Page images
PDF
EPUB

но ,

Henacam, m. der Nimmersatt, insatiabilis. Hecum, ma, mo, unersättlich, insatiaНёнин, на, уіdе нанин.

bilis. Необичан, чна, но, ипgemont, in- Несипост, f. Sie unеrfättliФЕeit, insasuetus:

tiabilitas. „Тавница је кућа необична

нескладан, дна, но, ипреrträgli, inНеопран, на, но, иngemafфеп, illotus : sociabilis, „Седам кућа, девет бунарева, Неслан, на, но, ипgefalsen, inѕulsus. „И још су им жене неопране Hectora, f. die Zwietracht, discordia. Неопраншпина, f. Der ёфтив, дie Hecнoсан, сна, но, unerträglib, intoUnreinlichkeit, immunditia.

lerabilis. Heomne, ohne zu wollen, ingratiis. Неспавање; т. діе ефTaffogleit, inНелик! 1) cf. пик. 2) не пик не ! wity somnia, vigilia: боли ме глава, од nichts daraus! non me decipies.

неспавања. Не повољан, љна, но, ипwideommen, Несрелан, пнa, нo, vidе несрећан. ingratus.

несреліњйк, . беr unglütliфе, infeНепокоран, , рна, но, иngeborfаm, wі

lix. derspenstig, aon dicto audiens. Несреліњић, m. (сл.) Jer unglid6fори, Непокорност, f. Bеr ungeborfаm, in- adversae fortunae filius. obedientia.

„Југовић Божји несрењнки! Непоменик, т. п. ј. пришп, Supe: царево благо заmомише

mismu$ für eine gefährliche Beule, tu- „и у црну земљу закопаше
beris
genus (вірплоталія).

несрептица, f. Die ungluliфе, infoНепослушан, шна, но, инgeborfат,

lix, dicto 'non audiens.

Hecpefia, f. das Unglüc, infortunium. Неправда, f. Das unreђt, injuria. Несрећан, Кна, но, чngludlib, infeнеправедан, дна, но, ипgetekt , in

lix. justus.

несрећнак, m. vіdе несрептњик. Heapaso, nnredet, ungerecht, iniquum. Несрећница, f, vidе несретьица. непријатељ, m. Sеr Şeino, ipimicus. нестајање, р. дав Пивдеben (з. 3. бев Непријатељскі (непријатељскі), ка, Weing, der Waare), defectus.

ко, а) feinolib, inimicus. 2) adv. feine. Нестајали, паje, v. impf, а вдереп, lich, ut inimicus.

deficio. Непријатељство, п. біe seinofaft, неспали, ане, v. pf. ausgehen, ju inimicitia.

mangeln anfangen, deficio : necmaio Неприлика, f. Зав Иngleiфе (3. B. aft ми коња ; und jung), inaequalia :

„Неста вина, неста разговора; „Јасам пин се јунак оженно

„Неста блага, неста пријатеља. „Удовицом мојом неприликом

Неспашан, шна , но, поutbmilig, peНепромјенип, па, то, илver&nberlik, tulans; unruhig, irrequietus,

соnѕtаnѕ, non mutabilis: дуговјечно не. Несуђени, на, но, піt bеtimmt, non промјеннто (кад се шпіо честита).

destinatus (connubio). Непце, п. vіdе небо 2.

Hecykenik, m. der Nichtbestimmte, non Hepatur ,"m: "ver Faulenser, Arbeite: Hecykennuja," P. die richtbestimmte, non cheue, piger.

destinata (sponsa). Нераз у ман, мнa, нo, unvertäntiq, Несуђење , п. (см.) Sas 9xiФtbeting mt. imperitus.

feyn , quod non erat destinatum Неранча*, f. 1 ) die Pomerange (Ser „Ој #евојко моје несуђење Неранца,

"}

Заит), citrus aurantia Непи, несем (сп.), vidе носити : Linn. 2) (die Frucht) malum aurantium.' „Млада нева воду нела, 3) Frauenname, nomen feminae,

„Над воду се надводила Hepêmba, f. Fluß in der Herzegowina. н пікo, vidе неко, Неропкиња, f. н. п. - жена, јабука , Непак, m. per ёф mefterfohn, 9Xeffe, ex крушка , unfrutbar, sterilis.

sorore nepos. Несвест, f. (Рес. и Срем.) vidе несви- Не Кака, f. Die Хофter Ser ефbefter, јесп.

Nichte, ex sorore neptis. Несвестица , f. (Рес, н Срем,) vidе нећакин, на, но, беr life, neptis. несвјеспица.

Нећаков, ва , во, беѕ 97effen, nepotis. Hecbujecm, f. (Eph.) die Ohnmacht, de. Hékaibe, n. das Ausschlagen (für sich oder liquium, syncope.

statt eines andern), repudiatio, rejectio Hecejecmna, f. (Epu.) die Ohnmacht, (suo vel alius nomine). deliquium animi,

Héfiamu, am, v. impf. ausschlagen in eie

[ocr errors]

nes andern Namen, repudio pro alte- Hì36panga, f. der Beg bergab, descenro: цито га некаш?

sus : колико је низбрдица, полико к НЖатисе, амce, v. г. impf. auflas узбрдица. gen für sicy, repudio, recuso.

ні зија, f. (сл.) vide ніз: Неугодан, дна, но, nit fo, mie ев „На врапіу јој при низије дуката.

senn sollte; nicht recht, minus recte Hiizuk, m. dim. v. HÃ3. constitutus.

Hije (un je), ist nicht, non est. неук, кa, кo, н. п. коњ, піt абge: Hijeднa, нa, нo, teiner, nullus : нијед

richtet, equus nondum condocefactus. Ha Bjepo! Treuloser! perfide! perfida! Неу редан, дна, но, піt оrdеntli, Hйјек, m. Das није обеr нема fagen, male constitutus.

nеgаtіо: нијек ђаволу! Нечаја, f. $luр іn bее Поцерина. cf. Нијекање, п. дав није: fagen, nеgаtiо. двориште.

Нијекати, јечем, v. imрi. fagen није Нечасиві, вога, m. Ber Büfe (Seufel), oder nema, nego.

ca colaemop: нечаспиви, анале га Нијели (р. і. није лин) ? itma ? hicleibt ? мате било (піако реку кад га го; поune ? није ли дошао? није ли наспомену).

шао ? није ли и он ту? „Нечиј, чија, чије, irgeno jenance, alicujuѕ. Hiјем, ма , мо, (Ерц.) tumm, mutnѕ. Henícm, f. der Unflat, stercus.

Hurjermani, mija , m. (Ep.) 1) der Stum. Нечисп, ла, но, имееіn, immundus. me, mutus. 2) der Deutsche, Geriate Нечиспола, f. Die UnreinliФЕeit, immunditia, sordes.

Нијемљење , n. (Ерц.) дав 23ertu mmеа, н'ua, m. (Рес. и Срем.) vide Нещо. amissio vocis. Hémuko, m. Mannsname, noinen viri. Нијемьели, им, v. impf. (Ерц.) ftuma Нешо, m. (Ерц.) hyp, p. Hel,ељко ипо werden, mutus fio. Нешко.

Нијемче, чепка, р. (Ерц.) ein jung, непо (кашто се може казати и

kleiner Deutscher, juvenis germanus. не іш па мјесто нешто), нешта нијемчење, п. (Ерту.) бав Deutfфел, (11 нечега), 1) еtmаѕ, aliquid. Нешто (Deutichwerden, Deutsd machen), gerнешта изјело, па од нешта кости manizatio. оспале (приповиједају да је казао Нијемнити, нм, v. impf. (Ерц.) Deutfфа Ерцеговац кад је виђео у пољу плуг madjen, facio esse germapum. и јармове). Нешта (или нештio) он нијемчиписе, имсе, т. г. impf. (Ерц.) мени рече. 2) etipa, forte: да нечто sich zum Deutschen machen, facio me esсад он дође.

se germanum. ни, 1) wеbеr — поф, пес. Ни куд мајци, Hiijen *, m. Der Plan, Bas Borbaben,

некуду Бевере. Hн лук јей, ни њим propositum :
Nupucao. 2) auch nicht, nicht einmal, „А нијепи сам био учинио,

„Да се спустим до под твоју кулуНигда, nie , punquam.

Hik, m. (cm.) die gesenkte Stellung, Hurae, (Pec.) 1

inclinatio : Horan, (Cpen.) > nirgends, nusquam. „Сви јунаци ником поникоше, нігke, (Ерц.)

„и у црну земљу погледаше ні доклнце, f, pl. (tomify, tatt докоље- Ника", f (Рес. и Срем.) vide Нико.

нице, Ч. d. Die gejtümmelten Seintlei= Никад,

der). Нke, (Ерц.) vidе нигье.

Никакав, ква, вo, Peinerler, nullips geніже, г) untеr, untеr аlѕ, infra: ниже

nullus." мене, ниже града. 2) (ніне) бав ип? Никакӣ, кa, кo, vidе никакав. tere, inferius, cf. низак,

Никако, auf Zeite 24rt, nullo modo. нз, m. eine Сфnur (Perlen, Dutaten, Hiкаков, ва , во", vidе никакав.

Korallen), linea (margaritarum). Hukawuh, m. Mannsname, nomen piri Наз, binab, deorsum : низ брдо ; xи. (pon Никола). Hліза, за спрану, деn berg binab, dе никнути, нем, vidе нићи. nonte.

Нико, м. (Ерц.) һур. . Никола. нізак (comp. ніжі), скa, кo, nieper, ніко, никога, niemant, nemo. humilis.

Никола, m. Stitlas, Nicolaus. Назање, р. Зав зieben auf die Gфице, Николија, f. Sеаи епиате, pomen fe

das Auffädeln der Perlen, insertio mar- minae. garitarum.

HKQarko, gar nicht, nicht im mindesten, Низами, ни жем, у.

impf. (Perlen) auf die plane non : није му мило николько Sonur ziehen , insero filum margaritae. Ніколица, ш. dim, 9. Никола.

nec.

никада,} vіdе нигда.

neris,

[ocr errors]

Hakyak,} nirgends, nusquam.

CHII :

Ніком дан, ља дне , m. Gt. Rizaktag Нішаними, им, т. impf sielen, cоllіnео.

(den 6. December), festum St Nicolai. Hamameibe, n. das Zielen, collineatio. Нікоља, f. намаспир у Србији (?)..

Hhivecme*, ema, Q. das Stärkmehl, ao Никољски, на, ко, н. п. мразови, гі. mylum. flas: , sancti Nicolai. .

Нtuunii , кa, кo, von Ниш. Никољшмак, m. човек који слави Ни- Нишлија*, m. човек из Ниша. Коъ дан.

Ниша, ничега (и нишпа), пiФt, ui

hil.

Hò, 1) aber, at. vide aan. 2) (als Pas Нікщa, m. RannBname, nomen viri (von rodie der germanisirenden Serben), nun, Никола).

пи! age: но мој драги ! Никшићи, m. pl. Gegend an der Grenze Hob, ba, bo, neu, povus ; HOB Hobijam gegen Montenegro.

(новцим ?), gang uno gar neu, funtel. Hi vamo, gar nichte, plane nihil.

nagelneu , plane novus. ніна, m. D. Этапnname, nomen viri. HoBâk, m. Mannsname, nomen viri. HTHKO, m. Mannsname, noinen viri. Новац, вца, т. 1) cine Runge, mоnе. Ніно, m. RanBname, nomen viri. ta. 2) der fünfte Theil eines Groschen, Humu, f. pl. das Webertruinm, licia : grossi pars quinta, 3) новци, р. Вав „Навади се вино пити

Geld, pecuniae. „Па продадо жени ниши,

Новаці, вака , m. pl. намаспир у Ср„Стаде мeнe жена бипти.

бији (доље преко Мораве). „Немој мене жəно бипи ;

Нова чић, т. dim, p. Новак. „Купићу и нове нити,

Нов 1, вога, m, варош и град у Бо. и помоћи уводити. Himu, weder noch, nec.

„Синоf aгo из Новога дође Напиши, им, y. impf. пј. нипти, Фав

„У Новоме граду бијеломе Webertrumni zurecht machen, praeparo

„Кад замакне у Нови с Бевојком — licia.

Новина, f. Die &rftlinge бet иеиen Srtt. Нітко, никога, pidе нико. .

te jeder Urt, primitiae pomorum aut Hunk B, m. (als Scheltwort) der Nies

annonae. Боже помози! нове новине mand, homo nihili.

од нове године (обичај је реки, кад Hнковић, m. нитко и нитковић, који први пут оfе да окуси од ка•

Niemand Niemandssohn, nemo eť nc- кове мнве). minis filius. Приповиједају да је не- Hobil aasap, m. Stadt und Festung ir какав Јев по Ви піковић (који је Serbien. сједио у Ваљеву; и сад му зидине Новий сад, . 9teufas, Neoplanta. од куле онђе спіоје) погодио за двје- новка , f. Srauenname, nomen teminae, ста дуката, да викне преко чар- Hвко, m. Rann&name, pomen viri. шије: „Чујле људи! ја сам до сад новљанин, т. човек из Новога : био Јевто Витковић, а од сад сам „Књигу пише Новљанин Алија ни шко и ни шковић.”

" и ако у Новоме граду бијеломе је викнуо, само што је додао на новљански, кa, кo, . Нови ;

крају: „Али опеп људи ме знаду.„Ак” утече коњма Новљанскијем Hike, n. (cm)

„Заспа га продавати не бу — „За Ивана нике учинише

Ново, m. hyp. р. Новак: Ник:ње, р. бав 2itru mniet, praepara- „Јеси л Ново сабљу саковао tio liciorum. .

Новопазірац, рца, m. einer von Hо. Hiћи (говорисе и никнути), никнем, ви пазар.

v. pf. hervorkeimen ; progernino, Новопазарлија*, m. vide Новопазарац : Ницање, р. бав Serworfeimғи, рrоger

„и Илија Новоазарлијаminatio.

Новопазарскӣ, кa, кo, v. Нови пазар. Ницали, ичем, у. iрi. bеrроrteinten, Новосадскі, на, ко, Xeufakers, Neoprogemino.

plantanus. Hi, m. die Stadt Niffa in Serbien, Hobicakahur, m. der Neusager, Neo

Naissus. Што блике к Нишу, све plautanus, Neoplantensis. горе пишу.

Нов вапікиња, f vie Deufagerin, NeoНишава , f. i) Sluf bei Hu, nom, propr.

plantana. fluminis. 2) Хrauenname, nomen feninae. Новца, па , по,

cf. нов. Нишадор*, m. Cafmiat, sal Ammoniacus. Новци , новаца, m, pl. vіdе новац 3. Нішан *; m. 1) дав 3iel, Scopus : били Новцілі, па, уіdе новцамі.

нишан, ну нишан. 2) доньи и гор- навчан, на, но, н, п. човек, gеlрrеіф. ibus, die Biel, an der Flinte.

pecuniosus.

[ocr errors]

по ,

} anga. p. кога.

naseris.

Новчани, на, но, н. п. кеса, Ser Bels: Homњић, m. . і вјепар, Ser 9Хаф. beutel, crumena.

mind, ventus nocturnus. Новчик, т. 1) dim. 9. новац 3. 2) га- ноf, f. Die хафt, nox. nunculus repens Linn.

Нолас (говорисе и ноћаске), дieje zафе, Hora, f. 1) der Fuß, das Bein, pes. 2) hac Docte: ноћас сам слабо спавао.

(y Jaapy) eine gewisse Unzahl, certus Hokaub, Ha, te, dieser Nadt, huпumerus, н. п. кад разрезују поре. jus noctis. зу, онда кажу: ово село има двије Ноћивање, п. бав иебеrnафten, perноге , ово ногу и пo и т. д.

noctatio. Hòrabnya, f. eine Hose (die Hälfe des Hokubamu, kyjem, v. impf. übernados Beintleides), caliga.

ten, pernocto. Hôx, m. das Messer, culter.

Hбили, им, v. pf, übernaten, perНожан, шка, m. eine airt piels, mps nocto.

bei ein Messer bald so, bald anders in Höku, ha, ho, nächtliche, nocturnus. die Erde zu steden, ludi genus.

Ноћник, m. vіdе нотњик. ножина, f. augm. р. нож.

Hoky, bei Nacht, noctu. Ножић, m, dim, v. нож, тав геffеr: ноfца , f. dim. р. ноћ. chen, cultellus.

Ношење, р. бав Хragen, portatio, geНожица, f. dim. 6. нога.

statio. Ножице, f. р. дie Gфеrе, fоrfex. Howibo, 1. die Tracht (der Kleider), veНожнице, f. pl. Die Geise, vagina :

stitus. „Од мачева нашије ножница

Ношња, f. vіdе ношиво. Ножәрда, т. 1

ну! додају Ерцеговци уговору код Ножурина, f.

ђекоји ријечи, н. п. Ну јадан човече! Ноздрва, f. Sав 93afenoф, дie Rüfter, Ну тако ти Бога!

Нудини, им, т. іmрi. пətbigen (gun Hôj, m. det (Vogel) Strauß, struthio. Effen), rogando cogo. Нојев, ва, во, н. п. јаје, бев trax. Нуђење, п. дав Хütbigen, coactio amica. fes, struthionis.

нуз, (у Бачк. ну Сријему) vidе уз. Нокат, кта , m. Der Zagel (am Singer), нуткање, p. dim. о. нуђење. unguis.

н, пкати, ам, dim. р. нудини. Ноклаш, m. See nit eit ein gаlаnа нупо, teh! ер.

tes Abenteuer ausläßt (besonders von Berheirateten), maritus alienarum uxo

rum appetens. Нокић, m. dim. 6. нокап, бав гäs

Ю. gelden, unguiculus. Нікішір, т.“ у сријему, у Бачы, у Њедарца, p. pil, dim. . Њедра.

Бан. по варошима) віr Tattopf

(österr. das Di a ch tgero irr), matula. Biapa, n. pl. (Epy.) der Busen , sines Нона, f, hур. р. нога.

Њемадија, f. (Ерц.) vide Њемчадија. нос , m. Die zaje, nasus.

Њемачка, f. (Ерц.).eutfФlane, Germania. Носање, р. Фав Иmbertraget, circum. Њемачкі, ка , но, (Ерц.) 1) teutf, gergestatio.

manicus. 2) adv. teutsch, germanice. Носал, та, пo, Tangnifig, nasutus. њемица, г. (Ерц.) Die Seutfфе, CerНосами, ам, т. impf. umbertragen, gе. sto, 3. В. дијете, барјак.

њемичина, f. augm. 2. Њемица. Носап, сцa , m. Die minoung, . 3. Њемичица, f. dim. v. Њемнца. an der Kanne, orificium.

Њемола, f. (Ерц ) pie etumbeit, inНосила,

pl. die Bahre, feretrum. fantia, inopia facultatis loqneudi. носина, f. augm. 9. нос.

Њемчадија, f. (Ерц. coll.) бie gejaamfe Носили, им, и impf. 1) tragen, gesto, teutsche Jugendi omnis juventus gerporto. 2) носи кокош (или друга ка

manica. ква птица), leget, pono ova.

Њемчање, п. (Ерц.) дав $eutfresen, Носитисе, имce, v. г. impf. 1) с ким, sermo germanicus.

ringen, luctur. 2) rich tragen , Kleiders Hemiamy, am, v. impf. feutsch reden, trаt baben : како се носе код вас? loquor germanice. Носић, m. dim. 6. нос.

њемчина", f, augm. . Нијемац. Носочили, т. pl. cf. брадићи (само у њива, f. Der 21ter, ager. оној загонетки).

њивица, f. dim. p. њива. Hocmeura , f. eine Art Fisch, piscis genus. Ibujare, n. das Wiegen (des Baums: Ношњй, , ња, ње (нњо ?), vide ноќни. vom Winde), agitatio,

mana.

[ocr errors]

ren, olfacio. .

ү.

њијали, ам, т. impf. Wiegen, fфwen. Обадвјеручке, (Ерц.) vidе објеручке. ten, agito.

Оба двојица, f. beite, uterque. Њйјаписе, амсе, т. г. impf. fфwаnten, Обазирање, п. vіdе обзирање. vacillo.

Обазиратисе, ремce, vide обзиратисе. њисак, ска, m. 1 дав 9Biebern, hinni- Оба зрелисе, ремсе, т. г. pf, moliten, Њнска, f. j tus. .

sich umsehen, respicio. Њіснупти, нем, v. pf. anfmiejern, hin- Обајати, јем, v. pf. Deferen (1. 8. bie nio.

Wunde), medeor vulneri incantamentis. њиштање, р. Зав 2Biebern, hinnitus.

Обал (обао ?), обла, лo, walgеnfоrmіg, њиштати, шмим, у. inpf. Wiebern,

rund, cylindricus. hinnio.

Обала, f. 2) бав ufеr, ripa. 2) eine 2rt Њушење, p. pas ©фnuffeln (Фев била Заuns, sepis genus. Ударисе коље deb), odoratio canis.

(све два и два један према другом), њўшиши, им, y. impf. fфnufeInt, fpӣ. па се између коља натрпа грања

којекаква и прња. њушка, . Bee Gфmeder (bее фипоев), дбалиши, им,v. pf. rеѕig maфen, mubasus canis.

co maculo. обäлипи, им, pf, niederwerfen, pro

sterno. 0.

Обаљивање, р. Зав їietermerfen, pro

stratio. . Обаљивати, љујем, v. impf. niepermers

fen, sterno. О, 1) ооп, über, de: говоре о њему, обао, обла, лo, vide обал.

о поме не треба мислипи. 2) ап, Обарање, п. Бав 9Xiepecwerfen, prostrain; ударно окамен, опірпи се о tio. шпо. 3) ап, іn, ad: виси о клину. Обарали, ам, у. impf. niepermerfen, 4) зи, ит, tempore; o Бурђеву дне, prosterno, о Божићу.

обарача, f. Das güngelen (am Bewebr), О (6)! inteгi. o Ранко! fürft би, heus! lingula teli. Оашлучиши, им, т. pf, bеrtіften, sun. Обaсипање, п. Зав Befфütten, circumtus suppedito.

fusio. Оба, обје, обоје, beibe, uterque, utra- Обaсипатни, ам (и обасиплем), v. impf.

que, utrumque. Die Syntaf dieses beschütten, circumfundo. Zablworts . in der Grammatik; es ift 06acjábabe, n, das Bescheinen, collupie von два, три, четири.

stratio. Обавезаписе, вежемсе, т. г. pf. пф обасјавати, ва , impf. bescheinen,

anhängen an einen (mit Bitten), ad. collustro. haeresco alicui precibus.

обасјали, сја, v. pf. Defфеіnеnt, colluОбавёсципи, им, (Рес. и Срем.) vide обавијестипи.

Обсупи, спем, т. pf. befфütten, perОбавијање, п. дав Иmmitteln, circum- fundo. ligatio.

обашка vidе бајцка. Обавјани, ам, v. impf. иттiteln, cir- Обвеспи, ведем, v. pf. run) феrum cumligo.

führen, circumduco. Обавијестити, им, у. pf. (Ерц.) когаОбвијање, п. vіdе обавијање.

einem begreiflich inachen, doceo, rem 06Biijamı, am, vide o6abujama, facio perspicuam.

о: випи, вијем, vide oбавили. Обавити, вијем, v. pf. ummiteln, cir. Обводити, им, v. imрt. runə bеrum cumligo.

führen, circundueto. Обаврети, рим, v. pf. anjiteben, pau- Обвођење, п. дав реrumführen, cirlulum decoquo.

cumductio. Обад, p. cic Bremfe, tabanus (Linn.) oe- Обгнати, ам, т. pf. гипъberumtreiben, struѕ.

circumago. Обадање, п. дie Slut (per ub) bor Обгонити , им, y. impf. и mtreiben, cir

Bremsen, fuga vaccae furiatae ab oe- cumagito. stro.

Обгоњење, в. дав Иmtreibe, circumОбадатисе, амсе,

V. r. impf, vor Brem: actio. sen fliehen, fugere ab oestris.

Обградити, им, v. pf. кипд итаипеп, Обадва, обадвије , обадвоје , vіdе оба. circumsepio. Обадве ручке, (Рес. и Срем.) rіdе оба. Обграђивање, о. Вав Иmgäипер, cirдвјеручке,

cumseptio.

stro.

х

[ocr errors]
« PreviousContinue »