ninum. Пасјак, m. ver Sunvected, stercus caПасjаковина, f. die Kreuzbeere, rhamnus catharticus Linn. Пacjaчa, f. der Schedel, Hundskopf (als Schimpfwort, caput (odiose dictum). Пacji, cja, cje, hündisch, caninus. Ilacki, wie ein Hund, more canis. Пacмo, u. eine bestimmte Anzahl Garnfäden, filorum certus numerus. Maлo пасмо има 20 чисаоница (једна чисаоница има 3 жице) а велико 40. flacna, m. der Mühlstaub, pulvis mo laris. Пасти, паднем, v. pf. falen, cado. Пàсти, пáсем, v. impf. weiden, pasco. Пacmap, m. der Hirt, pastor. Пlacmuрka, f. die Hirtin, pastrix? femina pascens (oves, vaccas, capras). Пlaсmîрcкí, ка, кo, 1) hirten, pastorum. 2) adv. nach Hirtenart, more pa storum. Пacmuрчâд, f. (coll) die jungen Hirten, pastores juvenes. Пастирче, чемa, n. bet junge Sirt, pastor juvenis. Пастисе, пасесе, v. r. impf. m. j. коби- Пасторак, рка, m. Der tiefiohn, pri- Патријар (говориме и патријара), т. . Пampnjapшnja, f, das Patriarchat, die miutares. Паmрóлиши, иM, v. impf. patrouilliren, circueo, [аcmôрче, чеmа, n. das Stiefkind, privignus, privigna. lacmpмa, f. 1) die Forelle, fario, trutta. 2) н. п. Koзja, овчja, geräucherte Ziege oder Schaf, capra fumo durata. астрмица, f. dim. 9. пастрма 1. астрмка, f. vide пасма i. аструга, f. ein Donauhiid), genus piscis. acmyba, f. die Mausfalle, Rattenfalle, decipula. асул, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) acyanna, f. eine Art Hülsenfrucht, le- Пayнa, f. Frauenname, nomen feminae. ama, f. hyp. v. пашка. Патролица, f. m. j. шајка, или ора- Патрољење, n. Daô Patrouifiren, cir cuitio.. Пâћ *, adj. indecl. rein, fauber, purus. cf. чисм. Павел, m. Паунка, f. Frauenname, nomen feminae. Паче, f. pl. òie Gulze, gelatum, coagu lum. ef пишије. Пачиста неђеља, f. Der Хаф)- чиста. Conntag (Bode), hebdomas altera quadragesimae. cf. безимена неђеља. Начики, m. pl. (coll.) bie jungen Enten, pulli anatis. Пачица, f. dim. 9. пашка. Пачји, чја, чје, Onten, anatinus. Паша*, m. 1) од два туга (коњска репа), m. ј. заповједник и господар од једнога града и његове наије, н. п. Зворнички паша, Шабачки и т.д. 2) од при муга, m. ј. везир и господар од читавога једног пашалука, ђе има сите градова и наија, н. п. Босански (или Травнички) паua, Бијоградски и. т д. Taua, f. die Weide, pastio, pabulum. Пашајлија *, m. vide пашинац. Пашалук*, ш. Der Pardalit, Das Pas schathum? satrapia? Пашанац, нца, m. vide пашеног. Пашеног, ш. женине сестре муж, ден Mann der Schwägerin, maritus soro. ris uxoris meae. Пашин, на, но, без Palda, satrapae. Лашинац, нца, m. einer bon Den leu ten des Pascha, homo satrapae. Пашиница, f. Die Frau Des Palda, uxor satrapae. Пашински, ка, ко, 1) paidas, passa rum. 2) adv. paschuch, more passae. Пашмаге*, f. pl. eine art dune, vide рапуче. Патовање, п. Даб Фагфатени, Бетга schen als Pascha, imperium satrapae. Пашовати, шујем, v. impf. id berra fche als Pascha, impero, sum satrapa. Пашшење, п. 𐐨a. Hemühen, attentio. Пашшимисе, имсе, v. r. impf. fid Wihe geben, attendo. Пашчад, f. (coll.) Die Sunbe, canes. Пашчадија, f. (coll.) Das suvegezu te. Пашче, чемa, n. vide псето. Певалиште, п. (Рес. и Срем.) vide nje валиште. чица. Певидруг, m. (Рес. и Срем.) vide njeвидруг. Певица, f. (Рес. и Срем.) vide пјевица Певнуши, нем, (Рес. и Срем.) vide пјевнуши. Певушење, п. dim. v. певање. 1 die Spanne, spithama Педесем, fünfgig, quinquaginta. Педесемеро, vide педесеторо, Педесети, та, mo, ver funijigite, quis quagesimus. Педесетоpo, ulujahl von 5o, quinquaginta. Пејак, m. Жаnn name, nomen viri. Пејо, m. Жann name, nomen viri (90 Hemap verkürzt). Пек, m. 1) Flug in cer Пожаревачка наија. 2) Die Gegend Diefes Kluges. Пека, f. од Гвожђа као црепуља, eint Schale von Eisen, die erhißt über den Laib Kukuruzbrods gelegt wird, um iba schneller zu ver backen, vas pistorium Пека, f. распечено дијете, vide каза Iекap, m. der Bäcker, pistor, Пекарница, f. bat Hadhaus (Der S ckerladen), officina pistoria. Пекаров, ва, во, Des Waders, pistorisПекарски, ка, ко, 1) Бäđer-, pisto rius. 2) adv. mie ein Wader, pistonis more. Пекмез*, m. Der Gyrup (von Siraea. Пенделиши, им, v. impf. cinlermadein, incedo gressu vacillante. Пенење, п. (Рес. и Срем.) vide пjењење. Пениши, им, (Рес.и Срем.)vide пјенити. Пенитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide пјенимисе. Пенушење, u. dim. v. пенење. Пенушишисе, шисе, dim. v. пенитисе. Пенце, џема, n. Der Ginfag der halben Sohle am Schuhe, calcei reparatio quaedam : подаj (чизме) чизмару, нека удари пеннема. Пенџер*, ш. даô Jenfter, fenestra, cf. Пенџерик, m. dim. 9. пенџер. cineribus conspersus. Пепељавиши, им, v. impf. fфern, in cineribus voluto. Пепељаст, ша, що, fenfärbig, ci nericius. Dalmaticn: „Те је шаље Рисну и Перасту- Перде*, дема, п. (am Hefonangboven). Перило, п. мјесто, ђе се перу кошуље(на води), vie Baldßätte, locus ubi lavant. Периља, f. vide праља. mea. Перица, m. dim. v. Перо. Пepjamи, ам, v. impf. 1) den Flachs rau- Пепео, ела, m. Die fde, cinis. Перни, на, но, н. п. буздован, mit ne pa verjehen, umbonibus (?) praeditus. Перо, д. 1) Die Gever. penna. Лако као перо. 2) перо лука, Stengel, caulis. 3) пера на буздовану, vie bervor. ragenden Bogen an der Keule, umbones clavae. Перо, м. (Ерц.) hyp. 5. Петар. pennas. Парушање, n. vide перутање. Першун., m. apium petroselinum Linn. пијесак. Песковница, f. (у Сријем. у Бачк. и у Sa Песница, f. bie Jault, pugnus. Nêm, fünf, quinque. Пléma, f. die Ferse, cals. Hemak,. der Fünfer, d, i. 1) ein Stück von fünf Para's (der österr. Siebner) numus quinarius. 2) ein Pferd von fünf Sabren, equus q u i mu s, quinquennis. Лемак, ш. Жаnnoname, nomen viri. cf. Ерак. Пешак, шка, m. 1) ber Freitag, dies veneris. 2) ber Jaittag, im Begenial von мрсак, dies jejunii. Петао, шла, ш. (Рес. и Срем.) vide пијемао. Петар, пра, m, Peter, Petrus. струк. Nêm, ma, mo, der fünfte, quintus. 2) eine Anzahl von fünf, quinque (fr. une cinquaine) : колико вас има, пепина. Пемисе, пењемсе, vide пењашисе. Петица, f. 1) dim. v. пета. 2) art uns terer Thürangel, cardinis inferioris genus. 3) die Fünf (im Kartenspiel), quinio, pentas. 4) der Fünfer (Bankno te von fünf Gulden), quinque florenorum tessera. Петка, f. 1) i. q. петак: наудила му млада пешка (дес $reitag nad Dem Neumond). 2) die heil. Perka, cf. IIapaскевија. Лемко, м. Жannsname, nomen viri. Пешковача, f. vide петковица 1. Петковица, f. 1) bie afte zu Ehren der beil. Petta, jejanium S. Parascevae, Петлић, . dim. v. nemao. пијетлов. из ко, Пеплова креста, f. Der Salnenfamm, rhinanthus crista galli Linn. Пеља, f. Der Sefteleing, fibulae orbis, in quem unculus inseritur; не држи му пешља, er magt es nidt, non audet. Пепљање, п. 1) bas Seiteli, fibulatio. 2) das Flicken und Pfuschen (im Leben), vita misera. Петљарија, f. ein Pfufderleben, vita Пољица, f. dim. 9. петља. Петнаест, fünfjehn, quindecim. . Петнаестеро, vide петнаеспоро. Пemнaесma, ma, mo, der fünfzehnte, quindecimus, decimus quintus. Пemнaесmopo, eine Anzahl von 15, quindecim. Пешни, на, на, н. п. жиле, Ferfen., caleaneus. Пемојe, m. Maun name, nomen viri. Петорица, f. Ulnzahl von funf, quinque (fr. la cinquǝine; ital. la cinquina). Петоро, unjabi von fünf, quinque. Ilemoporyб, 6a, 60, fünffach, quintuplex. Петороспрук, ка, ко, fünffältig, quintuplex. Пешорошчики, m. pl. (cm.) fünfhörnig, quinquecornis, cf, бабини укови. Hemoui, m. Mannsname, nomen viri. Петра, f. Frauenname, nomen feminae Петраиљ, м. (repirpaylar) Die Stole, stola. Петраш, м. има у Зворнику један шоп, који се зове Петра. Онуда Србљи приповиједају, да је, прије 160 година (Петрашке године), некакав Петраш капешак (Њемачки) био узео Зворник од Турака, па кад је послије стигла Турска војска, а он побјегао из зборника и мај топ оставио у нуму ше га Турци нашли и однијели у Зворник. Приповиједају да је мај капетан имао још један шоп, који се звао Зеленко, но будући да је био врло голем, зато га је одма под Зворником бацио у Дрину (н кажу да онђе и сад кашшо буче у води, као во), а овај је био побукао са собом, но кад је виђео да ће га отеми Турци, а он нашрпао на њега дрва па запалио да изгори н да се растопи: но дрва изгорела, а шопу није било ништа. Петрашин, m. Mannsname, nomen viri (von Петар). Петрашке године, ef. Петраш Петрија, f. Frauenname, nomen feminae. Петрица, f. tabt in Kroatien. Пеп рињац (њца), човек из Петриње. Петриски, ка, ко, von Петрина. Петрић, m. dim. 9. Петар. Петров дан, ва дне, m. et. Peters tag (Der 29. junn), festum S. Petri Петронија, m.l Mann name, Петроније, m. viri. Hempya, f. vide Пlempa. Nek, f. 1) der Ofen, foruax. 2) die Stakt Spet in Wltanien, Pehia.. Пећи, Ipekie! печем, v. impf. н. п. jarne, љеб, месо, каву (м. j. кувати, а в пржиши), ракију, јаје (у лугу м nomen на ватраљу), baden, braten, pinso; Пешачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide пјешачки. asso. Пekuнa, die Höhle, spelunca. ctio. 2) das Angeln, piscatio ope hami. Пецали, ам, v. impf. 1) fteden, puugo: 2) рибу, angeln, hamo capto. Пециво, п. 𐐨er Braten, quod assatur. Месан ражањ, гвоздено пециво ? m. ј. прстен на прсту. Лекиреп, м, приповједају да је био у Босни некакав арамбаща Лазар Пеци реп. Пецнуши, нем, v. pf. fteden, pungo. Лено, m. dim. v. Петар. Nèчam, m.das Petschaft, signum, sigillum. Печатими, им, v. impf. petfdiren, jtegeln, obsigno. Печаћење, п. 𐐨a. Petimiren, obsignatio. Печеница, f. 1) ber Weihnad)tsbraten, sus assata die festo nativitatis Christi. Печеница обично бива читаво крме (прасе или назиме, а код газда, Бе мʌого чељади има у кући, и назимац од двије године), а може бити и овца, код сиромаа и Курка; ђекоји испеку и крме и овцу. Неченицу јошше с јесени почну помадо прирањивати (не пражисе печеница у очи Божића), а пред Божић на неколике неђеље дана затворе је у обор па ране кукурузима и меком. Печеница се обично убије на Тучин дан, а испече на Бадњи дан, а ђекоји је и убију и испеку на Бадњи дан; па се послије онако ладиа једе до малог Божића. 2) Art Noßbrat mit Souce, bubula assata. Печенка, f. Der Wraten, caro assa. Печење (у Сријему у Бачк. и у Бан.), vide пециво. Пеше, (Рес. и Срем.) vide njеше. Пештанкиња, жена из Пеште. Pestinensium. Пешмемаљ*, m. ein blaues baumwol. lenes Badtuch, mantile majus balne are. . Пи!fui! phui (frangöftid) fi.!): пн кака! Пивар, m. er Bierbrauer, Hievmirth, cerevisiarius. Пивара, f. ab Bierhaus, caupona cere visiaria. Пиварев, ва, во, деб Biermicth8, ce- Пивљанин, m. von pima. - felbft), cella vinaria in ipsa vinea. Пиво, п. 1) vide пике (у Србији). 2) das Bier, cerevisia. Пиговна, f. ein ervid tetes NBort für et= nen Vogel, vocabulum fictum avis q. d. bibe stercora. Пизда, f. Die weiblide dam, cunnus. tia: учинио из пизме; има пизму на њега. Пизмен, на, но, на кога, einem aufo fägig, intensus. Пијавица, f. ber Slutegel, sanguisuga. sus. Пијанка, f. Cab Zrinigelage, compotatio: ајдемо на пијанку; опишао Јанку на пијанку. |
0 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |