimuće, unce, v. r. pf. 1) lernen,

цивати. 3) v. pf. vіdе набацати. addisco : 2) fich gemöhren, assuesco. Наптуриши, им, v. pf. vіdе набагции. Нафа *, f. потрбунна ад лисичје

коже (код fiурчија ), tic 5сцd feite

caco.

(

[ocr errors]
[ocr errors]

eines Fuchsbalgs, pellis vulpinae pars Hebecká, ka, ko, himmlifch, coelestis. quae ventrem tegebat.

Небесни, на, но, у Начепи, чнем, v. pf. anfфneiten (Brot), Не біло пе! не било те мајци ! да incido; anzapfen (Wein), aperio; (bei. dich der Gudgudf! abi in malam rem.

HE des österr. angänzen), delibo. Неблагодаран, рна, но, (у Српјему, Начепиписе, имосе, v. r. impf. fi у Бачк. и у Бан. особипio по варо- It

drängen zu etwas, concurro (ad viden- ILUMA) undankbar, ingratus, immemor dum quid):

beneficii. „Сви се Турци онђе начепили, Hemo, n. 1) der Himmel, coelum: Ha neby,

111 „Те гледају светитеља Саву

im Himmel ; ha nebo, in den Himmel. Наччитисе, имce, v. . pf. jih bеrbеі. 2) der Himmel (Baldachin , Thronhim:

Н. drängen, concurro.

mel), coelum. 3) der Gaumen, palatum. Начешьали, ам, v. pf. in mеngе. ап. Небојазан, зна, но, В. 8. дијете, вia 3t:rfeti, vellicaudo paro.

Lind, das sich nicht vor Drohungen Harun, m. die Art und Weise, ratio. fürchtet, jufans nil curans minas pa. Нач: нищи, им, v. pf. mah еn, facio. rentum. Начанитнсе, имce, y. г. pf. fib 3u et. He6 5јша, m. 1) ciner, bеr porgist, nit in : was maden, lich stellen, simulo.

fürchten, der furchtlose, qui nil timere на чињање, о. Рав 2ngingen, delibаtiо. se simulat. Небојшу најприје пси ује. .. Начињапи, њем, у. impf. angiinеп, ду. 2) Небојша кула у Бијограду. delino.

Небрап, m. Иnbeuper, поutraler. Начичкапіи, ам, v. p. antopfen, anim. Неоригa, m. anв офne Corge, hово нічками, ам, т. pf. fnen, agѕеrо.

nihil curans. Начуди писе, имce, v, г. pf. jih genus Небројенії, на , но, н. п. небројено бла. wundern, satis miror,

ro, unzählbar, innumerabilis. Начу папії, ам, v. pf. anpflictet, ѕаtіѕ Нега, Ж. hyp. р. невјеспia (?): decerpo.

„Млада нева воду нела, Hary'mu, uyjem, v. pf. etwas hören, Wind „Над воду се надводіла bekommen, inaudio.

Неваљалство, п. 1 pie titlnufigteit, Нацагбаба, f. eine bife Srau die gerne Неваљалшлиңа, f.juntrаифbarttit, in: jankt, uxor rixosa.

utilitas. Hawak*, m. Art Keule, clavae genus. Неваљао, љала, лo, ni+t&nbe, flеф, наш, ша, ше, unfer, nоsteг.

inutilis. Напалитисе, имce, v. г. pf. ) ein me. Невен, m. Mie Ringelblume, calendula nig scherzen, subjocar. 2) lidh fatt chers

officinalis Linn. gen, satis jocatum esse.

Невенов, ва, во, н. п. лист, on it Нашемащи се , амce, v. г. pf. fit an: calendula officinalis Lino. f, 21; ren, satis ambulаѕѕе.

Невера, f. (Рес. и Срем.) vidе невјера.

7. Нашибати, ам, у. pf. ein menig mit Неверан (нев гран); pңа , но,

(Рес. и Nurhen streichen, virgis tento.

Срем.) vidе невјеран. Наші вање, о. Вав 2 пniben, adѕutio. Невернік, п. (Рес. и Срем.) vidе не. Нашівати, ам, v. ippt. annaben, ad- верник.

Неверница, f. (Рес. и Срем.) vidе не Нашиңац, нца, m. Ber. Unfrige, nostras. вјерница. Нашишки, vide нaшки.

Невесео, села, ло, чnfron, tranria Нашипи, цијем, т. p. 1) аппӧреп, moestus. adsuo. 2) апnaben (in Renge), ѕцей- Невесиње, п. 2) поље у Ерцеговини.

2) село у том пољу. 'Невесињсын, Hauku, in unserer Sprache (q. d. unsrisch), кa, кo, poи Невеснье. nostra lingua.

„Књигу пише беже љубовићу Наштампати, ам, т. pf. Druten , ед. „У лијепу селу Невесињу cudo (prelo).

Невеста, г. (Рес. и Срем.) vidе не Нашле срца, auf Ben nüchternen ха• вјеста. gen, jejunus.

Невестин , на, но, (Рес, и Срем.) гHamumuha, f. der Zustand, da man noch

dе невјеспин. nits gegeffen поdу gеtrunten bat, je- Невестинскі, кa, кo, (Рес. и junitas.

vidе невјестински. Не, 1) пісt, non ; niФt, ne: не дирај Невеспонца, f. dim. 9. невеспла.

у то; не на дијете ; не дође и т. д. Невешті, та, то , (Рес. и Срем) 2) in der Zusammensebung uns, in-, dе невјеши. 3. 5. неопран, ненуван, неслан, Невидовні, на, но, н. п. биједа, гр. п. д.

von man nicht einmal etwas going on

Su0.

do paro:

Срем)

ка.

unvorgesehen, invisus, non visus, impro- Herom, m? Mannoname, nomen viri. visus : сачувај ме Боже биједе неви- Негуш, m.) довне.

едa, f. Trauenname, nomen femiрае. Невиђент, на , но, поф nie gefehen, Недарца, п. pl. dim. р. недра. non visus.

Hegaka, f. (als Scheltwort) Ungerathe. HiBjepa, f. (Epi.) 1) der (die) Treulose, пеr! malus eventus : Иди недало једна !

peridius, perfida. 2) Die Treutofigteit, Недеља, f. (Рес. и Срем.) vidе неђеља. perfidia,

недељица, f. dim. р. недеља. невјеран (невјеран), pнa, нo, trеuTов, Недељка, f. (Рес. и Срем.) vide Hebe

perfidus. Не вјерніп, m. (Ерц.) Ber greutofe, per- Недељко, Ф. (Рес. и Срем.) vide Hefidas.

ђељко. HEјерница, г. (Ерц.) Sie'refore, pertida. Недељнії, на, но, (Рес. и Срем.) vide He'sjecra, f. (Ерц.) vіtе млада.

неђељни. Невестин, на, но, (Ерц.) Рее невје- Недофија, f. (tomif%) бав Want tims cma, sponsae.

mertomm ,

terra unde negaut rediri: Невестинскії, кa, кo, (Ерц.) 2) Beaut., отишао у Недођију; нек иде у Неbräutlich, nuptialis:

дођију! „IIa crње скидa pyo bевојачко, Hegohin, m. (tomisch) Stadt Nimmers „На њу мəhe pyo невјеспинско komm. 2) adv. bräutlich, more sponsae.

Недозрео, рела, лo, unreif, immaturus. Невјеспица , f. dim. р. невјеста.

Недоноріче, чеша, п. н. п. дијете, Hebjem, ma, mo, (Epw.) der es nicht mene, nicht zu Ende getragen, vor der

bersteht, unwissend, imperitus. Of He- Зcit geporen, fetus praecox. Искривјешта и п** ка плаче.

вио ноге, као пеле недоношче. Невовање, и, баs Brautfen, status Недра, р. р. (Рес. и Срем.) vidе thедра. sponsae.

Heapara, f. eine ungeliebté Frau (voer - Невовали, невујем, у. impf. Зraut auch Geliebte), amasia non cara. seyn, nubo, sponsa sum :

Недраги, гога, m. Bеr Иngeliebte, Иna „Млого девовала, мало невовала iiebe , non amatus : Невоља, f. Die Roth, angustia :

„Не дај мене мајко за недрага: „За невољу бабу воде

„Волим с драгим по гори одити, „Кад ћевојке не наоде.

„Глог зобати, с листа воду пипін, Невљан, љна, но, береängt, ѕоlliсitus, „Сптуден камен под главу метали; anxius.

„Нег' с недрагим по двору шетапи Hespâm, m. eine Art vieredigen Schiffs, Драга моја! јесил' се удала ?

Das nur stromabwärts gleitet, navigium „Јесам драги, али за недрага ; quadratum secundo flumine labens. „Са недрагим и чедо родила Невреме, р. (Рес. и Срем.) vidе неври- неђеља, f. (Ерц.) 1) реt Conntag, dies јеме.

dominicus, dies solis. 2) die Zeit von Невријеме, п. (Ерц.) Иnzeit, parum ip einem Sonntag zum andern, die Pos tempore –: дошао у невријеме.

che, hebdomas, septimana. Нега, f. Die зartlibe &rsichung, educa- неђељнца, f. dim, p. неђеља. tio liberum delicata.

Неђељка , f, (Ерц.) Srauetname, поmед Негда, cint, olim.

feminac. Негдашњи, ња, ње, cintmalig, ефе. Неђељко , m. (Ерт.) Лаппвпаntе, по

malig, pristinus. Hero, Tondern, verum.

Нењељні, на, но, (Ерц. ) fonntiqэ Hérobah, m. Mannsname, nomen viri. lich, diei dominici, 2) der Wodje, hebНеговање, п. ба зärtlie Srbieben, de- domadis. licata educatio.

нежели, аll, quam : волим по, неже. Неговапти, гујем, у. impf. 8ärtli ers ли ово (понајвише у Сријему, Бачк. ziehen, educo delicate.

и у Бан.) cf. него. Heroja, m. Mannsname, uomen viri. нежењен, нa, нo, unverheiratet, Tesig, Негода, . Seauenname, nomen feminae. liber, caelebs. Неготин, m. etаnt uno Seitung at ? Незаборављеніп, на, но, unversefli.

Stunden von der Donau, und eben so unvergessen, immortalis. meit porn Timot. Неготінац (нца), Незван, на, но , ипдеrufen, non voca

Неготина. Неготинка, tus. Незвану госту мјесто за вра

Неготина. Неготински има. (Неготинскг), кa, кo, pen Него- незгода, bie untbulietit, impossibiЦин. cf. крајнна.

litas, dillicultas.

men viri. .

[ocr errors]

човек жена

нема нЈ Шта.

и

начини

tus.

Незгодан, дна, но, unto unli , impos- Немарљив, ва, вo, fakrlifig, negligens.

sibilis ; bејфреrlіф, difficilis i. 8. Немарљивослi, f. vіdе немар. пут.

Нёмапи, ам, v. impf. 1) піфt baben, Незграпан, пна, но, индезоgеn, unge: non habeo. 2) нема вина, еѕ ijt tein hobelt, impolitus, rudis.

23ein да, deest: нема га код куће; Не здрав, ва , во , ungefun, insaluber. Hi sem, m. der Unsówiegersohn, non Немац , мца, m. (Рес. и Срем.) vide gener.

Нијемац. Назнабожац, шца, т. бer (Ben mahren Немачка, f. (Рес. и Срем.) videЊемачка.

Giyriften») Bott niФt tennt, деr абgöt: Немачки, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide ter, iguarus Dei. . Дође Звонимир

Њемачки. незнабожају,

град Немети , мим, (Pec.) vidе нијемљепін. Зворник на води Дрини, прије Рн. Немилице, ohne eфonung, unbarmҫта на 8оо година (приповиједају bеrѕig, miѕеrе: ударио га —, проши по Зворничкој наији).

новце Незнан, нa, нo, unbetannt, ignotus.", Немилоспi, f. Sie ungnate, offensa. Незнање, . Ріе Иnmijfenheit, ignorantiа. Немилостив, ва, во, илбаrmberjig, Heiзбројени, на, но, иnjabibar, innu- immisericors. merabilis:

Hervalp, m. die Unruhe, inquies. Неймар, m. Der Baumeifter, per Ben Немран, pнa, нo, unrubis, inqui

Bau (die Maurung) leitet, architectus. Неймаров, ва , во, бев Baumeijterв, Немірко, m. Sеr un • мирко, cui поarchitecti.

men Mupko male convenit. Heiмарски, кa, кo, 1) Baumeifter, Heәтиши, им, (Срем.) vidе нијемьели,

architectorum. 2) nach Baumeisters Art, ' Hemnya, f. (Pec. n Cpem.) vide Hem more architecti.

мица. Нейсказани, на, но , unjäglis), ипаив. Немпчина, f. augm. 9. Немица.

(prе ф!іф, inenarrabilis, inefitabilis, in- немичица, f. dim. p. Немица. credibilis.

Немљење, р. (Рес. и Срем.) vidе ниНејак, кa, кo, fфаф, debilis.

јемљење. Нејачак, чка, кo, dim, p. нејак. Немој, немојте, niФt до! nоlі, воHejeonya, f. (vox obscoena) Mangel an

lite. cf. мој. Seiidilaf, defectus fututionis.

Нембma, f. (Рес, и Срем.) vide њеНеједнак, кa, кo, unglei, inaequalis. Нека, .) бар, auf pap, ut: подај му, Немотњик , m. vіdе болесник.

нека једе ; пошљи га, нека иде. 2) Немотњица, f. vіdе болесница. nur ju! immerzu, pergis pulere! Hemók, f. die Krankheit, morbus. A. Одоше говеда у ливаду.

немоћан, іна, но, tranP, aegrotus. Б. Нека и, moraив "erbelt , бар нека Немоћи, немогу, v. impf. frant fера.

soviel als das böhmische vechey (laß!) ist. aegrotus. Некад,

Немоћник, m. vіdе немоњић. Некада, } vіdе негда.

Немоћница, f. vіdе немотњица. некадашњй , ња, њe, vidе негдашњи. Немчадија, f. (Рес, и Срем.) vide ње неки, кa, кo, irgeno einer, aliquis. чадија. некмоли, vide акамоли.

Немчање, п. (Рес, и Срем.) vide њextнекакав , ква, во , irgent einer, quidan, Hekako, irgend wie, quodammodo. Немҷати, ам, (Рес. и Срем.) vide њезнекаков , ва, во , vidе некакав. Неко, некога, jenjano, aliquis. Немче, чета, п. (Рес. и Срем.) vida неколико, cinige , aliquantum.

Нијемче.
Немчење, р. (Рес. и Срем.) vidе ин-

јемчење. Нек ум, т. беr lnpatbe, non - кум. не утчина, f. augm. 2. Немац. нелагодак, дна, но, matt, иправ. Немчилиг, им, (Рес. и Срем.) vidе ни. languidus.

јемчиши. Нем, ма, мо, (Рес. и Срем.) vidе ни- Hмчитисе, имce, (Рес. и Срем.) vide јем.

нијемчицисе. Немадија, f. vide Немча дија,

Нена, f. vіdе мајка (по Босни, осоHevâp, in. die Sorglosigkeit, Nichtach- бипо код Срба Турског закона):

tung, Ver:ia chlässigung, negligentia. „Ој старице "Османова нено ! Hivapaw, m. Hanns ohne Sorge, nem „Узми мене за Османа твога gligens. cf. небрига.

Ненад, ш. 2аппвпате, pomen viri,

Мота.

чање.

чами.

Henya, } trgendwohin, aliquo.

« PreviousContinue »