Lexicon serbico-germanico-latinum

Окрњивати, њујем, v. impf. verftüm.

meln (besonders ein Gefäß), mutilo. Окрњими, им, v. pf. verftümmeln, mutilo, 3. 2. Лонац, чашу; стотину, иладу. Окројими, им, v. pf. beschneiden, cir

cumcido.

Оxpп, m. eine Art Geschenks (um sich die Kleider flicken zu lassen), corollarium. Кад дијете још није дорасло за цијел арач, онда арачлија иште окри, м. ј. пола арача, или штогођ. Окрпиши, им, v. pf. 1} fliđen, resarcio. 2) окрпио га један пут, einen tleinen Galag verfegen, ferio leniter. Округа, f. (cm.) Ürt weibliden

Kopf

pußes, vittae genus: „А свекрви чембер и округу Округао, гла, ло, tuno, rotundus.

Окруњивање, n. a flüden, decerptio. Окруњивати, њујем, v. impf. prüden,

carpo

Окрчими, им, v. pf. urbar mamen, соlo, н. п. Њиву. Окрш, m. as Bemegel, caedes, maокршај, m. ctatio, trucidatio. Окужими, им, v. pf. verpeftcn, pestem

infero.

Окука, f. bie Bindung (eines Fluffes), ambages fluminis, maeandri, Окумиши, им, v. pf. кога, einen zum кум maden (bitten), rogo ad puerum baptizandum, aut ad nuptias celebran das, ut praesit. Окумитисе, имсе, v. г. pf. с ким, mit jemand Kumschaft machen, cumatum (?) inire cum quo.

Окупати, ам, v. pf. abbaben, lavo. Окупатисе, амсе, ү. г. pf. sich baden, lavor.

Окупиши, им, v. pf. 1) vide заокупипiн. 2) abtlauben, colligendo absumo. Окусиши, им, v. pf. toften, gusto. Окућитисе, имсе, v. г. pf. sich etablis ren (heiraten, ein Haus machen), uxorem duco.

Окушами, ам, v. pf. veefuden, experior': „Да окушам срећу у дораму Оладими, им, v. pf. 1) abfühlen, refrigero. 2) sich heimlich davon machen, clam abeo. cf. одладими.

Оладне, ним, v. pf. (Pec.) erfalten, Оладними, им, v. pf. (Срем.) . refrigeОладњеши, дним, v. pf. (Ерц.) 1 гог. Oлaj, m. das Leinöl, oleum lineum. Олакшати, ам, vpf. erleidtern, levo. Олениписе, имсе, (Рес. и Срем.) vide олијенимисе. Од њимисе, имсе (у Сријему), vide олијенишисе. Олéпиши, им, јепити. Оливер, м. Mann name, nomen viri (Oliverius?).

(Рес. и Срем.) vide оли

Оливера, f. Frauenrame, nomen feminae. Олизапии, ижем, v. pf. ablesen, cir

cumlambo.

Олијенитисе, имсе, v. г. рf. (Ерц.)

faul werden, pigresco. Олијепити, им, v. pf. (Ерц.) belleiben, induco (luto, argiila).

Олово, п. дав Bley, plumbum. Оловски, ка, ко, н. п. мајдан, Blens, plambi.

Omap, m. der Altar (in der Kirche), al

tare.

Ӧлук *, m. Die Hafferrinne, colliciae.
Олупак, пка, m. etmas jerfdlagenes,
Schlechtes (z. B. Flinte, Sattel), res
corrupta.

Олупати, ам, V.

tundo. Лупина, f. vide олупак. О вина, f. bie tengelblätter am Ru. fuvuş, folia zeae. cf. комушина. Ољуштине, f. pl. bie abgelöfeten фа len der Aepfel, Birnen, cortices desecti pomorum. Ољуштими, им, у. pf. abfdälen, decortico: крушку, јабуку, јаје, репу. Омагањиши, им, vide опоганилии. Oмâд, f. (coll.) junge Pferde, die doch über ein Jahr alt sind, equini pulli anniculi.

Омаечак, чка, ко, nimt groß, staturae

pf. jerfdlagen, con

Омайвати, омаујем, v. impf. w inten machen, labefacto.

Омаја, f. вода, што прска кола во-
Деничнога (особимо код кашичаре
воденице) кад се коло окреће. Ту
воду ватају жене у очи Ђурђева
дне, те се купају у њој. сf. Ђур-
ђев дан.
Омак, m. ein junges, einjähriges pfers,
equus auniculus.
Омакиња, f. eine junge cinjährige Stu.
te, equa annicula.
Омакљати, ам, v. pf. beid nigen, scalpo.
Омакнутисе, немсе, vide омаћисе.
Омален, на, но, nidt grof, haud ita

рими.

Омести, емем, v. pf. ablehren, ab.
büriten, verro, purgo.
Омеспи, емем, v. pf. anführen, deci-
pio, induco in errorem.
OMHлathe, n. das stille Suchen (einer
Guns) durch Geberden, Achselzucken,
gestus quaerentis aliquid tacite.
Омилатисе, амсе, v. r. impf, Durd fum
mes Achselzucken etwas suchen, quaero
motitans: шта се ми омилаш шу?
Омилети, лим, (Рес.) | vide омнье-
Омилиши, им, (Срем.) ми.
миловами, лујем, v. pf, liebtofent,
blanditiis afficio.

mediocris.

Омайвање, n. Das Wantenmaфen, la

befactatio.

Омиљети, лим, v. pf. (Ерц.) коме ко,
или шта, lich werden, carus, gratus
fio. Што омиље, не омрзну (alte
Liebe rostet nicht),
Омирисами (омирисами), ишем, г. р
шmo, an etwas riechen, odoror.

Омицање, п. дab ulusgleiten, aberrati,

lapsus. Омицами, ичем, v. impf. bina gleite lamen, sino labi: омиче низ ноге. Омица исе, ичемсе, v. r. impf. aubo

101

Омасмиши, им, v. pf. mit jett bеfо
deln, pinguedine maculo.
Омаћисе (говориме и омакнушисе),
омакнемсе, v. r. pf. ausgleiten, 2
berro.'

Омашке, н. п. бацити камен, mit
Ausholung, vibrando.

Oмe, ema, n. ein Füllen (über ein Jahr
alt), equuleus.

Омерими, им, (Рес. и Срем.) vide onje

Омамљивати, љујем, v. impf. serlo. den, allecto.

Оман, m. Die Mlantwurgel, bеr 2lant,

inula helenium Linn. Оманути, нем, v. pf. 1) im Kingen feinen Beaner in wenfen, torqueo luctans, labefacio. 2) fig. anführen, decipio. Омара, f. bie dmüle, tempestas fervida: омара је, биће кише.

Он

gleiten, aberro, elabor. Омицкивање, n. dim. v. омицање. Омицкиваши, кујем, dim. v. омицата. Омјерими, им, v. pf. (Ерц.) апшеси (z. B. ein Kleid), metior, designo: омјери о се. Омладина, f. etmas Junges (Sinter, Nachwuchs) im Hause, suboles, Омладитисе, дисе, v. г. pf. Wurze fassen, subolesco, heranwachsen. Омлађивање, n. Das Seranmadjen, bab Wurselfassen, radicum actio. Омлађисатисе, ђујесе, v. r. impf. But zel faffen, radices ago. Оман, им, v. pf. 1) абогерфен, trituro, 3. В. проју, гра, конопе (куђељу), 2) berabiolagen (vom Bu me), decutio.

Он

нар

Омоље, n. Zheil ber Пожаревачка
ja, wo die Mлaba entspringt. Ovosca
(Омољски) ка, ко, уоп Омоље.
Оморика, f. Die jidte, pinus. cf. cmpe-
ка (?).

Омотавање, n. vide обмотавање.
Опáвати, ам, vide обмотава
Омомаши, ам, vide обмоташи.

con

Омофор, m. ein Stüd ber if ofBElet»
dung, vestimenti episcopalis pars.
Омраза, f. bie (ntymenung, Sag, odium.
мразити, им, v. pí. кога, или шпо,
cutyrepen, discordem reddo.
Омразилисе, имсе, v, г. pf. с ким,
ft) mit jemand entzweyen, odium
cipio in aliquem.
Омрестити, им, (Рес. и Срем.) vide
омријестити.
Омрзнути, нем, v. pf. einen Saf auf
einen bekommen, coepi odisse; es ist
mie gumiver, odi: омрзао сам на ње-
га; он ми је омрзао.
Омријестити, им, v. pf. (Ерц.) begat.
ten (von ben Dögeln), coeo.
Омркнути, нем, vide омрћи.
Омрсиши, им, v. pf. 1) н. п. човека,
Fleiid!peifen zu effen geben. 2) гове-
да, овце, свиње, Gala зa leđеn geben.
Омрсищисе, имсе, v. г. pf. 1) jlei -
perien effen. 2) кад се игра крмаче.
Омрћи (говорисе и омргнути), омр-
кнем, vom Duntel (čer Mladt) über
fallen merden, nocte intercipior. Омр-
као, а не освануо (cf. замрћи).
Омрцинити, им, v. pf. verre en mas
chen, facio ut moriatur bestia (inepte
mactata).

Омоцинишисе, имсе, v. г. pf. vevre,
den, pereo, morior.
Омршај, m. cin Stud Fleifdfpeife, fru-
stum carnis: нема никаква омршаја.
Омћи, омкнем, vide омаћи.
Омнисе, омкнемсе, vide омаћисе.
Омудрими (омудрали?), им, к-pf. ges
scheut werden, fio prudens.
Омућине, f. pl gerütteltes Ueber.
bleibiel von Wein, Mrraf, reliquiae vi-

ni usti.

Омче, бмчй, f. pl. die Schlinge (3. B. vom Roßhaar zum Vogelfang), laqueus.

Он (н) она, оно, er, fite, es, ille, illa,
illud; is, ea, id.

Онаиз, m. Der unis (öfterr. uneis), pim-
pinella anisum Linn.
Онај, она, оно, jener, jene, jenes, ille,
illa, illud.
Онајзовица, f. ber Unisbranntmein, vi.

num ustum ex aniso.

Онаки, ка, ко, jener Urt, ejus modi.
Онако, 1) auf jene utt, illo modo. 2)
(unentgeldlich), gratis.

Онемени, мим, (Рес.)) vide онијем-
Онемиши, им, (Срем.) ↑ љеши.
Онередипінсе, имсе, v. г. pf. Teine toth.
durft verrichten, alvum exonero.
Онесвеснуши, чем, (Рес. и Срем.) vi-
dе онесвјеснуши.
Онесвјеснути, нем, v. pf. (Ерц.) in
Denmadjt fallen, linqui animo.
Они, она, оно, vide онај.
Оније мити, им, v. pf. 1 (Ерц.)
Онијемљети, мим, v. pf. ji) tumm
rerven, mutus fio, obmutesco. 2) vete
ftummen, obmutesco.
Оновечери, vorgejtern Ubenbb, nudius
tertius vesperi.

Оноликачки, ка, ко, augm. V. OHO

lius temporis. Онде, (Рес.)

Онди, (Срем.), bort, illic.
Онђе, (Ерц.)

Аики.

но,

Онолики, ка, ко, 1) fo grog als - fantus. 2) fo biel aid tantum. Онолишни, на, dim. v. онолики, Ономадашњѣй (онома нашњи), ња, ње, dieser Tage, nuperus.

Ономадне, Diefer Zage, nuper, superio

ribus diebus.

}

Оностранац, нца, m. ber jenjeitige
Giamobner, ex ulteriori parte,
Оностранка, f. Die jenjeitige Gin
wohnerin, femina ex ulteriori parte.
Онострански, ка, ко, jenfeitig, ex ul-
teriori parte fluminis.
Oнуд,
Онуда (онуда),
Oj! (vermunverno), oho! Деде ком-
шија учини и мен и један пум бо!
(рекао нијемац Србљину, кад су
пили заједно, па Србљин све пре-
пуњао своју чашу и говори оо!).
Оп!
говориме кад се игра : опа пу-
Ona! I na! оп цуп! Борр:
Опадање, n. 1) 𐐨аз ubfalen (дев Haf
sers, des Laubes) casus. 2) das Ver-
leumben, calumniatio.

Опадати, ам, v. impf. 1) abfallen, ca-
do. 2) verleumden, calumnior.

Опаднути, нем, vide пасти.
Опажање, п. 𐐨аз Bemerfen, Vahrzeh
men, observatio, animadversio.
Опажа, ам, v. impf. wahrnehmen,
gevale merden, animadverto.
Onâз, m. die Hut, Acht, attentio: 6y-
ди на опазу, nimm Did in 2ldt; fen
auf der Hut.

Онакови, ва, во, vide онаки.
Онамо, 1) 𐐨orthin, illuc. 2) bort, illic.
Онда, Damals, tum, eo tempore.
Ондашњи, ња, ње, bet Damalige, il- Опазити, им, v. pf. malynehmen, ani-

madverto.

Ономʌани, vor zwei Jahren, annis ab

hinc duobus.

Ономлањски, ка, ко, waš vor zwei
Jahren war, quod ante duos annos

erat.

dort vorbei, illac.

Onajropa, f. ein unverschämtes freches
Weib, femina impudens.

Опак, ка, ко, 1) verlehrt, perversus

Опанак, нка, m. eine Mrt Sode, socci genus. Опанути, нем, pf. mit der Hand vorbeifahren (g. 5. bei en ulugen), veutum cieo: опануо ме по оку. Опанчар, m. Der pantenmader, sutor

soccarius.

Опанчарев, ва, во, De& Dpanten mas
Опанчаров, ва, во, фeró, sutoris.
Опанчина, f. augm. 9. опанак.
Опанчић, m. dim . опанак.
Опарипи, им, v. pf. verbrennen an=
brennen, mit heißen xaffer beldütten,

aduro.

Опарница, f. Urt Rufurgbrot, panis genus.

Опаруша, f. (у Сријему) Mrt Suturuz. brot, panis genus. Опасати, ашем, v. pf. umgürten, cinge. Опасатисе, ашемсе, v. г. pf. fid um= gürten, cingi; опасаосе снагом, fagt man von einem Jüngling, der die Blüte feiner Mann Praft erreidt bat. Опасти (говорисе и опаднути), опаднем, v. pf. i) abfallen, cado, decido. 2) verleumben, calumnior: „Неко нас је њему опаднуо, „С њега жива месо отпадало Опасти, опасем, v. pf. 1) abweiven, depasco. 2) beipringen (von Dferven), coeo (de equo). Опасивање, n. baš umgürten, cinctio. Опасивами, сујем, v. impf. umgütten,

accingo.

Опепелищи, им, у. pf. не даде му (н. п. мачка мишу) ни опепелияти, ohne Gnade, ohne Ümstände, sine induciis.

Опепељавим, им, v. pf. äfdern, cine

re conspergo.

Опêm, wiebet, iterum. ечемсе v. г. рf. н. п. на Опекисе, сунцу, son Der Sonne verbrannt mers den, aduror sole.

Опеченчело, само у овој загонетки: полећеле гуске пиримингуске, сусреме и опеченчело? (м. ј. варнице и верите).

Опијање, u. 1) baś Settinten, inebria. tio. 2) das Kleinmachen des Mundes, contractio oris.

Опијати, ам, v. impf. 1) betrinfen, inebrio. 2) уснама, деп Жип fpigen, fastigo.

Опијатисе, амсе, v. г. impf. fid c trinen, inebrior. Опијело, n. (Ерц.) òie 2bfingung (26 lesung) der Gebete bei einer Grable= gung, quae canit sacerdos sepeliens

Опаучими, им, v. pf. eine verfegen,

percello: опаучио га један пут. Опачење, д. Das Berfehrtmerben, per

versio.

Опачи писе, имсе, v. г. impf. perlehrt werden, verderben, perverti.

Опело, п. (Рес. и Срем.) vide опијело. Опеними, им, (Рес. и Срем.) vide оп

јеними.

mortuum.

Опипаши, ам, v. pf, befühlen, contre.

cto.

Опипаши, ам, v. pf. abtlauben, carpe : опипале кокоши грожђе; опипашк

месо с косми.

Опирање, u. baš Gtußen, innisio. Опирами, рем, v. impf. 1) ftügen, ful cio: опире се на штап. 2) cf. a. пријети. Опарњача, f. Der a[фlappen, lacinis

servieus eluendo.

Описати, ишем, v. pf. beforeiben, de scribo. Описивања, и. дав Веf reiben, descrip

tio.

Описивати, сујем, v. impf. bef@tet describo.

ben,

питие, пијемсе, т. г. pf. fid betrin ten, inebrioг, Опичимисе, имсе, v. r. pf. obscoene dictum g. d. cunnum nancisci, Опишатисе, амсе, vide ашисе. Опјеними, им, v. pf. (Ерц.) аб(фан men, despumo. Опклада, f. Die Wette, sponsio. опклади исе, имсе, v. г. pf. wetten,

sponsionem facio. Опклађање, n. cas Betten, sponsie. Опклађатисе, амсе, v. r. impf. web

ten (mit einem), sponsionem facio. Опколити, им, vo pi. umringen, cir

cumvenio.

Опкољавање, n. ba6 Umringen, ci

cumventio.

Опкољавати, ам, v. impf. umringes,

circumyeuio.

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

Опкопавати, ам, v. impf. veriфanzen, obvallo.

Опкопаватисе, амсе v. r. impf. sich verschanzen, circumvallor. Опкопали, ам, v. pf verschanzen, cir- ́

cumvallo.

Опкопатисе, амсе, v. r. pf. fid vers
schanzen, circumvallor.
Оплавити, им, v. pf. vide поплавити.
Оплáвипи, им, y. pf. blau färben, cae-

rules colore imbuo.

Оплакивати, кујем, v. impf. 1) beweis nen, defleo. 2) aufweinen (z. B. von einem Kinde), in fletum prorumpo. Оплевипи, нм, (Рес. и Срем.) vide oплијевими. Опленими, им, (Рес. и Срем.) vide оплијеними.

Оплècши, emeм, v. pf. 1) flechten, plecto, texo. 2) н. п. чарапе, рукавиде, stricken, texo acubus. Oплéсmиce, ememce, v. r. pf. das Haar flechten, uecto comam. Оплеħaк, kкa, m. der (gestickte) Vordertheil des weiblichen Hemdes, indusii muliebris pars anterior acu picta. Оплијевими, им, v. pf. (Ерц.) jäten,

runco.

Оплијеними, v. pf. (Ерц.) ausplünvern, spolio, diripio.

Опљачкаши, ам, vide оплијенити. Опљеши, оплијегем, (Ерц.) vide oплијевими.

Опљунути, нем, v. pf. in Die Sande
spenen, spuo in manus.
Oпна, f. Die Membrane, das Häutchen,
membrana (ovi, cerebri).
Опница, f. dim. v. опна.
Оповидети, дим, v. pf. (Peć.)
Оповидими, им, v pf. (Cpen.
Оповиђени, дим, v. pf. (Ерц.)

(das Ge=

cidt)

aufmerksam machen auf etwas nicht Beachtetes, admoneo (de crimine, male facto). Опого, п. намастир у фрушкој гори. Оповски, ка, von Опово. Ологаниши, им, v. pf. verunteinigen, entweihen, polluo.

Ко

Опоганишисе, имсе, v. r. pf. 1) sich verunreinigen, contaminor. 2) sich bes

fudeln (vom Kinde, das die Wäsche 2c. verunreinigt), concacare se. Оподбјчити, им, v. pf. н. п. краву, овцу, козу, без Gäuglings berauben, lactente privo (vom Vieh). Oпoдójчumиcе, имсе, v. r. pf. des Säuglings beraubt werden, privor lactente (vom Vieh).

Споjáваíе, п. das Ablesen der Begräbnißgebete, decantatio precum funebrium.

einen

Опојавати, ам. v. impf. Оnojamи, ам (и опоjем), v. pf. Jbesingen (i. e. die Grabgebete über ihn ablesen) preces funebres decantare. Опојити, им, v. pf. beraufmen, inebrio. Опоменути, нем, v. pf. erinnern, mah

nen, admoneo.

Опоменутисе, немсе, v. г. рf. fid crin= nern, gedenken, memini, recordor. Oпoмньâье, п. das Erinnern, commonefactio; memoria. Опомињати, њем, v. impf. erinnern,

commonefacio,

•

Опона, f. vide опна. Опоница, f. dim. v. опона. Oпopaeвишисе, имсе, v. r. pf. sich erholen, refici, recreari. Олбран, рна, но, Gerb, acerbus, austerus. Опоримй, пм, v. pf. abtrennen, hin, wegtrennen, (z. B. eine Schnur), demo, separo.

Onоpiâ, m. ein Theil der Eingeweide, intestinorum pars. Опосшиши, имi, v. pf. fastenmäßig rich. ten (z. B. einen Topf, worin Fleischs speisen gewesen), purgo ollam, in qua carnes fuere,

Опоштенимисе, имсе, v. r. pf. fich als Ehrenmann zeigen, fidem probare, ostendere se honestum.

Oпpara, f. 1) die Zurechtrichtung, correctio. 2) Bereitung, Fertigrichtung, paratio. 3) die schriftliche Erlaubniß der Obrigkeit, jus scriptum faciendi aliquid. cf. исправа.

Оправан, вна, но, ridtig, in Dronung, Dene coustitutus, j. 1. пушка, гадље. Опрâвдаши, v. pf. rechtfertigen, purgo,

satisfacio.

Оправиши, им, v. pf. 1) zu recht richten, corrigo (пушку, воденицу). 2) Koгa, abfertigen, expedio, Оправишисе, Hм, v. r. pf. sich bessern, (nach einer Krankheit), melius esse. Ouравлâше, n. das Zurechtmachen, correctio, reparatio, Оправљаши, ам,

reparo.

v. impf. zurichten, Onρавьаmнcе, aмce, v. r. impf. stch bessern (mit der Gesundheit) convalesco. Опраши, оперем, v. pf. majden, lavo.

« Previous Continue »

Books