П1⁄2ecкâïe, n. das Platschen, sonitus aquae, aut in aqua agitati. Пљесками, ам (и плештем), v. impf. plätschern, agitare aquam, complodo. ПьесниЕ, ва, вO, schimmlig, mucidus. Пeснивиmисе, имсе, v. г. impf. schime meln, mucesco. Пљеснути, нем, v. pf. platimen, complodo. Пљоштимице, н. п. ударити, mit ber Fläche des Degens, secundum latitudinem (gladii). Плувâнка, f. der Speichelauswurf, ejectamentum. Hлувâже, п. das Speyen, sputatio. Пљуваши, љујем, v. impf. 1) ipenen, spuo. 2) Kora, einen anfpenen, con spuo. Пљунути, нем, v. pf. ausfpenen, ex spuo. ускаже, n. 1) das Plätschern, aquae souitus. 2) das Sprißen, aspersio. Пьускаши, ам, v. impf 1) plätschern, sonitum edo (de aqua). 2) sprißen, aspergo. Art wässe, Іљускача, f. m. ј. крушка, riger Birnen, piri genus. луснуши, нем, v. pf. hinfchütten, effundo, projicio (aquam e vase), љуцавица, f. (cm.): „Ситна риба пљуцавица q. d. Speyling, eine Benennung des Fisches, in sofern man, wenn man ihn ist, der Gräten wegen immer aus speyen muß, piscis, quasi dicas, sputatilis ob ossa, quae manducans ejicere debet. љуцање, n. dim. v. пљување, љуцаши, ам, dim. v. пљувани. љуцкање, n. vide пљување. љуцкапи, ам, vide пљуцами. Abby шum, m. (у Сријему, и у Бачкој) vide бршљан. býшmaше, n. das plätschcrude Fallen (des Regens), casus pluviae cum sonitu. љуштаи, шти, `v. impl. н. п. киша, вода на уста, läticern (vom Regen), cum sonitu decido (de pluvia), al' uo. ò, 1) um (folen), отишао по ђевојkу, um das Mädchen, abiit ut adduceret puellam. 2) ударио га по глa Eu, auf den Kopf, nach dem Kopfe, 3) познајем га по гохору, nad ber Єргафе, (i) како је по Бечу, rie ift's in 2Sien? 5) послао по нему, Durd ihn, 6) по моме може живиши сто година, де медеп, per hoc, hoc non impedit: по мени можеш чинити што ми драго. 7) није ми mo no hудn, nach Wunsche, 8) no Boжuky, nach Weihnachten, post. 9) no ❤ један, по два, зu einem. 10) подобро, поболе, понајбоље, понајвиuie, ziemlich, sic satis. 11) mit den Beitmörtern: поспавами, попјевами, посиhеши, ein wenig, paululum. 12) по шмо je брашнo? wie theuer? quanti? по дванаест пара. 13) поскидами, побити, позатворами, cines nad dem andern, unum ex alio, 14) пo Typски, по Бечки, auf -, nach Art, more. Пo, (die Hälfte) halb, dimidium: NO BOда, Der halbe Dos; по љеба, по паре, по бурета вина, по човека и т. д. Поајдучими, им, v. pf. zum Hauben vee= führen, facio esse latronem. Пoajayимисе, имсе, v. r. pf. ein Hajduk (Räuber) werden, fio latro. Пòaпcumи, им, ν. рf. пach einander vers haften, in carcerem conjicio unum ex alio. Пoapa, f. die Verheerung, depopulatio. Пcapалн, ам, v. рf. verheeren, depo. pulor. Поарнаушиши, нм, v. рf. zum Arnauten machen, reddo Albanum. Поарна умитисе, имсе, v. г. pf. cin 2e naut werden, fio Albanus. Поарчшши, им, v. pf. aufzehren, absumo; daher nоарчиmисе, sich aufzehren, cunsumsisse omnem pecuniam. Побáдаше, n. das Einstecken in die Erde, fixio (signi). Пoбáдaши, ам, v. impf. in die Erde steden, figo. Пoбàuаmи, ам, v. pf. nach einander wers fen, jacio unum ex alio. Побашйваже, n. 1) das Wegwerfen, abjectio, 2) das Verwerfen, das Mißge. bären (von Menschen und Thieren), das Kommen um die Frucht, editio partus immaturi, abortio. Побацивати, цујем, v. impf. 1) wegwer= fen, abjicio. 2) um die Frucht kommen, verwerfen, mißgebären, abortire. Побацити, им, v. pf. 1) megwetfen, abjicio. 2) verwerfen, mißgebären, abortio. Пoбàmими, им, ν. рf. zum Bascha machen, facio bassam. Побашине, име v. r. pf. Bascha werden, fio bassa. Пoбашкa, abgesondert, separatim. По6èснеmн, ням, (Рec.) vide noбjeш. Побесними, км, (Срем.) њеми. Побећи, бегнем, (Рес. и Срем., vide побјећи. " Побијање, п. 1) баб Gerab5ringen bes Preises, imminutio pretii. 2) das Wies deraufschärfen des Mühlsteines, acutio lapidis molaris. 3) das Hineinschlagen, infixio, Побjam, aм, v. impf, 1) den Preis herabsehen, herabbringen, imminuo pretium. 2) камен воденични, Den Dühl= ftein aufidlagen. 3) копље, hineinfalar gen, infigo. Побиједити, им, v. pf. (Ерц.) beftegen, vinco, cf. надвладати : „Амо јесам Турке побједио „На нашему шанцу Делиграду. побирати, ам, v. pf. nad einanger Flaus ben, colligo.. Побисками, шишем, v. pf. кога, сiз nem das Ungeziefer am Kopfe absuchen, perquiro caput de pediculis. Побискатисе, иштемсе, v. r. pf. fid) unter einander die Läuse absuchen, purgare se invicem pediculis. Побнманжитие,имсе, v. r. pf. ein Lump werden, fio vagus, nebulo. Побити, бијем, v. pf. 1) nad einander tövten, mactare. 2) цијену чему, ben Preis einer Sache herabbringen, imminuo pretium. 3) (у бачкој) камен воденични, vide посјећи воденицу. 4) копље, einidlagen, figo. Побитисе, бијемсе, v. г. pf. fid fala= aeu, confligo. Побјегнути, нем, vide побјећи. Побјеђивање, n. (Ерц.) Da Befiegen, victio, devictio. Побјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) бе. flegen, vinco. Побјесниши, им, vide побјешњеми. Побјећи, бјегнем, v. pf. (Ерц.) fliegen, fugio, aufugio. Побјешњеми, бјесним, v. pf. (Ерц.) toll, rafend werden, in Wuth gerathen, furore corripi.' Побледени, дим, v. pf. (Рес.) bleich erbia= Поблиједити, им, v. pf. (Ерц.) Поблијеђеши, дим, v. pf. (Ерц.) Ben, pallesco. Побљувати, љујем, v. pf. anfpeyen (durch Brechen), convomo. Побљувашисе, љујемсе, v. r. pf. 1) fid durch Brechen bespeyen, se convomere. 2) sich erbrechen, vomo. Побожан, жна, но, fromm, pius, sanctus. Побожност, f. bie Frömmigteit, pietas, probitas, sanctitas. Побојатнсе, јимсе, v. г. pf. fich fürch ten, scheuen, timeo. Поболевање, п. (Рес. и Срем.) vide по боли евање. Поболевапи, ва, (Рес. и Срем.) vide поболијевами. Поболеписе, лимсе, (Pec.) vide побо демисе. Поболијевање, п. (Ерц.) 𐐨аз gen, Behthun von Beit ju Beit, dolor subinde rediens. н. п. поболијева ме нешто глаз, thut mir von Zeit zu Zeit weh, dolet mihi caput subinde. Поболишисе (и поболелисе), имсе, (Срем.) vide побољемисе. Побољелисе, лимсе, у. г. pf. (Ерд.) ertranfen, morbo corripi. Поборавиши, им, v. pf. vergeffen, obli Поболијевати, ва ме, у. г. impf. (Ерц.) ү. мимисе. Побратимов, ва, во, деб побрашн fratris adoptovi. Побратимство, n. Die pobratim Gamer-fraternitas adoptiva. Побратими, им, v. pf. кога, einen fra Bruder wählen, fratem appello aliqu побрашишисе, имсе, у. r, pf, c, с viscor. Побосши, бодем, v. pf. 1) bie Ddien dazu bringen, daß sie streiten, boves incitare ad certamen. 2) zusammen stoBen, cornu peto: побола говеда овце. 3) in die Erde stoßen, pflanzen, figo humi (барјак, копье). Побостисе, бодемсе, v. r. pf. 1) побоАисe волови, baben По geftrogen, cornibus se invicem petierunt. 2) einander tootstechen, trucidari invicem. Побочке, nad) Der Seite, a latere: узео лонац побочке. Побрами, берем, v. pf. abklauben, abpflücken, decerpo, lego. Побратим, м. 1) који се побрали у сну, м. ј. кад ко у сну у каквој неколи рече коме: да си ми побо гу брам. 2) који се побрати на јави у каквој невољи 3) који се побрати у цркви, и то највише чине жене и ђевојке: кад се разболя Бе на или ђевојка, онда избере какво га момка и оде с њим намастиру, или цркви каквој, me joj мамо мемне крст (чини ми се на главу, па веже каквом марамом), поп јој, или калуђер, очами м литву; потом ако она оздрави, онда мога момка зове братом н он њу сестром (мени се чини да је то Бугарски обичај: зашто сам ја то први пут виђео у Бијограду код Бугара). 4) cf. дружичало. 5 с једномјесечићи. 6) млоги се прозву побратими, а нијесу се побрапінли никако; пако Србљин кад не зна имена коме, а он га зовне: е побратиме! Какогођ што се човек у сну LAZ на јави побрами (осим цркве), пако се може и посинии и поочими, а жена посестримн помамери ми. Побратимиши, им, vide побрашняв Побратимишисе, имсе, vide nonpa Повезами, ежем, v. pf. 1) nac) cinans ber binden, ligo alium ex alio. 2) глаBy, einbinden (den Kopf), illigo. Повезаписе, ежемсе, v. r. pf. fid (ven S Kovf) einbinden, illigo caput. Повезача, f. марама, или крпа, што се жене повезују, да порftuф, Баupts Повезивање, n. 𐐨ав Ginbinden без коз pfes, vittatio capitis. Повезивати, зујем, v. impf. Den Kopf tuch, vitta. einbinden, vitto. Повезиватисе, зујемсе, v. г. impf. fi einbinden, vittor. Повелик, ка, ко, о ziemli groß, sic satis magnus. Повесамце, п. dim. y. повесмо. Повесмо, п. (Рес.и Срем.) vide повјесмо. Повести, едем, v. pt. mitnehmen, mits führen, mitbringen, adduco, veho. Повести, езем, v. pf. fahren, führen, Повестисе, едемсе, v. г. pf. fld) nad einem richten, sequi aliquem. Повечерами, ам, v. pf. ein fleines Hacto mat cinnehmen, coenam modicam sumo. Повијање, п. 1) baô Biceln, fascinatio. 2) das Winden, Heraufziehen (der Wols le), advolutio nubium. Повијами, ам, v. impf. miceln, fascio. Повиjаписе, амсе, v. г. impf. fid f mies gen, se applicare. Повиками, ичем, v. pf. drenen, inclamo, exclatno. Повилеши, лим, v. pf. (Pec.) in Xutl повидими, им, v. pi. (Срем.) gerathen, Повиљеши, лим, v. pf. (Ерц.) in furorem agor (vim vilae nanciscor). Повишак, шка, m. Die WinDeln jufam= mengewiđelt, fasciae: дијете у по витку. Повиши, вијем, v. pf. дијете, einmis ckeln (österr. falschen), fascio. Повишине, вијемсе, v. г. pf. fid winz den, schlingen, emineo: „Повиласе бела лоза винова „Повиосе по коњу дорамıy ,,Ја сам ноћас чудан сан уснио, „Ђе се пови један прамен магле Повјесамце, п. dim. v. повјесмо. Повјесмо, п. (Ерц.) Dec 2uno jlast, fasciculus lini. - Повладити, им, v. pf. коме шта durch Beifall begünstigen, Vorschub geben, aufmuntern, laudo, hortor. Повлађивање, n. Dаз ulufmuntern, hor tatio. Повлађивати, ђујем, v. impf. aufmun= berumidleppen, distraho. 2) очи, hinEehren, converto (oculos). Повлашиши, им, v. pf. um Saladen machen, facio esse valachum. Повлашипнсе, имсе, v. г. pf. cin 20 lach werden, fio valachus. Повлен, м. планина у Србији. Повод, m. Der Strid an Dem man bie Beipferde führt, funis capistri: „Два поведи јоште у поводу Поводац, воца, m. vide повод. Поводити, им, v. impf. im Degriffe fenn zu führen, ducturus sum. Поводитисе, имсе, v. r, impf. fid aufa machen zu folgen, accingor ad sequen dum. Поводљив, ва, во, leidt gu беwеgеn. leicht nach andern zu richten, facilis ad sequendum. Повођење, n. bas ulufbredjen um zu füla ren, oder zu folgen. Hoвoj, m. die Binde (um das Kind zu ΠΙΟ Повољан, љна, но, milfommen, an= genehm, gratus. Повр (у Ерц. поврг), обеr, supег: повр Пов рка, f. 1) eine Reihe Fische an ei- лонац, н. п. кад се у њему носи jeлo y пoлe, der Umbindestrick, funicu lus circumligatus, ollae suspendendae. Повразити, иM, v. impf. (den Topf) umstricken, circumdo funiculum ollae. Повратак, шка, m. Das Lebrum, Die Rückkehr, reversio, reditus. Поврáшиmя, им, v. pf. 1) umkehren mas chen, facio ut quis redeat, 2) zurückstel. len, reddo, restituo. Поврашишисе, имсе, v. г. pf. umkеh. ren, revertor. Поврашич, m. der Rheinfarn, tanace- stitutio. 2) Das Umkehren, reversio. Пoвраkаmи, aм, v. ìmpf. 1) umkehren machen, dazu bereden, facio ut quis revertatur. 2) zurückstellen, reddo Повраkаmисе, aмce, v. г. impf. umkeh Пoвpcти, поврзем, v. pf. (den Topf) umstricken, circumdo funiculum ollae. ПОБРме, f. pl. (у Бачкој) као двије криве дашчице, што стоје одозго на japмy. Пophe, n. das Gemüse, obsonium. Поврћи, вргнем, vide помешнути. Површими, им, v. pf. кога, einen uns ter sich bringen, ihn von oben drücken, deprimo. Поsреhiваmи, hyjeм, v. impf. (eine Повући, учем, v. pf. 1) fortgieben, mo veo (trahendo). 2) oчи, hinkehren, con verto. Пoвýkиce, yчеmсе, v. r. pf. sich geben, gelindere Saiten aufziehen, remittere. Пoгáhame, n. 1) das Errathen, conjectatio, divinatio. 2) das Treffen (mit der Flinte, dem Pinsel), collineatio, expressio ad vivum. 3) das Ausmaßen, Accordiren, Vergleichen, pactio. Погáhаши, ам, v. impf. 1) errathen, conjectura assequor. 2) treffen, ferio, ad vivum exprimo. 3) vergleichen, paci scor. Пoганимисе, имсе, v. r. impf. vom Kins de, das sich besudelt, concacare se. Пoгaьe, u. das Verunreinigen, pol lutio. Пoгáсиши, им, v. pf. nach einander aus, ren, revertor. Покрбај, сf. бердо. Поврвеми, ви, v. pf. (Рес.) dahinströ Пововљеши, ви, v. pf. fammenlaufen), confluo, concurro. pf. untergehen, fallen, intereo. mulceo. Пoглâmи, ам, vide пoraедamu. 2) der Blick, aspectus: cmрaшна п гледа. Пloглéдaше, n. das Sehen nach einem, der kommen soll, expectatio adventantis aut venturi, Погледами, ам, v. impf. nad einem fes hen, der kommen soll, ihn erwarten, exspecto. Погледаши, ам, v. pf. einen Blick wers fen, conjicio oculos aliquo. Поглунути, немо, v. pf. nad Der Hein he taub werden, obsurdesco. Погнати, ам, vide покерами. Погналисе, амсе, vide покерамисе. Погнутисе, немсе, v. 1. pf. lid vers wärts beugen (. B. der Reiter), pro mineo. Пoговáраже, n. das Verlauten lassen, ostensio (propositi alicujus). Поговараши, am, v. impf. sich verlauz ten lapen, significare verbis propositum. Пoговop, m. wiederholte Rede, sermo iteratus. Поговориши, иM, v. pf. 1) ein wenig reden, proloquor. 2) wiederholt sagen, iterum dico. Пorодбa, f. der Vertrag, pactio. Погодиши, им, v. pf. 1) errathen, conjectura assequor, divino, 2) treffen (im Schuße), ferio. 3) treffen (im Gemals de), ad vivum exprimo. 4) accordiren, verabreden, bereden, paciscor. Погoдиmисе, имce, v. г. pf. sich vergleichen, accordiren, eins werden, paciscor. Погонити, им, v. impf. perfusen зи treiben, coepi agere. Погошêне, n. das Antreiben, der Berfuch zu treiben, excitatio. Погорелица, f. изгорелица, пожеглица; ш. ј. она капа, или чарапа, у коју се прстен сакрије двапут засопце кад се игра промена. cf, пр смен.. Погореми, рим, v. pf, gänglid) abbrens nen, deflagro. Погосподитисе, имсе, v. r, pf. ein Herr werden, fio dominus: пoгocпoдио се, па не ће да ради. Пограбими, им, v. pf. rassen, rapio. Поградими, им, v. pf. 1) ausbessern, repariren, repаго, н. п. цркву, намастир. 2) nach einander machen (z. B. bauen), facio, aedifico aliud ex alio. Пограђивање, п. да кеpаriren,reparatio. Пloгрahваmи, hуjeм, v. impf. reparis ren, reficio, reparo. Пorрeб, m. das Begräbniß, das Leichenbegängniß, exequiae. Погребнй, на, но, Leichen-, funebris. Погревање, п. (Pec. n Chem.) vide пo гријевање. Погревами, ам, (Рес. и Срем.) vide погријевами. Пòгpējam̃и, jeм, (Pеc. н Срем.) vide погријаши. labi. Пòrpjeшka, f. (Ep.) der Fehler, lap sus, error. • Пoryбumn, им, v. pf. 1) Kora, umbringen, interficio. 2) H. II. Cве новe nach einander verlieren, amitto aliud ex alio. Horyзijau, m. der Schmarozer, parasitus. oгyзnjaшшa, f. die Samarozeria, parasita. Пoгýлиши, им, v. рf. 1) abnagen, corrodo. 2) н. п. погулно сву воду, bin= einfaufen, deglutiit. Horypumuce, имce, v. r. pf. sich krüm. men (vor Alter), incurvor. Погушими, им, v. pf, nad cinander erstiden, suffocor. Hoд, 1) unter, sub: под небом, поПода, да мном. 2) gegen, um bie Beit: под старост, auf die clten sage; под но, gegen die Nacht hin, sub noctem. pf. unter et Подаваже, n. das Ergeben, deditio. intendo, tendo. Подàпшньаше, и. das Aufspannen, in tensio. Подапињати, њем, v. impf, auffpant nen, intendo, tendo. Подание, амсе, v. r. pf. fi ergeben. desio me. Пoдапшьнв, ва, во, frengebig, liberalis. Подбáдане, n. das Aufmuntern, das Aufbeßen, stimulatio. Подбадаши, ам, v. impf. aufmuntern beßen, stimulo. Пoд6àдâч, m. der Aufheter, stimulator. Пoдõашiname, u. Das Unterlegen, sub jectio. |
