Page images
PDF
EPUB

Пијанство, в. Die Eruntenheit, ebrio.

silas.

Пијанчење, п. аз ефеn, perpotatio. Пизанчина, f. vide пјан чина, Пијанчими, им, v. impf. umbergeden, perpoto.

у

Пијаца, f. (у Сријему, у Бачк. и
Бан.) Бег (ÖtarFt.) piat, forum (ital.
piazza). cf. чаршија.
Пијевац, сца, m. (Ерц) vide nnjemao.
Пијење, п. даs Zrinten, bibitio, pota-

tio.

Пијесак, ска, m. (Epı.) Der Ganb,

arena.

Пијетао, шла, м. (Ерц.) бес Баби, gallus gallinaceus; први, други пије An, nächtliche Zeitbestimmung. Пијетлов, ва, во, (Ерц.) čés Jahns galli (gallinacei). Пијук, м. 1) Das pipen Der Sühner, pipitus, pipatus. 2) vide кљуна. Пијукање, n. Das pipen, pipatio. Пијуками, јучем, v. impf. pipen, piПијукнути, нем, v. pf. Jpio, pipil. Пијуцање, u. dim. 9. пијење. Пијуцами, ам, dim. . пиши. Лик, inter]. 1) кад ђеца иду на какав извор да пију воде, онда једно рече: „Пиќ моја жеђа," па већ друго не смије ни једно пити прије њега. 3) кад се играју клиса, па кад онај, који баца клис, удари га рђаво паА цом ме падне близу, онда брже Боље рече:,,П и к!" па већ мо зи чи да опем може узети клис и на ново бацами; ако ли онај, који тр. Аи, прије рече непик, онда већ

не помаже ништа.

Пика, f. hyp. у. пичка,
Пикнути, нем, v.pf. пик fagen,dico пик.
Пила, f. 1) hyp, v. пиле. 2) Die Geile

lima.

Пилав*, m. 1) vide свадба. 2) gelocter, dichter Reis, oryza cocta spissa. Пилад, f. (coll.) Das Beflügel, pulli. Пиле, лета, n. 2) Daš junge Suhn,

pullus gallinae. 2) das Ergänzungsstück Des Rabosch, complementum ligui computatorii квочка и пиле. Пилеж, m. enge Fleiner Kinder, soboles frequens.

Пиленце, цеmа, n. dim. y. пиле. Пилећи (пилек), а, е, pübners, pullorum.

Пилиши, им, v. impf. feilen, limo.
Пилићи, m. pl. (coll.) vide пилад.
Пилица, f. cin Sübnmen, gallinula.
Пиличица, f. dim. v. пилица.
Пилични, на, но, нема ни пиличнога,

m. ј. ниједнога.

Пиљак, ька, m. ein Stück gröbern Sandes, ein Steinchen, lapillus.

Пиљарење, n. bas 5ölen, venditio. mi

nuta.

Пиљарина, f. bie Döferen, ars institoria. Пиљаришм, им, v. impf. löten, vendo

minutatim.

Пиљарица, f. bie Döterin, institris. Пиљење, n. 2) Da8 Feilen, limatio. a) das Unstarren, intuitus fixus. Пилими, им, v. impf. unvermanot ans bliden, oculis attentis intueor. Пиљи као шмрк у jaje. Пиљцика, f. 1) ein Stud Solt ju einem &inderfpiel, lignum lusus pastoralis. 2) Dasfelbe Epiel felbft, lusus ipse. Пиноком*, м. дав Brotbret (Der ürfen). Пинути, нем, v. pf einen Erunt then,

semel bibo.

Пипа, f. vide славина.

Пипање, п. дав Beraften, contrectatio.
Пипање, п. доз ибElauben, degluptio.
Пипами, ам, v. impf. betaften, contruto.
Пипами, ам, v. impf. abtlauben, de-
glubo, decerpo.
Пипнути, нем, v. pf. betaften, ouris

ren, contrecto.

Пap, m. der jährliche Festtag der Zunft, dies festus collegii cujuscunque arti ficum. Pамарски је пир Велики че твртак,Ћурчијски свети Илија, зламарски цар Костантин и га. д. Пирење, n. bas Blafen, flatio. Пириватра, м. Поћера један ста. рап (у Тршићу ђе сам се ја родио) послије подне лисичји трат по снијегу. Кад одмакне далеко у планину и види да не може накн лисице, а прикучисе ноћ, онда се врати натраг и пође кући; но међу тим стегне мраз а смркнесе (а старац је и онако слабо виђео), и старац позна да не може кући доћи, него се сврати у винограде у једну пударску колибу; и онако без ватре (ваља да није имао кресива, или Бећ није могао од зиме да искреше ватру и да наложи поода мало по колиби па легне и обумре од зиме. Суумрадан учинисе по селу буна, да је старац отишао у лов и да је негђе у планини умрзо од зиме; скупесе сељаци и пођу (мрагом) да га траже. Кад дођу у колибу и нађу га ђе лежи као мршав; онда брже боље наложе ватру, изују га и поч. ну га истија одгријевашк. Кад се старац мало поодгрије и дође к себи, онда повиче: „Који оно јунака најприје дође, однесе мн лисицу?” (ваља да је ону ноћ снно да је уватио лисицу). Кад га добро одгрију и напоје ракијом. онда га мемну на носила (кажу да је нови

као, кад је виђео ђе граде носила: шта ће то људи за Бога ! још сам ја жив) и донесу у село; и од мадај су га прозвали п и р и вам ра. Ппринач*, нча, m. 1) bet Keis, oryza. 2) das Messing, orichalcum. Пирити, им, v. impf. bafen, fo. Мирʌитање, п. (у Србији и у Босни по варошима) vide изметање 3. Пирлипати, ам, vide измешами 3. Пирʌишор, м. град у Ерцеговини (може бити да су сад зидине). Србљи приповиједају и пјевају, да је у Пирʌитору сједио војвода Момчило, узак Марка Краљевића: „Те је шаље на Ерцеговину „Бијеломе граду Пира тору

,,Кад Момчило под Пирлитор дође Пирнути, нем, у. pf. cinmal blafen, flo. Inc! Laut um die Kaße zu verscheuchen,

vocabulum quo felis abigitur. Писак, ска, m. (beim Dubelfad) bas guftrobr, spiraculum. Писаљица, f. cin bledernes HerFzeug, Писалка, f. j um auf Die Diterence žu idreiben (писалик), instrumenti scriptorii genus.

Писамце, n. dim. v. писмо. Писанија, f. òie Colectur (Der Kalugjer; meil jie Die Gebenben auff dreiben, um ihrer dann namentlich im Gebete ju gevenfen), quae dantur monachis, pro commemoratione: ишао у пи. санију; отишао да купи писанију. Писање, п. Das Gdreiben, scriptio. Писар, m. Der Sdreiber, seriba. Писарев, ва, во, vide писаров. Писарина, f. 1) augm. 5. писар. 2) 8ie Schreiberey, ars scribae. Писаров, ва, во, 𐐨es Edreiberg, scribae. Писарски, ка, ко, 1) Der Gdreiber, soribarum. 2) adv. idreiberifd, more

scribae.

Писами, ишем, v. impf. 1) [mreiben, scribo. 2) dem Mönche verehren, das mit er für einen bete, do monacho, ut oret pro me:

„Бог да прости старца из Буковца, „Који писа сирац и опанке, Синоћ писа, а јутрос украде. „Село Рибарица, писала ришћаница трубу сира и чабар сукна" (приповиједају да се нашло у мефмеру некаквог калуђера). Писалисе, ишемсе, v. г. pf. fid enros

liren laffen, do nomen. Писка, f. дав $feifen, Bifфen, sibilus, Пискање, в, Das Diffagen, usus vocis pis.

[ocr errors]

Пискарање, п. dim. v. писање. Пискарами, ам, dim. y. писати. Пискаши, ам, v, impf. pig fagen, dico pis.

[blocks in formation]

Питомљење, п. дав Зäђmеn, cicuratio. Пишуљица, f. (dim. v. numa) eine Art gefünter Strapfen, placentarum farctarum genus. Пике, п. das Trinkgelage, compotatio: ајдемо на пиће. сf. пијанка. 2) das Getränk, potio.

Пиц (son пица), оде пиц на разминци, es geht kleinweise zu Grunde, perit

sensin.

Пиц! пиц у капу! пип у мије! jagte jener, Dem Der Bogel entilohen mar, um ihn wiečer anguloden, ex dvext To obscoend de illo, qui aviculam (cunxum) quae avolaverat, revocabat. Пица, f. hyp. у. пичка. Пицин, на, но, Det пица, cunni; бабее in Der (obfcönen) alnetbote: кад је ударно Кулин бан на Пицин град Пичење, п. nactio cuppi, fututionis. Пичемина, f. augm, v. пичка. Пичишисе, имce, v. г. impf, cunnum.

nancisci.

Пичица, f. dim. 9. пица.
Пuчka, f. die Scham, cuanus.
Пичкар, м 1
fututor, aman, cunni,
Пичкарош, m.J
Пичурина, f. vide пичетина.
Пùшaлo, n. das Werkzeug zum Harnen,
minctorium (penis ant vulva).
Пишањак, вка, m. vide пишаћа.

Пишање, п. дав Piffen, minctio. Лишапи, ам, v. impf. piffen, mejo. Пишаписе, амсе, v. r impf. piffen, mejo. maka, f. (eigentlich), der Urin, urina. cf. мокраћа.

Пишење, д. dim. 9. пишање.
Пиши, им, dim. 9. пищали.
Пишкање, n. dim. 9. пишање.
Пішками, ам, dim. v. пишати.
Пишнути, нем, v. pf. piffen, мејо

semel.

Пишман*, indecl. на кога, или на што,

erpi ht, studiosus.

Пишманишисе, имсе, v. r. impf. bes reuen (ben Rauf), pocnitet (emisse). Пишманлук *, m. bas Keugels, Der Neu. Fauf, maleta poenitentiae. Пишмањење, а баз Зеreuen bes Rauft. poenitentia emtionis.

Inшopa, f. Schimpfwort für eine schlechte ракија, conviciun in vinum male usm: дајде ше пишоре. Пишталина, f. ein wafferiger oven, Wasserboden, terra aquosa, (ubi aqua prosilit).

Пuumane, n. das Zischen (des Falken, der Schlange), sibilus. Пишмами, тим, v. impf. 1) ifchen, sibulo. 2) herauszischen (wie das Wasser aus naßem Solf auf bem feuer), ргоsibilo: пишити вода из дрвета. Пиштаљ*, m. мала пушка, Die Wi

stof, telum pistola dictum. Пишмољина, f. augm. v. пиштољ. Пиштољик, m. dim. 9. пиштољ. Пиштољски, ка, ко, Wiftolens, pisto

lae (teli manuarii ignivomi). Пјан, на, но, vide пијан. Пјанац, нца, m. vide пијаница. Пјанство, n. vide пијанство. Пјанчина, f. augm. v. пјанац. Пјевалиште, п. (Ерц.) Drt,imo man ge. fungen hat, over zu fingen pilegt, locus ubi cantatum fuit, aut solet cantari: „Ти не пењи бијела чадора ,,На мојему дивну игралишту „И на мојем дивну пјевалишту Пјевало, п. (Ерц) (iderghaft) Das Bects

zeug des Singens (die Kehle), guttur. Пјевање, п. (Ерц.) bas Gingen, can

tatio.

[blocks in formation]

Пјевица, f. (Брц.) Die Gängerin, can. tatrix :

„Пјевала мица пјевица: ,,Што ће старцу ђевица „А младићу бабица? Пјевнуши, нем, v. pf. (Ерц.) ein we: nig fingen, an ingen, cantum incipio : „Пјевни, пјевни злато материно Пјевушење, u. dim. v. пјевање. Пјевушиши, им, dim. 5. пјевами. Пјевчић, m. dim. 9. пијевац. Пјега, f. (Ерц.) Der Gummeriproje, lenticula.

Пјегав, ва, во, (Ерц.) fommerfledig.
Teuticulosus.
Пјена, f. (Ерц.) е daum, spuma.
Пјенити, им, v. impf. (Ерц.) аб фаш
men, despumo.

Пјенитисе, нисе, v. г. impf. (Ерп.) fchäumen, spumo.

Пјенушење, п. (Ерц.) 𐐨ас фaumen, dim. v. пјен

spumatio.

Пјенушиписе, шисе,

мисе.

Пjemême, n. (Eрn.) das Schäumen, spu matio.

Пресковим, ма, мо, (Ерц.) н. п. земa, fandig, arenosus.

Пjecмa, f. (Epu das Lied, cantilona. Пјесмица, f. dim. v. пјесма. Пјетлић, m. dim. 9. пијешао. Пјешадија, f. (coll. Ерц.) Die Golate gu jug, pedites: „Пјешадија у пушке загледа Пјешак, in (Ерц.) Der Fußgänger. pedes. Пјешац, шца, m. (Ерц.) vide пјешак. Пјешачки, ка, ко, (Ерц) 1) fufgange rifd), pedestris. 2) adv. mie ein Jugr gänger, peditis more. Пјеше, Прешние, (Ерц.) зu juf, pedes. Fuß, Пешке,

Пла, плаа, плао, vide Плаовим. Плаб, ва, во, 1) blau, flavus, coeruleus. 2) blond, flavus:

,,За два плава не би гроша дала Плавац (Плавац), вца, m. Mannina

me, nomen viri. Плавешан, шна, но, vide плаб 1. Плавeлникасти ma, mo, blàulich,

subcaeruleus.

[ocr errors]
[ocr errors]

Плаветнило, n. vide плавило. Плавешнитисе, имсе, v. г. impf. bat fein, sum caeruleus.

Плавило, д. blaues Färbemittel, cae

ruleum.

Плавиши, им, v. impf. blau mereen, fio coeruleus.

Плавиши, им, v. impf. 1) überfdwe men, inundo. 2) (мanjeñʊ) abschöpfer, florem lactis carpo. Плавишисе, имсе, v. r, impf. н. п. л

[blocks in formation]

r. impf. gleiten (auf dem Sintern), labi. Дегем баба по леду се плаза (m.j.ушинци). Плазиши, им, v. . impf. m. j. језик, bet.

ansrecken, exsero.

Плajвaз, m. (osterr. das Bleiweiß) das
Reißblei, der Bleistift, plumbago.
Плакање, п. дas Weinen, fletio,

ratio.

Плакање, n. Nag ulubidremmen, elutio.
Плакати, ачем, v. impf. weinen, ploro.
Плакати, ачем, v. impf. aus]d mems
men, eluo.
Плакатисе, ачемсе, v. r. impf. н. п.
као папка, ф ausbaden, wie cine
Cnte, perlavari,

Плакнути, нем, v. pf. ausfdm emmen,

eluo.

Пламен, m. Die Flamme, flamma.
Пламен, на, но, Flammenz, flammeus (?),

ardens et micans ut flamma:
„И на њима три пламена мача -
Пламеним, ма, мо, flammen, flam-

meus:

Платно, п. 1) Leinwand, linteum. 2) Mauer um eine Stadt, Festung, Klos fter, murus, moenia: plo-„Три је платна кули оборио, ,,На четвртом пенцер начинио Плаћа, f. vide плата. Плаћање, п. до забien, solutio. Плакати, ам, v. impf, jahlen, solvo. Плач, м. 𐐨as Beinen, fletus. Плачан, чна, но, meinend, flens. Плачидруг, m. Der Mitmeiner,'amicus qui cum flente flet : Дај ми мени плачидруга, а пјевидруга је ласно

„А покрај њи ножа пламенита -
Пламенчић, m. dim, y. пламен.
Пламењача, f. Die zu ftarte Connenbike,
sol nimius: убила пламењача дубе-
нице, грожђе и т. д.
Пламичак, чка, m. hyp. v. пламен.
Пландиште, n. Ort, mo 𐐨ай Bieb über
Mittag vor Der Sonne geborgen ift.
locus ubi pecora a sole defensa requi-

Viehe) während der Mittagshiße wo unterstehen, in umbra esse a sole meridiano.

Планина, f. Der Bergmalb, saltus, mons silvosus. cf. гора.

ща.

Планиница, f. dim. 9. планина,
Планинка, f. vide стан
Планински, ка, ко, н. п. пица, Xalò
vogel, avis silvestris.
Планути, нем, v. pf. fanel aufiovern,
aufflackern, emico, exardesco.
Плаовим, mа, mo, ftromweife berabfalz .
lend (z. B. Regen), Plaß(regen), imber.
Пласт, m. Der Deufdober, meta foeni.
Пластити, им, v. impf. m. ј. сијено,
das Heu aufschobern, metam foeni con-
struo.

escunt.

Пландовање, n. дав Unternehen bes
Viehes während der Mittagshiße, re-
quies pecoris in umbra.
Пландовами, дујем, v. impf. (vom

Пластик, m. dim. 9. пласт.
Плáma, f. der Lohn, Besoldung, merces.
тац, плаца, m. Der Bahler, qui ex-
solvit, solutor.
Платина, f. ein Edeit Soly, eine Daus
be, segmentum ligni, tabula.
Платими, им, v. pf. bezablen, solvo.
Плашка, f. (im Sartenfpiele) ber gar leis
ne Karte hat, und zahlen muß.
Плаmнaр, m. der Leinwandhändler, lin-
tearius, linteo.

[ocr errors]

наки.

Плачко, m. ein Sino Dab gern meint,
ein Beiner, plorator:
,,Плачко чува говеда
,,И бабину јуницу.
,,Закла баба јуницу,
„Даде плачку гузицу.
(пјевају ђеца ђешему које плаче).
Плачљив", ва, во, 𐐨er gern meint, plo-

rator:

[ocr errors]

,Мушко ми чедо плачљиво Плашење, n. Das Sdređen, terrefactis. Плашив, ва, во, vide плашљив. Плашиши, им, v. impf. f reden, terreo. Плашишисе, имсе, v. r. impf. erforea den, exterreor.'

Плашљиб, ва, во, fur tfam, pavidus.
Пʌашња, f. 𐐨ее Сdreden, terror.
Hлámkeшe, n. das Aufschobern des Heu's,

constructio metae foeni.

Плева, f. (Pec. и Срем.) vide плева.

[blocks in formation]

Плен, м. (Рес. и Срем.) vide плизен.
Плении, им, (Рес. и Срем.) vide пли
јенити.
Плењење, п. (Рес и Срем.)

пли

јењење. Плсан, сни, f. (Рес. и Срем.) vide

папресан.

Плесмо, п.

Плести, етем, v. impf. 1) fledten, plecto. 2) [triden, plecto, texo. Плетеница, f. 1) ein ceflodytener 3opf, nexi capilli. 2) cine Flechte von Bret, craticula pauis. Плетење, п. a) bas Fledten, nexio. 2) das Stricken, textio, 3) die Striderei, das Strickzeug, res reticularia. Плетер, m. das Flechtwerk, crates. Плешивача, f. Der Etridbeutel, theca reticularia.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Плôсkа, f. eine platte Flasche («ymypa), vas ligneum vinarium planum. плоснат, та, м, vide плосан. Понина, . Die Mbplattung, planities. Плосно глав, m. Der Platttopf, homo capitis plani. Плош, m. Der 3aun, sepes. Поп, f. dim. v. плот. Плоча, f. 1) eine latte, lamina. 2) ко

ска, vide пошковица.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »