Page images
PDF
EPUB

Одлепити, им, (Рес. и Срем.) vide одлијепиши.

Одлепљивање, n. (Pec. и Срем.) vide

одлепљивање.

Одлепливами, љујем, (Рес. и Срем.) vide одлепљивати. Одлетање, п. (Рес. и Срем.) vide одлијетање. Одлетами, лећем,

(Рес. и Срем.)

davon

vide одлијетами. Одлемети, шим, v. pf. (Рес.) Одлетити, им, v. pf. (Cpeм.), fliegen, Одлећети, летим, v.pf. (Ерц.) | avolo. ОдɅећисе, одлежесе (и одлегнесе), v. r. pf. mieverhallen, resouo. cf. раз

лећисе.

Одливање, n. (Срем.) vide одљевање. Одливати, ам, (Срем.) vide одљевати. Одʌијегање, п. (Ерц.) Das Bieberhals len, resonantia. Одлијегалинсе, лијежесе, v. r. impf. (Ерц.) wiederhallen, resono: одлијежесе по брдима.

Одлијепиши, им, v. pf. (Ерц.) öffnen
(was verkleibt war), aperio.
Одлијешање, п. (Ерц.) аз Dayonflies
gen, avolatio.
Одлијетами, јећем, v. impf. avon
fliegen, avolo, avolito.
Одликовати, кује, v. impf. fteht gut an,
schickt sich, decet.

Одлиши, лијем, v. pf. Davon, meggie.
Ben, delibo, effundo.
Одложити, им, v. pf. aufschieben, dif-

fero.

Одломак, мка, m. ein abgeriffenee Stud, decerptum quid.

Одломити, им, v. pf. megbreфen, de

[blocks in formation]

Одмарање, n. bas gaben, Grholen, re focillatio, refectio.

Одмарами, ам, v. impf. н. п. коње, die Pferde labea, erholen lassen, reficio.

Одмарашисе, амсе, v. r, impf. fid er= bolen, reficio.

Одмаћи (говорисе и одмакнути), макнем, v. pf, megrüđen, removeo. Одмекнути, нем, v. pf. erweiden, wei= cher werden, mollesco. Одмена, f. (Рес. и Срем.) vide одмјена. Одменити, им, (Рес. и Срем.) vide одмијеними. Одмењивање, п. (Рес. и Срем.) vide одмјењивање. Одмењивати, њујем, (Рес. и Срем.) vide одмјењивати. одмерање, п. (Рес. и Срем.) vide одмјерање. Одмерами, ам, (Рес. и Срем.) vide одмјерапии.

[ocr errors]

Одмерими, им, (Рес. и Срем.) vide одмјериши.

Одмет, m. н. п. није то на одмет, zum Wegwerfen, non est res quam abjicias.

Одметање, п. 1) аз eglegen, sepositio, rejectio. 2) das Abtrünnigmachen, defectionis molitio; das Abtrünnig werden, defectio.

ad

Одметати, ећем, v. impf. 1) wegles gen, sepono. 2) abtrünnig machen, defectionem sollicito. Одметамисе, мећемсе, v. r. impf. abtrünnig werden, abfallen, deficio. Одметнути, нем, v. pf. 1) weglegen,

sepono. 2) abtrúnnig machen, ad defectionem perduco. Одметнутисе, немсе, v. г. pf. abjai. len, deficio.

Одмицање, п. bas Wegrüđent, remotio. Одмицами, ичем, v. impf. aven den, amoveo. Одмијеними, им, v. pf. (Ерц.) cinta ablojen, succedo in locum alicujus, sufficior:

,,Защ' се синко не шће оженими ,,За љепоте и младости твоје? „Да се стара одмијени мајка Одминути, не (н. п. мука), vide ум

нуми:

„Није л' Бог д'о мука одминула Одмјена, f. (Ерц.) vide замјена. Одмјењивање, п. (Ерп.) да uiblöfen, successio (in locum alicujus). Одмјењивати, њујем, v. impf. (Ep.) ablofen, succedo in locum alins. Одмјерање, п. (Ерц.) eine Geberbe, uz zu zeigen, daß man sich aus etwas nights mache, es nicht fürchte, gestus wice contemnentis.

[ocr errors][merged small][merged small]

лакта.

Одмолиши, им, v. pf. lo3bitten, pre

cibus libero.

Одморан, рна, но, ausgerafter, erholt, frisch, refectus.

Одморими, им, v. pf. eequiđen, reficio, ausraften laffen. Одмотавање, n. Daô 265aipein, resolutio filorum de rhombo, a 2bwis deln, expeditio. Одмотавати, ам, v. impf. abhafpeln, abwinden, abwickeln, revolvo, expedio. Одмотами, ам, v. pf. abbafpeln, те

volvo, abwickeln, expedio. Одмоћи, огнем, v. pf. flatt zu belfen, einen noch tiefer in Verlegenheit bringen, auxilii loco magis etiam impedio. Одмрзнутисе, немсе, v. r. pf. aufe thaueu, glacie solvi, liberari. Однêми, несем, (Рес. и Срем.) vide однијети.

Одниjеми, несем, однијо (однијела, ло), v. pf. (Ерц.) Davon tragen,

aufero.

Односими, им, v. impf. wegtragen,

asporto.

Одношење, п. bat Megtragen, aspor.

tatio.

Одовуд, }

von hier, hinc, ex hac

,

Одовуда, parte. Одозго (од озго), ол обеn, desaper. Одојими, им, v. pf. 1) fäugen, lacto. 2) anfaugen, tento uber: краба се не да помусти, док не одоји теле. Одојче, чета, n. Das Gäugel mein, Ferlel, porcellus.

Одолети, лим, v. pf. (Pec.) Одолими, им, v. pf. Срем.) Одољеши, лим, .pf. (Ерц.)

stand lei. Biber. ften,mens

[ocr errors]

ren, resisto. Одонда (од онда), feitDem, ex eo tem

pore.

Одонуд, 1 (од онуд) von boet, ex illa
Одонуда, parte, illinc.
Одоравање, д. 𐐨cs ubadern, peraratio;

solutio per arationem. Одоравати, ам, v. impf.labadern.perОдорами, рем, v. pf. aro; arando

solvo.

Одрадити, им, v. pf. abarbeiten, laborando (opera praestita) penso,

одрађање, п. аз сäugnen ber Berwandtfchaft, abnegatio generis (gentis). Одрађатисе, амсе, v. r. impf. Die Bers wandtschaft abläugnen, abnego gentem. Одрађивање, р. Das ubarbeiten, pensatio per laborem. Одрађивати, ђујем, v. impf. abarbei ten, opera penso debitum. Одрамами, мљем, v. pf. binweghinten, claudicans abeo.

Одранами, им, v. pf. aufergieben, educo. Одраними, им, v. pf. ftd) früh aufma. chen, mane discedo. Одрањивање, n. Daô Großjiehen, eductio, educatio.

Одрањивати, њујем, v. impf. groß gie. ben, educo.

Одрасти, стем, v. pf. grog madfen, excresco, heranwachsen, adolesco. Одредити, им, v. pf. beftimmen, de

stino.

Одређивање, п. дав Beftimmen, desti

natio.

Одређивати, ђујем, v. impf. beftinis men, destino. Одрезами, ежем,

V. pf. 1) wegschneis den, abscindo. 2) crepitum fortem edo. Одрезивање, п. дав Hinmegimneiden,

abscissio.

Одрезивати, зујем, v. impf, abid neis

den, abscindo.

Одреми, ем (и одерем), одрво, (Рес. и Срем.) vide одријеши. Одре писе, емсе (и одеремсе), одръ

oce, (Рес. и Срем.) vide одријемисе. Одрећи, ечем, v. pf. abfagen, renuncio. Која уста рекла, она и одрекла. Одрећисе, ечемсе, v. r. pf. ft losfas gen, renuncio alicni. Одрешими, им, (Рес. и Срем.) vide одријешити.

Одржати, жим, v. pf. 1) ein Rind auf den Armén getragen haben, bis es selbst gehen tann, manibus sustineo : ja сам га одржала. 2) behaupten (3. В. деп Wahlplag), obtineo. 3) erhalten, conservo. 4) halten, contineo. Одријети, рем (и одерем), одръо, v. pf, (Ерц.) fфіндеп, excorio. vide одерами. Одријетисе, ремсе (и одеремсе), одръoce, v. r. pf. (Epu.) sich heiser schreien, trinten, u. f. m. ad ravim usque clamo, poto cet:

,,

Опиласе и одрла стрина, „Да ода шта не би ни жалко, „Већ од поке воде јабукове. Одријешити, им, v. pf. (Ерц.) Jobbins Den, solvo.

Одрицање, п. дав ubfagen, bat cosfas gen, renuntiatio.

Одрицами, ичем, v. impf. ".fagen, wi Derrufen, renuntio, reyoco.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Одскочиши, им, vide оскочити. Одслуживање, n. 𐐨аз 26vienen, com

pensatio per servitia. Одслуживати, жујем, v. impf. абòies

nen, serviendo compenso. Одслужити, им, v. pf. abbienen, ministrando (serviendo) penso. Одспавати, ам, v. pf. abjhlafen, dedormio, dormiendo solvo ; refringo: ко на Ђурђев дан спава, на Марков дан треба да одспава. Одступање, n. vide оступање. Одсм пампи, ам, vide ocmynam!!. Одступити, им, vide оступити. Одсудити, им, cf. осудима. Одсуђивање, n. cf. осуђивање. Олсуђ ваши, ђујем, cf. осуђивати. Одсукала, учем, vide осукати. Одсјкавање, a. vide осукивање.

Одсукивати, кујем, vide осукивати. Одсуши, спем, vide одасупе Одуживање, п. 𐐨as ubtragen ver bule,

debiti solutio.

Одуживати, жујем, v. impf. Die Soulo abtragen, debitum solvo. Одуживашисе, жујемсе, v. r. impf. ftia ne Schuld abtragen, debito se liberare. Одужими, им, v. pf. Die Goul abra gen, debitum solvo. Одужимисе, имсе, v. r. pf. Die Эфи abtragen, debito me libero. Одујмиши, им, v. pf. н. п. чашу од yoma, den Becher von den Lippen ent fernen, removeo. Одуљаши, ам, v. pf. н. п. дан, нок, länger wverben, cresco.

Одумити, им, v. pf. Den Borfan inz dern, muto propositum.

Оду ставити, им, v. pf. verlaffen, desero. Одустављање, п. даô 2ctlafien, de

sertio, derelictio. Одустављани, ам, v. impf. verlajen. desero.

Одустајање, n, vide одустављање.
Одустајаци, јем, vide одус на лати
Одустати, анем, vide одуста
Одучавање, n. baš ubgemobnen, dej
suefactio, dedoctio.
Одучавати, ам, v. impf. abgeminen.

dedoceo.

[blocks in formation]

1

- Ождријеље, п. (Ерц.) постава на о плећку, 𐐨a3 Unterfutter am Brunttheil 1 des Frauenhemdes, munimen interius indusii muliebris.

Ожђелдија *, f. vide добродошница: „Дадоше му тридест" ожђелдија, ,,Ожђелдија и добродошница Оженими, им, v. pf. (einen jungling) perheiraten, verehlichen, marito, do uxorem. y Видину (а може бити и по свој Бугарској) кажу оженими ђевојку, ш. ј. удами је : оженила сам ћерку, Оженитисе, имсе, v. г. pf. beiraten, eine Frau nehmen, duco uxorem. Ожећи, ежем, v. pf. anbrennen, aduro. Оживети, вим, v. pf. (Pec.) wieder Оживини, им, v. pf. (Cpem.) aufleben, Оживљец, вим, v. pf. (Ерц.)) revivisco. Ожумети, , утим, v. pf. (Pec.) 1 gelb fär. Ожутими, им, v. pf. (Срем.) Ожућеми, , утим, v. pf. (Ерц.) lore gil. vo (luteo) imbuo. Озад (једни говоре и озади), finter, post.

ben, co

Озго (једни говоре и озгор), обеn,

superne, supra, Оздо, unten, infra. Оздравили, им, v. pf. genefen, con

valeo.

Озеленени, ним, v. pf. (Pec.) 1) grün Озеленитин, им, v. pf. (Срем.) - meroen, Озелењеши, им, v. pf. (Epu.)

viresco.

2) grün färben, viridi colore inficio. Озéпсми, озебем, v. pf. erfrieren, fri

gore rigesco. Озија, f.

„Полећела два врана гаврана „Од Озије преко Московије Озим, f. 1. В. посијао жито на озим, Binterfaat, sementis hiberna. Озимац, мца, m. н. п. лук, лан, јечам (или други какав усјев, што се сије пред зиму), дiе interfaat, Winterfrucht, sementis hiberna. Озимачна крава, f, Die WBinterful, vac

ca hiberna.

Озимица, f. н. п. шеница, Die intera

frucht, fruges hibernae. Озимкуља, f. vide озимачна крава. -Озимче, чема, ц. 𐐨а$ 23intertalb, vitulus hibernus. Озин, m. (см.)

„Књигу гледа од Озина краљу Ознојими, им, v. pf. in Schweiß brin

gen, sudorem elicio. Озобами, бљем, v. pí. синдиm albis den, depasco (de avibus). Озрен, m. намастир у Босни

(чини

ми се да је сад пуст ?): „Озрен цркву насред Босне славне j! 1) was? als Antwort auf einen Ruf

Ю. В. О Божо! Xntwort: Oj. 2) D! in Liedern, als Eingang, O! (initium solitum odarum).

Ојагњими, им, v. pf. weefen (vom Smas
fe), pario agnum.
Ојагњитисе, имce, v. r. pf. werjen (vom
Schafe), pario.

Ојадити, им, v. pf. bettuben, in Ruma
mer veriegen, affligo:
„Млогу ти си мајку ојадно,
„Милу сеју у црно завио,
„Вјерну љубу у род опремио
Ојањими, им, "vide ојагњими.
Ојањишисе, имсе, vide ојагњимисе.
Ојдана, f. Frauenname, nomen femi

nae.

[blocks in formation]

Окалити, им, v. pf. н. п. сјекиру, еü,. len, refrigero (ferrum candens). Окаљати, ам, v. pf. mit oth bejuvein,

luto maculo.

Окаменимисе, имсе, v. r. pf. verfteis nern, lapis fio.

Оканимисе, имсе, v. г. pf. кога, чега,

vermeiden, vito; sich entschlagen, mitto. Окапами, пљем, v. pf. 1) abtropfen,

destillo. 2) окапао иштући, молећи, fich müde bitten, rogando fatigor. Окапина, f. 1) нагр сијена оно, што

од кише поцрни (у Бачкој), діе обеса ste Lage des Heufchobers, die vom Regen verfault, acervi foeni superficies pluvia corrupta. 2) die untergrabene Uferstelle, ripa suffossa ab aqua. Окам, ма, мo, beaut, oculatus. Окаш, m. 1) кантар, дiе ваgе, die auf ока eingerichtet ift, statera. 2) лан, eine Art Flachs, der okaweise verkauft wird, lini genus. Окивање, n. Das Beidlagen (mit Gilo ber), inductio argenti, ornatio. Окивати, ам, v. impf. befdlagen, ora no, induco argentum. Окидање, п. дaв сoв pannen (bee gling te), emissio.

Окидали, ам, v. impf, loefpannen, e

mitto.

Окидами, ам, v. pf. 1) блато испред куће, wegräumen megmiften, amor Yeo stercus. 2) abpflücken, decerpa

[ocr errors]

Окинути, нем, v. pf. loffpannen (3. Б.
Die Flinte), emitto.
Окиснути, нем, v. pf. vom Кеgen nag
werden, madefio pluvia.
Оклагија*, f. as glubelholz (öfterr. bee
Nudelwalger), lignum cylindratum tu-
ruudarium.

[ocr errors]

Оклапишди, им, v. pf. (durch Specula.
tion) gewinnen, lucror.
Оклати, коље, v. pf. jerbeigen, corrodo.
Оклапсе, кољемсе, v. г. рf. fid berum=
beißen (mit jemand), rixari cum aliquo.
Оклевање, п. (Рес. и Cpem.) vide окли-
јевање.

Оклеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide o-
клијевами.
Оклепамисе, амce, v. г. pf. fid volls
faufen, inebrior.
Оклизатисе, амсе, v. г. pf. ausglitimen,

labi.

Оклизомиче, f. pl. bie lederbiffen, (Die
glatt beruntergleiten), scitamenta : чу-
дно ми се наслагасмо овије окʌизо-
лина (рекао Ера, кад су се њи двоји-
ца најели јела, што је готовљено
за пашу)!
Оклијевање, п. (Ерц.) ba 3aubern, un-
schlüsigfeyn, cunctatio.
Оклијевами, ам, v. impf. (Ерц.) зан-

Dern, cunctor.

Окликнути, нем, v. pf. ein menig une
4 flat maden, paullum caсо : узе ка-
дија гвоздењак, ме удари нашега
Мују над прдењак, и Мујо мало
оклицну: једва нена и Алија у
припуг на мезгерама изнијеше на
поље (у приповијетки).
Оклоп, m. Der Kuraß, lorica, cataphra-
cta, thorax.
Оклопник, m. Der Kürafier, eques gra-

vis armaturae, loricatus, cataphractus.
Окниши, нијем, v.pf. mit кна färben, fuco:
,,До богата гриве окнивене
Око, п. 1) Das uluge, oculus. Пуно као
око. 2) слијепо око, бес фlaf, tem-
pus. 3) амбарско око, vie ubtheilung,
das Fach (im Magazin), loculus.
Око, praep. um, fecum, circum: око

мене, око куће, око воде и т. д. Оков, m. Dag Defdläge, Der Beichlag,

[ocr errors]

integumentam, ornatus argenteus. Оковати, кујем, v. pf. 1) fdlagen (in Gis fen und 'Banve), vinció. 2) befdlagen, orno argento.

Оковица, f. (н. п. на пушци) vide оков. Окозими, им, v. pf. werfent (von Der 3ieae), pario.

Ок узитисе, имсе, v. r. pf. werfen (von
der Ziege), pario.
Околина, f. Die umgegend, vicinia.
Околиш, м. оно брашно, што оста-
не око камена воденичнога кад се

[merged small][ocr errors]

Окоʌишими, нм, v. impf. berumgeben.
ambagibus utor.
Околишнице, f. pl. она дрвета, што
стоје око камена воденичнога, да
се брашно не просипа кад се меле,
коло, 1) praep. mit bem genit. um, cir-
cum. cf. око. 2) adv. umber, circum.
circa: около, море!
Околомáтими, им, v. pf. run umber
besezen (z. B. ein Kleid mit Schnüren),
distinguo, orno.
Околочеп, т. (cm.) ein (erdichtetes) Kraut,
als Ingrediens eines Liebes tranfs, no-
men herbae fictae (ad philtrum).
„Самдокаса и околочепа
Окомак, мка, m. Dеr ausge rojdene
Kukuruzkolben, arista zeae semine pri-

,

vata.

Окомити, им, v. pf. 1) außí älen, de.

cortico, н. п. кукуруз. 2) оком ми око на што, feine ulugen werjen auf etmas, oculos conjicio. Окомице, to reiie, mit einem tege. pulsando: ударио га пушком око

мице.

Окоњишисе, имсе, v. г. pf. ein Wfert
befommen, equum nancisci :
,,На пјешака тридесем дуката:
,,Не би ли се и он окоњио
Окопавање, n. Dać umgraben,

[ocr errors]

obla

queatio. Окопаваши, ам, v. impf. umgraben, oblaqueo, circumfodio. Окопати, ам, v. pf. н. п. кукурузе, виноград, umgraben, oblaqueo. Окоран, рна, но, vormerfeni, tabelat геprehendens: не смије му човек о корне ријечи рећи. Окорсо, рела, 3o, fteif, bart, duras, rigidus. Окоремисе, римсе, v. г. - pf. steif was den, rigidus fio. Окомими, им, v. pf. merfen (vom Sur de, der Kaße), pario. Окомитисе, имсе, v. г. pf. werfen (sem Hunde, der Kaße), pario. Окошм, ма, mo, fart von Snoфes, ossosus, musculosus.

Окрајак, ајка, m. ein tüd (Kirie)

segmentum.

Окрајање, п. (да8 Веhеn um etmas fer
um, statt daran zu gehen), das Zan
dern, Zögern, tergiversatio.
Окрајами, ам, v. impf. jaubern, terg

versari.

Окрајика, f. Der Hand (bes Sretlaits
margo panis.
Окрајчење, д. vide окрајање.

« PreviousContinue »