Lexicon serbico-germanico-latinum

на опрезу као зец.

Опремање, n. as Jertigmaden gur 26. reife, paratio ad iter. Опремати, ам, v. impf. reifefertig ma= djer, expedio. Опремити, им, v. pf. reifefertig mas chen, expedio. Опресня, едем, v. pf. fpinnen, neu

do paro.

Опреми, ем, опръо, (Рес. и Срем.) vide опријети. Оприми, им, vide ожећи, Опрзними, им, v. pf. beum Mufmeiven ein Eingeweide verlesen (einen Darm durchschneiden, daß die Excremente her. ausfallen) laedo intestina ut excremenfa appareant. Опријетли, рем, опръэ, v. pf, (Ерц.)

1) sich an etwas anstellen, adsisto, adclinor. 2) 0ч, seinen Blick auf etwas richten, oculos figo. Оприје тисе, ремсе, опръосе, v. r. pf. (Ерц.) 1) ta femmen", tugen, aulen. nen, ingifor. 2) fich fegen (von ber uir. miee), resisto, obsisto, obnitor. Опрашмитисе, имсе, v. г. pf. Brand. blasen bekommen, pustulas ab igue

ducere.

Оприши, им, vide опарити. Опросити, им, v. pf. durchbetteln, abbetteln, permendico, mendicans emetior. Какав је (издрпан), опросно би њим бијели свијем. Опростими, им, v. pf. 1) berzeihen, ignosco. 2) frey machen, libero, solvo: „ТеШтитарца с коњем опростище„Симеун се грија опростио Опростишисе, имсе, v. г. pf. 1) fid) gegenicitig vergeiben, sibi condonare invicem. 2) Abschied nehmen, saluto discedens.

Onpoшmaj, m. Urlaub (beim Scheiden),

venia:

S10.

Опружање, n. баб Musfiređen, protenОпружами, ам, v. impf. ausfiređen, Опружими, им, v. pf. extendo. Опрцами, ам, v. pf. н, п, читаго јагње, fid mit einem ganjen gammo begrafen, sich's wohl schmecken lassen, cum deliciis comedo.

Олрцами, ца, v. pf. m. j. jарац козу,

bespringen, coeo (de capro), cf. mek. O Опсена, f. (Рес.и Срем.) vide опсјена. Опсеними, им, (Рес. и Сpeм.) 'vide. опсјеними.

От

Опсемитисе, имсе, v. г. pf (ider;
haft, mit Anspielung auf ncemo) start
осјетимисе (gemabr merden).
Опсјена, f. (Ерц.) дав Вісн𐐨meth, pra-
bleubwett,
stigiae.
Опсјенити, им, v. pf. (Ерп.) verblen
den, glaucoma cui ob oculos objicio.
Опсовами, сујем, v. pf. кога, Ан
коме што, bedimpfen, contumela

adficio.

Опстрзање, n. bas gauveru im Davons
geben, cunctatio et circumspectatio
discedentis.

Опстрзаписе, амсе, v. r. impf. I. в.
око куће, zaubern, im Weggelen,ler
giversari in discessu.
Оптерами, ам, (Рес. и
Срем.)
опћераши.
Опмеравање, п. (Pec. и Cpes.) i
опћеривање.
Оптеривани, рујем, (Рес. и Срем
vide onheрncami.
Оптеки, ечем, v. pf. über, Tügeln, cilo

vide

Ње.

Опшицали, шичем, (Срем.) vide o мјецами.

circumventio.

Оппјецање, n. (Ерп.) дав Umjinges Опmjецами, mjeчeм, v. impf. Eht umringen, circumdo. Оптражиши, им, v. pf. runo umf: besuchen, pervisito: ,,И оптражи Турске кованлуке, „Не би ли ђе десијо ТуракаОпмрками, прчем, vide отпра

„Ђевојка ми се удаје, „Од тебе ишме опроштај Опроштење, ie Orlaubniß, venia:

с опроштењем (моја жена).

cursio.

cumvenio.

Оптињивање, n. bas Füttern ber Eti wände mit Stroh, Farrenkraut, bgl. im tuter, munitio stabuli s hieme. Опмнњивати, њујем, v. impf. n Etal) mit Farrenfraut u, Dgl. ausi fern, munio stabulum ab hieme. Опшињишни, им, v. pf. umfuttern, berum futtern, munio stabulum focas н. п. кошару , свињац.

Оптицање, п. (Срем.) vide onmjец

One

cuso.

Òпħераши, ам, v. pf. (Epí.) rund her: umjagen, circumago.

Onkерiваше, n. (Epy.) das Umjagen, circumactio.

Oпhериваmи, pуjem, v. impf. (Еρè.)
umherjagen, circumago.
Опkешиши, им, v. pf. beaugenschei-
nen, video, perlustro :
„Кад је Ђорда иљаду дуката,
„Додај ми је да је опћешимо
Опузао, зла, ло, f lüpfrig, lubricus.
Опустеми, спим, (Рес.) vide ony.
Опустити, им, (Срем.) з шћени.
Опустошиши, им; v. pf. vermüften,
depopulor.

Onyma, f. der Riemen für die Oranken,
lorum ad hypodemata.
Опушкети, опустим, v. pf.

wüßte werden, deseror.
Опчинити, им, v. pf, кога, einen bes
heren, es einem anthun, incanto.
Onшuвabe, B. das Umnähen, obsu-

tio.

Опшиваши, ам, v. impf. rund umnäs
hen, obsuo.
Опшити, шијем (particip. опшивен),
v. pf. umnähen, circumsuo.

пшm, ma, me, (y Сpujemy) allge.

mein, communis,

шшшина, f. die Gemeinde, commune. Општински, ка, ко, Gemeinbes, pu

blicus.

Opa, opaa, m. die Nuß, aux.
pa, f. (p) Die rechte Zeit, tempus
opportunum:

,,Листај горо, кукај кукавицо:
„Нек' се чини ора за ајдуке.
ран, рна, но, bereit, aufgelegt, zu et-
wae, paratus, promtus.
рaнnja, f. ein grosser unbedeckter Kess
fel, lebes magnus,
рaнnya, f. der Kahn, Nachen, cymba.
cf. чун.

-рâше', n. 1) das Ackern, aratio. 2) gez
ackertes Land, terra: мymka водa као
орање; пале вране по орању;
Море Марко, не ори друмова.
,,Море Турци! не газ те орања
pao, ópлa, m. der Adler, aquila.
раоE, ва, EO, Nuß, nuceus.
раовина, f. das Nußholz, lignum nu-

seum.

Opap, m. Art geistliche Schärpe der
Diakonen, horarium.

cetum.

Opaшчnk, m. dim. v, opa. оpдиja*, f. die Armee, exercitus turcicus: „И он уби у Турској ордији (Ерц.),,Из Зворника Асан, барјактара Ордуља, f. (у Сријему и у Бачк.) alte Here (als Schimpfwore für ein altes, Ópезamн, ежем, v. pf. н. п. виноград, böses Weib), venefica.

beschneiden, amputo, praeseco. Opeпaк, пка, м. das leichte (und schlech, te) Getreide, welches beim Worfeln ne ben das schwere vertragen wird, grana leviora: осијеци мај орелак. Opuд, m. Ochrida, Achrida: ,,Цинцар Јанко од Орида града Оримак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide opnhan. Opumnce, puce, v. r. impf. н. п. планина, myмa, wiederhallen, wiederschallen,

resono.

Ораmи, рем, v. impf. ackern, aro.
Ораћи, ћа, ће, н. п. земља, Mide
(land), terra arabilis, arvum.
Opaч, m. der Ackersmann, arator.
Орачев, ва, во, без ulđeters,

ris.

arato

Opaчица гужва, f. vide гужва ора

чица.

Оpâчкîî, ka, Kо, 1) Ackerers, arato. rum. 2) adv. wie ein Ackersmann, mo

re aratoris.

Opaшap, m. 1) Mи, eine Mausart, die Nüße frißt (Billich?), mus. 2) einer der gern Nüße ißt, homo amans nucum. 3) einer der Nüße verkauft, vendens nuces.

Oрaшême, n. das Würzen mit Nüßen,

nucum iutritio in cibum.

Opашими, им, v. impf. mit Nüßen
würzen, condio nucibus.
Opânje, n. (coll.) der Nußwald, nu-

Òриkак, kка, м. die Pflugreute, rallum.
Орjamин*, ш. (ywolárng, Bauer) Ha-
Tunke, Holunke, Spigbube, nebulo.
Õрjana, f. 1 (Schimpfwort) das
Орјашкина. f. I weiblide von орјашин.
Opjamскí, ка, ко, 2) Epißbuben-, ne-
bulonum. 2) adv. spigbibisch, more ne-
bulonum.

Орлаш, ш., н. п. малијер, дег (Molers)
Thaler, thalerus duorum florenorum.
Орлина, f. аugm. v. opao.
Opлnh, m. 1) der junge Adler, pullus
aquilinus. 2) der Hahn an der Flinte,
retinaculum pyritae.

ОрлQв, ва, во, Adlers, aquilae, aqui

ibus.

Орлови нокми, m. pl. das Geigblatt,
Lonicera caprifolium Linn.

Ортачина, f. augm. 9. opmак: ортачино моја!

Ортачиши, им, v. impf. žum ортак
machen, facio socium.

Ортачитисе, имсе, v. г. impf. opmак
merben, socius fio,
Оршачки, ка, ко, 1) н. п. новци, Com.
pagnies, societatis. 2) adv. wie Goms
pagnons, more sociorum.
Оружање, п. дав Hemajnen, armatio.
Оружаши, ам, v. impf. bemafinen, armo.
Оружје, n. Die Waffen, arma.
Oc, m. die Wespe, vespa.
Осакатими, им, v. pf. 1) gum Kruppel
machen, debilem reddo. 2) zum Krüp-
pel werden, debilis fio.
Осакамимисе, имсе,
Krüppel werden, debilitor.
Ocam, adt, octo.
Осамдесет, аdtiig, octoginta.
Осамдесетеро, vide осамдесеторо.
Осамдесети', та, то, деr adtzigite,
octogesimus.

Осамдесеторо, unjabl von 80, octo

r. pf. zum

ginta.

Осамитисе, имсе, v. г. pf. alein bleis
ben, relinquor solus.
Осамнаест, adtgehn, octodecim.
Осамнаестеро, vide осамнаесторо.
Осамнаести, та, то, е adtjehute,
duodevigesimus.

Осамнаесторо, tine linzant son acts
jehn, octodecim (mie frang. une dixhui-

taine).

Ocamı, m. Begenò um Greberniga in

мисе.

Оседети, дим, (Pec.) 1 vide ocnjko
Оседими, им, (Срем.) - ми.
Оседлати, ам, v. pt. fattein, impan

scllam equo.

Осек, m. (Рес. и Срем.) vide ocjes.
Осек, m. (Рес. и Срем.) vide U

tempore,,

Bosnien.

Осаћанин, м. човек из Осата. ОсаКани су готово сви дрвођеље, па иду љети по свој Турској, ме граде куће и остале зграде; ерло су

добри људи, и знаду, готово сви, Оселе, von пип an, abhinc, as

елаву наизуст.

Оселити (одселити), им, v. pf. 1)коra, cinen überfieceln, transporto. 2) 0селио, er ift weggezogen, emigravit. Оселитисе (одсели исе), имсе, v. r. pf. fich wegsiedeln, emigro. семити, им, (Рес. и Срем.) vide ocje

шиши.

Осемитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide осјетимисе. Осећање, п. (Рес. и Срем.) vide ocje

ћање.

Осеками, ам, (Pec. и Срем.) vide

осјећами.

Осећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide.

осјећалисе.

Осећи, осечем, (Рес. и Срем.) vide осјећи. Осейнсе, осечемсе, (Рес. и Срем.) vide осјећисе. Осецање, п. (Рес. и Срем.) vide осијецање.

Осецами, ам, (Рес. и Срем.) vide ocнјецати.

Осецамисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide осијецамисе.

Осечак, чка, m. (Pec. и Cpем.) vide осјечак.

Осечанин, m. (Рес. и Срем.) vide Ocje

чанин.

Осечки, ка, ко, (Рес. и Срем) vide Осјечки.

Осечкиња, f. (Рес. и Срем.) vide Ocjer

киња.

Осигурами, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) fider telen, tutum reddo, prospicio.

Осидрати, ам, v. pf. (cm.) mit Dem ausgemorfenen unter befefigen, ancо

ra teneo uavem:

,,Осидраше макану галију ,,Под бијелу кулу Кујунџићa Осије дигни, им, v. pf. 1 (Ерц.) grau Осијеђепи, једим, v. pf. j werden, са

nesco.

Осијек, м. (Ерц.) Effegg, Essekinum, Осијецање (одсијецање), п. (Ерц.) 1) òâ& Ubhauen, decisio. 2) baš unfabs ren (im Reden), invectio. 3) das Abs nehmen (Des überforcmmenten хар. fers), remissio. 4) (vom Kukuruz) das Aehrenmachen, spicarum protrusio, 5) das Abschäßen, aestimatio. Осијецаши, ам, v. impf. (Ерц.) 1) 46. hauen, decido. 2) н. п. помрицу, [фüßen, aestimo. 3) осијеца вода, а nehmen, demo. 4) осијецају кукурузи, Aehren machen, spicam emitto. Осијецашнсе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) на кога, einen anfahren, invehi in quem. Осилиши, им, v. pf. gewaltig werden, vim nanciscor et potentiam. осим, außer, praeter, praeterquam.

Осион, на, но, gewaltthätig, violentus.
Осипање, n. ðав 2lušcinander = fallen = laf=
fen, Berftreuen, dissipatio.
Осипами, ам (и осипљем), v. impf.
auseinander fallen laffen, dissipo, н. п.
чарапу.
Осипашисе, амсе (и осипљемсе), т. г.
impf. 1) auseinanver rolen, dissipor.
2) besäet werden, conseri.
Осирадими, им, v. pf, mit сирада ver.
brämen, praetexo, limbo.
осиромашити, им, v. pf. verarmen,
depauperor.

Осиротети, етим, v. pf. (Рес.)) seca
Осиропити, им, v. pf. (Срем.) maifet
cи, ошим, v. pf. (Ерц.) . mera
Den, vermaifen, orbus fio.
Ocje, n. (coll.) Die 2ehrenfpigen, ari-

staé.

Осјек (одсјек), m. (Ерц.) 1) бес и id)nitt, segmentum. 2) осјеком, in Bausch und Bogen, per aversionem. Осјетиши, Ocjemипи, им, v. pf. (Ерц.) empfinden, fpuren, sentio. Осјетитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) тес

fea, sentio.

Осјећање, п. (Ерц.) 1) дав (mpfinben. sensus. 2) das Merken, animadversio. Осјећами, ам, v. impf. (Ерц.) empfin.

Den, sentio.

Осјећатисе, амсе, v. г. impf. (Ерц.)

merfen, sentio.

Осјећи (одсјећи), осијечем, v. pf. (Ерц.) 1) abhauen, deseco. 2) beftimmen, determiuo. 3) abnehmen, imminui. 4) (von Kukuruz) den Fruchtstengel ansegen, facio spicam. осјећисе (одсјећисе), осијечемсе, . г. pf. (Ерц.) на кога, einen anfalren, invehor in aliquem.

Осјечак (одсјечак), чка, м. (Ерц.) бес 21bfd)nitt, segmentum. Осјечанин, m. (Ерц.) бес Gifegger, Ese

sekinensis.

Осјечки, ка, ко, (Ерц.) Effegger», es

sekinensis.

Осјечкиња, f. (Ерц.) діе Effeggerina

femina Essekinensis.

bus domestica Linn. 2) cie Fruct а.

von, die Arlesbeere, sorbum.

Оскорушов, ва, во, Speierlings.,

sorbi.

Оскорушовац, вца, m. оскорушов

штап.

Оскорушовача, f. 1) ein Stod von Spers berbaum, baculus sorbeus. 2) Srannts wein von Arlesbeere, vinum ustum e sorbo.

Оскорушовина, f. Gpeyerlingholy, lignum sorbeum.

О корушовица, f. ракија од оскоруша.

Оскочими (одскочими), им, v. pf. 1) abipringen, desilio. 2) überipringen (meiter (pringen als ein anverer), saltu vinco. 3) hinmegipringen, resilio. Ослабиши, им, v. pf. i mad) merben,

debilitor.

Осладитисе, дисе, v. r. pf. коме шта, süß (angenehm, lieb, theuer) werden, dulcis fio.

Ослањање, п. 𐐨ав Bertrauen auf jez
mand, coufisio, fiducia.
Ослањатисе, амсе, v. r. impf. vets
trauen auf einen, confido in aliquo.
Ослепели, пим, v. pf. (Рес.)
Ослепити, им, v. pf. (Срем.) (ven.coe.
Ослијепити, им, v. .pf. (Ерц.) (cus fio,
Ослијепљеми, пим, v.pf. (Ерц.) oculis

erblin=

capior.

Ослоб диши, им, v. pf. кога, einem Much machen, animum addo. Ослободитисе, имсе, г. г. pf. Muth

belommen, animum capio. Ослонилисе, имсе, ч. г. pf, на кога, auf einen vertrauen, confido in aliquo. Ослоњање, n. vide ослањање. Ословамисе, amce, vide oслањашисе. Осмак, m. 1) 2(rt Miaß, mensurae genus. 2) ein Zhier (Pierb) von 8 Jahren, octeunis equus, Осмевање, п. (Рес. и Срем.) vide aсмијевање. Осмевашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide осмијевамисе. Осменушисе, немсе, (Рес. и Срем.)

vide осмјенутисе. Осмерица, f. 'vide осморица. Осмеро, vide осморо. Ocмi, мa, Mo, der achte, octavus, Осмијевање, п. (Ерц ) баб 3uläфеln,

arrisio.

Осморица, f. cine Mingahl von adt, og. doas, octo (fr. une huitaine). Осморо, eine ungahl von adt, (ir. une huitaine), Осмочитисе, имсе, v. r, pf. gum Srot essen (z. B. Fisolen); nach deutscher Art etwa: Gekochtes essen, obsonia edo. Осмудити, им, v. pf. abfengen, amburo, z. B. ein Schwein, die Haare veriengen.

Осмудишисе, имсе, v. r. pf. id an fengen, aduror.

Осн жими, жи, (Рес. и Срex.) vide оснијежипи. Оснивање, ц. даš Gründen, jactio fun

damentorum.

Оснивати, ам, v. impf. gründen, Gran legen, jacio fundamenta. Оснијежни, жи, v. pf. (Ерц.) (Ферен, es ist Schnee gefallen, cecidere uives. Основа, f. дес Bettel (beim 23 ебег), с

Aufzug, die Werfte, stamen. Основами, нујем, v. pf. 1) angetteln (tas Garn), ordino telam, 2) den Grand (zum Gebäude) legen, fundamenta jacic. Оснутак, шка, m. ber ulufju (bei ten Webern) bevor er an den Weberstuhl tcmmt, stamen. Особина, f. bgionderes Gigenthum (wat nicht unter der gemeinschaftlichen Hausverwaltung [tebt), res propria, non com munis familiae, peculium. Бекоја же на има краву или овцу, што јој је поклонио отац, или други ко: а мушкарци држе кошнице, бромњаке; сију дуван и щ. д. Особими, mа, mo, befonvers, singularis, proprius.

Оcобumo, a) besonders, praesertim. 2) befonvers, seorsum.

Осовина, f. bie uafe (am Rave), axis. Осовљи, ља, ље, Weipen, vesparus. Ocoje, n. das Dickicht, der dicke Wald, in den keine Sonne kommt, saltus densus.

Осока, f. cine,rt Flüffigteit, liquidi genus. Осолити, им, v. pf. einfaljen, sallie. Осолимисе, имce, v. r. pf. etmas to

falgenes effen, manduco sallitum. Осорљив, ва, во, reigbar, ganjornig. iracundus.

Осочан, чна, но, сf. осока.
Оспа, f. vide аспа.
Оспипе, f. pl. vide красте,
Оспичав, ва, во, blatternarbig, vario-
laram notis maculatus. cf. богиња.
Осрамотиши, им, v. pf. in Sante
bringen, dedecore adficio.
Ocpaми, осерем, v. pf. balecfi cigen,

procaco.

срамие, осеремсе, vide посра

шисе.

« Previous Continue »

Books