Lexicon serbico-germanico-latinum

Омријескатисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) lim boll faufen, potu impleri. Отрикур, m. ein ervi teres Hort ob. iconer Art, vox ficta obscoena, q. d. tergipenium. Отримýд, m. vox ficta obscena, q. d.

terge testiculos.

Ompe, m. das Bift, venenum. Отровая, виа, но, giftig, venenosus Отровами, рујем, v. pf. кога, vergiften,

venenum do.

Отровница, f. 1) ryja, giftig. veneficus: „Те премеће дрбље и камење „Доке нађе гују отровницу

2) die Giftmischerin, venefica: „Ид’ одатле једна отровнице, „Кад си свога брата отровала, Отроваћеш и мене јунака

от пети, пим, у РГ (Pec.) Омрпими, pf. (Срем) Опіопљети, пим, v. p. (Ерц.)

de leiden, perpetior. Отрулиши, им, v. pf. 1 verfaulen, puОтрунуми, нем, v. pf tresco: опу. рулио у гвожђу (у тавници.). Ошурање, п. 03 Megwerfen, abjectio. Ошураши, ам, v. impf.megterfen, abОмурими, им, v. di. j jicio :

,,Испред себе Ђерђеф омурила Омуки, учем, vide oбиши. Оћелавиши, им, v. pf. fall werden,

calvus fio.

erleierlei=

den,

Оћерами, ам, v. pf. (Ерц.) hinmeg=

treiben, abigo.

Окешими, им, v. pf. befittigen, bes icquen, inspicio (einen Getovteten), cf. опћешипи.

ОЋоравими, им, v. pf. cinäugig wee.
: Den, altero oculo capi.
Ohy, id) will, volo cf. emи, мети.
Окумеши, шим, v. pf. (Рес.) 1) vet=
Окушиши, им, v. pf. (Cpeм.) ftummen
Оћућеми, ушим, v. pf. (Ерц.) fobmute-

sco. 2) vide опазити. Ox! (у Ерц. ог!), interj ad), oh! ah! vah! Оцам, оца, n. (у краjини Неготинској) Der Giftg, acetum. cf. cupће. Оцеви, отаца, m. pl. vide оци. Оцедити, им, (Рес. и Срем.) vide оциједити. Оцепити, им, (Рес. и Срем.) vide оцијепипи.

Оцепљивање, n. (Рес. и Срем.) vide оцјепљивање. Оцепљивати, љујем, (Рес. и Срем.)

vide оцјепљивати. Оци, отаца, m. pl. празник у неђељу између Материца и Божића. Какогођ што жене вежу о Материцама, тако људе (који су ђецу имали)о Оцима. сf. материце. Оциједити, им, v. pf. ((Ерц.) 1) auô.

brüden, aquam exprimo. 2) abseihen, aquam emitto. Оцијепити, им, v. pf. (Ерц.) wegipal ten, diffindo. Оцило, vide огњило. Оцин, на, но, н. п. гра, Da, bes Dia reverendi patris (monachi). Пребран гра у Србији зову сељаци (као у шали о Цин гра (зашто га на више калуђери готове и једу онако са зеимином и с бибером и т.д.) Опjепљивање, п. (Ерц.) даб 5 palten.

diffissio.

Оцјепљивали, љујем, v. impf. (Epq.} abfpalten, diffindo.

o, m. (hyp. son oman) von einem Flo= sterlichen Vater, der Pater, pater (de monacho).

Оценими, им, v.
Оцрними, им, v. pf. anidroärzen, de-

nigro.

Оцрнишисе, имсе, v. r. pf. fid einen

schlechten Namen machen, denigrare seipsum.

Опрњивање, n. vaš Gówārgen, deni

даš

gratio. Оривати, њујем, v. impf. anjówir= zen, denigro. Очамами, ам, v. pf. gangeneile bes Eommen, indem man wartet, moleste exspecto.

Orao, cf. отићи. Очврснути, нем, v. pf. feft mertes, solidari.

Очевина, f. as văterlice Bermesen, patrimonium.

Очекивање, п. дав Gewarten, exspects

tio.

Очекивати, кујем, impf. erwarten.

exspecto. Очемеритисе, имсе, v. r. pf. fid wro

gällen (durch vieles Essen), cibo nimio

se corrumpere.

Оченути, нем, v. pf. einen Uft c

Stamme abreigen, ramum avello. Очепити, им, v. pf. кога, nema den Fuß treten, pono pedem meum in alterius pedem, Очепити, им, v. pf. wmo, aufiterfen + demto embolo aperio. Очепљавање, п. Das ulufftopfen, dem

tio emboli.

募

Очињи, ња, ње, н. п. вид, Mugens, oculorum : mако ми вида очињега.

Òчнсмишн, им, v. pf. 1) reinigen, purgo. 2) sich mit Sack und Pack das von machen, clam abeo. Очице, f. pl. dim. v. очи. Очу,

, ouya, m. der Stiefvater, vitricus. Очуов, ва, вo, des Stiefvaters, vitrici. Очупашн, ам, v. pf. abrupfen, vello. Oua, m. Chodscha (türkischer Geistlicher)

sacerdos turcicua.

Оџак *,

m. vide димњак.

Оџак * m. vide ABорp 1. Oчàkanja*, f. Zimmer mit Kamin, cubiculum in quo caminus. Оџаковић, m. (у Босни) von gutem Sau. fe, illustri loco natus, cf, KOменовик. Одачâр, m. der Rauchfangkehrer, purgator caminorum.

Oчачâрев, ва, BO,Įdes Rauchfangkehrers Очачâров, ва, EO, purgatoris camino

rum.

Один, на, но, des Chodscha, sacerdotis turcici

On, f. die Frau des Chodscha,

sacerdotis turcici uxor.

die Thür ein wenig öffnen, paululum removere januam.

Òшнуши, нем, v. pf. oш sagen, dico

ощ.

Òшmap, mрa, po, 1) scharf, acutus. 2) scharf, acer. Oumèниmи, им, v. pf. werfen (von der Hündin), pario. Oшméниmисе, имсе, v. г. pf, werfen, pario.

Ourmρêже, n. das Schärfen, acutio. Ошmρика, f. eine Pflanze, herbae ge

nus.

Оumpuнa, f. die Schärfe, acies. Ошшρиши, им, v. impf. schärfen, acuo. Ompице, п. н. п. у ножа, Die Educite,

acies.

Oшmpьam, ma, mo, spisig, acutus.

Пáва, f. Frauenname, nomen feminae. Павао, вла m. Paul, Paulus. Павишина, f. бијела лоза, діє Salòrebe. clematis vitalba Linn.

Павишнâк, m. Gebüsch von Waldreben,

vitalbetum?

Павица, f. dim. 9. Лава.

Пláвкo, m. Mannsname (Paul), no? men viri.

Пâвле, m. vide Пaвao.

Пaвлnja, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Hавлuk, m. dim. y. Пaвao.
àвma, f. vide nama.
Павталија, f, vide пафталија.
Павте, f. pl. vide пафте.
Павлица, f. dim. 9. павша.
Падање, n. 𐐨аз Fallen, casns.
Пàдam, ам, v. impf. 1) fallen, cado.

2) пада киша, снијег ез regnet,
schnent, pluit, ningit (cadunt pluviae,
nives). пада ми pоħak, ist (kommt
heraus):

А. Милан ми пада рођак. Б. По чему (како)., А. Његова мати и моја мати од двије сестре ђеца. Пађенија, f. Die Srobne eines lofter, bauers, angaria monastica (ad monasterium praestanda). Пађенијаш, m. Soferroboter,

palancae, oppidi. 2) adv. palankisch, more oppidano. Паланка*; f. cine falante (Mittelding zwischen Dorf und Stadt), oppidum. Паланчанин, m. Ginwohner einer naланка, oppidanus.

Палац, лца, m. Der Daumen, poller. орега-Палацка, f. 1) оно што израсте на рагозу као кукурушчић.2) urt Deutels? Пaлex, m. Stadtchen an Einfluß der Колубара iн дiе Сава. Палежанин, m. Der Dalelder. Палексија, f. vide Полексија. Палешка, ка, ко, von Палеж Палити, им, v. impf. 1) angunben, in cendo. 2) fengen. amburo. Палица, f. 1) ber Stod, Gpazierted, baculus. 2) der Stock:(im Joche), baculus jugi. Паличица, f. dim. v. палица. Паличњак, m. m. j. сердао, што се на јармовима врте рупе за палице, der Bohrer zu dem Stockloch im Joge, terebra major pro foramine jugi ad inserendum baculum.

Палом (палош), m. Der Wallaft, gladius

rius monasticus.

Пaжшa, f. die zärtliche Liebe der Eltern
gegen Kinder, und zwischen Eheleus
ten.
amor parentum in liberos, aut
conjugum mutuus.
Пазар*, n. 1) ber Marlt, forum. 2) на-
Керами пазар, cinen Jangel beförðern,
betreiben (durch Zureden), mercatus.
Пазаривање, п. Das janveln, merca-

tura.

Пазаривали, рујем, v. impf. bandeln,
mercari (emere et vendere).
Пазарија*, f. Die Jabrifmaare (vie nidt
auf Bestellung gemacht ist) res facta
ad vendendum, merx nuudinalis. cf. па-
зарлија.

Пазарими, им, v. pf. banbeln, Faufen

und verkaufen, emo aut vendo.
Пазарлија *, f. vide пазарија.
Пазарни, на, но, н. п. дан, Markt,,
Пазарски, ка, ко, 1 nundinalis.
Пазиши, им, v. impf. 1) кога, lieb
haben, amo. 2) на кога, или на што,
Acht haben, attendo.
Пазишисе, имсе, v. г. impf, пази се с
њим инд пазе се, ПФ Бабen einans
der lieb, amant se in vicem.

Пазуо, п. 𐐨iс lcjel, ala, axilla.
Пája, f. cin Streif, virga, linea. cf.
пруга.

Паја, m. (Рес. и Срем.) vide Пајо.
Пајван*, м. 𐐨er Strid (für wеіденде

Pferde), fanis.

Пајипи, им, dim. $. спавати (zu Lins
Dern) id lajen: паји буји злато моје !
(жене говоре, као пјевајући, кад
устављују ђецу), dormio.
Лао, m. (Ерц.) hyp. v. Павао.
Пак, 1) vide па. 2) aber, vего: онда

militaris.

Палошина (палошина), f. augm. t.

палош.

Падучак, чка, m. eine Eleine uneegels
mäßige ulu, campus herbidus prope
aquam.

Паљевина, f. wab verbrennt over anes
jengt wiro; quod aduritur: удара на
паљевину, cs riedt nad rano.
Паљење, п. г) 𐐨аз иазиндеп, incensio.
2) das Sengen, adustio.
Паљетак, шка, m. vide пабирак.
Паљешковање, vide пабирчење.
Паљешковати, кујем, vide пабирчите.
Памет, 1) ber Berftanb mens, intelli
gentia, prudentia. 2) das Gedächtniß,
nur in denpirafen: није му било на па-
меми, mens, memoria: узми се упа
памет (vide, attende, quid agas).
Паметан, шна, но, verjtändig, pre-
dens, intelligens.
Паметовање, n. Die Grinnerung, me-

moria.

Панагија, f. 10. i. Ravayia (bie allerhet.
Панађаја, f. Jlightc), 'eine Silver . Dipty.
cha, diptycha

Пана, р, m. (каутунок ) бес Marlt,
bie effe, nundinae.
Панађуриште, n. Der Marttplat, fo-

rum.

Пандур, m. 1) (у Србији) бес ädter
der öffentlichen Sicherheit, zur Auf-
suchung der Räuber u. s. w. viator pu
blicus. Свака кнежина има по неко-
лико пандура, који са буљубашом
иду по кнежини те ћерају ајдуке
и друге рђаве људе ватају. По не-
ким мјестита (као по Босни) чува.
ју кашто пандури и пумове и пра-
me трговце, cf. пандурница. 2) (у
Сријему, у Бачк. и у Бан.) деr Bes
ridrovicner, apparitor. E секо! Бог
је пандур (одговорила некаква жена
у Сријему, кад јој је друга рекла:
Лаено је тебе секо; твој је муж
пандур).

Панaуpuja, f. die Stelle, das Amt des
пандур, munus apparitoris, apparitio :
отишао у пандурију.
Пандурница, 1. Die Pandurenbutte, tugu-
rium pandurorum. По Босни су ђеш-
то начињене пандурнице око пута
(раздалеко једна од друге како се
може чути кад пукне пушка), ме у
њима сједе пандури и чувају пу-
тове од ајдука; а кашто прате
трговце од једне пандурнице до
друге.
Пандуров, ва, во, без Panduren, pan-
duri.

Пандуровање, n. bet Pandurendienft,
zadparitio.

Пандуровати, рујем, v. impf. Фанди.
rendienite thun, adparere.
Пандурски, ка, ко, 1) раn𐐨urifd,
Panduricus. 2) adv. pandurijd, pau-

durice.

Панта, м. (Рес. и Срем.) vide Панто.
Пантелија, m. Panteleimon, Pantelee-

mon.

Паница, m. dim. 9. Панто.
Пантлика, f. bas Band (öfterr. 208
Pantel), fascia.

Панто, т. (Ерц.) vide Пантелија.
Панути, нем, vide пасти (паднем).
Панцијер, m. (Ерц.) Der Panjer, lorica.
Панцир, m. vide панцијер.
Пa, m. der Baumstamm, truncus
Нањина, f. augm. v. пањ.
Пањић, m. dim. v. пањ.
Пањкање, n. Das Derleumben, calum-

niatio.

Пањкаши, ам, v. impf. на кога, дез geu jemant lügen vorbringen, mentior de aliquo.

Паор, m. (у Сријем у Бачк. и у Бан.) dec Bauer, Landbauer, rusticus. Пaopuja, f. das Provinziale (im Gegens saß der Militärgrenze) provincia rusticorum.

Паоркиња, f. ðiе Häuerinn, rustica.
Паорски, ка, ко, 1) bäueciid), rusti-
cus. 1) adv. bäuerisch, rustice.
Пána, f. 1) der Papst, papa. 2) in der
Kindersprache, das Brot, sie panem
vocaut puelli: онда си ми звао љуб

папом.

Папак, пка, m. Die Mlaue (ver vierfügis
gen Thiere), ungula.
Лапар, пра, m. vide бибер:
„А што су ми Карловкиње
беле румене?

,,Вино пију, папар зобљу,
ше су румене
Папин, на, но, беs papites, papae.
Папоњак, њка, m. vide папак.
Папош, m. eine Mct grojferer olußfrebfe,
caneri genus.

Пanpâm, f. das Farukraut, filix.
Папратка, ein Farnstengel, filix
Папрашљика, f. una.
Папратљичица, f. dim. v. папраш-

лика.

Папратња, f. зидине од намастира
(у Босни више Зворника).
Папратњача, f. m. j. земља, Farnbo
Den, locus filicosus.
Папраћа, f. vide Папратња.
Папрен, на, но, 1) mit capsicum an-

nuum Linn. gewürzt. 2) gepfeffect D. i.
theuer, carus,

Папрење, п. даб Yürgen mit паприка. Папрењача, f. м. р. глива (у Сријему) vide млијечница.

Паприка, f. capsicum annuum Linn. Паприми, им, v. impf. mit паприка murjen, condio pipere iudico. Паприца, f у воденици оно гвожђе, шпо стоји попријеко на сену и држи на себи камен и окреће. Папричица, f. dim. 9. паприка. Папула, f. н. п. од граа, м. ј. кад се куван гра угњечи без чорбе; мако и од сочива, ein ifolenmue, puls

e faseolis.

Паразлама*, f. bei Der Flinte ber außer. se Ning an der Röhre, circulus flintae ultimus :

„Паразлама од тридест дукага Паракамилавка, f. ber idmarje Flor ben die Mönche über die Kamilauka tragen, paracamilauchium ? Параклис, ш. (кapizdnas) (in fcher hafe tem Cinne, als hatte vief Bort mit dem KANс etwas gemein) das Gebet, welches über einen gelesen wird, paraclesis.

Параклисара, m. ber Rirdenbiener, Rüs fter, Blödner in Den Slößern, aedituus. Паракухар, ш. Der grebenfod), coqui vi

carius (in den Klöstern). Паракуваров, ва, во, деб Мебепрофев, coqui vicarii. Паралажа, f. u. m. Der Kulügner, lügents gehülfe, Lügenbruder, mendacis adjutor, vicarius: cастала се лажа и на ралажа: један лаже, а други полагује.

Парање, n. 𐐨а3 Costrennen, ulušmciven, divisio, disjunctio. Параскева, f. bie beil. Parasteme, Параскевија, f. S. Parasceve : ,, убила га света Петка Параскевија— Парасник, m. (у Сријему, у Бачк. и у

бан.) der Bauersmann, rusticus. Параснички, ка, ко, 1) bäuriid), rusticus. 2) adv. wie ein Bauer, rustice. Парастос, м. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) 2rt Bottcivienjtes für Berforbes ne, inferiarum genus. Парати, ам, v. impf. loštrennen, divido:

А. Дај пара (Gelt).

Б. Не парај у сад, већ на мије гуле. Параћин, m. Štavt unweit Ћуприја. Параћинац, нца, m. ciner von Пара

кин.

Параћински, ка, ко, 1) п Параћин. 2) (adv.) запалити лулу параћински, м. j. напунити лулу, па завамими њом ватре и пепела. Парашница, f. Drt öftlid) am Ginfluffe ver Drina in Die Game. Парашница је отприје била пуста, и није за њу нико ни знао, док је нијесу прошавшије година населили преко дринци и голи синови, и начинили од ње као малу варошицу: замо се у новим пјесмама пјева шер Парашница: „Трећу пиш мешеу арашници, ,,Голом сину Зеки буљу аши Паргал, т.(у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Syerfel (Sergan), paunus Barracanus: „Кунићу ти дикице! сукњу од пар

Гала

Парење, п. дав 23ärmen, calefactio.

Парионица, f. aß efäß, um Die fhe ju laugen, vas lixiviarium. Парин, m. ein gemöhnlices ferv im Ges gensage des am, equus vulgaris (ñápiz. TOS?):

„Кнезовима ате поклањајте, ,,Кметовима осредње парипе Парапче, чета, . ein junger пари. Парити, им, v. impf. 1) märmen, calefacio. 2) mit beigem Baffer begiegen, calida perfundo, н. п. кошуље, пређу 3) очи, meiden, pasco oculos (aspeclu grato). Парица, f. dim. 9. пара. Парлог, m. ein vermanrlofter Beinberge vinea neglecta. Парложење, п. дав Bermabrlofen De ÜBeinbergs, neglectio vineae. Парложити, им, v. impf. Den Bein berg vernachläffigen, negligo vineam. Парница, f. 1) ein 3ug деб аufiducitens den Messers, cultri dividentis linea, 2) der Prozeß, lis.

Парничар, m. Der Progelfiter, litiom a

mans.

Парнуши, нем, v. pf. einen Zug thun mit dem Aufschneidemesser, duco cultrum divideutem.

Парог, m. ein Stod mit einem fefen (um z. B. Farnkraut damit nach Haus fe zu tragen), baculus uncinatus. Парожак, рошка, m. vide парошак. Паројчење; п. да Gamärmen Des првенац, examen horni examinis. Паројчишисе, чисе, v. г. impf. fower

men (menn eв 𐐨ес првенац tbut), emitto fetum (dicitur de examine horno Парошчић, m. dim. 𐐨a. nde (Загл. Ást) am Hirschgeweihe, ramus: „Дај ми Боже здатне роге ,,И сребрне нарошчиће Ларусија (парусија), f. дiе боdite Gate

tung der писанија (Gabe, son 50 fter an ein Kloster, damit es für urð bete), stipendii genus, mona chis da tum, ut pro me orent. Парусијаш, m. Der Seber ciner пару

сија, qni dat xpovoćav. Парцов, m. (у Сријему) vide пацо. Парче*, чena, . vide комад. Парченце, цена, . dim. v. парче. Пac, nca, m. der Hund, canis. Пác, m. 1) vide појас. 2) иду говеда

пасом, меivеn, depascendo. Пасање, п. дав umgürten, cinctie. Пасами,пашем,v.impf.umgurter, cinf Пасашисе, амсе, v. r. impf, беза

etwas entbehren können (fr. se passer Пасење, р. 𐐨аз Weiden, pastio. Пасядреновина, f. vide пасjаковна Пасина, f. augm. v. nac 1. Пасик, m. dim, y, пас 1.

« Previous Continue »

Books