Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

rare.

im Euter, oder auch in der Brust, la. шпио медіну међеду на усну кад га etis in mammis affluentia.

Boge, kleiner eiserner Ringi anulus Бризгапи, ам, v. inpf. н. п. крава,

ferrcus. овца“, коза, Rild, abfontеrn, lactare. Брњо, т. (Ерц.) брњаcп коњ, ein Врізнуки, нем, v. pf, bеrроritiirien (?) Pferd, so eine Släße im Gesichte hat, proruppo in lacrimas : бризну плака- equus maculam albam habens in cam

пін, п. і. у један пуп заплака, pite. Бријање, п, бав заrbieren, tonsio. Брод, т. 1) на води оно мјеспio be Бријати, јем, v. impf. Barbieren, ton- се прелази преко њe, pie Subrt, va'dere.

dum : Бриjahit. Kа, Ке, н, п, бритва, Заr= „Ој ][етињо водо поносила! biers, tondendo.

„Ти се синоћ криво кунијание Spujây, m. das Barbiermesser , noyacula. „да на тебя ниђе брода не ма — Бријачица, f. vіdе бријач.

2) die Stadt Brod in Slavouien, noБрijer, (рі, брегови), m. (Ерц.) 1) бӣ» men urbis in Slavonia. gel, collis. 2) das Ufer, der Rain, Spojnmu, um, v. impf., waten, vado гіра.

transire. Брнутисе, немсе, т. г. mpf, Gorge Брођенье , п, бав ДЗаtеn, vadatio. haben, sollicitum esse.

bpôj, m. die Zahl, numerus. Бриніва, f. ein XafфеnmeTet, culter Тројанице , f. pl. vіdе бројенице. plicatilis.

Бројенице, f. р. Bеr оfеntrаnѕ, гоБритвенії, на, но , н. п. коре, бев

sarium. Taschenmessers, cultelli plicatilis. Бројење, и, бав 3ählen, hоmеrаtіо, "Бритві пина , f. augm. р. бриліва. Бројипи, им, y. impf, säwlen, numeБрімвица , f. dim. р. бритва. Бритву рина, f. vilе бритвeлина. Бронза, f. 1) Bronge, aes 2) Eleine Bloa Брипка сабља, (сп.) fфаеffфneiden de von Bronze 3. 6. am Halse der wie ein Barbierinesier, acutus:

Kühe, tintinuabulum. „На десницу и на бришку сабљу Бросква, f. Die Robleйce, brassica naБраца , f. (у Бачкој) vidе бришвица, po - brassica Liun. Брчење , . vіdе бријање.

Брошњёк, m. Tеr фügel mprauf Sara Брічиши, им, vide бријали.

berroth geseßt wird, clivus rubia conBpk, m. der Knebelbart, cincinus barbae. situs. 2) Garten dazu, hortus rubia Lokalhe, n. die Verwirrung, confusio. cousitus. Lpkam, ma , mo, lohnurbärtig, barbatus. Epuk, m. die Färberröthe, rubia tincБркали, ам, v. imрt. iin unpronung torum Linn. bringen, confundo.

Броћаєп, та, то, pon Ser Sarpe Dee Бркица , f. eine 24rt febr Eleiner Sifфе, Färberröthe, rubiaceus. pisciculi genus.

Spotione, n, das Färberrothfärben, rua bpkba, f. der Sturmpfahl, palus obliquus:

biatio (?). ударили бокье по шанцу.

Epokumu, un,

NM, v. impf. färberroth Бркљача, f. vіdе бркља.

färben, rubiare () Брғоч, m. vіdе пузавад.

Брснат, на, по, н, п. грана, дрво, Брко, m. der einen großen Schnurbart bộcm, m. junge Sprossen, frondes. hat, barbatus.

Бесшипи, им, v. impf, befrejjen, depasco. Bpror, m. lager der Schweine ,' cubile boyka, f. etwas lächerliches und Spott:

würdiges, homo aut res ridenda : wym Брложење , п, бав Wager Bee Gфwеine, бруко манипа, шути! cubatio (porcorum).

Брукање, р. дав 2лив1афеn, dеrіѕіо, Брложипи, им , v. impf, п. і. свиње, risus de re aut homine. lagera (die Schweine), colloco sues, bpykamuce, ance, v. r. impf. ko.de, sterpo, facio ut decumbаnt. .

Див1ade, rideo : мучи да пи се људи Брложнисе, имсе, у. r. impf. fich не брупају. Tagern (von Schweinen), sternor pro- bpýc, m. i) der Schleifstein, cos, lapis cumbo.

politorius. 2) fig. mentula. cf. mоциљ. Брња, ғ. бриьаспа коза, 3iege bie auf Брусина, f, augm. р. брус, der Nase eine Blaße hat, capra macu- bpýcunk, um, v. impf. (dleifen, acu

lam habens in naso. Брња , m. (Рес, пCрем.) vide брњо. Брусић, п, dim. . брус. Брњасп, ша, то, н, п. коњ, коза, Бруцање, п. Зав Веtоmmеn per Сфат» blällig, maculosi nasi,

haare, nactio pilorum circa pudenda, Брњица, f. колушці гвоздеи, и. д. pubertas, pubescentia (),

[ocr errors]

ere.

Бруцали, ам у. impf. unt pf. Bфат: Бугар, m. (сп.) vide Бугарин: haare bekommen, nancisci pilos circa ,,Стаде свата дванаест иљада pudenda.

Те гледају коња у Бугара Spyųe, f, pl. die Schamhaare , pili circa „Повалисе међу њевојкама pudenda.

„Те соmео коња од Бугара Брчак, чка. m. Вав Beraufф бев 23аБугар:ње, п, дав Зulgacificen, muta. tenden, sonus aquae cum quis transit:,

tio in Bulgarum, „Воду газим, за њим брчка не ма — Бугарин, ш. беr Bulgare, Bulgarus. Брчина, f. augm, v. брн.

Бугарипти, им, у impf. Buin Bulgaren Брчић, m. dim. р. брі.

machen, facio esse Bulgarum. Брчкавица, f. Reg, per von wielem Re: Бугариписе, имce, v. г. impf, cix Би

gen oder geschmolzenem Schnee pläts gar werden, fio Bulgarus.

schert, viae lubricitas et udor. Бугарка , f. Die Bulgarin, Bulgara. Брчкање, п, баѕ рlütfeen im 93afer, Бугар-кабаница, f. (сп.) ein Bulgaret. agitatio aquae.

mantel, pallium bulgaricum: Брчкати, ам, у. impf, plütfфеrn, soni- „А све свега бугар - кабаницу tum facio aqua agitata.

Скиде с леђа бугар кабаницу Брчкалтисе, амсё, v. г. impf. plät. Бс гарска, f. Die Bulgarep, Bulgaria.

fфеrt, aquam circumjicio , agito, Бугарскій, кa, кo, i) бulgarift, bul. Брчко, кога, п. мала варошица на дес- garicus. 2) adv. bulgarisd, bulgariae

ном бријегу Саве (ниже Градишке) : Бугарчад, f. (coll.) junge Suigaten, „Да би ишли Брчко поробити, juventus Bulgarica.

Далеко је бјекат” низа Саву Бугарче, чета, п, сіt junger Bulgar, Брчнути, нем, v. pf. einmal pli.

Bulgarus puer. tíchern, sopitum edo aqua turbanda. Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. 2. БуБршљан, m. Ser Sphe, hedera.

гарна. Upuhébe, n. das Befressen, depastio. bya, wenn auch, quamquam (eigentlich Bya, f. der Floh, pulex,

fo viet als буди, в fey, esto). cf. туд. Буач, m. бубина (налик на буу), што Буда, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) једе расад купусни, Der Blattfito), Holzwaaren. Gewölb, taberna vasoe chermes Linn.'

rum ligueorum. Буба, f. бав Иngeзiefer, bеѕtіolae mo- Будак*, m. vіdе трнокоп. "lestae,

Будaлa, f. Der Shot, stultus. Бубало , m. vіdе бубњар.

Будaлaспі, піа, пo, thorit, stultus. Бу бало n. vіdе бубрег.

Будалаш, m. thoriter Renfe, hошо Бубањ, бња, m. sie (grope türtifфе) stultus.

Trommel, tympanum Turcicum. Будалашпина, f. Xborbeit, stultitia. Бубање, р. бав Зrоmmеn, tympani Будалина, f. augm p. будала. pulsatio,

Будaлисање, и, бав битте Reben ober Бубали, ам, у. impf. ударати у бу- Thun, ineptia , sermo stultus,

6an, trommeln, qulsare tympanum. Будaлисали, лишем, т. impf. tbəriФt Б "бина, f. augш, (?) р. буба.

sprechen, stulte loqui. Бубица, f. dim, p. буба.

Будaлиши, им, vidе будaлиcaщи. Бубнупи, нем, v, pf, mit Betife fФla. Будаљење , o, vidе будaлисање. gen, pulso.

Будан, дна, но, mad, vigil. Бубњар, m, Ber grоnmеlfФläger, tym. Будəц, буца, m. Курак, пукац, пуpanista.

pay, der Truthahn, gallopavo Бубњарев, ва, во, бев Хrommelfф14. Будење, р. Вав 2ietei , excitatio. Бубњаров, ва, вo, Igеrѕ, tympanistae. Будија, f. Кура, Курка , пука, мБубота, f. субола ђачка бубопа, сирка, пура, пурка, bie kruthen= Spridm. d. i: Samstags wird auf den ne, gallina indica: Studenten herumgetrommelt, Samstag þyaim,m.die Stadt Ofen in Ungern, Buda. ist der Studenten Prügeltag, sabbato byalmay, mia, m. der Dfner, Budensis, caeduntur studiosi (in Serbia).

"Budapus. . Бубрег, т. дie Ziere, гер. Живи као Будимір, m.ein RannBname, nomen viri. бубрег у лоју.

Будінімка, f. Die Ofnerin, Budapa. Бубрежак, решка m, vide бубрег. Будимлија, f. cine 24rt 21epfel, роші Бубрежњаци, м. р., дав піеrеnіtud, species.

Буднімлија , f, vide Будимац. Бубрешчић, m. dim. 2. бубрег, Будiмскӣ (Будимски), кa, кo 1) Ofnet, Бубуљица, bie Putel, pustula. ct. чибу. budanus. 2) adv. nach Ofaer Art, more мица.

Budадо.

caro renum.

"cle -)

готина.

Будињт, ња, ње, н. п. јаје, болест, Букварац, еца, т. бer 2 B C• Сфӣ.

dem Truthahn gehörig, gallopavonis. ler, puer elementa discens. Будион in, m. по наміаспирима она Буквелина, f, augm, 2, буква.

даска, шпио у њу лупају у јутру Буквiк, m, ber: Вифепраць, fagetum (?). да се буде калуђери, per Seder, Буквић, m. junge Зифе, fagus parva. expergefactor.

Буквица, f. 1) dim. р. буква. 2) буков byzucav, m. ein Mannsname, nomen viri. kup, die Buchecker, glans fagina 3) das Бу дити, нм, т. impf. Фесtеп, excito. ABC, elementa. Б, дилисе, имсе, т. г. impf, erpas Буклија *, vide плоска. den, evigilo

Бӱкнути, нем, v. pf, 1) aufmuen, mu. Будући да, іntеm, cum,

(ital. essendo

gitum edo 2) auflodern, exardesco.

Буков, ва , вo, buфеn, faginus. Б: $ење , n, vide, будење,

Букова, f. мали намаспирић код Неbj 3a *, f. 1) ein Getränk aus Kukuruz'brot und Wasser, potio e pane zcae et Sykobay, Bia, m. 1) Buchenstab, ba. aqua 2) брезова, Der Birtenjaft, ѕuс. culus faginus. 2) извор у Јадру, у cus betulae.

Тршићком пољу, 3) село у СријеБузација*, m, bеr буза - bankler, qui му (близу Варадина). vendit potionem e pave zeae,

Буковача, f. Der Зubenjtod, baculus Буздован, ш, eine Frt Reute, clayae faginus. genus.

Буковина, f, Ser Вифenbol, lіgnum fagi. byth, m ein großes Fuhrmannspferd, Dun. Meklenburger, (ein Kärntner), equus bykpem, m. Bukuresht, Bucurestinun vecturarius, jumentmn.

urbs Valachiae. Бу ию:1, ња, ње, н. п, трава, бет Букшење, и. (Рес.) vidе булһење. Floh gehörig, pulicis.

Букмети, ким, (Pec.) іvіdе букБуја1, f. vide папрат.

Буктилии, им, (Срем.) Кеши. Бујадњача, f. vide, папратњача. Бунђење, р. (Ерц.) бав одеrn, arБујање, р. vіdе бучање,

dor. Бујанти, ји, vide бучати,

Буклепи, кпінм, 7. impf, (Ерц.) Io. Бујака, f. vide папратка.

dern, ardeo.
Бујиши, им, v. impf, cf. пајипи, Була, f., vide Туркиња.
Бујица, f. Xegenba, torrenѕ.
Бузур", nimm, anae gu.accipe et manduса: Булакнење, m: }vide бунцање.
Баба : Бујур Муса купуса,

Булазнили, им, vidе вунцати. Турчин: Нека бако и меса. Булумаt, m. некакво јело од брашна býk, m. Der Ort des Wasserfalls, wo А, Шmа си јео ? das Wasser im Fallen toset, locus ca, Б. Сапримачка и булумаfа. taractae strepitosus; онђе у буну Буљење, р. Рав реrроrteten Bee au има пастрме,

gen, exsertio oculorum: Бука, f, ба& Bebrule, mugitus. Буљиока, f. (спи.) Die pie Zugen bеrbota Букагије*, f pl. vіdе пупо.

reckt, quae exserit oculos: Бўкајње. р. бав rulen, mugitus. „Куркина буљиока — fфіlt per #re68 Бўкара, г. у Сријему је обичај да се

den Froich . уз месојеће свако вече-скупе ћевој- Буљипи, им, v. impf. п. ј. очи, біо не (мале и велике) и младе (а и од Augen hervorređen , exsero oculos. мушкиња дође њеноје), насред се. Буљубаша“, т. 2nführee eines буљун, ла, па наложе валiру (понајвише dux turmae, centurio. од ђубрета и од смешлишта) и Буљубашин, на , но, бев вуљубаща,

ње играју и пјевају; и по се centurionis. зове букара или ва при іш пе Буљубашиница, f. Die pauptmann8fеаи, (ајдемо на букару, пјевају ћеца на uxor centurionis. букари).

Буљубашица, m. dim. р. буљубаша. Букаренье, п, раѕ Brähnen, subаtіо,

Буљубашовање, т. дав буљубашаБукарипоисе, рисe, v. г. impf. Фғақпен, Seyn , centuriatus gestio. 'subo (von Schweinen).

Буљубановати, шујем, v. imрt. to Вуками, бучем, у.impf, беülen, mugio. bin буљубаша, sum centurio. Букач, mBer Bruder, mugitor (oom Буљугбаша, ш. vіdе буљубаша 'mit Dchsen).

aden Ableitungen. Буква, f. Die Вифе, fagus.

Bysyk*, die Schar, Trupp, turba, turma. Буквар, ш, дав 256 - Br, abеcеdа. Бумбар, т. бit фиттеi, apis terro» rinna.

stris Ling,

[ocr errors]

око

говини.

m.

Бумбарање, и да би трfe Opreфen, Бургијапти, ам, vide бушили.

'nach Art des Hummelyemurrs, murmur. Eyprujaw, m. 1) ein Menid, der übers Бумбарали, ам, v. impf. Витрf fprе. al berumkommt, homo circumforaneden, wie die Hummel fummt.

us. 2) Soweinmäkler (in Serbien), Буна, f. Der 2ufrubr, ѕеdіtіо,

proxeneta suárius. Бу на н Буница, двије воде у Ерце. Бургијца, f. Diш. у. бургија.

býpe, ema, n, das Fab, dolium. Бунар*, m. Der Brunnen, puteus. cf.cmy- Буренце, епіа, п. dim. р. буре. дена.

Бурликање. n. eine art beulenten Beir Бунарић, т. dim. р. бунар.

nens, fletus genus. Бунарскі (бунарски), кa, Fo, н, п. во. Бурликати, личем, у. impf, beuleno

Aa, Brunnen - Wasser, aqua putealis. weinen, plorare. Бунац и буница, іn tеr іѕеndаrt, об. Бурљање, р. дав реrummühlen in fuf. ишао је бунца и буницу, von einen rigen Dingen, scrutatio in jusculo. Bagabunden, undique est vagatus. cf. bypoamu, am, v. impf. herumiühlen Буна и Буница.

In Flüssigkeiten , scrutari in jusculo. Бунгур, т." (кукурузан или шеничан) Бурма*, f. 1) ein glatter Singerrina, die Grüße, alica ).

annulus. 2) Schraube, cochlea: 0. Бунгурање, р, дав ®rügemahlen ali- ліворасе на бурму. catio (?).

Бурмул*, m. Bеr ёфпирftabat, nicobykrypamı, am v. impf. Grüße mahlen, tiana sternutatoria.

crassius molo: не може воденица да Бурмупица, f. Die Хабағvofe, capsu. меље, него бунгура.

Ta nicotianae. Бунгурац, рца m. dim. son бунгур: Бурмуција*, der Schnupftabats

"Ручку бунгурца, вечери ни к**ца. fabrikant, venditor nicotianae. Бунда, f. (у сријему, у Бачк. иу Бан.) Бурњак, m, vidе дуждевњак.

der Pely, vestis pellicea. cf. kỹpak. Hypo, m. der Did wavft, abdominosus, Бундева, f. Der Sürbis, cucurbita melo ventrosus. Lion.

Hypyhmuja*, f. Vesirsbrief, edictum veziri. Бундевица, f. dim, p. бундева. Буруніцук*, m. панко бијело свилено Бундевски, кa, кo, н. п. цвијеп, Жüt. raamuo, Seidenleinwand, (ju Hems bis - Blüthe, cucurbitarum.

den) byssi sericeae genus. Буника , f. Вав 3ilfentraut, hyoscya. Бус, m. in Bem Käthfel, Назимац кус mus Linn.

копа бус под коплокровом кућом. Бунина , беr Dünger, stercus. Бусање, n. pa8 СФlagen auf pic Bruit, Бунити, им, v. Impf. aufwiegeln, planctus. concito:

Бусање, п. бав Зебефеn mіt Xafen, Буниписе, имсе, т. е. impf. fit ema caespitatio (?) pören, imperium frango.

Бусаши, ам, у. impf. mit Rafen bes Бунован, вна, на, айв бет СФ1afe

decken, caespitem congero. auftaumelnd, e somno excitus , extur. Þýcamuce, ance, v. r. impf. fich auf batus. .

die Brust fdlagen, plangere : bycace Бунцање, р.. pas Reben wie au в бет

рукама. У. прен. СФlafe, ѕоmрiаtiо.

hyceu, m. der Rasen, caespes. Бунцапи, ам, v. impf. говорити ко. Бусенипі, па, то, rаfereid, caesјешта, као у сну, mie aив бет

pitosus. Schlafe reden, loqui quasi'e somno. Sycême, n. (coll). der Rasenhaufe, caes. Бунца као баба ў болеспи.

pites. by iwme, u." der Ort, wohin das bycuja*, vide der Hinterhalt, insidiae. Auslehricht geworfen wird, locus quis.

cf. засједа. quiliarum, Ametum.

Булi, m. Dec Gфinten, регра. Bypa, f. der Sturmwind, procella. Бутина , f. augm. р. буп. Бурав, ва, вo, Eleit, ипд grebaudbig, Бупић, m. dim. . бул. pusillus et ventrosus.

Бубоглав, ва , во, (сп.) от Sopfe Bypár, m. der (Thier:) Magen, venter. der Eule, epithetum capitis bubonis : bypa, f. (coll.) Faier, dolia.

„Ид одатле сово бубоглава Буразер*, m, vide брапі.

Буцање, п. vide дeрaњe . Бурак; Mannsname,

доmеn Буцали, ам, vide

дерamir t. viri.

Буцмасп, та, то, уоu im Bejimt, Бургија*, f. мали сердлик, бie eleine facie obesa,

te urt Bohrer, terebra minima, Буцов, т. eine 21st Pleinen Slupffфев, Бургијање, и, ride бушење.

pisciculi genus.

.

:

Буцован, вна, но, н. п. нераст (кад бетар, mensura, 2) (у Ерц.) чанак,

се букаре краче), brunftig, subanѕ. eine hölzerne Schüssel, scutra lignea. Бучање, п. н. п. главе , дав Зиттјера Вагаш, m, Bas Beleife, orbita. des fopio; f. B. vom vorher gegan. Báros, m. (y Cpujemy), eine Art großen genen Rausche, torpor capitis (a cra- Winzermeijers, zum Sdilfidneiden, pula).

scalpram arundini secandae. Бўчати, чи, y. impf. Summ feyn, Baдa, f. vіdе pок. turbatus sum,

ferveo:

: и сад ми бучи Бачити, им, v. impf. beraunejmen глава од јучерањег пика.

promo, Буче, чеmа, в, пиле од будије, Вав Хrut. Баl tње, р. бав Seraunesmet, prombubn, pullus gallinae indicae.

tio (?). Бу чевина, f.

Вазда, (у Ерц.) vide свагда. Бучић, m. р. (coll.) junge 3ruthub. Ваздан (вас дан), деп gangen Xag, to. ner, pulli indici.

tan diem. Бўчница, г. &іgnепате сіяев за ffеrfa Пв Easyka, f. намастаир у Босни (може "in Sebiete бaғar, Dorf Тржић, Bad) били да је сади пусп) : Жеравија, поmеn рrорrium catara- и Вазуку крај воде Криваје — ctae.

Ban3*, m. der Prediger , praedicator : Буца, f. (у Бачкој иу Српјему) vide К нама брже оце и ванги — кијача.

Ванн, аdj. indecl. fein, elegans , excellens, Буцан“, т. vіdе угал.

Ваистина,

m. Mannsname, nomen Буначић, m. dim, v. буцак.

viri: Б, уља, f. Rubr mit Eleinen drner, fie Па дозива слугу Ваистину: reibst nicht groß, aber gut, vaccarum

Раиспино моје чедо драго! genus.

Baja, f, hyp. p. Василија. Бушење, п. Зав Boyret, terebratio. Bajam, m. vide kanjem. Бушина, f, ein Cinipfwort für ёфafe, Bajапина, f, augm, p. вајалі. convicium in oves.

Вајатић, m. dim. р. вајал. Бушигпи, им, т. impf. рођren, tere. Bajапіскі, на, ко, н. п. врата , Rambrare.

mer, Kemnat:, cellarius, ad cellan

pertinens.

Bajea*, f. Nußen, utilitas.
В. ,

Вајдица, f. dim. 2. вајда, cf. глав.

ница.

Вајкање, п. дав &ntfфubigen, jemano Ba, in, in (ријетко се говори, н. п. ва nicht nach seinem Wunsch bewirthet ju име оца и сина, и светога дуа ; ва haben, excusatio de coena minus

jauta. нстину Божју (говоре попови

. калуђери); ва славу и чесіп (кад Вајкатисе, амсе, т. г. impf, jih ent чапіе славу, cf. слава), cf. у.

schuldigen, daß man Jemand nicht nach Вабилии, им, y. impf. Tocten, allicio, seinein Wunsch bewirther, excusare se Вабљење, п, сав Roten , alleсtiо.

de coena minus lauta. Ваведеније, п. Бав Set aria Reint: Бака, m: hур. . Василије.

gung, purificatio B. V. M. (den 21.
Novemb.)

Вала, f. і дав gob, laus, 2) бав gobеп, Вавек, п. ј. ва век , (Рес. и Срем.)

Rühmen,

laus. vidе вавијек.

Вала*, беу 03oft ! hеrсlе ! Вавијек, п. ј. ва вијек (Ерц.), emig, Валане*, f. р. сав 13crPeug um pie aeternum,

Füsse zusammen zu 'minden, bey der Вавољак, љка м, оно што се

Hadogenstrafe, instrumentum pedibus међу прстима, илін у устима, ein ligandis ad feriendas soleas. cf. parare. Sugёфen, (pon 3rot u. P. 1.) бав Валіївка , f. (у Сријему, у Бачк. пу man zwischen den Fingern dreht, glo- Lam.) der Fehler, Mangel, vitiun

bulus convolutus. Вавољење , п, дав Дreben eines fügel. Валипін , им, т. impf, Tobеn, tugment,

chens zwischen den Fingern, conglobu. laudo.
latio. .

Валипи, им, т. pf. (у Сријему у Вавољили, им,

т. impf. ваљалии Бачк. и у Бан.) febien, labor ; dеѕum. штого, међу прстима , или уус- Валиптисе, имce, v. : impf. fiKobеп, JAMA, ein Kugeichen zwischen den fins rühmen, prahlen, se laudare. Ko ce sagern drehen, conglobulo.

ли, сам се квари. Barak, m. a) nijepa kumha; ein Getreio Bános, m, alveus , der Soweinétrog.

и

Свања

defectus.

« PreviousContinue »