Page images
PDF
EPUB

Пољана, f. bie Gbeue, planities. Пољаница, dim. 9. пољана. Пољањице, f. pl. Ort in Der Црна ријека.

Пољачина, f. vide пољак 2. Пье, п. 1) as Jelb, campus. 2) на поље! binaus, foras; на пољу, Drau en, foris ; с поља, yon braußen, foris. 5) Ћера ме на поље, binaus (um vie Hornburit ju verridten); 10 aud, mitten im Balve over elve, отишао на поље. Пољевање, п. (Ерц.) Das Begiegen, perfusio. Пољеваши, ам, v. impf. (Ерц.) begie. Ben, beidütten, perfundo. Пољевачина, f. они новци, што дају сватови млади, кад им пољева ме се умивају. cf. женидба. Пољице, п. dim. v. поле. Полкина, . Die Polin, Polona. Пољска, f. Nolen, Polonia. Пољски, ка, ко, н. п. рад, миш, Feld, campestris, rusticus. Пољски, ка, ко, 1) polnifd, polonicns. 2) adv. polmisch, polonice. Пољубац, пца, m. ber ug, osculum. Пољубими, им, v. pf, cinmal fuffenz

osculor.

[blocks in formation]

Помамиги, им, v. pf. 1) wütent, fol machen, in furorem ago, furiosum reddo. 2) nachlocken, allicio ad sequendum. Помáмитисе, имсе, v. г. pf. tol, mu. tend werden, coepi furere. Помамљивање, п. дat Zollmerden, fu.

riae,

Помамљивати, љујем, v. impf. tol maden, in furorem ago. Помамљиватисе, љујемсе, v. r. impf. toll werden, in furorem agor. Помањками, амо, v. pf. vide полип

сами.

Помаћи (говорисе и помакнути), помакнем, v. pf rüden, moveo. Помаџарими, им, v. pf. jum Unger machen, facio esse Ungarum. Помаџаритисе, имсе, v. г. pf. ein uns ger merden, fio Ungarus. Помељавити, им, v. pf. gertäuen, mandere: кашто кад оке ђеца да забране једно другом говоритін, онда једно рече: „Пун кош жаба, пун кош црви, пун кош гуја (и т. д.): ко се јави, све да помељави," да већ онда не смије ниједно проговорими. Поменуши, нем, v. pf. коме што,

einem etwas erwähnen, mentionem facio, Померили, им, (Рес. и Срем.) vide

помјерими.

Померитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide помјеритисе.

Помести, метем, v. pf. lehren, verro, Помести, мешем, v. pf. verwirren,

confundo.

[blocks in formation]

Помилати, ам, v. impf. bervorzeigen, protendo, facio ut quid emineat. Помилалисе, амсе, т. г. impf. bet. vorragen, protendi, prominere. Помилети, лим, (Рес.) vide помиље- Помилиши, им, (Срем.) пн. Помиловати, лујем, v. pf. 1) lieblofen, blandior, demulceo. 2) господи помилуј! Serr, erbarme bid! (Rirden. flaviid, im Bebete). Помиљети, лим, v. pf. (Ерц.) Frieden,

coepi repere. Помињање, n. bas Grmähnen, mentio. Помињати, њем, v. impf. erwähnen,

mentionem facio.

v. pf. aussöhnen, re

Помиритисе, имсе v. r. pf. fich vers

föhnen, reconciliari.

- Помисао, сли, f. Der Gedante, cogitato: знам његову помисао. Помислити, им, v. pf. aut ben Bе

danken kommen, venit mihi in mentem. Помицање, n. baš Rüden, promotio. Помицами, ичем, v. impf. rüden, pro

moveo.

[ocr errors]

Помирити, им, concilio.

[blocks in formation]

Помол, m. cf. напомал. Помолими, им, v. pf, bervorftređen. hervorzeigen, protendo, exsero. Помолитисе, имсе, v. г. pf. 1) fid hervorzeigen, hervorragen, promineo. 2).ein wenig beten, paululum precari

Deum,

num.

Помор, m. Die Geude, lues, pestis. Поморавац, вца, m. Der unwohner beeMorava, accola Moravae fluminis.

Поморавка, f. Die unwohnerin ber Mos

tava, circummoravana. Поморављанин (поморављанин), m. vide поморавац: Поморавље, п. Die Gegend an Der Mos raya, regio circum Moravam flumen. Поморавски, ка, ко, an der Morava gelegen, circummoravauus. Помориши, им, v. pf. 1) umbringen (nach der Reihe), interficio. 2) dahinraffen, abripio. 3) ermüden, fatigo.

Поморитисе, имóce, v. r. pf. (in '))ten= ge) inüde werden, fatigati sumus. Поморимац, шца, m. einer vom Gez biete der Marosch, circummarisinus. Поморишка, f. I ein Frauenzimmer Поморишкиња, f. vom Marof gebie= biete, circummarisina. Помосковими, им, v. pf. gum Ruffer (Moskauer) machen, reddo Mosqua

Помосковимисе, имсе, v. г. pf. Ке
werden, fio Mosquanus.
Помотњик, m. vide помоћник.
Пом тњица, f. vide помоћница.
Помоћ, f cie gülfe, auxilium.
Помоћи, можем (и помогнем), по-
Morao, v. pf. helfen, adjuvo, au-
xufior.

Помоћник, m. (говорное и помошњик), Der Selfer, adjutor, Помоћница (помошњица), f. Die Sels ferin, adjutrix : света Тројица да буде помошњица (кад напијају). Помрети, ремо, помрли, (Рес. и Срем.) vide помријеми. Помрзнутисе, несе, т. г. pf. gefrieren, cougelari.

Помријети, ремо, помрли, v. pf. (Ерц.) Dahin fterben, emorior. Помрчати, чи, v. pf. н. п. мјесец, сунце. 1) verfinfert merven, deficio, 2) помрчао мјесец, ideint nicht (mir) erst nach Mitternacht aufgehen). Помрчина, f Die Finfernig, tenebrae. Помусти, зем, v. pf melfen, mulgeo, Помушими, им, v. pf. очи, бес𐐀ии. keln (das Gesicht), visum hebetare. мие, исе, v. г. pf. fid trü. ben (vom Better), obscuror. Понављање, nas Erneuern (eines Bea

1

bäudes), renovatio,

novo.

Понављати, ам, v. impf. erneueen, re-
Пона више, meiftentheils, gröftentheile,
maximam partem.
Понајлак (понајлак), adv. aфte, leni-
ter, sensim.
Понапишисе, пијемсе, v. г. pf. fid ei.
nen kleinen Rausch antrinčen, paulu.
lum inebriari.

Донаўчиши, им, v. pf. 1) ein wenig er.
fernen, paululum addisco. 2) ein wenig
unterrichten, addoceo paululum.
Понеáри, (es ift) vorbei, ju ipät,non (est)
integrum.

Понедељак, љка, m. vide понеделник,
Понеделник (понеделник), m. (Pec.
и Срем.) vide понеђељник.
Понеделник, m. vide понеделник.
Понедионик, м. vide понеђељник.
Понеђељак, лка, m. vide понеђељник.
Понеђељник, m. (Ерц) дег Montag,
der

dies lunae. Понемчити, им, (Рес. и Срем.) vide понијемчими. Пон мчимисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide понијемчишисе. Понесмами, ане, v. r. pf. ein menig gu mangeln anfangen, coepi paululum deesse:

--

,,Ако и теби понестане блага Понеми (пон ши), несем, (Рес. и Срем.) vide понијети.

Понемисе (понемисе), несемсе, (Pec, и Срем.) vide понијемисе. Понизивање, n. cas Demüthigen, de

missio.

Понизиватисе, зуjемсе, v. r. impf. fid demüthigen, se demittere. Понизитисе, имсе, v. г. рf. fich berabs

ше,

sich unter die Erde verlieren, sub ter
ram abeo (de flumine).
Поники (говориме и поникнути), ник.
нем, v. pf. i) aufiprojien, progermina.
2) (см.) Сви јунаци ником понико-
м. j. укочимесе као да су из
земље изникли (?); или оборише гла.
ге к земљи (?).
ПОНОВИЦИ, Им, v. pf. etneuern, renoro.
Поновитисе, имсе, v. r. pf, fit ecneus
ern, (d. i. neue Kleider anziehen), re-
novor i, e. novas vestes induo.

Понор, m. (em.) Drt, mo Пф ein Flug
unter die Erde, verliert, locus, ubi
flumen sub terram absconditur:
,,Од извора води до понора
Понос, м. бег (eble, erlaubte) Stoly
superbia quaesita meritis.
vide поносим.
Поносан, сна, но,
Полосали, ам, v. pf. (Das $int) ela
wenig auf dem Arme tragen, ulais ge
stare infautem.
Поносим, ма, що,
ftols, superbus
Поносими, им, v. pf. ein wenig trager
(ein Kleid), gesto paululum.
Поноситисе, имсе, у. г, р. ким, чам
с ким, с чим, ftolg feyn auf einen, etmas,
jure gloriari aliquo; поноси се од
њега, деgеn einen.
Поноћи, м. ј. по ноћи, Mitternacht,

media nos.

Поношење, n. ba3 Stolgieren, superbia
Понуде, f pl. ras cinen Sranten jum
Effen angeboten wird, quod aegto
to comedendum offertur.

laffen, demittere se.

Понијемчиши, им, v. pf. (Ерц.) zum

Deutschen machen. reddo gerinanum.

Поније мчишисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.)

ein Deutscher werden, fio germanus.. Понијепи, несем, понијо (понијела,

ло), г. рг. (Ерц.) tragen, porto, fero. Понијетисе, несемсе, понијосе (понијеласе, лосе), v. г. pf. (Ерц.) 1) ftd hoc tragen, stolz werden, superbus fio. 2) понијели се (понијеши се с ким), li sertragen, Säncel, prozене без fommen, discordia nata est inter illos.

Поникао, кли, f. òas Servorge projene,

quod progerminavit.

Поникве, f. pl. поље у Ужичкој на

ији.

[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Понудиши, им, т. pf. кога,

einen ni thigen, ihm etwas anbieten, offero cal quid. Понуђавање, п. vide понуђање. Понуђавами, ам, vide понуђати. Пон ђање, р. 3 unbieten you Erries (qegen einen Sranten), oblatio cıbi Понуђани, ам, v. impf. einem frau

ken Speisen anbieten, offero cibum atgroto.

tio.

Понуждитисе, имсе, v. г.рf. in Sup
mer, Elend und Noth gerathen, miser
Поњава, f. cine Loge, gausapa, ampli
Поњаветина, f. vide поњавчина.
Поњавица, f. dim. 9. поњава.

tapa.

Ale

A

Поњавски, ка, ко, н. п. брдо, Sof

Д

gausapinus. Поњавчина, f. augm. V. поњава. Поод, m. Die 2breife, profectio: баш на пооду, eben als in дедiя

,,Поникве су дуге и широке, „Сарајлије силне и бијесне

mo ute.

Понирање, u. Dав Žerjineen (bes Flula Поздаши, ам, v. pf. ein wenig umfer

fes) unter die Erde, fluminis sub ter-
ram delapsus.
Помираши, ре, v. impf. ш. ј. вода,

geben, obambulo.
Пооде, f. pl. кад отац или мат
други ко од рода, отиде по

Car

a

и

n

6

0

Ce

AT

Ka

OF

М

Ra

[ocr errors]

Ac

CE

Ar

0

[ocr errors]
[ocr errors]

ҹају да пооди ђевојку први пут по удадби, онда се каже: опишли (или дошли) у пооде, дее Беfud einer Heuvermähiren von Seite ihrer Ber. wandten, salutatio patris aut consanguineorum ad maritam. Посдими, им, v. pf. 1) Бејифен (vie Mcuvermählte), invisere ad maritam. 2) fortgehen, abeo. Поодјутри писе, рисе, v. г. pf. ber Morgen rudt bor, provehitur, procedit matntina hora: док се мало поодјутри.

1

поодмаћи (говориме и поодмакнути), макнем, v. pf. cin menig megruden, removeo paululum. 2) i ein wenig entfernen, removeri paufulum. Поођани, m. pl. они што иду у

по

oдe, der Besuch (diejenigen, die die Neuvermählte besuchen), salutatores. Поочим, m. er Bablvater, quem patrem appello. cf. побратим. Поочимими, им, v. pf.jum почим wäh len, appello patrem. Псочимов, ва, во, без Поочим, ejus quem patrem appello.

Поочими, им, vide прочимими. der Weltgeistliche, sacerdos.

Поп,

m.

2

У Србији попови немају једнакије аљина, него се носе како који оке

и може (као и оспали људи); браду понајвише имају а ђекоји је и брију, особито док су још млади. Онамо један поп држи по неколико села, па кад су свечари у ком селу, онда иде тамо сам, и носи кашто водицу по селима, као н. п. око Богојављенија, Чисте неђеле и m. д. а у осталим догађајима (н. п. кад је ко болестан, кад се роди дијете и т. д.) кад коме затреба поп, треба да му иде кући да га - зове; ако ли га не нађе код куће, а он треба да иде за њим по ну рији да га тражи (мако може кашто човек ићи за њим три дана док га нађе). Кад су попови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијепају прошће и т. д. као и остали сељаци; као што има прича:

Дијеме : Попо! зар и ми чуваць

говеда?

Поп: Е мој синко! ме још да су моја.

Онамо су калуђери још старији од попова: зашто су богатији и ођевенији, и боље разумију црквена правила: зашто чешће чате у пркви и служе летурђију; а попови ђекоји служе летурђију од године до године, сf. намаспир и школа.

Попа, м. (Рес. и Срем.) vide попо. Попадами, амo, v. pf. nach der Reihe fanen, cadimus alius ex alio. Попадија, f. Die Popenfrau, sacerdotis

uxor.

Попадијин, на, но, дее Popin gehörig

sacerdotis feminae.

Попак, пка, m. Die Brille, gryllus. Попалити, им, v. pf. fengen, uro, igne deleo.

Попара, f. eine Speife (altbaden Brot gefotten und dann abgeschmalzen), cibi geuus. Питали некакво дијете: ,,Какосе зове код вас ладна попара "" А оно казало: „Ми јој се не дамо ни оладими.”

Попарити, им, v. pf, abfteven, decoquo. Попасак, ска, m. oкeрао овце у попасак, обес кад дођу овце из попаска, дав lustreiben Des Biebs auf eine kleine Weide, von wo sie gegen 9 Uhr wieder nach Haufe kommen (um gemolken zu werden) und dann erst wieder bis zum Abend auf die ordent= liche Taqweide gehen, pastiuncula. Попасковање, п. 𐐨as uusgelen auf Den попасак, exitus pecorum ad depastiunculam (?).

Попаскова, кујем, v. impf. auf Dere попасак getrieben werden, agiin pas

[ocr errors]

cua matutina.

Попасти, асем, v. pf. 1) eir wenig

weiden, paululum pasco. 2) abweiden, depascor, abmeiben laffen, depasco. Попасти, паднем, v. pf. попао пра по столу, fallen (auf der Oberfläde), cado ; рђа га попала! (lu) möфе ihn Elend befallen! Попашан, шина, но, на што, lüftern, appetens. cf. лаком.

Попевање, (Рес. и Срем.) vide попијевање.

Попевами, ам, (Рес. и Срем.) vide Попевати, ам, (Рес. и Срем.) vida попијевами.

попјебани. Поповка, f. (Pec. и Cpem.) vide попјевка. Попеши, ењем (и попнем), v. pf. 1) hinaufheben, tollo. 2) (cm.) zuknöpfen, claudo.

[blocks in formation]

Поп

поплијеними.

Попијевами, ам, v impf. (Ерц.) immer Попленими, им, (Рес. и Срем.) vide fingen, canto, percanto : „Ви пијеме и попијеваме, ,,А мој Гојко лежи у павници Попик, м. чуг, врабац, eine Urt Spiele, dem Ballslag ähnlich. ludi genus. Попин, на, но, без попа. Попина, f. augm. v. поп. Попипали, ам, v. pf betaften, contrecto. Попирање, п. Das Bleiden, insolatio (eig das Eintauchen ins Wasser). Попирами, ам, v. impf. н. п. платно, eint uden, aquae immergo, aquae imbuo insolandum.

Поп сами, ишем, v. pf. Бегеiben,

describo.

Попиши, пијем, v. pf. 1) austrinten, ebi-
bo, epoto. 2) vectcinten, bibendo absumo.
Попати, им, v. impf. zum open mei.
ben, consecro sacerdotem.
Попишисе, имсе, v. г. impf. li

zum

Wopen(Privier) weiben laffen, geweilt
merben, consecror sacerdos.
Попица, m. dim. y. попа.
Попишаница, f. bie Bettbrungerin,

minetrix.

603

Попицами, ам, v. pf. bepiffen, commejo.
Попяшашисе, амсе, v. г. pf. 1) piffen,

Попишуша, f. } vide попишаница.

mejo. 2)sich bepiffen, se ipsum commejere. Попишуља, f.

Попјевами, ам, v. pf. (Eps.) ein wenig
finden, paululum cauto
Попјевка, f. (Ерц.) Das unbeben Des
Sefangs, cantationis inchoatio.
Поплаветнеми, ним,

v. pf. (Pec.) Поплав, мними, им,

v. pf. (Срем.) Поплаветњеми, им,

v. pf. (Epч.)
Поплавети, вим, (Pec.) vide попла-
Поплавиши, им, (Срем.) вљети.
Поплавиши, им, v. pf. uberf wemmen,

inundo.

Поплављети, Бим, vide поплавет

blant merden, livesco cae. ruleus fio.

Њеми.

Поплакапи, ачем, v. pf. cin menig meinen, paululum fleo.

Поплакати, ачем, V. pf. ausschwem.

men. eluo.

Поплакивање, п. 1) да Weinen (ber
2infang davon), solutio in fletum. 2) 3
Mlusidrvemmen, elutio.
Поплакивами, кујем, v. impf. 1) an
fangen zu meinen, in fletum solvi. 2).
fchwenken, eluo.

Поплашиши, им, v. pf. 1) erfdređen,

terrefacio. 2) abschrecken, deterreo. Поплашишисе, имсе, v. г. pf. 1) ee. schrecken, terrefio. 2) sich abschrecken lajfen, deterreгі,

Поплести, eмem, v. pf. jufleeten,
perplecto, absolvo plexionem.
Поплет, т. 1) дав Beflecte, Medto
mert am 3aune, crates? 2) чарапе на
поплет, geflochtene Strümpfe (die
nicht gestickt werden), tibialia nexa,
non pingenda acu.
оплешање, n. Das ueberfleet ten, plexio.
Поплетами, лећем, v. impi überfli .
ten, plecto.
Поплијенити, им, у. pf. (Ep.) vido
оплијеними.
Попљење, n. Das ellen zum open,

ordinatio.

Попљесками, ам (и попљешшем),
v. pf. mit der flachen Hand sġalleið
fchlagen, cava vola percutio.
Попљесннвиши, им, V.
meln, situ corrumpi.
Попљувати, љујем, v. pf.

pf. verschim

bejpeien,

conspuo.

Попо, m. (Ерц.) hyp. v. поп.
Попов, ва, во, Die open, sacerdotis.
Што је попово да је готово.

водица.

Попова муда, п. pl. ber Gpinbeibaum,

evonymus.

Поповање, п. Der Prieftervienft, sacer

dotium.

Поповати, пујем, v. impf. pove jeen

sum sacerdos; umo mн мени попу. јеш (milit mid belehren, moralifirez. Поповина, 1. дав Ginfommen yom Pete

fterthum, reditus sacerdotalis. Поповски, ка, ко, 1) Wovenz, prie sterlich, sacerdotalis. 2) adv. wie ein Pope, sacerdotis more. Поповство, п. Das Prieftect,um (Die Rir de), sacerdotium, dignitas sacerdotis. Поправими, им, v. pf. 1) berbefera, re

patiren, reparo. 2) vide поградник з Поправимисе, имсе, v. г. pf, fern, emendari.

Поправљање, u. Dag Kepariren, reparatia.
ам, v. impf. repariten,
Поправљаши,
Поправљатисе, амсе, v. r. impf. f
beleen, emendor.

reparo.

Попрами, перем, v. pf. in Baner tr
chen (bei der Bleiche), aqua imbue.
Попрдан, m. vide прдоња .
Поправање, n. Das abgebrodene yar
ей, intercrepitatio.
Попивати, дујем, v. impf. abgebt.

chen farzen, interpedo:
„По векују моке на Биласу,
„Попрдује аднађ у бурунн
Попрдљив, ва, во,
i end, qui semper pedit.
П по нуши, нем, v. pf. прек

immer (oft)

« PreviousContinue »