Поздрављами, ам, v. impf. begrüffen,

salutare.

Поздравље, п. vide поздрав.
Позеленеми, ним, v. pf. (Pec.)
Позеленими, им, v. pf. (Срем.)
Позелењеми, ним, v. pf. (Ерц.

viresco.

Позепсми, бу, v. pf. н. п. шљиве, ораси, паф" бес Reihe ecfrieren, gelu perire. Позивање, n. Das Ginlaben, invitatio,

Vocatio ad coenam.

Позивами, ам (и позивљем), v. impf.

einladen, voco ad coenam. Позлата, f. Die Bergolbung, inauratio. Позлатими, им, V. pf. vergolden, inauro, deauro.

grün

mers

en,

Позлаћивање, п. bas Bergolben, in.

auratio.

Позлаћивати, кујем, v. impf. vergol=

den, inauro.

Познавање, n. Das Rennen, cognitio. Познаваши, најем, v. impf. tennen,

novi.

Познан, м. Mannôname, nomen viri. Познана, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Познаник, m. Der Betannte, notus, familiaris.

Познаница, f. Die Betannte, nota, fe

mina familiaris.

Познанство, а. Die Detanuti aft, fa

miliaritas, usus.

Познати, ам, v. pf. Fennen, nosse. Познатите, амсе, v. pf. einander Eennet, familiares sumus. Позно, fpät, sero, tarde. Позоба іи, бљем, v. pf. (Rörner), aufs effen, comedo: позобале мице грожђе, кокоши жито, коњи зоб; „Сви су коњи зопцу позобали, „А мој доро није ни шакнуо Поигравање, n. as uluftangen, Supfen

vor Freude, exsultatio. Поигравати, ам, v. impf. bupfen, auf

tanzen, exulto, gestio. Поиграми, ам, v. pf. cin menig tangen, exsulto paululum. По гратисе, амсе, v. г. fpielen, ludo paululum.

pf. ein wenig

Пойсками, mumем, (у Сријему) viПойскамисе, иштемсе, (у Сријему)

де побисками.

vide побискашисе.

eilen.

Поимеми, мим, v. pf. (Рес.) Поймими, им, v. pf. (Chem.), lid in Поићеми, имим, v. pt. (Ерц.)] ite fes ben, properо. Поjаати, јашем, v. pf. коње, auffigere (aufs Pferd), conscendero equos: „Кад појашу вране коње, „А припашу бришке сабље Појавими, нм, v. pf nasloden, anfüh ren (die Herde), duco gregem, praeco gregi:

-

„Мајка Мару иза горе звала: „Ајде Маро, и појави стадо Појавилисе, имсе, v. г. pf. fid offen baren, fid geigen, appareo: појавила се куга. Појамчипи, им, v. pf. nad bee Reibe zur Bürgschaft auffordern, facio esse sponsorem alium ex alio." Појање, n. Das Gingen (in Der Sirde), cantus (in ecclesia).

Појас, m. Der Gürtel, cingulum, zona. Појасасm, mа, mo, Gürtel., geftreiftа

lineam albam habens.

Појасина, f. augmn. Појаси,'m. dim. v. појас. Појасица, f. појасаста коза, eine geo freifte Biege, capella zonata. Појама, f. (по Ерц.) 1) Der Stan, stabulum. 2) Die Rammer, conclave: „Да од њега бијел двор мирише, „И појама ђе Омербег спава Појами, појем, v. impf 1) fingen (in

-

der Kirche), canto (in ecclesia). 2) vide пјевати, али се врло ријешко чује, и шо само у пјесмама, н. п. „Од погаче дупе плаче, „А од проје дупе поје Појами, јашем, vide појами, Појац, појца, m. Der tveflice Gängee (in der Kirche), cantor egregius. Појебати, бем, v. pf. confutuere unan ex alia.

re se.

Показивање, n. Das Beigen, ostensio. Показивати, зујем, v. impf. zeigen,

osteuso.

,*

Покајами, јем, v. pf. кога, или што, einen rächen, ulcisci aliquem aut ali. quid. Покајамисе, јемсе у. г. р. Вите thun, bereuen, poenitentiam ago. Покалдрмими, им, v. ipf. pflajtern, sterno (viam), Покапати, пљем, v. pf. 1) anträufeln, bettäufeln, stillatim conspergo. 2) bes träufelt werden, conspergi stillatim:

Gott

покапала аљина крви. Покараши, ам, v. pf. 1) ein wenig ausimeiten, (ausgreinen), objurgare aliquantulum. 2) покарао га Бог, bat ibn geftraft, reprehendit illum Покаратисе, амсе, v. r. pf. fid aus schelten, ich zertragen, jargio invicem se excipere.

deus.

Покасами, ам, v. pf. ein wenig traben,

tolutim coepi incedere. Покаскивање, д. дав ulutrappen, in

Меске,

Покладе, f. pl. н, п, Бијеле, Божимње, Непроче, Госпођине, Аранђелове и m. Д. Der Zag vor Der Faste (die Fastnacht ?), bacchanalia ? Покладовање, n. aз покладе . Salten,

actio bacchanalium. Покладовати, дујем, v. impf. und pf. Fasnacht halten, agere bacchanalia. Пòклâжâœе, n.1) das Verbeugen, inclinatio. 2) das Schenken, donatio. поклањати, ам, v. impf. коме што, identen, dono. r. impf. sý Поклањашисе, амсе, к verbeugen, vecneigen, inclinari. Поклапање, п. даб зuveden, opertus,

opertura,

Поклапами, ам, v. impf. beden, ope

rio.

Поклаши, кољем, v. pf. zufammen.

schlachten, macto unum ex alio.

Поклашисе,, кољемсе, V, r. pf. rars fen, rixor.

Поклекнути, нем, v. in genua procambo, Поклепами, пљем, v.

pf. н. п. сјениРу, мопику, glühend machen und farfen, candefactum acuo. Поклецивање, п. дав ÿčieverFuien, ргоlapsio in genua. Поклецивами, цујем, v. impf. nіеде Enien, procumbo in genua. Iausgleis Покʌизнути, нем, v. pf. Поклизну писе, немсе, v. r. pf j ten, labe (loco lubrico).

pf, Niederknien,

Покликнути говорисе и поклићи),нем, v. pf. ausrufen, kreischen, exclame. Поклон, m. 1) дав (Seident, donum, Поклону се у очи не гледа (покло њеној се кобили у зубе не гледа) 2) die Verbeugung, inclinatio: Bala брате, поклон имамо; поздрав н поклон; поклон до црне земље; ,,Обрнисе, поклонисе, „Поклон домаћину Поклонити, им, v. pf. iфеnten, dono. Поклонитисе, имсе, v. r. pf. fie beugen, verneigen, inclinor. Поклоњање, п. vide поклањање. Поклоњати, ам, vide поклањапии. vide покла Поклоњатисе, амсе,

мисе.

m. ride заклопац. Поклопац, пца, Поклопити, им, v. pf. Juveden, operis Покʌопишисе, имсе, v. r. pt. fid hinducken, conquinisco remitto membra

Поклопница, f. (сп.) bet Dedel, oper

culum :

,,Од копља ми градили носила, А од штита гробу поклопнице Покњишки, adv. mie es in Buфееn ift (d. i. altslawisch), lingua librorum (ecclesiasticorum).

Поковати, кујем, v. pf. 1) bellopfen, pulso, compungo. 2) nad tinanver schmieden, cudo aliud ex alio. Покој, m. i Kuhe, requies. Бог да му души покој да! Покојни, на, но, 𐐨er verftorbеnе, feli. ge, defunctus. Покондиришисе, имсе, 7. г. pf. Бефer werden, fo poculum, in dem Sprüch morte: Кад се тиква покондири, wenn der Geringe ein Herr wird Покопами, ам, v. pf. 1) наф бес кеi. he begraben, composui omnes. 2) nach Dee Reihe aubgraben, effodio unum ex alio: н. п. покопао сву репу, ponkey. 5) ein wenig graben, paulujum fodio. Покопица, f. bas imeite Braben beb Beinberge, fossio vineae secunda, Покор, ш. 1) Der Zadel, geredte Bor. würfe, opprobrium: „Од Бога је велика гријота, „А од људи покор и срамота 2)ein Denid), ber gum Bormurfe gereimt, opprobrium: мучи покоре један ! Покоравање, п. Das untermerfen, terthänig machen, subjectio. Покоравати, ам, v. impf. ju Waaren treiben, unterwerfen, sub potestatem redigo.

un.

Покоран, рна, но, gehorfam, obedi. ens. Покорну главу сабља не сијече (10 bört man es, mit bem uccuf.). Покоризмић, м. (von quaresima ?) оно вријеме између васкрсенија и Ђурђева дне: колико има ове године покоризмића, кад Ђурђев дан буде у очи васкрсенија, онда покориз. мића нема ни мало. Покорити, им, v. pf. unterwerfen, sub potestatem redigo, Покорност, f. bie untermürfigleit, ber

Oeborfam, obedientia. Покосити, им, v. pf. abmähen, demeto. Покрађа, i. Dес Diebftahl, furtum. Покрај, пебеп, länge, juxta : прође по

крај мене; покрај воде и т. д. Покрајац, ајца, in. Mannônаmе, доmen viri. Покрајина, f. (cm.) vide крајна: ,,Чадор пење Краљевићу Марко На Арапској љутој покрајини Покрасти, радем, v. pf. 1) nаф дес Reine ftehlen, furor aliud ex alio. 2)бе. ftehlen, alicui furor.

Покрити, ријем, v. pf. bebeden, con tego.

Покритисе, ријемсе, т. г. pf. fid bes

decken, contego caput. Покров, m. Die Leiden𐐨eđe, ba& Leis chentuch, pannus funebris. Покровац (покровац), вца, m. eine (roßs härene) Pferdedecke, stragulum ad operiendum equum. Покровчина, augm. 2. покровап. Покровчић, m. dim. v. покровац. Покројити, им, v. pf. (Sleiver) guf nei den und machen, conficio vestem. Покропити, нм, v. pf. befprengen

conspergo, aspergo.

Покрпіти, им, v. pf. fliden, reparo,

resarcio.

Покрпитисе, имсе, т. г. pf. По зе

fammenflicken, resarciri. Покрстими, им, v. pf. gum Ehrifter macheu, Christianum reddo. Покрсмитисе, имсе, v. r. pf. ein Christ werden, fio christianus. Покршими, им, v. pf. gufammenbres chen, confringo. Покрштеник, m. vide покрштењак. Покрштеница, f. cine, Die lid taufen laffen, proselyta Christiana. Покрштењак, m. Dеr iф bat taufen Iaffer, proselytus Christianus. Покудити, им, v. pf, tabeln, vitupero. Покуњимисе, имсе, v, г. рf. Den Kopf

hängen lassen, demitto caput, auriculas.

Покупити, им, v. pf. auffammeln, col. ligo, lego Покупитисе, имсе, v. г. pf. fid ju janimenjieben, contrabi. Покуповами, пујем, v. pf. auflaufen,

coemo.

Покурац, рца, m.,,Оди снашо сједи на покурца мога" (vjeстo на покровац), сí. позајариши. Покурјачими, им, v. pf. jum XBolfe machen, facio esse lupum. Покурјачишисе, имсе, v. г. pf. zum wolfe merden, fio lupus. Пекуће, п. Idas Hausgeräth, supelПокућство, nj lex. Покуцавање, n. Das ulai lagen, Milo. pien, pulsatio. Покуцаваши, ам, v. impf, anfolagen, flopfen, pulsare. Покуцаши, ам, v. pf. 1) обруче, дiе Reife ein wenig fefter anschlägen, pulsando firmo. 2) cin wenig tiopfen, pulso paululum. Покупкивање, n. dim, v. покуцавање. Покуцкивами, кујем, dim. 9. покуца

вами.

Пола, f. iе Sälfte, dimidium: пола
мени, пола меби, halb mir, halb Dir.
Пола, f. hур. 5. Полексија.
Полагано, jad te, leniter, paulatim.
Полагање, п. 1) bas Borlegen (Des juts

ters), praebitio (pabuli). 2) das Legen, positio. 3) das Speisen mit einem eins zigen göffel, usus communis unius tantum cochlearis ad manducandum. 4) das Ablegen, Absenken, propagatio. Полагами, лажем, v. impf. 1) nievets legen, ponere in terra. 2) dem Biehe Tutter Sorlegen, praebeo pabulum. 3) лозу у винограду, einen 3meig ables gen, abienten, propaga. Полагами, ажем, v. pf. 1) ein menig lügen, mentior paululum. 2) na lugen, mentior post (secundum) aliquem, Полагашисе, лажемсе, v. r. impf, mit einem goffel effen, uno tantum coch. leari manducant alius post alium. Полагивање, п. 𐐨as Madlügen, men. dacium post (secundum) alium. Полагивали, гујем, v. impf. nadlügen, juvo mentientem: један лаже, други полагује.

Полажа, f. u. m. (im plur. nut f.) ber Nachlügner, adjutor mendacis: ca.

стала се лажа и полажа.

Полажај, m. Beisnadtsu, saluta

tatio die natali Christi.

Полажајник, m, Der erie Беfuфее за Weihnachten, qui primus ad aliquem invisit die natali Christi, Полажајнк

ка обично избирају (зашшо неки га. шају да с њега могу бити срећни, или несрећни, оне цијеле године) и зовну (прије Божића на неколика дана), или држе једнога сваке године. Полажајник понесе у рукавици жима, па кад назове с врата ристос се роди, онда поспе из Руке житом по кући (а из куће ко поспе њега, и одговори му: ванс. мину роди); па онда скреше бадњаке, m. ј. узме ватраъ, па yдapa њиме у бадњаке ђе горе (да скачу варнице) говорећи: оболико говеда, оволи к о коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмака, оболнко кошница, оволико среће и напретка и т. д. потом разгр не пепео накрај огња и мемне онђе неколике паре, или у крупно какав новац (како који може ђе који донесе и повјесмо ме превеси преко врата. Кад га посаде пе сједе, онда га жене огрну губером или поњавом: да им се вама дебео скоруп. Пошто му даду ме заложи шмо и напjесе ракије, онда опиде својој кући, па дође опел послије ручка, ше га часте и поје до мрака; доста пуша га опоје ще се и побљује (и кажу да је по добро). Кад већ пође кући, онда га дарују, m. ј. даду му мараму, или чарапе, или назувице, и колач. Плажајников, ва, во, без поʌажај ник, primi salutatoris. Полажење, п. 1) Das Defuden, visitatis, salutatio domestica. 2) das Abreiseu, profectio.

Полазак, ска, m. bie ubreife, profectio. Полазити, им, v. impf i) abreifes. proficiscor. 2) Kora, besuchen, inviso (понајвише на божић). Полазишсе, имсе, v. r. impf. c киз,

einander besuchen, salutari invicem.

Полазник. m. vide полажајник. Полазников, ва, во, дез полазник,

salutatoris.

de, Thierbalge, im Gegensaße des Bauchstücks), pars dorsalis. Пoлéжaka, f. Kukuruzbrot, das zu lans 7 ge im Backofen gelegen, panis e zea nimis diu coctus.

Полежати, жим, v. pf. ein menig ltes
gen, paululum cubo.

Пoлekcиja, f. Frauenname,nomen feminae.
Полешање, п. (Рес. и Срем.) vide
лијешање.
Полешар, м.
Iflücker (flüger) Voz
Пoлemápan, pua, m. gel, avis ad vo-
landum firmata, pennata,
Полетами, ећем, (Рес. и Срем.)

vide

полијемами.

flies

gen,

Homemи, mим, v. pf. (Pec.) Полетиши, им, v. pf. (Сpeм.) Полchemи, леmим, v. pf. (Еpu.) Полећи, лежем (и полегнем), v. pf.

volo.

fich legen, sterni, inclinari: „Шеница му по долу полегла Полешкивање, п. 𐐨аз оftmalige Mies derlegen, intercubatio. Полешкивати, кујем, v. impf. fid oft niederlegen, intercumbo. Поливање, п. (Срем.) vide пољевање. Поливати, ам, (Срем.) vide пољеваши. Полизами, ижем, V. pf. 1) ein wenig leden, aliquantum lambo. 2) ganz ab lecken, delambo.

Полијегати, ежемо, v. pf. (Ерц.) паф der Reihe ich legen, cubitum co alius ex alio.

Пoлиjéлеj, m. (odvedaro) der Kronleuch. Полијелеј, ter, lychnuchus, polyelaeum. Полијешање, п. (Ерц.) Das Fliegen, volatio, volatus.

Полdвина, f. die Hälfte, dimidium, vide

пола.

Половиmи, им, v. impf. 1) von пoла, halbiren, in zwey theilen, dimidiare. 2) von лoвим, zusammen fangen (auf der Jagd), ad unum omnes capio. ПолÓвьêне, п. das Halbiren, dimidiatio, Полóвнида, f. die Halbfrucht (Weizen mit Rogen gemengt, trainisch coржида),

triticum mixtum secali.

Пỏлoг, m. jaje, шumo ce

оставља на

гнијезду, да би кокош опем сније.

ла онhе, das unterlegte Ey, damit

die Henne dort lege, ovum subjectum gallinae positurae.

Hoлoжap, m. der Dieb der unterlegten Ever, ovorum suppositorum fur, Пloлoжapa, f. die Diebinn (z. B. Hündin) unterlegter Eyer, (canis) quae fu, ratur ova supposita, П, и, v. pf. 1) niederlegen, pono humi. 2) Futter vorlegen, praebeo pabulum. 3) л0зy, einen Zweig abz legen, propago. ППоложишисе, имсe, v. r. pf. fich legen, inclinari.

9

Положниша, f. der Ableger (von der Rebe), propago.

Пoлokami, очем, v. pf. ausschlürfen, absorbere (wie der Hund, die Kaße). Поломити, им, v, pf. jerbreden, stees no, confringo: поломио вјетар шуму; поломили копља и м. д. Hoлoшke, liegend, ut jaceat. Пoлyra, f. die Stange (von Holz oder Metall), palanga, vectis. Полугрошнишa, f. Münze, von einem halben Piaster (rpoш), monetae genus. Полудети, дим, v. pf. (Pec.) närrisch, Полудиши, HM, v. pf. (Сpeм.) wahnsinПолуеши, дим, v. pf. (Epŋ.)nig mers den, mente capi.

Полужими, им, у pf. н. п. кошуље, npehy, laugen, lixivio lavo. Полуњишисе, имсе, v. г. pf. finfter sot sich hinsehen, pw sum. Iloлyoka, f. ein Maß (eine halbe oka haltend), mensura dimidiae oкае. Пoлуnami, am, v. pf. 1) zerschlagen, contundo, confringo. 2) ein wenig schlas gen, pulso paululum. Полупалисе, амсе, v. г. pf. полупали се Србљи с Турцима, Бабеn fid geprü. gelt (im Gefechte), pulsarunt se invi cem (in pugna). Полушан, m. Der nue halb einem Bolts. stamm angehört (weil Vater oder Mutter nicht davon ist), ein Mulatte, par tre aut matre barbara natus. Пobak, m. 1) Feldwächter, custos agrorum. 2) eine Art Krankheit, morbi ge nus. 3) der Pole, Polonus.